Uranak (25. oktobar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Stiže još jedan, odlučujući udarac letu. Noćas ćemo preći na zimsko računanje vremena. Časovnike ćemo vratiti za sat vremena unazad. Kakva simbolika, juče nas je smrzla odluka UEFA a ubrzo za njom oprostili smo i od plata i dela penzija koje će ubuduće biti umanjene. Eh, da možemo vratiti vreme nekoliko godina unazad. Znali bi šta bi. Da je tako nešto moguće, ne bi juče premijer zdušno podržan ministrom finansija nevoljno objašnjavao Srbiji zašto mora da stegne kaiš. Kao iskusan lekar koji preporučuje amputaciju zbog gangrene, tako je i premijer obrazlažući nepopularne mere najavio da će one biti prvi uslov da koliko toliko zakrpimo budžet. To je jedini način da otvorimo disajne puteve Srbije kojoj omča dugova dobrano steže gušu. Svestan da će veliki otpor pružiti upravo oni koji su mu dali veliku podršku da promeni Srbiju, premijer sada pokazuje odlučnost da istera svoj plan i program. Baš njega briga za naredne izbore, već je spreman na poraz, ali tera svoje. Veliki posao je pred celom vladom koja takođe mora penzionerima, prosvetarima, zaposlenima u zdravstvu, policiji, vojsci, administraciji da dokaže da i sama štedi. Izražen osećaj za pravdu koji gajimo prenoseći ga s kolena na kolena biće ovoga puta posebno naglašen ukoliko primetimo bahatost ma kog oblika u vidu skupih nepotrebnih putovanja, putnih troškova, dnevnica, korišćenja državnih vozila u privatne svrhe, skupih stranačkih manifestacija ili nečeg sličnog. Osećaj za nepravdu juče nam se smrzao posle odluke UEFA da nam zbog prekinute utakmice protiv Albanije prizna službeni rezultat 3:0, oduzme tri boda, naplati sto hiljada evra i zabrani prisustvo publike na dva meča na domaćem terenu. Kažnjeni su i Albanci s sto hiljada evra, ali to i sa njihove strane izaziva proteste što nama ne znači mnogo. Opet smo naivno naseli na provokaciju, saglasni su analitičari. Neko bi po rečima našeg Advokata da nas ne gleda na evropskoj sceni fudbala. Još je prašina u vazduhu, a smrzavanje će potrajati. Smrzavanje ali pravo, osetili su građani zapadne Srbije jer je zbog nevremena nestalo struje. Oni nisu mogli da prate medije, što je juče bilo posebno dragoceno. Bar su na jedan dan uspeli da se sačuvaju od nerviranja. Međutim, struja je stigla tako da će i oni osetiti ciču zimu vremena u kojem živimo pa bilo im krivo il’ pravo. Svejedno je. Dobro jutro!

1(Foto: www.shanklinfc.co.uk, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. oktobar – crtica)

piše: Suzana Gajić

 

Građani Srbije su sve gojazniji, i sve je više onih koji dan ne mogu da zamisle bez cigareta i alkohola, pokazalo je istraživanje o zdravlju stanovništva Srbije, koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja. Svaki drugi stanovnik Srbije ne jede voće, a i sve je više ljudi pod stresom. Sad, reći će neki, nije nam bilo potrebno istraživanje, znamo to i sami. Neko drugi će možda konstatovati da se ipak dobro držimo, sve smo siromašniji, a ipak se gojimo. Ali, u tome i jeste problem. Nekada se podgojenost povezivala sa materijalnim blagostanjem, ko ima novac, taj ima i hranu, a sirotinja je mršava. Ali, to pravilo ne važi u savremenom svetu. Sada je obrnuto, bar prema istraživanjima koja su rađena u drugim zemljama. Siromašni su gojazni. A zašto? Zato što jedu hranu koja je jeftinija, koja nema hranljivu vrednost, ali nas zasiti. Poput brze hrane, peciva, industrijskih slatkiša… Ko se seća godina pod sankcijama, seća se i da smo se svi bili ugojili, jer smo jeli hleba i krompira, ko je i to imao.1

I, ako je već sve to tako, sledeće pitanje je, a šta sa tim? Da li možda ministarstvo ima neki plan kako da ovu situaciju promeni? Ili bi možda mi sami, posle ovakvog istraživanja, trebalo da pogledamo šta imamo u frižideru, da se zapitamo kada smo poslednji put pojeli, recimo jabuku, i da li nam je zaista teško da svaki dan pešačimo bar pola sata?

Dobro jutro!

(Foto: www.abcportal.info, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (23. oktobar – crtica)

piše: Ru Šavr

 

Crtica sa stevijom

Nedavno sam dobila zelenu steviju – prirodni zaslađivač o kome se puno priča. Stigao mi je iz Indije što bi trebalo da ulije poverenje da je zaista prava stevija u pitanju. Kažu da ovu biljku, koja je pet puta slađa od šećera, dele na belu i zelenu i da beloj sve manje veruju. Navodno, ona je industrijski prerađivana i manje zdrava. Pošto želim da nam ova Crtica bude optimistična, a volim da pravim kolače, odlučila sam da verujem u blagotvorno dejstvo zelene stevije i obojim kolače baš u tu boju. Iako nije dan Sv. Patrika. Dakle, evo jednostavnog recepta za sladak kolač bez šećera a da li će ga ova biljka obojiti u zeleno, proverite sami.

2
KOLAČ OD VOĆA:

2 jaja, 1⁄2 kafena kašičica zelene stevije, 100g margarina ili putera, 250g brašna,

1⁄2 kesice praška za pecivo, 200 ml mleka.

Zamesite gušće nego za palačinke. Izručite smesu u pleh. Odozgo staviti 300-400g oceđenog voća. Peći oko pola sata na 180C.

Prijatno i dobro jutro!

(Foto: www.stesweet.hr, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. oktobar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Novak Đoković postao je otac. Ovo je planetarna vest. Domaći i svetski mediji zagušeni su informacijama o prinovi porodice našeg najboljeg tenisera. Bravo, šampione! Primećujete da nisam odmah pomenuo ponosnu i hrabru mamu – Jelenu. To je slučajno, a u stvari i nije. U tradiciji našeg naroda je da se, po dobijanju lepih vesti o dolasku novog člana porodice, odmah čestita ocu, i oda priznanje što je dete „prvo pa muško“. Alal vera majstore, osvetlao si obraz celoj porodici, tako to rade pravi muškarci, i tako dalje, uz obavezno cepanje košulje presrećnom i najčešće pijanom novoustoličenom tati. Većina se odmah uz iće i piće raspituje kako izgleda beba, na koga liči, da li je plava ili crna, a samo retki kako je majka prošla na porođaju. A u stvari majka je ta koja zavređuje veću pažnju i zabrinutost. Devet meseci ona ispod srca nosi plod ljubavi uz često brojne komplikacije, terapije, dosadno ležanje, poseban režim ishrane, uskraćena za izlaske, putovanja, provode. Međutim, to se sve stavlja u tamo neki šesnaesti plan, jer na prvom mestu je beba što je i u redu, pa onda tata, pa ponosne babe i dede, stričevi, ujaci, kumovi, i ostala svita koja u moru alkohola slavi i podvriskuje uz pesme tipa „rodio se sin mali gospodin“. Mali Đoković je već gospodin, zahvaljujući svom ocu koji je stekao ime, slavu i imetak od reketa i to pošteno. Neka i njega i svu sadašnju i neku buduću gospodu celog sveta prati sreća i blagostanje. Potpuno nam je svejedno koje će mu ime nadenuti, koje će škole izučiti, da li će i on biti najbolji teniser na svetu. Samo neka je živ i zdrav. A ono za mame i nije toliko strašno, ako se uzme u obzir nekako prirodna uzajamna povezanost i razumevanje koje gaje prema muškim potomcima ne razmišljajući o sebi i svom životu ubuduće smatrajući uzvišenom obavezu kojom ih je sam Bog blagosiljao. Neka je sa srećom Đokovićima, ali i svima ostalima koji s ponosom ovoga jutra dočekuju novi dan bogatiji za novog člana ili članicu porodice. Dobro jutro!
1

(Foto: novakdjokovic.com, arhiva)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. oktobar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Juče je moj komšija kupio televizor. Skupio neke pare, kupio novi smart sa 3D funkcijom i digitalnim risiverom da predstojeću digitalizaciju spremno dočeka. Došao čovek kući, uključio aparat, priključio antenu a onda se pojavio čuveni „meni za podešavanja“. E, tu je nastao prvi problem. Šta sad, kako podesiti kanale, podesiti konekciju WiFi, spoljne zvučnike za saraund doživljaj, dvd uređaj, satelitsku antenu, kablovsku, i računar, i aktivirati 3D . Mučio se mučio, i na kraju setio da ja radim na radiju i da bih mogao da mu pomognem. Potrčim brže-bolje da iskažem svoju vrednost a i pogledam malko bolje izbliza šta je kupio. Umesto kafe, spustio mi je na sto knjigu od bar 100 strana sa detaljnim uputstvom na više jezika, pa i na srpskom. Dva daljinska upravljača, kamera, infracrveni upravljač dodatnim uređajima, kabl za računar, uh, glava počinje da mi puca od toliko zahteva mog skromnog komšije koji bi da zakorači u svet novih tehnologija. Da olakšam i sebi i njemu, prisetim se u razgovoru i svog prvog televizora.
1Bio je to Kristal Ei NIŠ, dijagonale 57 cm, crno beli, koji je u to vreme mogao da prima signal sa oba analogna opsega VHF i UHF. Dakle, oba programa u to vreme jedine Televizije Beograd. Trebale su nam dve različte antene koje umalo nisu došle glave mojoj atletski nadahnutoj majci koja se verala po krovu kao neka veverica dok je uzdržani otac dovikivao: Još, još, vrati, ne valja, vrati kad ti kažem, idi sada u suprotnom smeru, dobro, ne diraj! E, sad si pokvarila prvi program! Ama, kako, kad nisam ni pipnula ovu antenu? Pa, pipni je malo, neće da te ujede. Treba li da kažem da je sve to za mene predstavljalo neverovatno iskustvo tipa „sreća je lepa samo dok se čeka“. Taman kad su sve podesili, program se završio. Trebalo je do sutra čekati uživanje u novom kućnom prijatelju, televizoru. Komšija me ljubazno zamolio da se manem priče i da ako nešto znam to i primenim, a za stara vremena ima i „Trezor“ koji će da mu gusla o istoriji televizije. Nova vremena, novi uređaji, i sve deblja upustva za rukovanje. Razmišljam da upišem kurs za prvo uključivanje i podešavanje televizora ako uopšte takav i postoji. Imaću posao sa strane, možda padne koja para pride, a i dobro meze iznose komšije kad kupe novi televizor. Dobro jutro!

(Foto: www.gamesinasia.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. oktobar – crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Hara nekakva baksuzna prehlada, koja ni mene nije zaobišla, iako sam se opirala svom raspoloživom narodnom i farmaceutskom municijom. Sve to prođe, ozdravi čovek, oporavi se i vrati u pređašnje stanje, ali budući da maltene živim od glasa, jeste me uplašilo. Nisam svoj, uslovno rečeno, profesionalni adut i fizički atribut osigurala, kao Marlen Ditrih fenomenalne glasne žice, ili Dženifer Lopez pozadinu.

Dok tako brinem kad ću da ozdravim, jedna bakterija, virus, opet se budi iz stanja mirovanja. Fraza „tradicionalno dobri međunacionalni odnosi“ ovih dana je u Vojvodini krajnje izlizana. Nekoliko izdvojenih nedela ima motiv ili u stranačkom prepucavanju (dobar trenutak na svaljivanje krivice za razne druge stvari), ili u nezadovoljstvu, obesti mladih, koji traže krivce tamo gde je to sada „in“.
2Kontraargumenti koji se najčešće čuju, zašto ovako nešto NE treba osuditi jesu – oni su još gori, i dosta je Srbija savijala kičmu. A, pred kim je to savijala kičmu? Da li je u pitanju ipak moćna međunarodna zajednica i njene institucije, a ne obližnji vlasnik pekare u kojoj narod kupuje pecivo u pola cene posle 8 uveče? Ako želite da ojačate nacionalni ponos, to se radi kao pre neki dan na vojnoj paradi pomalo rizičnom, ali možda i korisnom diplomatijom, smelim povremenim „Ne“ međunarodnim moćnicima, kada znate da je to dobro za građane. A ako su „oni“ još gori, onda će nakon ovoga zlo roditi još veće zlo, a nešto sumnjam da među tim patriotama sa kamenicama i molotovljevim koktelima ima dovoljno časnih i snažnih da odbrane narod od eskalacije sukoba.

Nema brige, vlasnici su osigurali svoje profesionalne adute – pekare, poslastičarnice, kioske. Sve će se to obnoviti, popraviti. Ali to razočarenje u zajednicu, strah od spirale zla koja je opet otvorena i kojoj se ne nazire kraj, ne postoji lek koji se kupuje i koji će to ispraviti za par dana. Postoji samo naša volja i želja da odredimo šta nas to zaista čini patriotama i članovima društva koji mu doprinose. Bunt a ne bezumno nasilje, informisanost i ljubav, a ne povodljivost i impulsivnost.

Dobro jutro!

(Foto: facebook.com/stipan kerhani)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (19. oktobar – crtica)

piše: Vanja Savić

 

 

Ovih sam dana, čitajući tekst o akutnoj šizofreniji napisan u prvom licu, čini mi se i sama postala šizofreničar. Čovek je nakon izlečenja, želeo da podeli svoje iskustvo sa svim ljudima koji se pitaju šta im je a odgovor dobiju tek kada završe u bolnici. Nekako je uobičajeno da, kad mi neko kaže da ga nešto boli, odmah osetim iste tegobe. Tako sam, čitajući pomenuti članak. svesno ili nesvesno počela da tražim sličnosti sa stanjem koje je proživljavao glavni akter. Opisivao je predvorje svog ludila, iz perioda dok ga još nije bio svestan… Sve je počelo sa snovima i osećanjem da ne može isključiti sopstveni mozak. Uvek je iznova, i iznova, čuo glasove. To nam se uobičajeno svima dešava, prilikom odlaska u krevet, ako se mučimo da utonemo u san, bez obzira koliko bili umorni. Prebirajući po glavi stalno je analizirao prošle a strepeo od budućih događaja ne uspevajući da ih se oslobodi. Problem koji je potom primetio, bio je u vezi sa izostankom osećaja gladi. I ovo mi se učinilo poznatim. Zaista. Više i nismo gladni jer smo naučili da svakodnevno preskačemo obroke. Neko nema vremena, a neko nema šta da jede.

1
Čovek je nastavio da opisuje. Nije mogao da ispuni postavljene radne obaveze na poslu jer je u glavi umesto jednog glasa čuo u isto vreme njih nekoliko. I svi su samo naređivali. Dobro, i meni naređuju na poslu, viču, galame, stalno je gužva, ne mogu ponekad da se lako sastavim, ali… Već počinjem da brinem. Da ne bih išla do kraja, na svako iskustvo gospodina obolelog od šizofrenije, ja sam tražila načine da sebi odmognem tako što sam nalazila sličnosti u svom ponašanju, ali i ponašanju ljudi oko mene, i pre pročitanog teksta postavila svima nama dijagnozu. Da li sam dobro uradila? Da li smo svi zaista samo premoreni, željni odmora, normalnog života ili smo polako ali sigurno zagazili u zdravstveni problem, koji iz nekog razloga ne želimo da vidimo? Možda je vreme da ponovo definišemo psihičko zdravlje i ludilo. Većina nas je barem jednom u svom životu imala probleme psihičke prirode, ali se retko ko osmelio da potraži stručnu pomoć i ode psihijatru. Skloni smo instant rešenjima u vidu šarenih pilulica za spavanje, ili smirenje nerava, koje gutamo “po potrebi” i bez stručnog nadzora. Mnogo je razloga za takav neodgovoran odnos prema zdravlju. Navešću vam samo jedan. Onaj ko živi u Srbiji i krpi kraj s krajem, neka se ne brine jer naša je dijagnoza normalno neurotičan, a zdravstveno stanje puko preživljavanje. Ironično ili ne, duhovito ili tragično – istina je. Sve. Dobro jutro.

(Foto: www.medicinenet.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (18. oktobar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Biće nam bolje za godinu i po do dve, najavio je nedavno premijer Vučić. Do tada moramo da se strpimo, ali to nikako ne znači da treba da sedimo na divanu sve duvan pušeći što bi rekao narodni pesnik. Treba zavrnuti rukave, naravno u prenesenom smislu te reči. Za sebe i svoje najmilije treba samostalno pronaći način da se što je moguće više pokriju sve njihove osnovne životne potrebe. To je samo početak. Kada sve dovedemo pod konac, a to znači prestanak crtanja koncentričnih krugova zvanih presipanje iz šupljeg u prazno, polagano se treba izmigoljiti iz dugova i pukog preživljavanja u takozvani normalan život. To znači da se mesečno po malo novca ostavi i na stranu za one slatke troškove tipa nova garderoba, tehnika, odmori ili putovanja.  Ovako pobrojano izgleda sve lako i jednostavno, a nije. Nije u Srbiji. Zato su, dobro poznavajući muku i težnje mladih ljudi željnih normalnog života bez grebanja o roditelje, mnogi mešetari igrajući na kartu brze i lake zarade na koju smo lakomi, postavili oglase kojima vrve portali namenjeni zapošljavanju.
1Inostranstvo, tražimo bebi siterku, plata 1800 evra. Rad na naftnim platformama, plata preko 4500 evra. Manenke potrebne za promociju svetskih brendova – Dubai, honorar za veče 1000 evra. To su samo neki od oglasa u kojima su za kontakt navedeni brojevi mobilnih telefona bez imena vlasnika ili adrese. Mnogi od ovih oglasa kriju prevarantske klanove koji zarađuju prodajući i preprodajući živo ljudsko meso, radno snagu, ili pamet naše mladeži. Klasična šema prevare je da je sve bajno i sjajno dok se pasoš ne preda određenom menadžeru, a onda po pravilu nastaje pakao za žrtvu. Umesto rada  i atraktivne zarade dobija se robovanje za nepoznatog gazdu iz kojeg se teško izbavlja. Ima i drugačijih iskustava, ali tek nakon provere i to na više nivoa, preporuka i garancija. Danas je evropski Dan borbe protiv trgovine ljudima.  Mislite o onima čija iskustva govore strašne priče o prečici do boljeg života. Ne dozvolite da vi ili vaše dete postane jedan od junaka takvih ispovesti kojih je puna štampa. Dobro jutro!

(Foto: newamericamedia.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (17. oktobar – crtica)

piše: Suzana Gajić

 

 

Beograd se polako budi, kreće novi dan. Grad koji volim jer ima „ono nešto“. Ne da se. Postoji. Često pokušavam da zamislim kako je disao pre sto, dvesta ili petsto godina. Kako su tada izgledala jutra, ko se prvi budio. Istorija Beograda se vidi. On ne  krije svoje ožiljke i bore. A ima ih.

Juče je, vojnom paradom, obeleženo 70 godina oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Vojnici su marširali, vijorile su se zastave. Pre 70 godina i na jučerašnji, ali i na današnji dan trajale su borbe u ovom istom gradu. Beograd je bio slobodan posle šest dana bitke, 20. oktobra, a građani su izašli na ulice da pozdrave oslobodioce posle 1287 dana okupacije. U borbama su poginula 2953 borca Narodnooslobodilačke vojske i oko 960 crvenoarmejaca.

Danas je teško zamisliti na su na Autokomandi vođene borbe. Da je učitelj u penziji presekao provodnike i tako spasao Savski most. Da su ovim istim ulicama hodali ljudi koji su za slobodan Beograd ginuli. Možda nas je jučerašnja vojna parada podsetila na to. Ili je trebalo.

Dobro jutro!

1(Foto: www.ruskidom.rs, arhiva)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. oktobar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Meteorolozi prognoziraju kišu, a njima kiša neće zasmetati da pokažu šta umeju. Skoro trideset godina Srbija nije bila u prilici da prikaže sledbenike heroja oslobođenja i time potvrdi da i dalje prema njima gaji iskreno poštovanje i čuva duh slobodarstva. Dolazak predsednika savezničke države koja je ubrzala oslobođenje od fašista samo je jedan od povoda da predstavimo svoje potencijale današnjice. Uprkos glasovima iz sveta ali iz Srbije da nam je vojna parada nepotreban trošak, veliki broj građana izražavao je proteklih sedmica veliko zadovoljstvo što će posmatrajući svoju vojsku na kopnu, na rekama i u vazduhu osetiti ponos što i pored decenijskog urušavanja vojske i njenih potencijala imaju čime pred seni svojih predaka pobednika u Drugom svetskom ratu. Srbija kao da je zaboravila da je bila na strani protivnika fašizma. Smatralo se da je to bila pobeda komunizma a sve što bilo u vezi s propalom ideologijom trebalo je proterati iz kolektivnog pamćenja pobedničke nacije.

1Uprkos trenutnoj poziciji na međunarodnom planu, Srbija pokušava da balansira između čekića naizgled moćnog zapada i nakovanja sve jačeg i bogatijeg slovenskog istoka, a posledice nesvrstavanja ni na jednu stranu do kraja nije jednostavno prognozirati. Ukoliko se ne reše međusobni direktni sukobi velikih, Srbija lako može da ostane bez oslonca, između dve stolice na kojima trenutno sedi. Uzdajući se u sreću i diplomatsko umeće, potražimo rešenja za budućnost zagledani u slavnu prošlost, u isto vreme iskreno posvećeni uspomenama na pretke oslobodioce koje nećemo terati u zaborav zarad kratkoročnih političkih interesa i podilaženja onima koji su moćni na svetskoj sceni i spremni da istorijske činjenice obrću u skladu sa vlastitim ciljevima. Neka nam je sa srećom. Dobro jutro!

(Foto: Vojska Srbije/RTS)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (15. oktobar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Jutro je pametnije od večeri, kaže stara poslovica. Ono sinoćnje dešavanje na stadionu Partizana, ostaće upamćeno po skandalu koji je potresao Balkan. Dve reprezentacije država koje nisu presrećne što su susedne, trebalo je da odigraju fudbalsku utakmicu. Fudbal je na žalost bio u poslednjem redu gledališta željnog poravnanja računa starijih od pradedova fudbalera koji su trebali da pokažu svoje umeće. Albanska zastava, sa elementima geografske karte velike Albanije, na letelici zvanoj dron objavila je haos. Fudbaleri su shvativši svoju ulogu nacionalnih predstavnika sa srpske strane hteli da zastavu dohvate i sklone, što je Stefan Mitrović i uspeo, a albanski s druge da istu preotmu i odbrane. Gledaoci, frustrirani kosovskim ranama, osetili su poniženost koju su provokacijom izazvali mračni umovi neke tajne laboratorije za izazivanje mržnje među već zakrvljenim balkanskim narodima. To je izazvalo opšti metež, upadanje na teren, psovke, uvrede, i verovatno još po koješta što nismo mogli da vidimo u direktnom prenosu.

1Dron je leteo, činilo se čitavu večnost, a bezbednost se potpuno urušila što je dokazao i snimak reportera RTS-a Predraga Strajnića koji je morao i lično da interveniše protiv jednog navijača koji je u kameru slao poruku premijeru Srbije. Mora da je bukvalno shvatio njegovu izjavu od pre neko veče da prihvata da bude kriv za sve što je loše u Srbiji. Utakmica nije odigrana, policija oko stadiona je imala pune ruke posla sve do ponoći kada su albanski fudbaleri napustili stadion. Svesna politička provokacija porukom da će Albanija biti „velika“ predstavlja izazov za neke buduće susrete visokog rizika. Ne smem ni da pomislim kako je sužnjima u kosmetskim enklavama koji bez zaštite čekaju rafale, bombe, ili hapšenja „zbog ugrožavanja kosovske bezbednosti“ a nakon ovakvih orgijanja kojima se tako lako mobilišu ekstremisti. Krivac za ovaj neviđeni skandal je navodno brat albanskog premijera koji je zbog štrajka advokata kako pišu neki mediji već odleteo za Tiranu. Napravio je incident i pobegao zaštićen navodno američkim pasošem. Naša je jedina krivica što još uvek ne računamo na sve faktore rizika koje nose ovakve utakmice pa recimo protiv-vazdušnu odbranu nemamo na stadionima. Pitam se samo šta bi bilo da je umesto zastave o dron bio okačen eksploziv ili bojni otrov? Ne želim ni da saslušam odgovor ako ga neko zna ovoga jutra. Kako da vam poželim dobro jutro?

(Foto: Printscreen Youtube)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (14. oktobar – crtica)

piše: Ru Šavr

 

ISKUSTVENA

Jeste li uranili? Sunce nas još uvek budi relativno rano a lepo je ustati kada napolju već ima malo svetla. Dežurni novinari, pekari, medicinsko osoblje i domari najbolje to znaju. Budući da smo u oktobru, ono nije više onako jako kao letos, ali srećom, lepi dani miholjskog leta još traju.

Verujem da, doduše, većinu spavača ne bude sunce ili petao već budilnik, taj relativno pouzdan podsetnik. Kako god izgledao: star ili nov, s muzikom ili bez nje, pištav ili prijatan, on u većini slučajeva obavi svoj posao, ako baš ne zataji našom krivicom, iako niko ne voli da ga čuje. Ta njegova podsećanja, upozorenja i zapomaganja da je krajnje vreme da se napusti udobnost kreveta, zaista znaju da budu neprijatna, pa često pribegavamo raznim lukavstvima – pravimo se da ga ne čujemo, ili ga prosto ignorišemo, ili udaramo uprkos njegovoj upornosti da nas spase kašnjenja ili neke veće neprijatnosti. Ali to ništa ne vredi. Deluje nam da se nekada ti satovi baš znaju da okome na nas, kao oni sa mobilnog telefona što u određenim vremenskim razmacima ponovo zvone. Kao da su oni krivi što treba da ustanemo i odbauljamo nekuda.

Čovek tu nije pametan. Trebalo bi da budemo zahvalni onome ko je izmislio ovako korisnu spravu, ali umesto toga, mi se pokazujemo kao totalno nezahvalni i mnogo više volimo neke neuporedivo manje korisne stvari. Odnosno, rano ujutru nemamo lepih misli vezanih za satove i budilnike. Uostalom, šta da vam ja to pričam kad ionako sve ovo znate isto tako dobro kao i ja.

Dobro jutro!

1(Foto: theknowledgeplymouth.co.uk, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. oktobar – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Trinaest  je moj srećan broj pevušila je Zana dok sam se razbuđivao ovog jutra. Nisam sujeveran, ali broj trinest mi je ostao u sećanju po tome da sam na taj dan imao neku saobraćajku iz koje sam ipak izvukao živu glavu. Dakle i meni je današnji dan srećan. Pogledah na brzinu portale, videh jedan od tekstova koji razotkrivaju teorije zavera na svetskom planu. Uz kaficu najbolje ležu baš takva otkrića. Jedno od njih me je baš zagolicalo. Navodno, neki vladari iz senke, odlučili su da na planeti  ubuduće ne bude više od milijardu do dve ljudi, jer se mnogo troše resursi, a raste i potrošnja hrane i vode.

1Ispada po tome da samo izabrani mogu da izbegnu ratove, krize, sankcije, viruse, smrtonosne bolesti i posle žive privilegovani u Zlatnoj milijardi odabranih tajkuna, političara zvezda rijalitija, starleta, predsednika, premijera, državnih službenika sve do kraja života srećni i veseli. Mnogo gadna zavera, mora se priznati. A od njenog razotkrivanja zapletoše me neka prosta pitanja: A  ko će da radi u slučaju da satru svu tu sirotinju iz nerazvijenih delova sveta? Ko će da služi tu kamarilu, ko će da seje žito ili bere pirinač, vadi naftu, ili vozi avion? Trinaest je srećan broj, samo ne treba znati da neko veruje u suprotno. Čuda se dešavaju, ali zavere će uvek trajati i klijati kao korov. Još samo da poverujemo u objašnjenja istih ali bez postavljanja logičnih pitanja potom. Dobro jutro!

(Foto: www.keepcalm-o-matic.co.uk, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (12. oktobar – crtica)

piše: Vanja Savić

 

Dečja nedelja

 

„Svako dete srećnog lica čuva jedna porodica“ bio je moto ove nedelje koja je pripala najmlađima. Dečja nedelja ukazuje na važnost porodice i zdravog odrastanja deteta.. Od ponedeljka se mališani posebnim programom u vrtićima i školama uče lepoti detinjstva i igara. A da li je uvek tako? Šta kada prođe ova nedelja? Čemu se i kako uče deca? Školice se drže svog plana i programa koji su napisali „pametni“ ljudi koji su nekada bili deca, a čega se „drže“ roditelji kod vaspitanja i odlučivanja o sudbini svojih potomaka? Ovih dana se na društvenim mrežama vrti slika 12-godišnje devojčice koja je najavila da se udaje za 37-godišnjeg muškarca uz blagoslov njenih roditelja.  Najava udaje ove devojčice izazvala je burne reakcije, a mnogi su slučaj prijavili službi za socijalni rad.

1Na kraju se ispostavilo da je reč o kampanji podizanja svesti javnosti o problemu dečjih brakova. Prema nekim podacima 39.000 devojčica prisilno se udaje za mnogo starije muškarce i to uglavnom ugovaraju roditelji, koji se  pozivaju na tradiciju. Juče je bio Međunarodni dan devojčica. Koliko devojčica je baš juče preko noći postalo ženom?! Na ovo pitanje teško da ćemo dobiti odgovor, ali svakako možemo da radimo na tome da se dečja nedelja i briga oko dece podigne na viši  nivo. Ko će da nam pomogne u tome? Sami sebi možemo i moramo da pomognemo, jer oni koji su zaduženi za to, prave planove za sledeću godinu i sledeću proslavu dečje nedelje. Dobro jutro.

(Foto: www.foothillsnetwork.ca, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (11. oktobar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Put „Kekende“  danas će krenuti čuveni voz Romantika. Ovaj turistički karavan je najavljen pre neki dan, uz detaljnu satnicu aranžmana koji obuhvata prevoz, razgledanje Kikinde i  uživanciju na Danima ludaje. Mnogi su na društvenim mrežima osuli drvlje i kamenje po pruzi kojom će se kretati Romantika do Kikinde skoro pet i po sati ako ne i više.  To znači da će stara mašina put od oko 130 kilometara prelaziti brzinom od  oko 25 kilometara na čas. Pa šta? Ionako je to romantična kompozicija koja bi svoje putnike trebala da vrati u stara, neki kažu, i dobra vremena. A u tim vremenima, naše bake i dedovi, putovali su do svojih udaljenih rođaka satima bez gunđanja, presrećni što će sa njima provesti dan-dva u opuštenim razgovorima i čašćavanju. Bilo je logično da vozovi kreću u ponoć, ili koji sat ranije, da bi se sutra za dana stiglo do odredišta. S obzirom na to da su iz volovskih zaprega, čeza i fijakera ulazili u gvozdenu alu koja ispušta paru a ždere ugalj, putovanje od 30 do četrdeset kilometara na sat bilo im je ravno avanturi. Nosilo se obično mnogo stvari, poklona, flaša, tegli, i hrane. U prelepe blistavo čiste šarene kuhinjske krpe umotavao se domaći, tek ispečeni hleb. Uz hleb, išao je zastrug sira i kajmaka u drvenoj posudici, a potom i nekoliko kuvanih jaja. Sve bi ukrasila pečena kokoška. Obavezno bi se odnekud pojavila posudica koja je ličila na slanik. Kolači se nisu nosili.

3Čim bi se smestili u kupe III razreda, na drvena sedišta, voz bi uz škripu šina i pisak sirene hvatao zalet. Zalet su hvatale i naše bake i deke ali, na hranu. Svako bi na koleno prostirao krpu, na nju komad pogače ili hleba, parče sira, oljušteno jaje i meso. Tu se morao da poštuje red. Muški su dobijali batak i karabatak, a žene belo meso, krilca, vrat, i trticu. Posle obilnog obroka, kretalo je hrkanje do prvih sunčevih zraka, a tada bi se, po buđenju, raspričali o tome šta su ostavili kod kuće, da li će stoka biti namirena, krave pomužene, a pilad i kokoške pušteni napolje. Što je putovanje duže trajalo, tako su se topile zalihe hrane, ali za utehu je služilo saznanje da ih tamo negde već čeka gotova supa, rinflajš, čorba,  sarma, pečenje, kolači i torta. Bilo je tada vremena za sve, vozovi nisu bili brzi a nisu ni kasnili, a putovanja su se najčešće planirala po okončanju jesenjih radova. Takva su vremena bila. A kakva su vremena danas? Ko jutros pije kafu dok zvera po statusima i fotografijama na Fejsbuku  taj sigurno ne razmišlja kako da se vrati u prošlost već kako da  još brže putuje  internetom.  Kuda, to sam bog zna. Dobro jutro! J

(Foto: www.panoramio.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (9. oktobar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Odzvonilo je pušenju. Gotovo je pušači sa uživanjem na ma kom javnom mestu. Hteli smo u Evropu, e sada je došlo vreme za usvajanje zakona kojima ćemo se bar malo približiti standardima koji tamo uveliko važe. Obaveza proizvođača cigareta u Srbiji biće ilustrovano prikazivanje kampanjskih poruka o štetnosti duvanskog dima i to u većem formatu na svakoj paklici, a i ugostitelji više neće smeti da tolerišu „samo jednu uz kafu posle ručka“. Ostaju mesta koja nisu javna, dakle šume, gore, livade, pašnjaci, njive i proplanci. Ima to mnogo  dobrih strana. Na primer, strastveni pušači će se masovno iz gradova i takozvanih javnih prostora preseljavati u sela, gde će čak možda i sami proizvoditi duvan. Takođe, država će povećanjem cene akciza, dodatno opteretiti cenu paklica cigareta, olakšavajući mlađoj i siromašnoj populaciji da se lakše i brže odrekne uživanja u nikotinu. Kafedžije će plaćati manje poreze jer pušači neće ispijati kaficu bez dozovole da uz nju nadenu i čibuk dima pred očima. Biće manje posla za trafikante. Uspeće samo šverc po buvljacima, ali zarada će ići samo malom broju onih koji stisnu petlju da se njime bave.
1Proizvođači cigareta će pretrpeti velike gubitke i jedan po jedan kupiće svoje prnje i tražiti tržišta gde se sme slobodno duvaniti na svakom mestu. Manje para u budžetu od poreza na duvan neminovnost je na koju će ova i neke buduće vlade morati da računaju.  Dobrih strana je mnogo više i sve su u službi zaštite zdravlja ali i okoline.  Biće manje bolesnika kojima su cigarete narušile zdravlje, pa će i zdravstvo uštedeti na lekovima. Ima i ona druga strana… Nekima su cigarete sredstvo za eliminaciju nervoze, pa će to dodatno opteretiti psihijatrijske ordinacije, uvećati broj izdatih recepata za sedative, i povećati potražnju za psihijatrima na tržištu radne snage. Ko je pušio pušio je, ko puši, pušiće i dalje. I cela ova priča neće imati smisla šta god nam Evropa zapovedala makar to išlo i u našu korist. Dobro jutro!

(Foto: naiise.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. oktobar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Opcija primanja novca preko onlajn servisa za slanje novca i plaćanje preko interneta Pejpal, trebalo bi da od danas postane dostupna i nama u Srbiji. Tako su nam bar najavili. Prema tvrdnjama iz nadležnih ministarstava, pa i Narodne banke, otklonjene su sve administrativne prepreke kako bi naši  stručnjaci i građani mogli da, prodajući neku svoju uslugu ili dobra preko interneta, mogli da prime novac preko tog famoznog Pejpala. Meseca aprila nam je bilo omogućeno da otvorimo naloge i tada je obećano da će se servis Pejpal primenjivati polako u fazama. Do sada je bila moguća jedino kupovina i slanje novca. Faza u kojoj će biti dostupna opcija primanja novca značajna je za privrednike jer omogućava da dobiju novac iz inostranstva. E, to nam mnogo treba, taj novac. Moguće je da je za sve što  je do sada škripalo u naplati dugova bio kriv upravo taj Pejpal. Samo, šta ćemo to prodati ionako zasićenom svetskom tržištu, koje ne zna šta će sa jeftinom robom sa istoka? Eto nam krivca. Možda mi i ne bismo osetili krizu da nismo bili uskraćeni za jednu od tekovina civilizacije računarskog milenijuma.
1
To nije sve, uskoro ćemo morati da nabavimo takozvane digitalne risivere za prijem tv programa. Već se čuju glasovi upozorenja da ne kupujemo adaptere odmah jer su skuplji za tri do četiri puta nego oni koje će nam država prodavati, a onima najsiromašnijima i poklanjati. Ne može srpski trgovac bez zarade od 300 odsto. Dok plati sve dažbine, ostane mu samo 200 odsto. I kako onda poslovati i preživeti ova vremena? Svuda oko nas cveta tehnologija sa svojim savremenim rešenjima koja omogućavaju otvaranje novih radnih mesta a mi, zamislite, imamo čak 200.000 mlađih od 30 godina koji čekaju posao. I svi vole da gledaju digitalnu televiziju i niko neće da prihvati čak 16.000 raspoloživih radnih mesta na takozvanom Birou. Jeste, ali to su mesta gde da bi dobio platu moraš da prodaš određeni proizvod, pa da sačekaš naplatu, pa obračun svih u lancu zarade, pa posle šest do osam meseci u najboljem slučaju dobiješ platu. Ko bi tako radio, ako već ne mora? Da li i za mlade nezaposlene postoji neko onlajn rešenje? Samo se pitam koji bi risiver njih mogao da ih prepozna i uključi u sistem našeg zapošljavanja? Samo sam pitao, šta je sad? Dobro jutro! 

(Foto: www.theinquirer.net, ilustracija)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. oktobar – crtica)

piše: Ru Šavr

 

FLAJERSKA CRTICA

Svojevremeno je u redakciju jednog studentskog lista stiglo oko 150 grama flajera za mesec dana. Stizali su svakodnevno, saradnici bi ih donosili s ulice jer im je neko, tu, kod ulaza u redakciju upravo „tutnuo“ neku reklamu štampanu na sjajnom papiru u boji.

Sada, posle nekoliko godina, gramaža je značajno porasla. Samo pokušajte da ih sakupite i izmerite na kraju nekog perioda koji sami odredite. Pa, koliko je samo frajera i flajera na ulici! A koliko ih je tek u hodnicima stambenih zgrada! Svakodnevno vadim gomile štampanog materijala iz sandučeta koje ovi momci ostavljaju, i nije da mi ne dosadi. Ali šta ću, ostavljam mesta za račune. Ne znam da li se i vama dogodilo da pobrkate šarenu poleđinu računa sa originalnim flajerom i da ga bacite. I uopšte, da li čitate sve te reklamne papiriće, pre nego što ih zgužvate i bacite?

Ima ih koji im se raduju. Ima ih koji im veruju. „Progovorićete engleski za dva meseca“, kažu. Svi majstori su dobri i tačni, a u praksi znamo kako je. Prozori dihtuju, česme ne cure, nameštaj je udoban, jorgani topli, magneti leče sve boljke. Pice su ukusne, a takoreći džabe, još vam uz njih sleduje i poneko piće, kineski restorani su takoreći iza ćoška. Sve u svemu, život nam je umnogome olakšan, ali samo prividno…

Dobro jutro!

1(Foto: www.stamparijakolibri.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. oktobar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Počinje Dečja nedelja. Na sve strane će se nešto pisati, čitati, crtati, polemisati, projektovati, obeležavati i proslavljati.  Već vidim kako stručnjaci za sve i svašta trube preko medija da decu ne treba zlostavljati, tući, kažnjavati ili prekorevati jer na taj način kršimo njihova prava a odrastanje pretvaramo u pravu moru nesagledivih posledica. Neću da se obazirem na njihove savete. Imam, hvala Bogu, decu, vaspitavao sam ih zahvaljujući svojoj ženi najbolje što umem i zadovoljan sam kakvi su ljudi. Bilo je svađa, nesporazuma, ćuški, smeha, igre, veselja, plača, tuge, ali u naša četiri zida. Odrastalo se bez svedoka u vidu bakica, dekica, ujkica, stričeva ili tetki. Tako je najbolje, smatrao sam oduvek. Šta ima ko da mi se vrzma oko dece? Rezultat svega što smo zajedno, sami postigli je impozantan i vredan svakodnevnog paradiranja ulicama Beograda. MI smo presrećni što su naša deca takva kakva jesu: ponekad su tvrdoglavi, uvek pošteni, iskreni, uspešni i zdravi što je najbitnije. Eto, Dečja je nedelja, a ja ovom prilikom decu stavljam u drugi plan. Brinem više za roditelje koji su u fazi da im deca polako postaju ljudi. Imaju svoje obaveze, prijatelje, odlučuju se da odlete iz roditeljskom ušuškanog gneza, a šta će biti sa njihovim mamama i tatama koji preko noći ostaju takoreći sami upućeni jedno na drugo rasterećeni svih obaveza prema podmlatku?
Happy family runningDa li je to neki novi početak u životu? Jeste,  i treba mu se potpuno prepustiti. Ležanje poslepodne uz kaficu u krevetu, držanje za ruke i nežno šapatanje kao u vreme kad se začinjala ideja o zajedničkom životu – nemerljivo je. Odjednom mnogo slobodnog vremena treba da donese i prvobitno privikavanje na miran i spokojan život  bračnih parova bez svađa zbog dece, jurnjavu po vrtićima i  školicama, razvoženje, dovoženje, čekanje , proveravanje zadataka, ispitnih rokova, izlazaka  i provoda punih brige i nesanice do kasnih jutarnjih sati. Neki se ne snađu u toj novoj samotinji pa se i razvedu, a drugi, prebrode tih par godina mira i slobode u iščekivanju unučića koji će im biti zamena za vlastitu decu koju nisu stigli da dovoljno „izvole“.  Znam gde živimo i već sam pripremljen na to  da će i moja deca verovatno do 35. živeti  u zajednici sa nama, ali opet, nadam se da će se nešto promeniti. Nadam se da će posle završenih visokih škola naći dobro plaćene poslove i neće čekati poštara koji nosi moju penziju. Verujem i da će imati svoj stan i auto i da neće morati da se guraju sa mnom uz stalne svađe ko je opet posrkao svu čorbu iz rezervoara. Duboko sam uveren da će  imati mnogo dece koju neću morati ja da čuvam, već ću ih samo povremeno prošetati uz podmićivanje  igračkama i slatkišima za koje neću izdavati ček na 210 dana. Nadam se, mnogo čemu i znam da sam nepopravljivi sanjar kome se snovi retko ostvaruju sve dok živim ovde u Srbiji, ali… Neka me, kako bih da je drukčije? Dobro jutro.

(Foto: medicircle.in, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (5. oktobar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Nedeljom ujutro pijemo kafu, listamo novine, proveravamo poštu, slušamo muziku, idemo u pozorište ili posećujemo prijatelje. To kažu oni koji rade za državu. Nedeljom idemo na posao, radimo kao da je svaki drugi radni dan. To će vam reći oni što moraju da rade iako im zdravstvena knjižica nije overena, a u radnoj nemaju poslednjih 14 godina upisanog staža. A šta bi, da ih neko pita šta one rade nedeljom, rekle prosečne srpske domaćice? Njihova deca bi rekla – ništa a one bi objasnile kako nedeljom smišljaju načine kako da prežive do one naredne, i tako u krug već dugo vremena.  Dok, čekajući bolje dane, jurimo na sve strane u borbi za goli opstanak, one, domaćice-mađioničarke, lome glavu kako da napune stomak deci i nama muževima. Čuo sam da se vratio „embargo kolač“ iz devedesetih i to na velika vrata. To je onaj izum naših majki gde sa šoljom brašna, ulja, šećera i s dodatkom samo jednog jajeta cela porodica uživa u izdašnoj čaroliji. Ajvar je ove godine slaniji i osim skupe paprike u njega dodajemo plavi patlidžan. Razmera je skoro pola-pola. Dodaje se više soli i više ljutih paprika da bude teže omazati teglu za jedan dan i da, brate, ostane i za zimu, a ne sada sve da se smaže.

Takođe, vratio se i ćušpajz koji su pre rata jeli samo srčani bolesnici. Treba da bude što više različitog povrća, ali se sada pazi da ih, uz krompir i šargarepu, obavezno budu bar još  dve vrste za kombinovanje tokom  cele sedmice. Novi bezmesni specijalitet  u većini srpskih domova. Skuva se u velikom loncu od bar šest kila. Strpa se crnog luka, krompira, šargarepe, proprži sa sojom i cepaj. Može i sezonska salata od maslačka, ima ga preko cele godine. Ko ima, doda kocku goveđe supe da zamiriše na meso. Hleb se mesi od crnog brašna jer je ono iz džaka jeftinije, a uz dodatak sasvim male količine sitno seckanih semenki bundeve ili suncokreta postaje baš kao onaj u radnji, zapakovan u celofanu. A  danas je četrnaest godina od demokratskih promena u Srbiji od kojih smo očekivali sve samo ne ono čime jutros glavu lome srpske domaćice: Kako da nam samo napune stomak, čime god bilo? Dobro jutro!

2

(Foto: www.haoss.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (4. oktobar – crtica)

piše: Ru Šavr

Les Miserables Crtica

 

Srbija je osvojila „bronzu“ u izboru za najjadniju državu. Da, baš ta reč – JADNO – je adekvatan prevod upotrebljenog parametra za merenje određenih ekonomskih pojmova koji je objavljen na sajtu američkog Instituta „Cato“. To su inflacija, nezaposlenost i kretanje bruto domaćeg proizvoda. Na listi je 90 država, od kojih je na poslednjem, najmanje jadnom mestu Japan. Na prvom mestu je Venecuela, zatim Egipatm pa mi. Posle Srbije tu su Argentina, Španija, Grčka i druge jadne zemlje…

Zanimljivo da na listi nema npr. Kube, Hrvatske, skoro svih afričkih i mnogih južno-
američkih država. Još zanimljivije je da oni upoznati sa ekonomskim pitanjima tvrde da su istraživanja ovog instituta sporna i u direktnoj vezi sa time koliko je neka zemlja „u ljubavi“ sa Sjedinjenim Državama. I bez toga stvar je sporna sama po sebi. Ispada da se od Srbije bolje kotira Ukrajina, Irak ili Paragvaj u kome na istim pijačnim tezgama deca prodaju čarape, kokain i kalašnjikove.

1U ovoj temi problematičan je termin Misery jer uz njega kao da zaboravljamo na ekonomske kriterijume kojim se istraživanje vodilo. Tu je i misteriozni izostanak mnogih država sa spiska, te sve postaje problematično pa se ovde više ne bih zadržavala. Vratila bih se na bronzani „jadnitet“ Srbije. Jesmo jadni, veoma, hajde da se ne lažemo, šta više u nekim kategorijama bismo mogli težiti i nekom sjajnijem odličju od bronze. Pa, to su desetine kategorija… Pogledajte samo korupciju, zapošljavanje partijskog kadra u državne institucije, cenzuru medija, huligane koji su u sprezi sa vlasti, broj članova rodbine koji idu na službena putovanja, broj zaposlenih u državnim institucijama koji (ne) govore neki strani jezik, makar engleski i još mnogo, mnogo toga. Dakle, naše mesto na listi je realno ali su kategorije pogrešne.

Vreme je da otvorimo oči i kažemo dokonim istraživačima Instituta „Cato“ da naprave takmičenje u pomenutim kategorijama, a da mi, ako je uopšte potrebno, podmitimo gde
treba i na idućem spisku dobijemo zasluženu zlatnu medalju.

(Foto: www.healthshire.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (2. oktobar – crtica)

CRTICA – đaci-pešaci

piše: Vlada Todorović

Ušao sam u prepun autobus na početnoj stanici, pitajući se gde su svi ti ljudi navalili u pola devet izjutra? Nije valjda da su oko mene sve zaposleni koji će da kasne na posao? Ili su oko mene sve nezaposleni koji… hm. Gde idu nezaposleni u pola devet izjutra? Po svojoj prilici – gde god hoće.

Autobus je krenuo, ja sam misli prebacio na neke druge teme i, ubrzo, nailazi prva stanica. Iz autobusa izlazi pola putnika. Mladi, stari, žene, deca, penzioneri… Ja u šoku. Autobus nastavlja dalje. Sledeća stanica, par stotina metara dalje i… novi egzodus iz autobusa.

Kao za inat par dana kasnije je objavljeno istraživanje koje je pokazalo da Srbi 14 sati dnevno, u proseku, sede i leže. Idealno ponašanje za narušavanje zdravlja organizma.

A ja ostajem u rebusu. Da li su ovi moji saputnici išli samo jednu ili dve stanice autobusom, zato što ih mrzi da pešače ili su zapravo silazili jednu ili dve stanice pre svog konačnog odredišta kako bi ipak malo vežbali? Zapravo, svi znamo koji je od ova dva odgovora tačan. Ali, kada već možemo da se bavimo mentalnom gimnastikom, što da ne!

5

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202 | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (1. oktobar – crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Marijana i Ivana su najbolje prijateljice. Dugo godina su i koleginice. Ivana se nažalost teško razbolela, što je uticalo i na to da joj otkazuju bubrezi. Marijana je Ivani dala svoj bubreg. Obe su sada na oporavku nakon operacije i dobro se osećaju.

Ovo me je podstaklo da razmišljam, šta dobre i plemenite ljude čini takvima, zašto i po čemu se izdvajaju od onih koji to nisu? Ono što po inerciji kažemo za nama najdraže ljude, jeste da su upravo takvi, da njihova dobrota osunča i okupa svaku tamnu stranu našeg dana, fleku koja je zamastila bezbrižnost. Izjadamo im se, rastoročemo se na kafi, saslušamo i mi šta im se dešava u životu, i delimo mnoge lepe i ružne uspomene. Bili su tu. Sada su tu i biće tu. Ne samo fizički, već je dovoljno i da se prisetimo da imamo onoga ko nas, kako se kaže, voli i uprkos tome što nas poznaje. Uživamo što nas voli baš ta osoba koju i mi rado imamo u životu. Ti isti ljudi naravno nisu besprekorni niti bezgrešni, ali to ni ne tražimo. Što reče Diogen, tražimo čoveka.
1Marijana je učinila nešto što se može nazvati vrhunskim humanim gestom. Ivana nije u poziciji da ovu, vrlo uslovno rečeno „uslugu“, uzvrati, ikada. Najpre zato što je ovako nešto kvantitativno nemerljivo, niti doniranje organa oboleloj osobi treba vrednovati kao da je to 100 evra na zajam. A često i zbog manje svote mnoga kumstva, prijateljstva, porodični odnosi stradaju i ljudi se otuđe.

Novinarke Marijana Milosavljević i Ivana Janković su pravi primer za slučaj nakon kog ne može a da nam ne pobegne s jezika tvrdnja „Eh, da je takvih više!“. Mislim da je to možda malo pogrešno postavljena logika. Dok god ste VI taj koji se ne pita da li su i koliko drugi ljudi dobri, dok god im ne ocenjujete i brojite da li su učinili dovoljan broj dobrih stvari (vlast je u ovom slučaju druga priča), dok god cenite i volite prijatelje i porodicu najbolje što umete, „takvih“ ima sasvim dovoljno.

Dobro jutro!

(Foto: RTS)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Čokolada gde je najmanje očekujete (FOTO)

Osim strasnog uživanja za nepca, čokolada može da bude i …

1

1a 2 2a 3 4 5 6 6a 6b 7 8 9 10 11 12 12a 13 14 15 16 17 18 19 20

(Foto: boredpanda.com)

 

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Pogled kroz prozor… (FOTO)

 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17

(Foto: boredpanda.com)

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

202 u 202 na 202 – najava za utorak, sredu i četvrtak

Povodom 90 godina radija na našem prostoru, u čast 90 godina Radio Beograda i 45 godina Beograda 202, od 22. septembra na našem radiju se realizuje programski maraton radio emisija pod nazivom „202 u 202″. U periodu od ponedeljka, 22. septembra (14.00) do utorka, 30. septembra (24.00) na Dvestadvojci će biti emitovane 202 radio emisije, svaka u trajanju od 60 minuta.

***

Program za utorak, 23. septembar:

0.00 – 1.00 NAJBOLJI PRATEĆI VOKALI u popu i roku – Neša Sabovljević

1.00 – 2.00 IZVOĐAČI KOJI SU POZNATI SAMO PO JEDNOM HITU – Neša Sabovljević

2.00 – 3.00 VIRTUELNA PAMET – najbolji antivirus – Petar Protić

3.00 – 4.00 NAJBOLJI BASISTI U POP I ROK MUZICI – Neša Sabovljević

4.00 – 5.00 PUNK SAT – najbolji pank bendovi – Neša Sabovljević

5.00 – 6.00 BISERI SVETSKE KNJIŽEVNOSTI – redakcija 25. sat i Ljilja Obradović

6.00 – 7.00 Najbrži ritmovi domaće pop i rok muzike

7.00 – 8.00 Tako je govorio Duško – Beograde, dobro jutro!

8.00 – 9.00 Najlepši Yugo pop

9.00 – 10.00 Budućnost po Blicu

(u današnjim jutarnjim satima od 6.00 do 10.00 muzičke teme radi Jovan Grujić; jutarnja ekipa pred mikrofonom: Dejan Grujić, Ružica Vrhovac, Suzana Gajić, Vanja Savić, Kruna Pintarić, Vladimir Todorović)

10.00 – 11.00 KRATKI REZOVI – SPECIJAL – Radovan Pantović

11.00 – 12.00 PESME KOJE U NAZIVU IMAJU IME NEKOG GRADA – Saša Markićević

12.00 – 13.00 KVAKA 202 – SPECIJAL Dragutin Rokvić

13.00 – 14.00 RADIO UKRŠTENICA – Ivana Vesić

14.00 – 15.00 NOVA IMENA ULICA – Dušica Mijatović i Nenad Kuzmič

15.00 – 16.00 POTROŠAČKI SAVETNIK – 10 naj gluposti u zakonu o zaštiti potrošača – Nenad Kuzmić, Nenad Bumbić i kompletna ekipa Potrošačkog savetnika

16.00 – 17.00 POLJUBI ME… sasvim slučajno – pesme o poljpcima – Nenad Kuzmić

17.00 – 18.00 LEPTIR NAŠIH ŽIVOTA (emisija o Nenadu Raduloviću Leptiru) – Petar Lazić

18.00 – 19.00 SRPSKA SATIRA DANAS – Miodrag Stošić (gosti su poznati satiričari)

19.00 – 20.00 KAO DA JE BILO NEKAD dok je bilo Tita – Nenad Kuzmić

20.00 – 21.00 BRE 202 – SPECIJAL – Petar Lazić

21.00 – 22.00  SEĆAM SE… s vremena na vreme – Ljuba Ninković

22.00 – 23.00  202, KULTURA I JA – Vojka Pajkić

23.00 – 24.00  KAKO RAZUMETI KLASIKU I DŽEZ – Petar Protić

***

Program za sredu, 24. septembar:

0.00 – 1.00 LUKINE SLIKE – Luka Mijatović

1.00 – 2.00 NAJLEPŠE DOMAĆE BALADE – Nena Ognjenović

2.00 – 3.00  S POŠTOVANJEM… (naši velikani) – Luka Mijatović

3.00 – 4.00 NAJLEPŠE SVETSKE BALADE – Nena Ognjenović

4.00 – 5.00  OVAMO – ONAMO – male životne priče – Luka Mijatović

5.00 – 6.00  NAJLEPŠA DOMAĆA ZABAVNA MUZIKA – Nena Ognjenović

6.00 – 7.00 Najbrži ritmovi strane pop i rok muzike

7.00 – 8.00 Vidoviti Srbi – srpski aforističari

8.00 – 9.00 Najlepši ritmovi zabavne muzike

9.00 – 10.00 Budućnost po Večernjim novostima

(u današnjim jutarnjim satima od 6.00 do 10.00 muzičke teme radi Ivana Ljubinković; jutarnja ekipa pred mikrofonom: Dejan Grujić, Ružica Vrhovac, Suzana Gajić, Vanja Savić, Kruna Pintarić, Vladimir Todorović)

10.00 – 11.00 KO TO TAMO BRENDI? – Dejan Grujić

11.00 – 12.00 TOP LISTA 202 (Lektira specijal) – Nenad Kuzmić

12.00 – 13.00 NEZABORAVNE MUZIČKE TEME na slovo… – Nenad Kuzmić

13.00 – 14.00 TOP LISTA 202 – Prva mesta – Nenad Kuzmić

14.00 – 15.00 CRNO-BELI SVET – SPECIJAL Petar Lazić

15.00 – 16.00 ZVIŽDANJE U PESMAMA – Joca Grujić

16.00 – 17.00 VIOLINE U ROK MUZICI – Joca Grujić

17.00 – 18.00 MOLJAC NAŠIH ŽIVOTA (emisija o Ljubi Moljcu) – Petar Lazić

18.00 – 19.00 GRUPE KOJE U SVOM NAZIVU IMAJU REČ „band“ – Joca Grujić

19.00 – 20.00 GOSTI U PESMAMA ROK IZVOĐAČA – Joca Grujić

20.00 – 21.00 KO SE BOJI ALE JOŠ? – Ivana Vesić

21.00 – 22.00 HITOVI IZ SENKE – Olga Kepčija

22.00 – 23.00 FONO ALBUM DEJANA GRUJIĆA – Dejan Grujić

23.00 – 24.00 MUZIČKI LEKSIKON 202 – Ružica Zorkić

***

Program za četvrtak, 25. septembar:

0.00 – 1.00 JA BIH VOZIO VOZ – protestne i buntovne pesme – Nenad Kuzmić

1.00 – 2.00 PESME SA NAJBOLJIM RIFOVIMA u dom. muzici – specijal – Nenad Kuzmić

2.00 – 3.00 202 ALBUMA KOJA MORATE DA ČUJETE PRE KLIMAKSA – Nenad Kuzmić

3.00 – 4.00 ĆOŠKARENJE – Vojin Vojinović

4.00 – 5.00 JA, SJEĆAM SE… oni koji više nisu sa nama – Nenad Kuzmić

5.00 – 6.00 URBANE LEGENDE – redakcija „25. sat“ i Ljilja Obradović

6.00 – 7.00 Jutarnje zviždukanje

7.00 – 8.00 Planeta grafita (grafiti iz celog sveta)

8.00 – 9.00 Osmeh pop i rok muzike – pesme koje govore o smehu ili se u njima izvođači smeju…

9.00 – 10.00 Budućnost po Politici

(u današnjim jutarnjim satima od 6.00 do 10.00 muzičke teme radi Branislav  Stevanović; jutarnja ekipa pred mikrofonom: Dejan Grujić, Ružica Vrhovac, Suzana Gajić, Vanja Savić, Kruna Pintarić, Vladimir Todorović)

10.00 – 11.00  OMILJENE TV SERIJE – Jelena Knežević

11.00 – 12.00  1001 SEĆANJE NA SRBIJU – Darko Kocjan, Jelena Deljanin, Tanja Todosijević, Tamara Radičević

12.00 – 13.00 NAJLEPŠA DOMAĆA ZABAVNA MUZIKA – Saša Markićević

13.00 – 14.00 PROMENA PRAVILA U SPORTOVIMA – sportska redakcija

14.00 – 15.00 INDEKSOVO POZORIŠTE – Najlepši odlomci – Saša D. Kovačević

15.00 – 16.00 REVOLUCINARNA MUZIKA – Aleksandra Glovacki

16.00 – 17.00  ZOI protiv OI – Vlada Todorović

17.00 – 18.00 KRUGOVI MILOVANA ILIĆA – MINIMAKSA – Petar Lazić

18.00 – 19.00  Dizni za odrasle – Vlada Todorović

19.00 – 20.00 ŠTA DA URADIMO DA POSTANEMO PRVACI SVETA U FUDBALU – sportska redakcija Beograda 202 (Milovan Vukićević, Dejan Bulajić, Biljana Šujdović, Relja Trajković, Vojin Vojinović, Vajja Savić)

20.00 – 21.00  ŠTA TO TAMO MIRIŠE – gastronomija – Luka Mijatović

21.00 – 22.00  1001 TRAG – SPECIJAL – Danka Stojiljković

22.00 – 23.00 VELIKE PRIČE SA MALIH PUTOVANJA – Sonja Todorović – Šegrt

23.00 – 24.00 OTISAK DUŠE – SPECIJAL – Dušica Mijatović

***

Svakog dana, na našem blogu objavljujemo raspored emisija

za sledeća dva dana!

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu | Označeno sa , , , | Ostavite komentar

202 u 202 na 202

Povodom 90 godina radija na našem prostoru, u čast 90 godina Radio Beograda i 45 godina Beograda 202, od 22. septembra na našem radiju se realizuje programski maraton radio emisija pod nazivom „202 u 202″. U periodu od ponedeljka, 22. septembra (14.00) do utorka, 30. septembra (24.00) na Dvestadvojci će biti emitovane 202 radio emisije, svaka u trajanju od 60 minuta.

program za ponedeljak, 22 septembar:

14.00 – 15.00 INDEKSOVO POZORIŠTE – SPECIJAL – Petar Lazić

15.00 – 16.00 ROK LEGENDE – 202 NA SAT – Snežana GRUJIĆ

16.00 – 17.00 FATALNA I ŠKAKLJIVA PITANJA – Vladimir Todorović

17.00 – 18.00 MUZIČKI VOLEJ: FUDBALERI – PEVAČI – Vladimir Todorović

18.00 – 19.00 SAZVUČJE SPECIJAL – Kruna Pintarić

19.00 – 20.00 HARMONIKE u Rok en Rolu – Snežana GRUJIĆ

20.00 – 21.00 DRAGSTOR OZBILJNE MUZIKE SPECIJAL – Dejan Đurović i Ivana Ljubinković

21.00 – 22.00 Poezija u rok muzici (pesnici u roku) – Ivana Ljubinković

22.00 – 23.00 Rokeri – pesnici – Ivana Ljubinković

23.00 – 24.00 Najlepše pesme sa Eurosonga – Ivana Ljubinković

program za utorak, 23. septembar:

0.00 – 1.00 NAJBOLJI PRATEĆI VOKALI u popu i roku – Neša Sabovljević

1.00 – 2.00 IZVOĐAČI KOJI SU POZNATI SAMO PO JEDNOM HITU – Neša Sabovljević

2.00 – 3.00 VIRTUELNA PAMET – najbolji antivirus – Petar Protić

3.00 – 4.00 NAJBOLJI BASISTI U POP I ROK MUZICI – Neša Sabovljević

4.00 – 5.00 PUNK SAT – najbolji pank bendovi – Neša Sabovljević

5.00 – 6.00 BISERI SVETSKE KNJIŽEVNOSTI – 25. sat – Ljilja Obradović

6.00 – 7.00 Najbrži ritmovi domaće pop i rok muzike

7.00 – 8.00 Tako je govorio Duško – Beograde, dobro jutro!

8.00 – 9.00 Najlepši Yugo pop

9.00 – 10.00 Budućnost po Blicu

10.00 – 11.00 KRATKI REZOVI – SPECIJAL – Radovan Pantović

11.00 – 12.00 PESME KOJE U NAZIVU IMAJU IME NEKOG GRADA – Saša Markićević

12.00 – 13.00 KVAKA 202 – SPECIJAL – Dragutin Rokvić

13.00 – 14.00 RADIO UKRŠTENICA – Ivana Vesić

14.00 – 15.00 NOVA IMENA ULICA – Dušica Mijatović i Nenad Kuzmić

15.00 – 16.00 TOP LISTA 202 (Lektira specijal) – Nenad Kuzmić

16.00 – 17.00 POLJUBI ME… sasvim slučajno – pesme o poljpcima – Nenad Kuzmić

17.00 – 18.00 LEPTIR NAŠIH ŽIVOTA (emisija o Nenadu Raduloviću Leptiru) – Petar Lazić

18.00 – 19.00 SRPSKA SATIRA DANAS – Miodrag Stošić

19.00 – 20.00 KAO DA JE BILO NEKAD dok je bilo Tita – Nenad Kuzmić

20.00 – 21.00 BRE 202 – SPECIJAL – Petar Lazić

21.00 – 22.00 SEĆAM SE… s vremena na vreme – Ljuba Ninković

22.00 – 23.00 202, KULTURA I JA – Vojka Pajkić

23.00 – 24.00 KAKO RAZUMETI KLASIKU I DŽEZ – Petar Protić

Svakog dana, na našem blogu objavljujemo raspored emisija

za sledeća dva dana!

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu | Označeno sa , , | 1 komentar

Ustanak (19. septembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Posle dugog iščekivanja saznali smo nove mere Vlade Srbije u vezi sa izlaskom iz krize. Premijer Vučić, odlučio je da nam predstavi mere kao nešto što će biti nepopularno i neminovno a ne predstavlja kao ranije presipanje iz šupljeg u prazno i dodvoravanje širokim masama koje će misliti da im je dobro a tonuće još dublje u krizu. Saznali smo da nam ne preti bankrot jer ćemo ostvariti uštede zahvaljujući smanjenju plata i penzija. Doduše, najniže penzije neće biti pod udarom mera, a i plate u privatnom sektoru neće biti pod lupom. Šta tu ima da se umanjuje kad su u odnosu na plate u državnom sektoru, one iz privatnog niže i za trideset odsto. Ugledni ekonomisti koji su godinama unazad upozoravali na problem visokog oporezivanja privatnog sektora koji puni budžet političke elite nisu uzimale ozbiljno u obzir, što nas je dovelo do toga da sada dugove koje smo nagomilali ne možemo da vraćamo bez novog zaduživanja. Lepo je što će država napraviti čistku u redovima armije besposlenih a dobro plaćenih činovnika, uglavnom partijskih aktivista, ali je otvoreno pitanje da li će privatni sektor ojađen dosadašnjim poreskim nametima imati snage da uveća svoje proizvodne kapacitete i preuzme hiljade otpuštenih. Uzdamo se u investicije, takođe i u promenu vlasništva u sektoru subvencionisanih gubitaša, a opet s druge strane zaboravljamo na hiljade lopova koji su sistematski pljačkali državu. Dovoljno je samo zaviriti u rubrike „HRONIKA“ bilo kog portala. Tu možemo naći na stotine tekstova o uhapšenim direktorima koji su pokrali na desetine miliona evra. Gde je ta njihova imovina? Nemoguće da je toliko sakrivena da država ne može da je pronađe i vrati narodu. A šta je sa estradom? U rubrikama tipa „zvezde i zvezdice“ svako malo osvane fotografija pevaljke kojoj je dečko poklonio automobil, jahtu, stan, vilu a niko ne pita da li je za to raskalašno iživljavanje plaćen porez državi. Siva ekonomija nije samo preprodaja kačkavalja i mađarske kobasice, kineske robe ili đinđuva. Trebaće nam ešalon dobro obučenih nekorumpiranih inspektora koji će naterati sve koji bilo šta rade „na crno“ da državi plate porez. Premijer je postavio ambiciozan cilj da ćemo osetićemo promene na bolje za najmanje dve godine. Da li su dve godine realan rok za ispravljanje svih grešaka iz prošlosti? Iza nas su decenije urušavanja države, ekonomije ali i naroda koji više nema previše vremena za eksperimente pa makar oni bili najdobronamerniji. Neka su nam srećne ove najnovije mere, nadajmi se da su valjano i pošteno „odmerene“. Dobro jutro.
1
(Foto: www.singleinvoicefinance.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (17. septembar – crtica)

piše: Dejan Grujić
Ako ste se jutros probudili u svom krevetu imali ste sreće, bog vas je pogledao. Nije lako a ni verodostojno opisati patnju ljudi koji su doživeli nezapamćene vremenske neprilike na istoku Srbije. Opet je na ispitu naša solidarnost. Tekija je novi Obrenovac pišu novine a mi dodajemo da još uvek nismo videli taj novi Obrenovac i pored zaklinjanja zvaničnika da će svi ugroženi dobiti krov nad glavom do zime. Obnova majskih poplavnih stratišta nije se pošteno zahuktala a već se mora misliti na to kako pomoći ugroženima koji u strahu, bez nade, promrzli i šćućureni u nekom sabirnom centru brigama i neizvesnošću lome glavu kako i gde prezimiti. Srbija hoda ivicom bankrota i teško može sama da pomogne bez pomoći sa strane. Donatori iz sveta su sigurni taman koliko i vrbov klin, a na solidarnost stanovništva nezahvalno je računati. Ovde se i drva prodaju na kilogram. U Kraljevu je kilogram cepanica 12 dinara na pijaci. Za to vreme advokati stupaju u generalni štrajk. Nezadovoljni su porezom koji im je odredila država pa neće dolaziti na suđenja, istrage, saslušanja, niti će obavljati druge pravne poslove sem oročenih poslova kao što su pisanja žalbi ili vanredni pravni lekovi. Ja za svog života još ne upoznadoh siromašnog advokata, ali možda nisam društveno aktivan pa se ne razumem u problematiku jednog od najprofitabilnijih zanimanja u nas. Dovoljna za ilustraciju je narodna priča u kojoj mladi sin advokat nadmeno prebacuje ocu takođe advokatu da je neki njegov stari predmet „kruške na međi dve njive“ rešio za dva ročišta dok je ostareli otac to razvlačio pet godina. „E, moj sine, ta je međa tebe školovala„. Ako se uzme u obzir srpski inat onda advokati nemaju brige oko toga da im država neće izaći u susret i vratiti paušalce. MI ćemo je sami naterati ukoliko tuđa kruška nikne na našoj međi. Više od toga nam ne treba. Dobro jutro.
1(Foto: nagps.org)
Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. septembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

 

Zasvirajte harmonike, idu momci u vojnike… tako je zvučalo osamdesetih godina prošlog veka sa talasa lokalnih radio stanica širom Srbije sa kojih su pljuštale želje i čestitke budućim regrutima. Setih se toga jutros jer sam na današnji dan, pre 27 godina, u ovo vreme, krenuo autobusom u Nikšić na odsluženje vojnog roka. To je u to vreme bila velika čast i obaveza, ali samo deklarativno. Proklinjao sebe što ne mogu to da izbegnem nikako. A baš tog leta sam spoznao neke nove horizonte, bacio se u saobraćaj, a onda kao makazama isečena svečana vrpca postade izvestan kraj svemu tome. Obukao sam uniformu, i šta sad? Ništa. Čekao sam da prođe ta godina sve misleći da gubim dragoceno vreme. Da li sam bio u pravu? Sumnjam. Imala je ta faza odlučujući uticaj u mom formiranju. Naučio sam da jedem boraniju, grašak, barenu šargarepu, pire krompir, supu, dakle, sve ono na šta sam se kod majčice mrštio, ali i još mnogo štošta. Recimo, uvideo sam da se ljudi oko mene razlikuju. Znanje koje sam poneo iz osnovne škole o bratstvu i jedinstvu naših naroda i narodnosti morao sam da redigujem. Niti je bilo bratstva, a još manje jedinstva. Svako je gledao samo sebe precrtavajući dane u kalendaru. Na osnovu pažljivog posmatranja svojih klasića iz raznih krajeva Juge, zaključke koje sam doneo koristio sam kasnije u životu susretajući neke druge ljude. Na primer: Slovenci su uvek odavali utisak vrednih i poštenih ljudi, Hrvati uzdržanih i nepoverljivih, Bosanci otvorenih i druželjubivih, Crnogorci hvalisavih, ali časnih, Makedonci dobronamernih i uvek veselih, a moji Srbijanci da su bistri i veoma proračunati.

1Zašto sve ovo govorim? Današnja generacija golobradih mladića nema više tu priliku da upoznaje različite ljude, pa nije čudo što iz straha od nepoznatog i neprihvatanja drugačijeg ruše našu reputaciju dobronamernih domaćina kojima je gost svetinja. Bez želje da ukazujem na štetu koju Srbija trpi, između ostalog, i zbog nejasnih signala o tome da li je spremna da prihvati evropske vrednosti tolerancije, moram da istaknem da se na osnovu iskustva iz nekih godina „mraka i bezumlja“ ipak mogu izvući pouke o tome šta i kako činiti da bi nam mlade generacije bile mudrije, tolerantnije i strpljive. Daleko bilo da vraćamo JNA iz mrtvih, ali umesto što na silu pokušavamo da pod tepih gurnemo probleme koji su doveli do toga da danas svom podmlatku ne poklanjamo dovoljno pažnje, ili ih šaljemo u beli svet na brušenje, mi se samo čudom čudimo šta nas je snašlo. Zapuštena, neobrazovana i zatucana mladost zaodenuta agresijom predstavlja nebrušeni dijamant koji ako pravilno izbrusimo i oblikujemo ljubavlju i znanjem brzo i lako postaje neki novi Teodosić, Raduljica, Bijelica, Bogdanović, Đoković… slobodno nastavite niz dok se spremate za posao. Dobro jutro!

(Foto: kolekcionar.eu, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ovo sigurno niste znali o životinjama

I najveći ljubitelji životinja verovatno ne znaju za sve neočekivane osobine i navike koje naše komšije na planeti dobro skrivaju od ostatka sveta. Iznenadićete se i nasmejati.

 

* Morske vidre se drže za ruke dok spavaju da se ne bi razdvojile

1

 

* Veverice tokom godine obiđu i stotine drveća dok sakrivaju plodove kojima se hrane, zato što jednostavno zaboravljaju gde su ih odložile

2

 

* Kada se muški mladunci psa nadmeću u igri sa svojim ženskim drugaricama, često ih pištaju  da „pobede“ iako su jači po konstituciji

3

 

* Kornjače mogu da dišu i kroz zadnjicu

4

 

* Krave među sobom imaju najbolje prijatelje

5

 

* Papuanski pingvini prose svoje lepše polovine komadićem šljunka

6

 

* Makaka majmuni u Japanu znaju da koriste automate za slatkiše i grickalice, pa često ubacuju novčiće kako bi se počastili

7

 

* Jedan pingvin u Norveškoj je dobio zvanje viteza

8

 

* U Kini je za ubistvo pande propisana smrtna kazna

9

 

* U Švedskoj postoji šou-takimičenje zečeva u kojem izvode najrazličitije vratolomije

10

 

* Orgazam kod svinja traje čak 30 minuta

11

 

* Delfini daju jedni drugima imena

12

 

* Ptice pafin celog života ostaju sa jednim partnerom. Zajedno grade stanište na liticama, a imaju čak i odvojeni prostor za wc.

13

 

* Istraživanja su pokazala da krave koje slušaju prijatnu muziku daju više mleka. Naročito im prija pesma „Evrybody’s Hurts“ grupe R.E.M.

14

 

* Ostrige mogu same da promene pol, u zavisnosti od partnera koji im se dopadne

15

 

* Japanski makaka majmuni prave grudve od snega i grudvaju se

16

 

* Par vilinskih konjica ostaje zajedno celog života, a dok se kreću, drže se za rep

17

 

* Još i pre nego što se izlegu iz jaja, pilići mogu da komuniciraju međusobno, ali i sa mamom-kvočkom, preko opne jaja koja prenosi zvuke

18

 

* Njuška svakog psa ima jedinstven otisak, baš kao i ljudski prsti, pa se na osnovu toga mogu identifikovati

19

 

* Vrsta meduze pod nazivom Turritopsis nutricula Immortalje jedino biće u prirodi koje je besmrtno

20

 

* Leptirima se čulo ukusa nalazi na stopalima

21

 

* Neke studije pokazuju da i koze u svom jeziku imaju različite akcente

22

 

* Veverice „usvajaju“ mladunce koji su napušteni

23(Izvor: Boredpanda.com)

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , | 1 komentar

Ustanak (15. septembar – crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Tekst za jutrošnju crticu sam napisala uoči same utakmice. Još uvek ne znam da li smo pobedili ili smo drugi u svetu. Fejsbuk i Tviter prepuni motivacionih, patriotskih, navijačkih sa CAPS LOCK slovima, duhovitih slika i statusa, sve u čast velikog finala svetskog prvenstva u košarci u Madridu. Dve košarkaške velesile, Srbija i SAD, igraju za zlato. Moj komšiluk, a verujem i cela Srbija, miriše na kokice, pivo, ili duvanski dim, kod onih nervoznijih. A cela Srbija i zvuči, takođe, manje-više isto; kiša, pokoja petarda i povremeno urlikanje. Dve čovekove osobine su se i dan danas srećom održale – solidarnost u velikoj nesreći i deljenje sreće sa drugima, da je bude više.

Nije da nismo često bili cinici, skeptici, malodušni. Nije da smo mirno prihvatili selektorsku promenu i sastav tima, i nije da smo u svakom trenutku bili spremni da branimo nacionalni tim od osuda. Mislili smo, možda oni nisu spremni. Isto tako, uživamo kada nas prijatno razuvere. Zato mi nemojte zameriti na kliše pohvali, ali joj je sada baš vreme i mesto. Svaka čast našim košarkašima! Svaka čast Saletu Đorđeviću! Favorit iz senke je opravdao onaj poznati fenomen ove države; I kad smo bili SFRJ, SRJ, pa SiCG, pa Srbija, imali smo gotovo sve timove i sportiste na vrhunskom nivou. Geografski mali, favorit iz senke, senke geografski velikog favorita i velesile u svakom smislu, postao i ostao je veliko ime koje s ponosom prepričavamo ako nas neki stranac pita odakle smo i kakva je to naša zemlja. Mala, prgava, uvek u nekoj krizi i haosu, ali, da znaš KAKVE sportiste imamo!
2Miloš Teodosić, Stefan Marković, Stefan Jović, Bogdan Bogdanović, Marko Simonović, Nemanja Bjelica, Nikola Kalinić, Stefan Birčević, Raško Katić, Vladimir Štimac, Nenad Krstić i Miroslav Raduljica. I „Sale nacionale“. Pišući ovo, još uvek ne znam šta je bilo u finalu, a čitajući ovo oko 6 ujutru, kraj ne bih menjala, šta god da se desilo, zlato ili srebro. BRAVO! Hvala i za podsećanje na „navijačke leptiriće u stomaku“ iz 1998. Tada sam ih delila sa celom porodicom, a jutros i sa vama, slušaocima Dvestadvojke.

Dobro jutro!

 

(Foto: www.hercegovinapromo.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Liliputanci iz Japana (FOTO)

Japanski umetnik Tanaka Tatsuya već godinama izrađuje minijaturne dijarame, igrajući se poput deteta, maštajući i oblikujući  svojim spretnim rukama razne scene,a sve uz pomoć delova hrane i predmeta za svakodnevnu upotrebu.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , , , , | 1 komentar

Ustanak (12. septembar – crtica)

piše: Suzana Gajić

 
Ovih dana ste na internetu možda videli rad francuskog umetnika i reditelja Frederika Doazana, koji je napravio kratak animirani video pod nazivom “Supervenus”. U filmu prikazuje kako se menjao pojam ženske lepote. Od figure žene, onakve kako je priroda dala, pravi se ono što je današnji pojam lepotica, bar onaj serviran preko medija. Pa se tako ženi isisava višak sala, dodaju se silikoni, vadi se mozak i umrtvljuje, do potpunog raspada figure.

Možda će nekome ceo film biti suviše surov, ali to jeste suština onoga što nam se servira kao ideal. Preko novina, televizije, interneta. Žene koje izgledaju kao savršene lutke, uz konstantno ismevanje svih onih koje to odbijaju da budu. Koliko puta ste videli fotografiju glumice koja, na zgražavanje novinara koji piše tekst, ima celulit. I možda i jesmo toga svesni, ali i dalje negde potpadamo pod masovnu hipnozu onoga što vidimo. Ako nam je toliko teško da se osvestimo kada je u pitanju predstavljanje žene, koliko li smo tek hipnotisani nekim drugim stvarima koje nam prikazuju, a koje su prošle kroz ko zna kakve kozmetičke obrade. Od ekonomije do polike. Negde smo i tu svesni da je informacija koja je došla do nas prošla kroz liposukciju, da je napumpana silikonima, ali je i dalje prihvatamo. Kao realnost.
2Sve to negde podseća na čuvenu bajku “Car je go”. Samo što bajka ima srećan kraj, jer se jedno dete usudilo da kaže istinu. I svi su ga poslušali. Čini mi se da bi danas to dete poslali kod psihoterapeuta kao socijalno neprilagođeno.

Ali, možda za ovu planetu ipak ima nade. Lejdi Gaga se ugojila 14 kilograma, a svim kritičarima je poručila: “Baš me briga, uživam u hrani i ne želim da je se odričem. Ako mi se uveče jede pica, ja je jednostavno pojedem. Uostalom, bolje biti debeo nego površan!”

Dobro  jutro!

(Foto: forum.t-tapp.com, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Najmanje slike na svetu (FOTO)

Hasan Kale je neverovatno talentovani turski umetnik koji granice mogućeg u slikarstvu pomera do neverovatnog nivoa. On slika na najmanjim komadima hrane i zaista je teško dokučivo kako mu polazi za rukom da sa tolikom preciznošću povlači minijaturne poteze na zrnima kafe, badema, pirniča, ljuspicama luka ili jajeta, bombonicama… i da na kraju dobije prava mala umetnička dela. Zadivljujuće.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

(Izvor: Boredpanda.com)

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. septembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Nastavlja se akcija suzbijanja šverca u vozilima gradskog prevoza. Daleko bilo da se u njima vrši neka nedozvoljena preprodaja mađarske kobasice ili kačkavalja, vozila gradskog prevoza su postala mesta okršaja putnika bez karte i kontrolora koje fizički podržava i komunalna policija. Neverovatne scene, opravdanja, svađe pa i tuče prate društveni život u gradskim vozilima za javni prevoz. Lično, bio sam u prilici da budem u ulozi kontrolisanog putnika. Sve je bilo po propisu. Mladić u beloj majici sa velikim natpisom KONTROLA mi je prišao i pristojno zatražio kartu. Pružio sam mu uredno validiranu povlasticu, a on je nakon provere sa nekom radošću u očima zahvalio. Čak se i čini mi se nasmešio. Valjda je bio srećan da je izbegao situaciju u kojoj mu objašnjavam da mi validator nije prihvatio inače ispravnu kartu, ili da sam bez posla pa ne mogu da platim, ili jednostavno skočio i tresnuo bubotku pravo u lice. Po drugom scenariju SMS porukom se okupi ekipa koja nasrne na nesrećnika sa validatorom i izgazi ga kao krpu. Ne misle oni na to da je veoma moguće da je samo muka naterala ovog kontrolora mučenika da zatraži nezahvalan posao na kome može i glavu da izgubi. A zašto smo prestali da plaćamo prevoz? Suštinsko pitanje je da li bi se nešto promenilo ako bi cena karte bila niža? O tome niko ne razmišlja, a vrlo dobro se sećamo priča od pre dve godine kad su nas ovi sadašnji ubeđivali da je taj sistem u stvari poluga za bogaćenje onih što su zajahali kao dahije pa pljačkom ne daju poštenom svetu da živi. Po principu „uvek može da bude gore“ smanjili su i broj vozila, radi se na uštedi, konsolidaciji večitog gubitaša GSP-a, i obećali da neće podizati cenu prevoza. Mala je to uteha za one koji su uredne platiše, a pobeda za one koji veštim manevrom prelaze iz vozila u vozilo izbegavajući kontrolore raspoređene širom grada. A dovoljno bi bilo samo obavezati sva privatna i državna preduzeća koja isplaćuju radnicima troškove za prevoz na ruke da to uplaćuju direktno GSP-u. Čak se na veći broj mesečnih karata dobija i popust, ali za to još niko ne haje. Deklarativno smo za uštede a onda nam iz Ministarstva spoljnih poslova dojave kako ambasadori imaju astronomske plate u zemljama gde su ti iznosi u stvari prosek srednje klase. I šta da se radi? Da li je rešenje da se kontrolori i dalje upošljavaju za mizernu platu služeći kao džak za boks drskim, bahatim i agresivnim kabadahijama kojima još uvek ni komunalni policajci ne mogu da stanu na kraj. Da li to ima izgleda na uspeh, što će reći, manji broj putnika bez karte? Ja ne verujem. Probajte sa kartom koja je jeftinija, bar mesec dana. Značilo bi nam. Dobro jutro!
5

(Foto: getosrbija.wordpress.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. septembar – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

 

Posle dugog razmišljanja, analiziranja i dugoročnog najavljivanja  odlučio sam: Od sutra neću ni vodu ni hleb da okusim.  Znam da je moja odluka veoma teška po sve organe mog ojađenog organizma, ali to je sve u korist zajedničke lepše budućnosti. Neću baš odmah da krenem sa izgladnjivanjem i dehidratacijom, jer sam odlučio da svoje vitalne organe pripremim na to ranije, sedam dana pre roka,  za svaki slučaj.  Imam opravdanja i zašto sve to  činim. Na primer, hleb mese sa aditivima na koje ja, kao prosečan građanin Srbije, polažem puno pravo prezrivog ignorisanja, jer godišnje bar pet kila te hemije dobrovoljno ubacim u svoj organizam. Voda je tek posebna priča. Pijem česmovaču tri nedelje mesečno. Onu jednu sedmicu dok mi još traje plata, posvetim flaširanoj u kojoj sada moram da lupom brojim mehuriće i minerale, a i na etiketi čitam iznose nekakvih kalcijuma, magnezijuma, soli, bikarbonata… Šta će meni to? Zar baš moram da se odreknem i vode i hleba? Meso ne jedem od kad su prodavali crkotine kao ćevape, mleko još od aflatoksin afere, jogurt od kako sam čuo da ga prave od uvoznog mleka u prahu, piletinu od kako sam gledao na kablovskoj da je puna antibiotika i hormona od kojih jačaju listovi i butine sa celulitom, zdravu hranu jer je jedu bledi i ne baš presrećni ljudi, a sve ostalo jer je sto odsto GMO, samo što ti nigde ne piše. Sve sam lepo zamislio, samo se plašim da ne prođem na kraju kao magarac u narodnoj priči. Njega je, sećate se, gazda učio da gladuje, i kad je magarac napokon naučio tu lekciju, majkao je. I meni se čini da nas uveliko uče da gladujemo, samo što mi to još nismo primetili. Pravimo se neveštim. Dobro jutro!

4(Foto: www.nspm.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | 1 komentar

I psi vole poklone (FOTO)

Predlažemo vam da svog ljubimca obradujete originalnim poklonom kome se nikako nije nadao. Pa ni životinje nisu imune na poklone, a naročito na one koje će učiniti da im život ne bude baš „pseći“.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22(Izvor: StylishEve.com)

 

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , , , | 1 komentar

Ustanak (9. septembar – crtica)

piše: Vlada Todorović
CRTICA – pešački prelaz – čemu to služi?

U smiraj dana jedna baka je zakoračila na kolovoz i čeka da pređe ulicu. Pored nje veselo tutnje kamioni, autobusi, automobili. Prilično prometna ulica. Niko se ne zaustavlja da je propusti. I tako prolaze minuti. Pešački prelaz se nalazi dvadesetak metara dalje.

Zašto baka ne prošeta i pređe ulicu na propisno obeleženom mestu, nego uporno čeka svojih „pet minuta“ kada se rasčisti saobraćaj? Dok sam ja sve ovo ispričao, već je mogla da stigne do pešačkog prelaza i da ostavi prometnu beogradsku ulicu za sobom. Jedino što mi pada na pamet kao odgovor je da baka – ne žuri. Iako obično važi ona „preko preče, naokolo bliže“, možda to ovde nije slučaj. Ne mora na posao… pet, deset minuta gore-dole… neće da pobegne ni kuvanje ručka, ni spremanje stana, ni gledanje televizije.

Inače, ako mislite da sam sa štopericom u ruci pratio detaljan razvoj ove situacije – grdno se varate. Za razliku od bake – ja sam žurio. I uredno pretrčao ulicu van pešačkog prelaza.

3

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. septembar – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Ovoga jutra hteo bi da vam ukažem na užasno zanimljivu pojavu. Na mnoge radio stanice možete da čujete kako im njihovi voditelji ne znaju srbski jezik. Pričaju kako ne treba jer nije imo ko da jih nauči. A svi su se dovatili preko veze za poso pa ga sad ne puštaju. Jutros kada sam se bijo usto iz kreveta čuo sam na Radijo Beograd da je danas neki Međunarodni dan pismenosti. E, sada je dosta šale.

Iako nam ludaci pucaju u vozila GSP-a, a mi smežurani čekamo da čujemo objavu o smanjenju plata i penzija dok dinar gubi vrednost a struja drma da poskupi, ne bi bilo loše da se malo zapitamo da li smo mi pismena nacija? Neće biti, bar prema podacima kojima barataju statističari. Skoro milion ljudi ne zna da piše, računa, popuni priznanicu u pošti, ili neki formular. Tu ne stoji nijedan izgovor na krizu, jer, ovo su podaci od pre deset i više godina. Mnogo smo bolji od ostatka sveta, ako pritom mislimo na Aziju i Afriku. Nezavisno od globalizacije, dokapitalizacije, restrukturiranja, inkluzije, transparentosti ili nečeg drugog, danas i obavljač najjednostavnijih poslova mora da bude pismen.

2Takođe, koncept pismenosti nije više samo puko poznavanje slova ili brojki. Prozna, dokumentaciona, kvantitativna ili digitalna pismenost postoje da bi se napravila razlika između onih koji znaju da samo prepričaju pročitanu rečenicu, izračunaju neki jednostavni matematički izraz, popune upitnik ili znaju da se iza tačke na kraju rečenice kuca razmak na tastaturi. Sve to se polagano uči tokom dugotrajnog i mukotrpnog procesa obrazovanja a u koji mora da bude uključena država ako nikako drukčije a ono bar ne skidanjem od već mršavih plata. Debelo će je to na kraju koštati, ako račun već nije pristigao. Dobro jutro!

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Baby medenjaci i šećerleme (FOTO, 2. deo)

Ova novorođenčad su toliko malecna da još nisu pošteno ni otvorila oči. Ipak, roditelji su njihove prve dane ovekovečili na najlepši i najoriginalniji način. Sigurno će im biti drago kad odrastu i vide svoje prve fotografije – spoj umetničkih dela prirode i fotografa. Predivno, preslatko, očaravajuće! :)

6 7 8 9 10 16 17 18 19 20 26 27

(Izvor: StylishEve.com)

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , , | 1 komentar

Baby medenjaci i šećerleme (FOTO)

Ova novorođenčad su toliko malecna da još nisu pošteno ni otvorila oči. Ipak, roditelji su njihove prve dane ovekovečili na najlepši i najoriginalniji način. Sigurno će im biti drago kad odrastu i vide svoje prve fotografije – spoj umetničkih dela prirode i fotografa. Predivno, preslatko, očaravajuće! :)

1 2 3 4 5 11 12 13 14 15 21 22 23 24 25(Izvor: StylishEve.com)

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (5. septembar – crtica)

piše: Suzana Gajić

 

 

Ima ona narodna – “lud zbunjenog”, i nekako bismo uvek da izbegnemo ulogu zbunjenog u toj priči. Ali, moram da priznam da mi to ovih dana i ne uspeva. Pratim vesti, pokušavam da shvatim šta se dešava, no, uvek završim sa tim zbunjenim izrazom lica.

Evo, recimo, gradski prevoz. Da li mi se čini, ili je ne tako davno iz vrha Uprave grada Beograda stizala poruka da je svima nam omiljeni BusPlus nešto što nama ne treba, da je potpuno no-no, i da će se ukinuti. E, a sada iz istog mesta dolazi poruka da se mora plaćati taj isti BusPlus, da se pojačava kontrola, i da, eto, nama se ne isplati da se taj sistem ukida. Dooobroooo. Hajde da se okanem gradskog prevoza. Pre dva dana ministar energetike najavi poskupljenje struje, ali, kaže, ne zna se kada i koliko. Istog dana guverner Narodne banke pomene u izjavi da poskupljenje struje od 12 odsto u ovoj godini neće povećati projektovanu inflaciju. A onda juče isti ministar energetike kaže da poskupljenja neće biti u nekoliko naredniih meseci. Uh, neću ja, ali me sve ovo zbunjuje. A pri tom, svi znamo ili bi trebalo da znamo da će zbog liberalizacije tržišta strujom, ista kod nas poskupeti 30 odsto u ove tri godine. Dobro, ne moram ni o struji.

Evo, sinoć je otvorena manifestacija “Dani Srpske u Srbiji”. I prisutnima se obratio predsednik nam Nikolić. I održao prigodan govor u kome kaže: “Okupili smo se da se ne raziđemo, iako će neki od nas u povratku prelaziti granicu, ali granica ne može da zaustavi vreme, pripadnost, prošlost, kulturu“.
Ipak, napomenuo je on, granicu prelazi telo, „ali telo je kvarljivo, a duh ostaje“. Znam da će neki od vas uronuti u dubinu ove misli. A ja? Rešila sam da me neće zbuniti. Praviću se luda.

Dobro jutro!

1(Foto: www.theunintelligencer.com, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Maldivi … i sve je rečeno. (FOTO)

Jedna od najlepših, najatraktivnijih svetskih turističkih destinacija. Slika raja na Zemlji. San i čežnja mnogih od nas, nažalost, uglavnom nikad ostavarenih…. ah… Da bismo utolili makar mrvicu svoje čežnje, otputujmo zajedno na časak, makar i virtuelno…

 

 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

(Izvor: StylishEve.com)

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (4. septembar – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Mediji u želji da izazovu pažnju javnosti, loše vesti ističu u prvi plan. One takozvane dobre, doduše objave, ali nekako stidljivo. Posle svih afera, mafija svih mogućih naziva, kriminala, hapšenja, starleta, kraduckanja i ostalih začina života u Srbiji, čini se da ne  obraćamo pažnju da  ljude oko sebe koji nesebično čine dobra dela u miru i tišini, daleko od očiju javnosti.  Da li ste znali da u Vladičinom Hanu živi Suzana Stanković? Ona je profesorka Gimnazije, majka je troje dece i svojoj učenici Milici je donirala kožu za transplantaciju nakon teške saobraćajne nesreće. Ovo je herojski čin čiji se motivi ne moraju, ali i ne mogu samo rečima objasniti. To je ipak nešto što samo posebni mogu, umeju, i smeju.  Sreća je da Suzana nije usamljena. Srbija je ponosna da ima još jednu heroinu koja je iz reke Moravice nakon nezgodnog skoka u vodu, spasila teško povređenog mladića. Doplivala je do njega, izvukla ga na površinu i branila svima da mu priđu jer je kao medicinska sestra znala da će mu samo naškoditi. Njeno ime je Anđela Stojčev, ima 22 godine. Živi u Aleksincu i nema posao.  Srbija nije zaboravila ni herojstvo mladog policajca Borislava Zorića iz Novog Sada koji je rizikujući svoj život spasao bebu od pomahnitalog oca koji je pretio da će se baciti sa terase na drugom spratu. Neki su rekli da je samo radio svoj posao, ali rade ga i drugi pa se kad je gusto malko sklone u stranu. Pominjući ove svetionike čoveštva činim nepravdu prema mnogima čija dela takođe zavređuju pažnju javnosti ali za njih nismo čuli.   Zato je veoma važno da što više ističemo bar one koje znamo, da bi i oni neznani u kojima zri seme dobrote dobili motiv da iz tog semena razviju plod sopstvene plemenitosti i rašire ga dalje. Ljudi smo, zar ne? Dobro jutro!
3
(Foto: beforeitsnews.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (3. septembar – crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – nije Džejmi, još manje Oliver

Nije da baš po vasceli dan sedim ispred TV-a i gledam naveliko spremanje hrane na onom specijalizovanom kanalu koji je doživeo ekstra popularnost kod Srba. No, i ono šta sam tamo gledao ostavilo je neizbrisiv utisak na mene. Zašto? Zato!

Pre par dana prolazim Ušćem, kad tamo… dva momka sede na stepenicama, oko njih flaša sa uljem, pakovanje jaja, plinski rešo, ona stara žičana korpa sa gomilom tegli i koječega. Očigledno – kuvaju nešto.

Sad, nemam ja ništa protiv neočekivanih piknik mesta u gradu, ali cela slika me u prvom trenutku neodoljivo naterala da pomislim: Ovi mora da nešto snimaju! Možda neko od njih želi da postane novi Džejmi Oliver?

Desetak minuta kasnije vraćam se istom rutom, na istom mestu… ista slika. Tek tada shvatam da nema tu nikakve kamere. Mora da su neki stranci, razmišljam? Jeftinije je prezalogajiti u sopstvenoj režiji! Doduše, ne vidim nigde rančeve.

I tako, ostadoh ja u rebusu. Njih dvojica su ostali da doglave štagod da su spremali. Zaboravih da im poželim – prijatno.

3

(Foto: blog.chegg.com, ilustracija)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Važna je prespektiva (FOTO)

Stvari nikada nisu onakve kake nam se na prvi pogled čine.  Zato uvek pogledajte pažljivo još jednom. Ovo pravilo je univerzalno, a ne samo kada su u pitnju optičke iluzije … :)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15(Izvor: Facebook)

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Život uvek pronađe put … (FOTO, 2. deo)

Život je pravo čudo i priroda kao njegov sastavni deo. Ma kolike da su prepreke, naći će put i način da se izmigolji, da isklija, procveta… Snaga i moć prirode kao večita inspiracija.

8

 

9

 

10

11

12

13

 

 

 

 

 

 

 

14 15 16 24 25 26 27 28 29 30 31 32 40 41 42

 

(Izvor: boredpanda.com)

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (2. septembar – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

 

Srbija je zemlja čuda. U njima živimo mi, čudni ljudi. Umemo iz iskustva stečenog tokom decenija čuda da uočimo da je nešto čudo, ali to isto čudo ne umemo da rasčudimo da više ne bude predmet zgražavanja cele nacije.  Ima bezbroj primera gde zavrtimo glavom i procedimo kroz zube da to više i  nije čudo.  Čudo je da se samo u Srbiji, recimo, neka usluga obračuna 15 dinara, a prilikom plaćanja naplati 65 jer sama usluga prebacivanja novca tri puta premaši iznos uplate. Čudo je da prinudni izvršitelji za dug od 170 dinara za neplaćenu struju, naplate preko šest hiljada dinara na konto svojih zaračunatih usluga i naravno čuvenih zateznih kamata. Čudo je i da nas u autobusima GSP-a, kontrolori edukuju da kupljene karte poništavamo na validatorima a ne da se vozimo mufte. Čudo je i da ćemo imati sudije koje će strepeti od ocenjivanja uspešnosti svoga rada tako da, ako ubuduće bude pomaka u rešavanju decenijski zapostavljenih predmeta, biće i  to čudo. Notara imamo tri puta manje nego što je to propisano i to je takođe čudo. Kako će se to rasčivijita sam Bog zna.  Čudili smo se da policija radi svoj posao odgovorno i temeljno,  naročito u bolnim slučajevima koji su nas sve ostavili u nemom čudu. Takođe, čudo je i da smo šumokradicama nazvali  bandu koja je napala našu policiju u gudurama Kuršumlije. Čudno nam je da i nam komšije Hrvati daju titulu predvodnika reformi u regionu a nama se čini da je bankrot još onomad zakucao na vrata države čiji smo građani. Ne mogu više da se čudim.  Čudo je da sva čuda ovde žive tri dana u čekanju nekog sledećeg, kojem ćemo se čuditi i dok zalud trošimo vreme. A jutros valja i ustati.  Šta se čudite, već je vreme za ustajenje. Čudo. Dobro jutro!

1(Foto: absurde.over-blog.net)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (1. septembar – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Došao je 1. septembar. Dan kada osnovci i srednjoškolci kreću u školu predstavlja za sve nas veliki stresni dan. Vratili smo se sa letovanja, ispražnjenog džepa, naraslog duga u banci  i troškova za početak škole. Izračunali su statističari po detetu  treba izdvojiti i do 400 evra. Postoje i jeftinije varijante, ali to već predstavlja finansijsku turbulentnu operaciju u koju su uključeni rođaci, komšije, prijatelji, babe, dede, stričevi, strine, ujaci i ujne, starija braća i sestre, zaboravljeni poznanici, svi koji imaju višak zaostalih potrepština. Najgore je prvačićima u celoj priči. Već smo ih dovoljno naplašili učiteljicom, sedenjem na jednom mestu 45 minuta i  domaćim zadacima, samo im jedno fali. Kako da svoj roditeljski strah od njihovog početka usadimo u njihove pametne glavice. A on za mlade roditelje bez iskustva znači traženje informacija o školi, učiteljici, psihološku pripremu koje ne fali u dnevnim novinama. Svi su se potrudili da uvedu zbrku u glave mladih tata i mama tako da je misija zamajavanja i mlaćenja prazne slame urodila plodom. Čuvajte se da ne upadnete u zamke koje vam se spremaju. Prvo, posle samo nedelju dana pozvaće vas na roditeljski sastanak upoznavanja. Odmah će vam se izvinjavati što su zavese pohabane, pod oštećen od prethodne generacije, tabla se drži jedva na dva šrafa, računaljka je krezava kao babini zubi, krede nema, sunđer se raspao, ali zato ste vi tu da ne dozvolite da vaše dete to mora da trpi.

1Vadite pare, inače  ćete proći kao Nušićeva deca iz „Autobiografije“ koja su svoj ugled sticala zahvaljujući zanimanju roditelja. Najbolje prolaze i u ovom trenutku deca kobasičara, mada su na ceni i bankari, državni službenici, frizeri, pomalo novinari ali samo sa televizije, advokati i lekari. Svi ostali, spremite se dobro. Ne dao vam bog da dete ne pošaljete na rekreativnu nastavu u prirodi, ili ekskurziju ako ih još nisu ukinuli. Tada postajete nespremni za saradnju, dete vam slabije prati predavanja, asocijalno je i agresivno. Sve je skockano po utabanom scenariju gde se sve zna. Ukoliko se držite onoga što radi većina vaših sapatnika a po uputstvima dobijenim na roditeljskim sastancima, vaše dete će proći glatko do petog razreda i to sa najmanje odličnim uspehom , a onda sledi epilog spoznaje da u stvari vaše  dete baš i nije potpuno spremno za nastavak školovanja. Ali, to je već priča za drugu priliku. Možda sve ovo ne važi ako prosvetari danas počnu sa obustavom nastave koja nije ni počela. Uprkos svemu, nije više važno biti dobar đak. Nagrade idu onima koji ih plate. Dokaz za to je iskustvo jednog vukovca iz ugledne beogradske srednje škole čiji roditelji nisu platili đački dinar u iznosu od dve hiljadarke, pa zbog toga nije dobio knjigu kao poklon na kraju školovanja. Takav je propis objasnila je direktorka i poslala ga pravo na elitni fakultet. Nagradu je dobio umesto njega prvi ispod crte, sa prosekom manjim od 5,00 ali sa priznanicom o plaćenom dobrovoljnom haraču. Dragi roditelji prvaka razmišljajte o ovom slučaju i neka je sa srećom dok razmišljate da li ste sve spakovali u dečji ranac ili budete u dilemi da odustanete od dobrovoljnog potplaćivanja obaveznog i besplatnog školovanja. Nemojte posle da dete bude krivo. Dobro jutro! J

(Foto: jeancornell.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar