Ustanak (30. januar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Plastika je čudo. Od kako se pojavila, predstavlja adekvatnu zamenu za mnoge prirodne materijale. Kako bi funkcionisali bez nje? Teško, priznaćete. Plastika je odličan izolator. Ona predstavlja masu od koje se pod određenim uslovima mogu praviti različiti oblici za upotrebu. Takođe, ona razdvaja one koji se ne mogu spojiti. Pravi balans i otklon među čistima koji zajedno nikako ne mogu. Sa plastikom između, odlično funkcionišu i vrše posao za koji su planirani. Od plastike se prave i mnoge korisne sprave i alatke. Moguće je od nje napraviti sudove, čak i pribor za jelo. Plastika se u širem smislu koristi i za ulepšavanje. Usne koje su poljubile peglu, takođe su neka vrsta plastike. Ne pominjem periferiju ili grudi na telima žena u javnom životu a koje su takođe delo plastike. I hirurgija je plastična, pa ne čudi što se ovih dana reže bez pardona a sve da plastika opet zauzme mesto koje joj pripada po stažu i primenljivosti za jednokratnu upotrebu. Bila je, činilo se, skrajnuta na marginu jer je postala prezastupljena. Svima je dosadila ali, samo se tako činilo. Vratila se, na velika vrata je ušla ponovo u žižu. Ne pomaže materijalima sazdanim od postajanijih elemenata što više vrede i duže traju, jer, plastika je uvek lakša, jeftinija i prilagodljiva. Dovoljno je povisiti temperaturu, ili promeniti odnose među elementima oko nje i ona se pretvara u oblik koji god vam odgovara i tako nam dokazuje da se najlakše prilagođava jer ona je nezamenljiva. Možda je tako najkorisnije za neke druge materijale, jer njihovo trajanje je večno, pogotovu ako su od najčistijih i najtvrđih metala. Oni se ne menjaju, i zato su nepoželjni jer njih bez problema i zanovetanja zamenjuje jeftina plastika. A ničija nije gorela do zore, pa neće ni plastici, jer kao što znamo na otvorenom plamenu ona se uvija, cvrči, gori i nestaje u prah i pepeo sve dok je iz tog pepela neko opet ne iskopa. Dobro jutro!

1(Foto: imgarcade.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (29. januar – crtica)

piše: Vlada Todorović

 

 

CRTICA – ima posla!

Baš sam namenski trošio pare u jednoj samoposluzi, kada stupih u konverzaciju sa mladom prodavačicom. Morala je da zameni traku na mašini kojom meri voće i povrće, pa mi reče da, ako žurim, mogu da nastavim dalje da kupujem, a ona će da mi izmeri to što treba i ostavi sa strane. Ja rekoh – Ne žurim, i tako… reč po reč, dođosmo do trenutka gde ona reče – Ma ima posla!

Kada čovek radi, naravno da „ima posla“. Doduše, ona nije mislila na to. Mislila je – u globalu. Ko hoće, naći će nešto da radi. Hm. Možda je ona i u pravu. Toliko neobrađenih polja. Eto, zamislih sebe kako obrađuem hektare oranica i hranim Srbiju. Na žalost, bojim se da bi u tom slučaju Srbija skapala od gladi.

Nisam ja kriv što nisam primenjivao legendarne marifetkluke Marka Kraljevića, koji je orao drumove, a ja sam baš mogao i da uzorem neko parče asfalta ispred zgrade. Sve je to nedostatak adekvatnog obrazovanja. Ja se nisam bavio agrikulturom, čak ni u vojsci, i džaba sva ta zemlja što čeka.

Dakle, ili mlada dama zna nešto što ja ne znam, ili je, možda, mislila „ima posla… za one koji nisu izbirljivi“. Ne verujem da je san svake mlade osobe da radi u samoposluzi. Doduše, dve su mi „nikle“ u poslednjih šest meseci u komšiluku, pa možda je to ipak trend koji treba pratiti. Pola Srbije radi u samoposlugama, druga polovina odlazi tamo i kupuje uvezeno voće i povrće. Polja, naravno, u toj raspodeli ostaju neobrađena. S obzirom na najavljene klimatske promene i to da ćemo za par decenija umesto pasulja gajiti limun, ništa više ne treba da čudi. Čak ni to da ćemo tada uvoziti i pasulj i limun. Baš kao i sada.

I onda konačno shvatih. Ima posla – za uvoznike!

1(Foto: autoomagazine.wordpress.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (28. januar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Juče je u školama obeležena slava Sveti Sava. Bila je i Svetosavska akademija. Odužili smo se prvom srpskom prosvetitelju za koga su vezane aktivnosti koje bi mogle danas da budu posao jedne Vlade. Mogao je Sveti Sava da bude ministar zdravlja, ministar za poljoprivredu, ministar spoljnih, ali i unutrašnjih poslova, ministar finansija, kulture, ministar vera, ministar prosvete… ma, mogao je komotno da uz sve te funkcije bude i premijer vlade. Ali, nije. Bio je i ostao za života brižni kraljevski sin bez želje da vlada, pomiritelj braće, pastir naroda.

U senci proslave Savindana teče i štrajk prosvetara koji opravdano traže ono što im pripada. Uvek ih okrivljujemo da ne ocenjuju pravedno, da nisu motivisani da rade sa decom, da predaju po zastarelim metodama uz kredu, dok uveliko teče svetska informatička revolucija. A šta država čini za njih? Ništa. Redovno im, doduše, isplaćuje bedne plate kojima se oblače kod Kineza, plaćaju račune, kupuju preskupu hranu, izdržavaju svoje porodice i školuju svoju decu. Nije svejedno kad im na pešačkom prelazu zatrubi neotesanko koji je do skora bio njihov učenik. I to najgori. Sve to trpe decenijama, gledaju nemoćno kako od najgorih učenika postaju ljudi koji upravljaju njima, dok oni najbolji završavaju negde daleko u belom svetu, nalazeći utočište iz ove naše tužne stvarnosti. Samo da ih ne pokoleba neka kašičica meda koju im ponudi Vlada.”  …

Izvinite, ali ovo je Crtica koja je emitovana na današnji dan, pre tačno četiri godine?! Jeste, pa šta? Je l’ ima neke razlike? Svaka sličnost sa aktuelnim dešavanjima je slučajno namerna. Dobro jutro!

2(Foto: play.google.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (27. januar – crtica)

piše: Dejan Grujić

Ne stišava se bura nakon hapšenja putnice bez karte od strane komunalne policije u Beogradu. Sindikat komunalnih policajaca izdao je saopštenje po kojem je putnica navodno izvršila niz nedozvoljenih radnji, između ostalog cepanje uniforme službenih lica i kidanje dugmadi sa istih, kao i nepristajanje na saradnju u postupku utvrđivanja njenog identiteta. Takođe, komunalci su iskazali nezadovoljstvo zbog tajnog snimanja celog slučaja od strane nesavesnog lica koje je tim činom ugrozilo njihovo pravo na privatnost. Zapretili su da će ga veoma brzo pronaći, optužiti i javno goniti svim sredstvima. Kojim to sredstvima? Pendrecima, pesnicama ili pismenom molbom? Tačku je stavio poverenik Šabić koji je celu ujdurmu prokomentarisao tumačenjem zakona. Komunalni policajci vrše javno svoju dužnost, ističe poverenik, i moraju da imaju u vidu da je svaki njihov postupak pod lupom javnosti koja ima pravo da ga dokumentuje video snimcima. Ovo o privatnosti, izazvalo je reagovanje dela javnosti da je ugrožavanje privatnosti i kad nas policija snima tokom kršenja saobraćajnih propisa, pa nikom ništa. U stvari nije nikom, već državi pare u budžet od naplaćenih kazni koje bog otac ne može da izbegne. Sve dok se ne naučimo redu, pravima ali i obavezama dešavaće se različiti oblici međusobnog sukobljavanja predstavnika reda i zakona s jedne i građana s druge strane. Čemu to vodi? Da li treba napraviti takvu klimu u javnosti da komunalni policajci postanu omraženi? Uzalud nam onda naknadna pamet ko je bio u pravu, jer znamo već, krčag ide na vodu dok se ne razbije. Za sada nema razbijenih, srećom, ali možda ih i bude upravo od onih koje hlebom hranimo mi, građani, izdvajajući sredstva od već umanjenih plata i penzija. Ovako ne ide, a bojazan da će od prvog februara tek biti sličnih incidenata lebdi u vazduhu. Novi tarifni sistem nam to i nagoveštava. Dobro jutro!

1(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. januar – crtica)

piše: Ru Šavr

 
Crtica bez mecene

-Kažeš 1500 za „Cigani lete u nebo“?
-Da.
-A za „Producente“?
-1300 dinara.
-Uh. Pa preteraše ga… Nego u Domu omladine opet izvode „Perverzije u Čikagu“, tamo je karta verovatno jeftinija…
-Košta 1000 dinara, ali sve pokupe tapkaroši još prvog dana, pa je onda 1400.  Idemo u „Slaviju“ tamo su karte 300 dinara ako rezervišeš mesec dana unapred. A još daju i popust za penzionere… Ponesi ćaletov ček od penzije za svaki slučaj.

Ovo bi bio, moglo bi se reći, tipičan razgovor dve mlađe ili čak sredovečne osobe raspoložene za odlazak u pozorište. To mesto je odavno postalo skupo, a narod sve siromašniji. A onda se neko setio da spoji lepo i korisno. U svemu tome, korist je prigrabio i za sebe, to je sasvim sigurno. Pisali smo već o ovome u „Crtici“, pa se neću ponavljati, ali treba podsetiti da je pre nedelju dana iz Beograda poslata zanimljiva slika. Red dugačak više stotina metara nije skratila ni kiša. Nije u pitanju bila humanitarna pomoć kao 90-ih, niti se pojavio novi Ajfon, niti se nešto delilo džabe. Ljudi su želeli da se domognu karata za Jugoslovensko dramsko po bagatelnim cenama. I, što je najčudnije, nisu se potukli. Shvatili smo da je narod i te kako željan kulturnih sadržaja ali nema para. No, istog dana cela stvar postaje sporna jer je to, kako neki tvrde, marketinški trik, samo reklama za banku koja je sponzorisala akciju, Hamlet će upasti u kredite do guše, Julija će Romeu umesto „Da“ reći „Može“ i tako dalje.

Sve u svemu, ova akcija kao da najednom, zapravo, ne valja. Zaboravlja se da „bez mecene nema scene“, prećutkuje se da ista banka sponzoriše repertoar jedne Milanske skale jer su i italijanske scene, očigledno, u istim problemima.Tvrdimo da smo nekulturni, a pravednije je reći da smo siromašni. Zato čudi što je jedna ovakva akcija bila brže iskritikovana nego pohvaljena.Ništa se neće promeniti na bolje ako budemo hejteri.

Dobro jutro!
1(Foto: coachdawnwrites.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (25. januar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Ne volim preterano vikend. Obično tada radim, a to podrazumeva rano jutarnje buđenje, zbog kojeg nedostatak sna teško mogu nadoknaditi tokom dana. Znate već i zašto. Vikendom obično sređujemo kuću. Tako se to kaže jezikom srpskih domaćica. Ako je slučajno malkice bar sunčano, pa makar napolju bio i minus, prozori se širom otvaraju, zavese skidaju, usisava i briše prašina, pere veš, pegla, pomera nameštaj i tako sređivanjem pere savest od nemara tokom prethodne sedmice. U sve radove uključeni su muški članovi domaćinstva. Nema zabušavanja, inače, nema ručka. Usput se opet ponovo ispočetka sređuju papiri, računi, ili stare novine, a kese zaostale iz kupovine bacaju se ili koriste za smeštaj „gluposti“ koje ničemu ne služe a pri tom i ne rade. Šalu na stranu, sređivanjem se uvek ustanovi da postoji nešto što nam i ne treba. Staro pravilo kaže da nam sve što ne koristimo godinu dana, praktično i ne treba.

2
Međutim, šta ćemo sa uspomenama, predmetima koji sećaju na davna letovanja, divne prijatelje, savršene događaje, uzvraćene ili neuzvraćene ljubavi? Kako se ophodimo prema uspomenama na koje pada prašina. Nekada je teško prebrisati slojeve one prašine što muti pamćenje i tera da samo gledamo napred, ispred sebe, začaureni i zatvoreni za svet oko sebe ne obazirući se na nešto što svakako predstavlja vlastitu istoriju postojanja pa i trajanja. Čuvanje uspomena počinje da biva naporno, naročito kako vreme prolazi, jer se umnožavaju, a nemoguće ih je sve podjednako maziti i paziti od zaborava. Selekcija je uvek nepravedna, ali neophodna. Kako vreme leti, postaćemo vlasnici takozvanih oblaka za smeštaj podataka na mreži gde će svako u skladu sa mogućnostima zakupiti za sebe parče sećanja. A šta ćemo sa lutkama, srcima, kamenčićima, satovima, bakarnim narukvicama, fluoroscentnim ukrasima ili školjkama? Njima pripada fizički prostor i neograničena poljana smeštena duboko u srcima onih koji sebe i dalje smatraju romanticima. Čuvajmo ih, jer nam one predstavljaju upravo dokaz da smo bar nekad davno, jednom, živeli. Dobro jutro!

(Foto: myfrenchkitchen-ronelle.com, ilustracija)
Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (24. januar – crtica)

piše: Dejan Grujić

Neko se grubo poigrao sa srpskom javnošću informacijom da je jedna zabavna televizijska emisija ukinuta. Reč je o emisiji koja ima svoje poklonike i često je bila na udaru kritika što zbog neprikladnog humora, što zbog politički ne baš korektnih komentara voditelja. Voditelj je zabavljač, uglavnom govori ono što mu drugi napišu, pa ne možemo njega da krivimo za proteste širom regiona koji su pratili kratku istoriju te emisije. S obzirom na to da se pronela vest da je emisija skinuta isključivo zbog prozivke najvišeg funkcionera Srbije i da rukovodstvo televizije nije imalo kud, već da unapred snimljenu emisiju skine sa programa, odmah se društvenim mrežama pronela jedna reč – CENZURA.

1

Bio sam i sam zatečen kad sam čuo da se emisija ukida, zbog vica o predsedniku države, a onda je stigao demant o zabrani. Emisija je jednostavno zbog slabije gledanosti promenila termin. Šalili smo se, baš ste se primili, ukratko je tako moglo da se prepriča saopštenje produkcije, ali predsednik Srbije nije za šalu jer to je institucija. Ne priliči nam da predsednika prozivamo za cenzuru, da se on pravdajući sebe ponižava, a onda posle medijske glame stigne jedno „puj pike, ne važi.“ E, važi. Nije u Srbiji šala optužiti predsednika za ukidanje emisije zarad pukog podizanja pažnje gledalaca, samim tim i većeg broja reklamnih minuta. Gorak ukus u ustima je što je ovako nešto nekom palo na um, a opet drago mi je da cenzure za sada nema. Emisija će biti emitovana u novom ili starom terminu ni sami kreatori ove medijske zavrzlame nisu jedinstveni u najavi događaja koji će uslediti. Utisak me vara? Ili grešim? Dobro jutro!

(Foto: imgkid.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (23. januar – crtica)

piše: Suzana Gajić

 

Ne znam koliko pratite informacije iz sveta nauke i tehnologije, ali verujem da ste čuli za 3D štampače. Još od prve informacije o postojanju ovog štampača, pokušavam da shvatim kako funkcioniše, ali mi ne uspeva. Obični štampači koriste tonere ili kertridže, a šta koriste ovi trodimenzionalni? No, svaki put me iznenadi šta sve može da odštampa ovakav jedan štampač.

Kineska kompanija Vinsun je prošle godine privukla pažnju medija odštampavši 10 kuća za samo 24 časa. Sada su otišli korak dalje – štampali su stambenu zgradu od pet spratova i trospratnu vilu. Opet, ne znam kako, ali mediji prenose da su zgrade štampane sloj po sloj, i to od posebne mešavine betona, koji je napravljen od građevinskog otpada. U svakom slučaju, mašina štampa sloj po sloj, a slojevi se potom na gradilištu sastavljaju zajedno sa čeličnim ojačanjima i izolacijom. Prema računici kompanije na građevinskom materijalu se na ovaj način može uštedeti između 30 i 60 procenata, dok je cena smanjena za 50 do 80 odsto. Uz to, izračunali su i da je vreme gradnje kraće 50 do 70 odsto.

2Prvo što mi pada na pamet je da želim jedan ovakav štampač. Rešio bi mnoge naše probleme. Recimo, svi ljudi kojima su kuće oštećene u poplavama bi sada imali krov nad glavom. I putevi bi bili popravljeni. I novi izgrađeni. Kad malo bolje razmislim, u stvari mi nije jasno zašto država već nije nabavila nekoliko ovih zgodnih mašina. Samo, pitanje je ko bi tu odlučivao šta se štampa. Možda bi umesto puteva imali novi odštamapni vozni park, ili vile za odabrane, ili… recimo, nemamo dovoljno devizniih rezervi, eto rešenja.

Možda bi ipak pre nabavke 3D štampača trebalo uvesti pravila ko i šta može da štampa. Jer, šta bi bilo sa nama da neko odštampa, umesto bolje sutra – malo sutra?

Dobro jutro!

(Foto: www.techinasia.com, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. januar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Dugačak red, kažu više stotina metara, od Jugoslovenskog dramskog pozorišta do Beograđanke, pa onda još i dalje, nije bio za brašno, ulje, šećer ili kafu. Hvala bogu da je tako. Ljudi su strpljivo čekali da kupe karte za predstave u februaru po simboličnim cenama od 100 i 200 dinara. Buknuli su portali na internetu i društvene mreže. Dok su s jedne strane oduševljeni govorili kako smo ipak kulturna ali samo siromašna nacija, takozvani hejteri  su odgovarali da sve što je u Srbiji  jeftino ima prođu, pa makar to bile i karte za pozorište. 

1Pa dobro, ko je ovde u pravu? Idealisti koji su poetski opisivali ljude u redovima rečima, lepi, čisti, mirišljavi, mladi, inteligentni, ili oni surovi koji su prepoznali čak i švercere među „čekadžijama“  koji su tu da kao nakupci jeftino kupe a mnogo skuplje prodaju ulaznice i tako zarade.  Zaista, lepo je ići u pozorište, tamo se može mnogo naučiti o životu o kojem je već ispisano na hiljade stranica drama i komedija.  Prijatan osećaj je i glumcima koji s više žara igraju pred motivisanom publikom koja je došla da uživa. Ali, život koji oni prikazuju, ipak je drugačiji od onog koji živi publika. Ona će doći jednom u pozorište jer je to mesečna akcija, ali šta kad akcija prođe?  Da li se ovaj nazovimo ga eksperiment sprovodi zahvaljujući nekom ko radi u banci a voli teatar  ili je to opet neki trik na kojem će neko da odbrani doktorsku tezu. Kobasice ili pozorište – dilema je bez pokrića u ovom kulturnom „akcidentu“, ali u slučaju da se nahrani stomak  kobajom po niskoj ceni, glava i dalje ostaje gladna. E tu glad, valja da utoli pozorište, daj bože što duže sa kartama simboličnih cena. Fenomen je doduše prazan Kolarac gde je ulaz uglavnom besplatan.  Možda treba da razmisle o programskom konceptu?  Jugoslovensko dramsko pozorište je odličan primer.

Dobro jutro!

(Foto: www.rapatheatre.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. januar – crtica)

piše: Ru Šavr

 

Snalažljiva crtica

Da bi preživeli u teškim vremenima ljudi se snalaze kako znaju i umeju. Neki od njih rade nekoliko poslova odjednom, na primer – jedan stalan i jedan povremeni, nekoliko honorarnih, lošije ili bolje plaćenih, i tako u krug.

Ko kaže da čovek mora da se drži svog osnovnog zanimanja i svog stalnog posla? Evo, recimo, prodaja sira u biblioteci. To nije uobičajena stvar ali ljudi, u ovom slučaju bibliotekari, ponekad svoj skromno plaćen posao dopunjuju hobijem, a to je 90-ih godina bila prodaja sira. Sigurna sam da je i danas slično jer, 90-te su se u mnogo čemu vratile. Sir se, nikada, doduše, nije pravio u ovoj ustanovi, ali se u jednu malu biblioteku dopremao u velikim količinama, sekao na kriške, stajao u slanoj surutki, čekao da postane „stariji“ ili bio prodavan kao „mlađi“. U svakom slučaju stajao je među mnogobrojnim policama sa knjigama, navikavao se na prašinu i moljce, čekao mušterije koje su dolazile po preporuci. Kravlji sir, umereno slan, godinama se dobro prodavao. Vešto su ga krili od uobičajenih korisnika biblioteke u sobici za zaposlene u dnu glavne prostorije.

Na pomenutom mestu danas se sir više ne prodaje, ali možda će maštovit trgovački duh u nekom od aktuelnih bibliotekara smisliti nešto drugo, jednako nadrealno. Ono što je sigurno je da je ovaj mlečni proizvod bio naročito dragocen pošto je za razliku od drugih sireva koji leže među daskama na podu, ovaj odležao među knjigama…

Dobro jutro!

1(Foto: www.cheeserank.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. januar – crtica)

piše: Dejan Grujić

Žene bi trebalo da budu ukras muškaraca, ili bar onih koji se tako osećaju. Znamo da su uvek u centru pažnje one uspešne, to jest, one koje u na svojim nejakim leđima nose težak ranac odgovornosti. E, u tom rancu krije se nasušna muška potreba da, ako već ne mogu da ih stignu, a ono bar spotaknu.

Ako krenemo redom, pažnju sujetnih muškaraca privlači dama koja je pobedila u trci za predsednika Hrvatske. Umesto čestitke, muški su joj spremili klečku. I to nekoliko njih, zaredom. Najpre su je proglasili bivšom ljubavnicom srpskog tajnog agenta, pa onda pokušali da lažno plasiraju porno aferu zbog čega je palo i izvinjenje, ali muška bruka je ostala. A i ona je ostala predsednica. Tačka.

Zatim, Zorana Mihajlović, ministarka. Osmelila se da progovori javno, smelo i odvažno, onako kako ni muškarci oko nje ne bi smeli. Prozvala je za inertnost čak i predsednika Republike, a onda doživela toplog zeca od svojih stranačkih kolega. Otresla ih je kao „snijeg sa plave kose“, smelo i odvažno stala i pred premijera Vučića i stavila tačku na spletkarenje. Nastavila je dalje, da radi, pa i ako greši, bar svi vidimo da radi. Onaj ko ne radi, taj i da hoće ne može da ne greši.

Onda se bivši frontmen Moby Dicka, bivši Srđan Čolić, setio da su dve pevačice, inače njegove navodno bivše ljubavnice, odlične u krevetu. Jedna je za manji, a druga za duži krevet, reče grešni Čolić i ostade tamo gde je bio – na marginama nekadašnje slave. Novinari željni skandaloznih tema, kontaktirali su i pomenute umetnice, međutim, one su odbile bilo kakvu komunikaciju i komentar na prošle dane o kojima sada, samo i može da priča bivši dečko. Damski, nema šta. Tačka.

Teodora Pavković, devojka od osamnaest leta, doplivala je do Časnog krsta na Tisi i to u konkurenciji 25 sjajnih mladića koji su joj viteški dozvolili da bude brža i odali priznanje za veliki podvig. Nije jedina devojka koja je zahvaljujući muškoj solidarnosti pobedila. Rame uz rame s njom su i Tanzilija Muhamezjajeva iz Rusije  koja je trijumfovala u Valjevu, i učenica drugog razreda vlasotinačke gimnazije Teodora Simonović. Muški takmaci su zaplivali samo malo sporije i devojke su trijumfovale. Tačke, više njih. Ovi momci nisu poznati, bave se sportom, imaju svoje jednostavne živote, i raduju se malim stvarima. Priznaju žene, vole ih, jer oni su muškarci.

Nisu oni kao neki „drugi“, oni koji su malo gore, iznad a ljudski duboko u mulju nečašća.. Oni, kao da su od ljuljuškanja na lovorikama bivše ili trenutne slave zaboravili da je poštovanje žene, njenog rada, karaktera, znanja i majčinstva prirodno usađeno u karakter muškarca. Ali, pravog, neprskanog.  Dobro jutro.  

1

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. januar – crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Možda jedno od najvažnijih pitanja koje možete sebi da postavite jeste – Koji je moj najveći san? Jesam li na putu da ga ostvarim? Zašto nisam? Suštinski, u ostvarenju bilo koje velike želje, životnog sna, može da nam se ispreči bilo šta. Pa i mi sami.

Već nekoliko puta u temi jutra pisala sam o tome kakvo je stanje u manjim mestima, naročito selima. Nije bajno, perspektive ima koliko i ljudi koji tamo ostaju. Retki i dolaze. Tada sam govorila da je i jedan moj san da živim negde van gradske vreve, stresa, gužve, smoga, prljavštine, jer mi je draža prljavština iz seoskog dvorišta. Još uvek sam u velegradu.

Međutim, jedan čovek je nedavno odlučio da svoju životnu filozofiju i materijalizuje, otišavši u selo Kokočak. Nikola Borić je na pragu četvrte decenije napustio profesiju jednog od najboljih svetskih trenera atletičara, poklonio milion evra vrednu firmu svom poslovnom partneru, napustio je luksuzan stan, i otišao nadomak parka prirode Papuk. Tu otvara novo poglavlje svog života, u šumi, bez struje, tehnike, Interneta, na slamarici, sa jednim mačetom grejući se uz bačvu koju je pretvorio u peć. Sposoban mlad čovek je sebi napravio dom kakav je oduvek želeo da ima, i na tome mu čestitam.
1Ipak, postoji razlika u težnji da obnovite seoske zajednice, ili tvrdoglavo i hrabro zasnujete porodicu u mestu koje nije industrijski ili univerzitetski centar, i potpune osame u udaljenoj šumi. Ne razlikuje se to mnogo od tihog komšije koji živi sam u zgradi sa 1000 duša, niko ne zna da li on tu zapravo živi ili ga sreću kada ide nekome u posetu, eto toliko je nevidljiv.

Bez ikakve namere da omalovažavam Nikolinu odluku, pitam se da li je beg u prirodu beg od nečega, a ne ka nečemu. Ne može svako nakon lošeg dana na poslu, nesrdačnih susreta, razočaranja u partnera, da pobegne. Njegova sreća je što „nije Šarli“, ne zna možda ni rezultate izbora u Hrvatskoj, ne mari za pin-kodove, vakcine, overe zdravstvenih knjižica, rok trajanja mleka iz hipermarketa, slobodna parking mesta, koliko je sati i koji je dan. Bojim se da je ovo samo još jedan dokaz da je kapitalizmom podgrevani individualizam pobedio.

Ironija je onda reći da svako od nas treba da potraži SVOJU sreću. Valjda ćemo se u tom surovom birokratskom redu, čekajući na neki pečat, ponekad i osvrnuti, popričati, osmehnuti se, podeliti muku. Mejdeni rekoše – beš’te u brda. Mada, pričali su i o „usamljenosti trkača na duge staze“. Na kraju krajeva, ta brda i nisu geografski pojam, već može biti i topli jorgan u koji utonemo na kraju teškog dana, ili se još 5 minuta promeškoljimo, u 6 ujutru.

U to ime, dobro jutro!

(Foto: banjeusrbiji.net, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (18. januar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Pročulo se pre neki da će kasniti plata. Odjednom smrknuta lica, mračni pogledi, tiši razgovori, zebnja… a onda uz ovu lošu vest, stiže kao grom iz vedra neba i druga da je švajcarski franak podivljao. Više od svega što nas je snalazilo od početka svetske krize, ovaj udar od 30 procenata, posebno je ugrozio porodice koje su stambeno zadužene u ovoj valuti. Primer da je rata sa 20.000 dinara na početku otplate kredita od 39.000 evra u švajcarcima sada već preko šezdeset hiljada dinara predstavlja omču oko tananih vratova onih koji su pre sedam godina pokušali da sebi obezbede krov nad glavom.

Priča mi drugarica Ana da je njena rata stambenog kredita sada prešišala platu i da će morati da se snalazi kako zna i kako ume. Ili će da proda stan i tako izbegne propast, ili će da jednostavno emigrira baš u Švajcarsku, tamo se i uda, ovde ostavi sve onako kako jeste, i odatle posmatra šta se ovde dešava  bez brige  o posledicama svog čina.

1Banke su se mudro obezbedile i sitnim i krupnim slovima u ugovorima, a udruženja zaduženih u švajcarcima sada pokušavaju da od države pa i od samih bankara iskamče šta se iskamčiti može.  Otplata uz produžetak perioda otplate, ili možda prebacivanje u dinare ili evro, ili, daj šta daš. Samo daj da se glava spase. Uzalud podsećanje na nekadašnjeg guvernera Jelašića koji se sa bivšim ministrom Parivodićem javno svađao zbog olakog davanja državnih garancija za dugove i švajcarcima.

Država i dalje ćuti, a čuju se glasovi da će sve ovo trajati kratko i da švajcarski suficit nije dobar po evropsko tržište nekretnina ma koliko to sada izgledalo neverovatnim. Franak mora pasti, kad tad. Slaba je to uteha.  Naivno verovanje da će sve biti u redu nije ništa drugo do potvrda  da smo i dalje naivni, neinformisani i zbunjeni. U ovom slučaju, ludi nam ne trebaju iza leđa. Ionako nam za vratom dišu bankari.

Dobro jutro!

(Foto: money.howstuffworks.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (17. januar – crtica)

piše: Vanja Savić

 

 

Nedavno je jedna majka napisala blog i namenila ga neznancima koji diraju njenu bebu. Osporavan ili ne, pre nekoliko dana mi se učinio tekstom koji bi valjalo svi da pročitaju i dobro razmisle da li će pipkati, štipkati ili ljubiti decu koju vide prvi put u životu. Majka je u tekstu obrazložila zašto ne želi da joj stranci pipkaju decu i dala precizna uputstva gde je dozvoljeno i kada. Stopala, ako su prekrivena čarapicama ili cipelicama, lakat ako stranac ne izgleda jezivo i kosu ako je poznaju. Pomislićete da je majka opsednuta svojom bebom i da samo ona ima slatku devojčicu. Ne, varate se.

Lično sam uvek smatrala da decu ne bi treba držati pod staklenim zvonom, ali slučaj od pre nekoliko dana me je uverio da je majka blogerka potpuno u pravu. Šetajući pijacom, moja devojčica i ja, zastale smo kod jedne tezge da kupimo povrće. Pored nas je stala  starija gospođa, unela se detetu u lice i krenula da priča kao pokvarena ploča. Moja devojčica je gleda u čudu. Već po izrazu lica vidim da negoduje i počinje da okreće glavu ka meni. Ali, žena je uporna. Skida joj kapicu, vuče joj loknice, štipa za obraze, samo što mi je ne otme iz ruke i to brzinom svetlosti. U šoku i dete i ja. Da je sklonim biću nekulturna, da kažem nešto ženi, ispašću bezobrazna…  I,  tako dok se meni mota po glavi šta i kako da uradim, ona je već krenula da uzme dete koje već počinje da plače. Okrećem devojčicu u drugom smeru i ljubazno kažem gospođi da je mala i da nije raspoložena jer se nije naspavala. Lažem ženu, šta ću?!

E tu nastaje problem. Uvredi se gospođa i krene sa pričom kako mi je dete razmaženo i bezobrazno, pa onda da nju sva deca vole i da je ona omiljena baka u celoj zgradi i okolini, itd… više je nisam ni slušala. Tada mi je bilo žao što nisam imala tekst u svojim rukama da ga prosledim omiljenoj baki da pročita poslednju rečenicu mame blogerke koja kaže: “Osmehujte se, mašite, pevajte, igrajte, radite ono što morate. Ali DALJE RUKE, OD MOJE BEBE“.

Dobro jutro.
1(Foto: reemadsouza.blogspot.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. januar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Dogorelo državi do nokata pa ovih dana preslišava predstavnike našeg „džet seta“ da u Poreskoj upravi dokažu da su izmirili sve obaveze. Sa tugom čitam izjave onih koji su se odazvali poreznicima. Kakvih sve tu tužnih sudbina ima. Ja im zaista sve  verujem. Jedna „zvezda“ tvrdi da to što piše po novinama nije istina, i da je njena cena mnogo niža. Drugoj je baba poklonila mercedes, a nekoj trećoj je tata kupio kuću, stan, vikendicu ili nešto četvrto. Nedavno je jedna zvezda za drugu zvezdu rekla da sve što ima ima zahvaljujući najstarijem zanatu, a ne hitovima. I to verujem. Kome šta ima da peva kad ionako svi od nje hoće samo jedno. Ono, što nije sapun a pojeftini kad godina izda. Dovoljno je samo pogledati taj silikon na obrazima, ili tamo,  gde takvima i jeste obraz,  negde pozadi ispod kičme. Grudi, ugravirane obrve, veštačka kosa, nokti, skupa garderoba, jahte, letovanja, zimovanja, sve to košta i sve to mora neko da plati. A zna se da svaka roba, makar i bila pokvarena torta u Kragujevcu, ima kupca.  A da se plati porez? To ništa. Kunu se da država u njih nije uložila da bi joj vraćali. Verujem. Neki se žale da porez plaćaju u inostranstvu gde i zarađuju, jer Srbija odavno nije mesto unosnih tezgi. I njima verujem. Samo mi nije jasno, zašto sve ove godine država nije reagovala. Pogledajmo kako je u svetu, i biće nam jasno da se ovde mnogo toga gledalo kroz prste estradnim radnicima. Bilo je dovoljno njušiti se sa političarima pa onda, il’ Bačvanska, ili Plato ispred Skupštine. Preko osamdeset i pet miliona evra godišnje, samo od poreza estradnih zvezda,  moguće je ubaciti u budžet, a od tih para, može se napraviti malo čudo samo ako država ima plan. Nadajmo se da poreznici znaju šta rade, i da će biti dosledni u isterivanju istine,  a takođe i da premijer Srbije neće morati u poslednji čas da pegla i ispravlja brljotine kojima se obesmišljavaju ionako nepopularne mere vlade. Dobro jutro!

1(Foto: Printscreen www.youtube.com, ilustracija)

 

VIDEO pogledajte OVDE

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (15. januar – crtica)

piše: Dejan Grujić

Pojavili su se, bar se meni čini, u poslednje vreme razni stručnjaci za bolji život. Ne, nije to „Bolji život“ na RTS-u, a ni onaj koji nam političari obećavaju, već sasvim nešto treće. U svojim obraćanjima, često ističu da smo mi zapravo samo u neskladu a ta postizanje sklada upravo oni svojim metodama mogu da nam omoguće i ubrzaju. Normalno, svaka od tih radionica ili školica košta.  Sve je lepo, sve je dobro, samo pod uslovom da je dobro i tim kreatorima naših života, koji nam učeći nas životnim veštinama, obećavaju da jednostavnim rečima, postupcima, ili vežbama tako lako preko noći takoreći možemo promeniti život. Da me uče kako ću s decom, ili recimo sa šefom da izađem na kraj, malo je kasno. Ako to do sada nisam već nekako uspeo da rešim, teško da ću i u budućnosti da uradim. Kako postići sklad duše i tela, izjednačiti mogućnosti i očekivanja, promeniti život, pobediti bedu, dostići srećnu zvezdu, pozitivnim pristupom svaki problem rešiti, zar vam ovo ne liči na ono što su nekada naše babe govorile: Nemoj da mi prodaješ maglu. S obzirom da se na Srbiju odavno spustila magla, u svakom smislu, s koje god strane gledali, nije teško tim samozvanim trenerima da pronalaze svoje sledbenike, kojima posle svog optimizma i duple porcije sjajnog raspoloženja, nakon povratka kući sa treninga, prazan frižider ne ukaže kako zaista žive. Možda sam previše racionalan, i okrutno iskren, ali… prazan stomak bez obzira na sve te slatke savete lepi pupak za kičmu. Dobro jutro.

Life's Journey(Foto: richardwiseman.wordpress.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (14. januar – crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – bez kompjutera je brže?

U svojim putešestvijima po administrativnim čvorištima naših institucija ponosnih, naiđoh na jednu čudnu prostoriju – bez kompjutera! Priznajte, već ste se navikli da vas na svakom šalteru, u svakoj kancelariji čekaju službenik i računar.

E, stoga sam se ja iznenadio kada kompjutera nije bilo. A nije bilo ni papira, fascikli, predmeta, registratora, ni drugih mučenika, nalik meni, koji treba da završe posao. Hm. Mogao sam da pretpostavim da nedostatak kompjutera znači da će ceo posao potrajati. Meni uzinat, nije bilo tako! Sve je bilo gotovo za dva minuta. Uz moj potpis. Što bi nekada Mladen Delić prokomentarisao: „Ljudi, ma jeli to moguće!“.

E, sad, prvo što mi je palo na pamet su moje posete teta-doktorki u Domu zdravlja. Gde bi ona morala jednu istu stvar da radi po dva puta – jednom u kompjuter, jednom – van kompjutera. Činjenica – bez kompjutera bi bilo brže! Ne sumnjam ja da je ideja elektronskog kartona loša, najverovatnije ću jednom osetiti korist što on postoji, ali ne mogu da se ne zapitam, da li nam kompjuteri baš svugde trebaju? Ili, da li su na pravi način iskorišćene njihove mogućnosti? Ili, da li će novi uređaji – kao što su tableti, možda u nekim situacijama biti bolje rešenje?

Kako se kaže: Cena napretka mora da se plati! Ili, možda: Ko ume, njemu dve! Za sada nemamo adekvatnu poslovicu koja bi imala u sebi reč „kompjuter“.

1(Foto: computer.howstuffworks.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. januar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Večeras se čeka Nova godina, pod uslovom da ste pravoslavni hrišćanin koji poštuje Julijanski kalenadar. Ne morate biti veliki vernik, dovoljno je da volite da slavite, lumpujete i posle šerujete slike po mrežama. Biće organizovani dočeci sa poznatim zvezdama i u nekim gradovima Srbije. Međutim, biće i sredina koje će sredstva za doček upotrebiti za nešto mnogo važnije. Mala varoš Blace je već učinila mnogo pomažući samohranoj majci dva sina, od kojih jedan, star samo devet godina, nadniči za sto dinara dnevno. Pitam se samo ko ima duše da bezdušno koristi muku deteta. Taj dečak, Nikola Nikolić iz okoline Blaca, zahvaljujući dobrim ljudima a najviše lokalnoj samoupravi, uspeo je da svoje detinje snove ostvari preko noći. Više neće morati u nadnicu. Našle su se negde pare, što iz budžeta, što od donatora, i prvo je iznajmljen stan u gradu dok se ne završe radovi na kućici koju nisu uspeli da sagrade na selu, zbog nemaštine. Stan je lep, svetao, opremljen nameštajem, belom tehnikom, a  po Nikolinim rečima ima „čak“  i kupatilo i toplu vodu.  I škola mu je blizu. Opština Blace je podsećam, jedna od nebogatih u Srbiji. Tamo ne pevaju zvezde i ne čeka se Srpska Nova godina uz vatromet, pečenje i kuvanu rakiju. Tamo se umesto toga traže rešenja za probleme malih građana kao što je Nikola. Važno je da se  o ovome glasno priča, da ne kažem galami pa da svi čuju. Sreća malih ljudi treba da bude najlepša novogodišnja žurka svima koji će noćas đuskati uz one kojima su novčanici masno podmazani od para koje su mogle da se potroše mnogo pametnije. Neka Blace bude primer svima gde se preliva. Dobro jutro!
1(Foto: www.ahmedabadmarthomachurch.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. januar – crtica)

piše: Ru Šavr

 

 

SUHOMESNATA CRTICA

Pre dva dana u Mačkatu kod Zlatibora otvoren je 15. po redu Sajam suhomesnatih proizvoda. On se još narodskije zove Pršutijada, što odmah svima zvuči poznato i doziva asocijacije sa ukusom dima. Zna se da je tu bilo čuvenih zlatiborskih proizvoda: pršute, slanine, stelje, kobasica, čvaraka i još koječega.

Iako nisam bila tamo da se lično uverim u kvalitet ovih specijaliteta, sklona sam da poverujem da je sve bilo kako treba i da sudije nisu bile pristrasne. A sigurno im nije bilo lako. Tu je svako, jasno, izneo najbolje što ima, a vi sad, čik, izaberite najbolje… No, ovu crticu pišem zbog toga što su dodeljene tri nagrade u različitim kategorijama. To što su nagrade za pršutu i slaninu dobili domaćini Rade i Milija, nije previše interesantno jer to smatramo uobičajenom stvari, meni je zanimljivom što je u kategoriji ovčije stelje i kobasica nagradu dobila izvesna Ružica, mlada Mačkaćanka sa fakultetskom diplomom, koja je, eto, pokazala da i žene imaju šta da kažu i u oblasti poljoprivrede. Nije to zato što je moja imenjakinja, verujte… Meni je neobično to što u vremenu u kome se žene uglavnom ističu kao psilološkinje, andragoškinje, kustoskinje i poslanice, neko nastupa kao uspešna poljoprivrednica, ako bi se to tako moglo nazvati.

U svakom slučaju, bravo za Ružicu Stojanović!

Dobro jutro!

1(Foto: zlatibor.tv, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

I besmislenom neko nađe svrhu… (Foto)

Ljudima zaista svašta pada na pamet, ma koliko to bilo glupo, besmisleno, pa čak i grozno…  Ukusi jesi različiti, al zaista se pitamo kako su nekome neke od ovih ideja zabavne ili lepe

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21(Foto: BuzzFeed.com)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Srećan Božić!

Dragi prijatelji,

Srećan vam Božić, puno zdravlja, mira i radosti želi vam Dvestadvojka!

Mir Božji, Hristos se rodi!

1(Foto: www.prevodioci.co.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ledeni kaleidoskop (FOTO)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Srećna Nova 2015. godina!

Dragi prijatelji dvestadvojkaši, želimo vam srećnu i uspešnu 2015. godinu!

Da ste nam zdravi, veseli, nasmejani; da ste voljeni i da volite; da lepo radite i još više zaradite; da putujete i lepo se zabavljate i uz dobru muziku da uživate! :D

f5b45855711e3c844907da4c0ab8b6b6

(Foto: http://goo.gl/1Rxs1K)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Zima u pravom ruhu (FOTO)

Volite li zimu? Radujete li se još uvek snegu ili su vam prva asocijacija na zimu bljuzgavica, kolaps u saobraćaju, računi za grejanje? U koju god grupu da spadate, ovi spektakularni prizori zime u njenom pravom ruhu, sigurno vas neće ostaviti ravnodušnim…

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20(Foto: Boredpanda.com)

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (27. decembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Meteorolozi nas upozoravaju da će od sutra krenuti sneg, ledena kiša, i debeli minus. Podrazumeva se da u decembru krenu snegovi, a nekako je logično da u ovo pretpraznično vreme dok još uvek ima slobodnih mesta u prevozu pošaljemo našu Crticu na zaslužen petnaestodnevni odmor. Neka je, neka se lepo provede na skijanju, klizanju i grudvanju a za nas ćemo lako. MI ćemo već biti dovoljno nasankani da nam neće pasti na pamet da je pratimo i uhodimo. Šta bi uostalom ta naša Crtica mogla da vam važno saopšti a da to već nismo čuli ili videli? Da li želite da vam praznike pokvari svojim opisima naše stvarnosti? Treba li da upozorava na zahuktavanja u odnosima između vladajućih partija? Možda želite da vam podiže pritisak novim detaljima u istrazi koja se vodi protiv roditelja male Tijane, rekonstrukciji vlade, novom presipanju iz šupljeg u prazan budžet, ili o novim zločinima koji nas šokiraju, štrajkovima advokata ili prosvetara, bekstvima tinejdžera od kuće ili nećem drugom? Zato Crticu na kratko šaljemo na sneg, u stvari najbolje pod sneg da nam ne kvari predstojeće praznike. Srećan put Crtice i ostavi nas na miru, svoje naočare kroz koje posmatraš našu stvarnost odloži, i ne uznemiravaj. MI te ostavljamo na miru i najavljujemo NOVOGODIŠNJI MASKENBAL tokom kojeg ćemo pod maskama realizovati program koji će nas na nekoliko dana bar malo odvojiti od nevesele stvarnosti. Dobro jutro!

1(Foto: www.freepik.com, ilustracija)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu, 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. decembar – crtica)

Piše: Suzana Gajić

 

 

 

Još nekoliko dana do dočeka Nove godine, i za mnoge vreme sumiranja šta su uradili ove godine. I možda imamo tendenciju da ulepšamo odlazeću godinu, a možda smo naučili lekciju da je svaka sledeća sve teža, pa nam odlazeća izgleda i ne tako loše.

Prosto je neverovatno koliko se stvari desilo, od katastrofalnih poplava, mrljavog, kišnog leta, velikih medijskih skandala, hapšenja, optuživanja i krivih i nevinih, sportskih uspeha i neuspeha, do recimo, slabo praćenih uspeha naših učenika na svetskim Olimpijadama.

Ovo je vreme kada mnogi pominju i taj neki utisak godine, ali je za to potrebno pamitit događaje iz cele godine, a mi nismo narod sklon dužem pamćenju. Možda nam je upravo ta osobina pomogla da preživimo salvu različitih dešavanja, od kojih su mnoga bila teška i bolna. Možda nam se zbog toga i dalje dešavaju stvari koje ne volimo.

A za par dana čekamo Novu 2015. godinu, naravno, sa najboljim željama. Ako ništa drugo, po svoj prilici ćemo imati snežni doček Nove godine, što mnogi, posebno deca, priželjkuju. Dok nam i Nova godina ne ostane u sećanju kao lanjski sneg.

Dobro jutro!
1(Foto: wallwidehd.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (25. decembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Novu godinu sa zebnjom posle najava o otpuštanjima očekuje veliki broj onih koji imaju bilo kakav posao. Kašnjenje plate, neoverena zdravstvena knjižica, neuplaćen staž ili zakinuto pravo na godišnji odmor, najmanja su briga ako se uzme u obzir atmosfera koja vlada u firmi. Nisu retki slučajevi da nadređeni šikaniraju zaposlene omalovažavajući ono što uspešno urade pritom izmišljajući razloge za konstantni osećaj niže vrednosti i svakodnevno nagoveštavajući laku mogućnost otkaza.  Sve pobrojano poznajemo pod imenom MOBING. Bilo je slučajeva u Srbiji gde se dokazalo postojanje sistematskog maltretiranja zaposlenih,  čak i u nekim državnim ustanovama, ali žrtve maltretiranja osim moralne satisfakcije i ponegde simbolične novčane naknade za preživljenu patnju dobijali su u paketu i dijagnozu neke od hroničnih bolesti. Teško je dokazati da povišen šećer, krvni pritisak, ili napad panike izaziva šef ili direktor, ali to više neće biti slučaj od Nove godine. Vest koju smo primili sa određenom dozom neverice ali i ohrabrenja stigla je iz  Svetske zdravstvene organizacije i glasi: Neslaganje sa pretpostavljenima, strah od gubitka posla i mala plata postaju od 1. januara 2015. godine zvanične dijagnoze bolesti prema najnovijoj verziji Međunarodne klasifikacije bolesti i već imaju svoje šifre. To u praksi znači da ćete ubuduće svom lekaru moći da skrenete pažnju da su vaše tegobe posledice lošeg radnog ambijenta. Nije šala, lekari u Srbiji već su se naslušali priča ljudi koji su iz objektivnih razloga postali bolesni, spreman sam da kažem – i zbog bolesti, ali one u glavi svojih poslodavaca. Lekari su spremni, već znaju oznake šifri tih novih bolesti,  ali kako li će samo ubuduće prepisivati recept za izlečenje. Da li će on glasiti “pacijentu povećajte platu, hitno, bez čekanja” ili možda “šefa udaljiti smesta iz neposredne blizine pacijenta” ili “pacijenta ne otpuštati i svakodnevno mu ulivati dozu samopoštovanja i osmehivanja tri puta na sat”. Šalu na stranu, ovo će postati stvarnost, nadam se što pre, i mogućnost da zaštitimo zdravlje na vreme, ali i način da se, recimo, tim šefovima zlostavljačima od plate skida procenat za nadoknadu štete koja je nastala zbog izostanka radnika sa posla. Udarac po džepu boli više nego sto batina po turu.  Dobro jutro!

------ 4 ST.(Foto: mobing.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. decembar – crtica)

Piše: Vlada Todorović

 

 

CRTICA – veštačka inteligencija protiv pekmeza od šljiva

Sedimo drugarica iz Nemačke i ja i pričamo o veštačkoj inteligenciji. Ona je došla na odmor u Srbiju, pred predstojeće praznike, i filuje me najnovijim informacijama. I za ono što mislite da je i dalje naučna fantastika… zabrinuli bi ste se kada bi shvatili koliko je blizu ostvarenja. I kakve sve probleme može da napravi.

Osam sati kasnije stojim na ostrvu između dve kolovozne trake i čekam rođaka koji treba da mi isporuči neke tegle sa koječime interesantnim. On je otišao do aerodroma po prijateljicu, pa će u povratku kući da svrati pored mene. Ne poznaje baš dobro moj kraj, pa će posao da prepusti navigatoru u kolima. Kada smo se dogovarali šta i kako, jednostavno nismo znali koju će putanju da izabere kompjuter i sa koje strane će da priđe mestu gde sam ja. A nije svejedno.

Ispostavilo se da sam se ja strateški odlično postavio, primopredaja obavljena! Ne znam kako bi veštačka inteligencija proslavila uspešno obavljen zadatak, ali ja znam da je par minuta kasnije stradala jedna tegla pekmeza od šljiva! Po receptu moje tetke! Prste da poližeš! Čak i one – virtuelne!
1(Foto: galleryhip.com ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (23. decembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Iako nam uskoro stiže nova godina, ova stara se još uvek ne da. Proći će, na kraju ona kalendarski, ali muka koje nas pritiskaju mesecima unazad, preliće se poput nabujalih i mutnih reka i u prve dane nastupajuće mlade godine. Sve se svodi na hronični nedostatak para i neizvesnost da li ćemo i kako dočekati bolje dane. Umorili smo se od čekanja, pa prvi vesnici pokretanja sa mrtve tačke liče na malu sreću pored koje prolazimo svakog dana a ne primećujemo je jer se ona takoreći podrazumeva. Svako nalazi način da prepozna signale kojima nas priroda podseća da nismo jedini, ali jesmo dovoljno vredni da živimo normalno i bez trzavica bezbrižni i opušteni. Uspesi naših lekara koji su ugradili veštačko srce, učenika koji nam donose vredna odličja sa takmičenja širom sveta, potpisivanje memoranduma sa uglednim svetskim privrednicima, naš glavni grad kao jedna od najprivlačnijih destinacija u svetu, uspesi naše nejake kinematografije na evropskim festivalima, otvaranje Pupinovog mosta, ili uspesi pojedinih sportista, LAKO i BRZO će poklopiti loše vesti. Te loše vesti po meni su one u kojima saznajemo „tužne sudbine“ anonimusa, učesnika muzičkih rijalitija, viđamo golišave fotografije golišavih starleta, protesti zbog uskraćenih prava, smanjenih plata ili prognoze naše opšte propasti. Ne treba ni stvarnost gledati ružičasto, ali osim nerviranja i podizanja tenzija, teško da ćemo bilo šta promeniti. Nije život okićena jelka na kojoj se ukrasi mogu premeštati u nedogled ali zbog svoje jednostavnosti veoma je inspirativan da ga sami sebi zakomplikujemo. Još ako u to zakukuljeno kolo zamumuljimo i one nedužne, koji nisu krivi za našu nevolju, samo smo umnožavajući ih, dobili nove probleme koje neće imati ko da reši. Ide nova godina a sa njom i novi izazovi za koje ćemo morati, skupljeni u svoju ljušturu briga, sami pronalaziti rešenja. Niko drugi nam neće pomoći. Već je zauzet rešavanjem svojih životnih jednačina sa više nepoznatih. Dobro jutro!

Answer search(Foto: strengthbysonny.com ilustracija)
Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. decembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Stiže zima. Dan pred nama biće najkraći a noć iza nas bila je najduža u ovoj godini. Šta se sve moglo uraditi tokom prethodne noći? Od svih mogućih ljudskih aktivnosti, izdvajam jednu, onu podsvesnu a koja je posledica nagomilanih utisaka. Dok spavamo, sanjamo ono što priželjkujemo na javi, ono što ne možemo ili možemo u realnom, ne baš veselom, životu. Kakve snove sanjamo, ili smo čak zaboravili da sanjamo? Najavljujući štrajk za danas, prosvetari su nam otkrili deo svojih snova a tiču se podizanja ugleda i statusa odavno poljuljanog, ali i nepristajanje da se od njihovih plata „skine“ čuvenih deset odsto koje će nas spasiti bankrota. Šta će se na kraju desiti, otvoreno je pitanje na koje ni država još uvek ne zna odgovor. Oni đaci koji se raduju otkazivanju časova ispunili su svoje snove da izbegnu intenzivna propitivanja u ovo doba prvog polugodišta ili unapred zakazane pismene zadatke. Vlada, premijer, a ponajviše ministri prosvete, ekonomije i finansija, verovatno sanjaju tu famoznu milijardu ne znam čega, kojom će nadomestiti rupu u budžetu. Guvernerka sanja kako će sačuvati dinar od plivajućeg kursa koji ga skoro svakodnevno potopi hladom vodom surovog tržišta. Pesnici sanjaju inspiraciju za pisanje knjiga koje izdavači neće imati kome da prodaju, glumci predstave ili filmove, a pevači unosne nastupe na trgovima koji su najbolje plaćeni parama lokalne samouprave. Penzioneri sanjaju potrošačke akcije u veletrgovinama, a radnici kako tako zadrže svoje radno mesto. Plata ako im bude, bude. Ako je ne bude, biće, samo što za sada ne znaju kad će. Advokati, policajci, državni službenici, nezaposleni, bolesni, vozači, vojnici, novinari, čistačice, kuvari, poslastičari ili lekari – svi imaju svoje snove. Imate li ih vi, verujete li u njih i da li ih možete na javi ostvariti? Ako na ovo pitanje imate potrvrdan odgovor onda nastavite i dalje da sanjate. Ide vam od ruke. Dobro jutro!

1(Foto: ravenmaddartwork.deviantart.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (21. decembar – crtica)

piše: Vanja Savić

Ovih sam dana, sticajem okolnosti, mnogo više vremena provela u kući sa svojom sedamnaestomesečnom devojčicom. Stomačni virus nas je naterao da budemo u kući i da se snađemo u organizovanju slobodnog vremena. Prvih nekoliko dana preživljavala sam bol svog deteta i na sve načine pokušavala da joj olakšam sve što je prolazila, a za nju strano, nepoznato. Novogodišnji praznici su nam u mnogome olakšali te dane. Kitili smo jelku, pravili ukrase, učili pesmice, čitali priče, i tek tada shvatim koliko je svaki minut sa njom i batom dragocen i kako zbog tempa koji nam je nametnut malo provodimo vremena sa onima koje smo najviše želeli. U trci sa vremenom da zaradimo novac – tako preko potreban za preživljavanje, deca nam već sa godinu dana kreću u jaslice. Nekim vrednostima ih uče nama nepoznate osobe, koje u grupama imaju i po tridesetoro dece. Nisu one krive što ne mogu da se posvete svakom detetu ponaosob, niti smo mi krivi što moramo da jurimo novac. Pa šta tu onda ne valja?
7e563f8af2bfdc8e6539803e05a8d0bfNe valja sistem u kome muževi ne mogu svojom platom da obezbede sve što je potrebno porodici. Sistem u kome se ne cene istinske vrednosti. Skoro je bila polemika na društvenim mrežama o tome kako svaka druga tridesetogodišnja žena nema dete. Da izuzmemo devojke-žene koje svojom voljom ne žele još uvek da postanu majke, a šta je sa 90% drugih koje to sebi ne mogu da priušte? Kako da nam natalitet bude u porastu ako se prvi posao dobija tek sa 30 ili 35 godina? Ko reši ovu zagonetku imaće moj glas do kraja života, jer moja želja u novoj godini upućena je svima koji to žele a ne usudjuju se da ostvare. Možda ne bi bilo loše da svako od političara provede jedan dan sa detetom. Možda nauči nešto od njih. Deca su jako pametna, samo ih mi unazadimo kad počnemo da im usadjujemo stvari koje se ne vrednuju i ne cene. Kojim jezikom pričati sa odgovornim ljudima a da nas oni shvate i razumeju potrebe koje po rodjenju imamo? Možda odgovor može da da moja sedamnaestomesečna devojčica koja na pitanje :“Kojim jezikom da pričam a da me Ti razumeš?“ jednostavno isplazi SVOJ!

Dobro jutro.

(Foto: http://goo.gl/9ldhg9, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (20. decembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Ljubav, tako jednostavna a ipak, uvek nekako komplikovana. O njoj ispisaše umetnici  brojne redove, što pesama, što priča, snimiše muzičke numere, filmove, posvetiše joj se pozorišne predstave. Tako je neverovatno stanje kojim obasipamo, ili priželjkujemo da nas obasipaju sa svih strana. Nema osobe koja joj ne padne u magične okove ovog stanja koje neki opisaše sa „bolestan si, a nije ti ništa“. Umemo li da je prihvatimo ili prepoznamo? Znamo li da se tako jednostavno šalje, a ponekad veoma teško prima.  Liči na savršeni cvet u sred divljine kome nije neophodna voda i hrana da raširi svoje čarobne latice u mnogo različitih boja. Dobro, dosta filozofiranja i poetisanja, hajde da se zamislimo nad činjenicom da nam se sve manje mladih ljudi usuđuje da krene stazama kojima smo mi stariji davno prošli. Romantične šetnje, držanje za ruku, ležanje na travi, zamenile su društvene mreže gde se olako objavljuju slike iz kupatila, skupljaju lajkovi, zakazuju dejtovi, i bez emocija upušta u veze koje traju taman koliko i paklica cigareta, a završavaju pukim fizičkim pražnjenjem koje ne dovodi do uspostavljanja snažnije emotivne  veze.

1
Čitao sam pre neki dan da nam ćirilica izumire pred naletom latinice. Za sve su krive moderne tehnologije koje komande uglavnom prepoznaju na latinici, a opet pitam se, šta će nam i ako sačuvamo naše pismo ako neće imati ko da ga uči i piše za koju godinu ili deceniju. Broj sklopljenih brakova je iz godine u godinu sve manji, devojke se udaju u proseku sve starije a mladići često i sa sedim vlasima. Dolazi do problema prilikom planiranja potomstva, česte su situacije da mladi ostaju na jednom ili statistički pola deteta. O sterilitetu ne bih ovom prilikom. A samo nam je potrebna ljubav i odbacivanje okova straha od krize i nemogućnosti da svoje potomke opremimo najboljim uslovima. Trebalo bi da podignemo iz mrtvih naše pradedove i prababe koje bez dana škole rodiše i više od petoro dece. Malo više ljubavi, iskrene, čiste i trajne, ako ne pomaže, onda mnogo više ljubavi i za bližnje, i za prijatelje, poznanike, utrostručiti hrabrost za korak koji će nas pomeriti sa tačke na kojoj smo a gde za sada, nažalost, caruju neke druge negativne emocije i stanja. Glas za ljubav u novom danu koji će nam je možda doneti ako predhodni već to učinio nije. Dobro jutro!

(Foto: imageslovequotes.blogspot.co.uk, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. decembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Od juče se nacija zabavlja smišljajući postove na račun predsednikovog citiranja čuvenih Tarabića. To će verovatno biti i tema razgovora za slavskim trpezama širom Srbije. Danas je Nikoljdan, dan kada pola Srbije slavi a druga polovina ide na veliku slavu koja je posvećena svecu zaštitniku putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Srbija već više od osam godina nema izlaz na more, ribu lovimo ali od toga nema velike vajde, putujemo ali samo ako možemo da podignemo kredit, splavove volimo ali samo ako su usidreni. Danas više nažalost nema naslednika čuvenih Tarabića da nam pruže odgovore na neka obična pitanja. Pustimo na trenutak mi žute ljude na miru, neka piju vodu gde god im volja, nego… Recimo, koliko će evro da poskoči do Nove godine? Nije valjda da će dinar zaustaviti trend dostojanstvenog srljanja od dvadesetak para dnevno u proseku, pred tamo nekim evrom koji već srlja pod dolarom. Hoće li nam pojeftiniti gorivo, ali malo osetnije, ipak je cena nafte u padu? Ili, da li će biti snega ove zime, smetova, minusa… Da li će ono poglavlje o Kosovu biti otvoreno i odmah zatvoreno? Hoće li deset posto od naših plata i penzija biti  dovoljno da Srbija vaskrsne, ili će to ići onima iz onih Agencija za ništa da i dalje primaju stotine hiljada dinara ničim izazvani? Da li će nam deca i dalje biti nasilna a mi nećemo smeti reč da im kažemo dok nas vezane budu šutirali i pljačkali ili smeštali u najjeftiniji starački dom? Dobro, preterao sam. Morao sam. To oko žutih ljudi, ispijanja vode sa Morave ili Dunava, dolazi u obzir samo ako pre toga raskitimo grane beogradskih drvoreda ukrašene kesama raznih boja koje tužno vise kao lapinjoni na sveže okićenim jelkama udaljenim nekih stitinak metara od pomenutog rugla. Sreća pa ne lete flaše, ulošci, mrvice, tetrapaci, i ostala “galanterija”. Od kineskih prijatelja može se mnogo toga naučiti, njihovo iskustvo je bogato i dragoceno, a na nama je samo da ga primenimo. Kineski premijer je proveo nekoliko dana u Srbiji, dovoljno da našim političarima oda po koju tajnu pre nego li mi na njegov velikodušni poziv zapnemo do tog Jang Ce Janga :) da se dobro napijemo.  Dobro jutro!

1(Foto: www.rtv.rs ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (18. decembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Pred nama je istorijski dan za Beograd i Srbiju. Dobićemo Pupinov most. Sve prednosti ovog kapitalnog projekta, danas će, otvarajući ga, istaći naš i kineski premijer a na nama je da most koristimo u zdravlju i veselju. Mnogi će povikati da je opet Beograd privilegovan u odnosu na ostatak države pa dobija mostove na svake tri godine, a ne znaju da se na ovaj most čeka više decenija i da predstavlja veliko olakšanje za mnoge koji su do sada za prelazak Dunava koristili polutruli Pančevački most.  Vazda zakrčen šleperima i kamionima, traktorima, zapregama ili sličnim prevoznim sredstvima nepoznatog imena, bio je jutarnja, popodnevna ili večernja agonija za one koji su ga svakodnevno prelazili. Gume su redovno pucale nekako baš na sredini mosta a to je značilo beskrajno čekanje i nerviranje.  Čekalo se u tom slučaju da stigne policija, otkloni zastoj ali se redovno dešavalo da dođe do opšteg kolapsa koji je uticao da mnogi zakasne na predavanja, posao, ili na zakazan lekarski pregled. Ne smem ni da izbrojim ljude koji su Pančevac prešli pešice jer su morali. A nije kratak most.

1Sada će, bar je tako najavljeno, saobraćaj biti relaksiran na Zrenjaninskom putu. Najzad u centru grada nećemo viđati nepregledne kolone šlepera. Posle nekih stručnih analiza, odlučeno je da se uvede i nova linija GSP koja će spojiti Banovo brdo i Borču. Već se čuju glasovi onih koji već podižu obrvu zbog nezavršenih prilaza, biciklističkih staza, neki i zbog nekog nesrećnog spomenika koji je već uklonjen jer liči na grobljanski a sve zbog nepoznavanja kulture prijatelja sa istoka i njihovog odavanja počasti graditeljskom delu… Znamo li uopšte da se radujemo novom mostu? Pa jesmo li ga konačno dobili? Jesmo. Hoće li i dalje biti gužvi? Nemamo pojma, verovatno neće! A šta onda znamo? Znamo kako se most zove, koliko je koštao jer kod Kineza nema sitnih slova u ugovorima, a koliko će nam biti koristan, znaćemo čim se završe baš, baš, baš  svi radovi na pristupnim saobraćajnicama, ali i na kompletnoj trasi obilaznice oko glavnog grada. Do tada će proteći po slobodnoj proceni, bar 10 godina i mnogo vode Savom i Dunavom. A mi jutros nemamo vremena za čekanje, vreme je za ustajanje! Neka nam je srećan novi most, Pupinov most. Dobro jutro!

(Foto: www.rts.rs, arhiva)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (17. decembar – crtica)

Piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – trči, trči, trči…

Sport i rekreacija za mladi organizam u razvoju su nešto što se ne dovodi u pitanje! Znaju to i mlade majke, pa mi je drago kada vidim kako se posvećuju svom podmladku!

Dobro, ima tu jedno – ali. Tako, pre neki dan, u sred večeri nailazim na pešački prelaz. Crveno za pešaka, zeleno za automobile. Svi uredno stoje i čekaju promenu na semaforu. Osim, gle čuda, dve mlade majke koje su uhvatile za ručice svoje 4-5-godišnju decu i uz neizbežno „trči, trči, trči…“ sprintuju preko pešačkog. Na crveno.

Nije to baš poučno. Znam da mi uvek deluje nadrealno kada majka sa detetom stoji uredno na pešačkom jer je crveno, u daljini nema ni naznake od automobila. Drugi prelaze. A ona mora da objasni detetu zašto rade to što rade. Svakako teže, nego kada uhvatite dete za ruku i prevučete ga pešačkog dok se ka vama zaleće automobil/kamion/autobus.

No, ko zna. Možda su nastupili neki novi trendovi u vaspitanju dece. Možda dobijemo novog atletskog šampiona. Samo da znate ona dva rekorda Daneta Korice, na 5.000 i 10.000 metara, su preko 40 godina neoboreni! Doduše, to je malo teže porediti sa nekoliko metara pešačkog prelaza ali od nečega mora da se počne! Znači: Trči, trči, trči…
1(Foto: www.crimesensemag.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. decembar – crtica)

piše:  Dejan Grujić

 

Bio sam na probi novogodišnje priredbe u jednom beogradskom vrtiću. Oduševio sam se koliko radosti u očima mališana plavi celu improvizovanu scenu, prosto mameći  me da se i sam zaletim u njihovo kolo i zapevušim:“ padajte, padajte s neba bele zvezde“…  Volim da se prisetim kako je to bilo u „moje bezbrižno detinje vreme“ pre više od četiri decenije kad smo, sa belim plastičnim kesama i patofnama u njima,  veselo utrčavali u učionice jedva čekajući da proba počne. I mi smo tada pevali „Deda Mraze ne skreći  sa staze“, ali naš tadašnji Deda Mraz  donosio je vredne  poklone koje su pripremale Čike i Tete sindikalci, dok su nam se mame i tate radovale trinaestoj plati. A šta ovi današnji mali umetnici mogu da očekuju?  Verovatno je da će svi statistički za svakog biti po nešto, a ni za koga po ništa. Kad se roditelji prisaberu, i prioduzmu, preostaće da se samo u ponoć lepo pomole bogu ako u njega  veruju. Ima li statistike koja će da izračuna da se od početka krize 2008. godine toliko puta  odricalo nečega  u korist Srbije, a ponajviše je to podnosio običan svet, mislim sirotinja. Još nismo izračunali svu štetu koju nam naneše oni „ bivši“, a što sada pokušavaju da ispeglaju ovi „sadašnji“ . Zaboli glava od zaludnog računanja  pritisnuta brigom za naraštaje koji sada od svih briga imaju onu kako da što bolje pripreme priredbu za Deda Mraza  koji će ih zatrpati  šarenim kesama punim jeftinih slatkiša i plastičnih igračaka koje ničemu ne služe. Kriza je, za bolje nema para, čemu prenemaganje deco? A šta da radimo mi odrasli? Nama će Deda Mraz  i ovoga puta doneti šarenu lažu da lakše podnesemo glavobolju od kusanja čorbe začinjene januarskim poskupljenjima. Dobro jutro!

santa claus images(Foto: www.santaclausphonecalls.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (15. decembar – crtica)

Piše: Ru Šavr

 

 

Obična crtica

Stigoh na posao jutros uobičajeno, autobusom. Rano jutro, nije me iznenadio izgled vozila i putnika. Ne samo stoga što se, kao trpeljivi ljudi, navikavamo na sve, već i stoga što nije bilo one prepodnevne gužve i živopisnosti svake vrste.  Sve je bilo mirno i uobičajeno. Bez golubova, vrabaca, papagaja, bez pasa u cegerima. Za divno čudo, ni oni ulični psi što znaju da se provozaju poneku turu i greju na sedištima, nisu došli jutros na tu ideju. Bilo je suviše rano i za transport frižidera i šporeta. Za one što se vraćaju s pijace sa klaničkim trofejima, bilo je rano takođe. Sasvim obična vožnja.

Oni što su se našli sa mnom u prevozu kunjali su ili mirno gledali kroz prozor u pomrčinu. Nikome nije palo na pamet da kao slepi miš visi sa šipki predviđenih za držanje, nije bilo jogina, ni onih što sede po podu, piju rakiju ili pivo i puše. Autobus je čak bio relativno čist, doduše hladan. Zimsko doba, ljudi ufačlovani, bez pikantnih letnjih detalja. Nigde vrućih pantalonica sa šljokicama, atletskih majica, smelih tetovaža… Sve je bilo mirno i uobičajeno. Nezanimljivo.

Nekad se tokom vožnje u ovom ranom terminu pitam da li se naš smisao za humor u prevozu vidi tek u kasnijim časovima, posle jutarnje kafe i doručka. To jest, u vreme kad dežurni novinari idu na spavanje. Javiću vam kako je bilo.

Dobro jutro.

1(Foto: mimikirchner.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (14. decembar – crtica)

Piše: Kruna Pintarić

 

Koliko lepih vesti ste zapamtili u poslednjih godinu dana? A koliko crne hronike? Nije to samo do čitalaca, publike, već i do načina na koji se slažu najbitnije vesti. One čine da su veliki ljudi oni koji su u suštini mnogo manji i mnogo bezvezniji.

U želji da pomognu vršnjacima iz Obrenovca, đaci Osnovne škole „Prota Stevan Popović“ iz Čumića kod Kragujevca odrekli su se odlaska na ekskurziju. Akciju je pokrenuo desetogodišnji Uroš čiji je predlog prihvatilo ne samo njegovo odeljenje, već i učenici čitave škole. Oni su, uz pola tone šumadijskih jabuka i sa prikupljenim novcem namenjenim za ekskurzije, pre par nedelja otišli do vršnjaka u Prvu obrenovačku osnovnu školu i poklonili im sve. Divni, neiskvareni, plemeniti, obazrivi, mali a veliki ljudi.
Apple for Teacher - handshake variationZnamo odavno da arogantna floskula novinarstva kaže, nije vest ako pas ujede čoveka, već čovek psa, i takav naslov bi se pojavio sa sve upitnicima, uzvičnicima, preko cele strane. A tek negde u uglu, skrivena, skromna svakodnevna dobrota koja još nije izumrla i funkcioniše u inat svim onim „junacima“ udarnih vesti – komšije hrane kuju sa štencima i traže joj dom, devojka povukla za rukav čoveka koji je nesmotreno prelazio ulicu i sprečila da ga udari trolejbus, dečaci u jednom planinskom selu spasili sokola iz reke, odnegovali ga i vratili u prirodu, žena dala bubreg bolesnoj prijateljici, majstor ne naplati ili naplati duplo jeftinije kućne popravke baki koja je slaba i živi sama… lepih priča ima gde god da se okrenete. Običnih, a dobrih ljudi takođe. Ako ne verujete, ili ovih dana baš i niste čuli neku lepu priču, napravite je sami. Budite makar sigurni da je niko neće objaviti, pa ne morate da se plašite naglog udara slave.

Dobro jutro!

(Foto: www.weekendswithdad.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (13. decembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Ne verujem u horoskop,  ali obavezno kad naletim, pročitam godišnji. Sad je vreme tih prognoza tipa „šta nas čeka u 2015. godini“ pa takvo štivo niče kao pečurke posle kiše na svim mogućnim i nemogućim mestima. Zabavilo me je to što će mene ove godine pratiti opšta sreća i blagostanje. Prvo će mi kao, biti teško, pa će onda da mi svane. Ljubav će biti konačno usklađena sa mojim potrebama i slobodnim vremenom, a posao neće trpeti odlaganja jer ću sebi postaviti više ciljeve. Ne znam samo šta će na ovo da kaže moja žena, pogotovu za ono „usklađena ljubav sa slobodnim vremenom“. Malo švalerski zvuči?

1
Nego, manimo moju ženu, a šta je sa našom Srbijom, kakva nju godina čeka sa sve nama u naručju?  Spreman sam da „preuzmem odgovornost“ i počnem da obavljam funkciju  državnog astrologa i sve pogodim. Prvo, plate i penzije, ostaju manje za deset posto, sto odsto kad vam kažem. Dalje, evro će sigurno vredeti više od 120 a manje od 200 dinara. Sto odsto! Kupovna moć će dodatno opasti, ali će da poraste čim trgovcima roba počne da zaudara od stajanja. Kad se to desi biće potrošačkih  akcija, sto odsto! Biće smanjen broj zaposlenih, bar u javnom sektoru. Sigruno je da  Srbija i u sledećoj godini nastavlja da grabi ka Evropskoj uniji, a takođe progrnoziram da se sto odsto ne zna šta će u narednoj godini biti od Južnog toka. Sigurno je da u sledećoj godini moramo da  prodamo Telekom, ako postignemo dobru cenu, garantovano, sto odsto! I u sledećoj godini pravićemo se da je sve u redu, verovati u bolju neku sledeću novu godinu, očekivati čuda, a ona se ipak neće desiti.  A dani će i dalje svitati, neki ranije, neki kasnije. Zavisi samo od godišnjeg doba. Sto odsto! J

Dobro jutro!

(Foto: www.budda.mn ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. decembar – crtica)

Piše: Suzana Gajić

 

 

Srbija je osvojila pet medalja na Olimpijadi! Vest koja zaslužuje naslovne strane. Ali je neće biti na tim istim naslovnicama. Zašto? Pa, u pitanju su naši đaci koji su na Međunarodnoj juniorskoj naučnoj olimpijadi u Argentini osvojili jednu zlatnu, dve srebrne i dve bronzane medalje.

 

Učenica gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada Tamara Bojanić osvojila je zlato, srebro je pripalo Bogdanu Stanojeviću iz gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu i Igoru Medvedevu iz Matematičke gimnazije u Beogradu, a bronzu su osvojili Milica Božanić iz Šapca koja pohađa Matematičku gimnaziju u Beogradu i Novak Stanojević iz gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu.

1

Neću sada da lamentiram nad društvom i medijima koji ne obraćaju dovoljno pažnje na ovu decu. Niti da pominjem sve one koji naslovne strane zarađuju tako što nešto ukradu, nekoga pljunu ili prosto pokažu najbolje od sebe – svoju pozadinu. Neću, zato što zaslužujemo i jedno jutro koje će početi dobrim vestima, jedan dan u kome će naslovne strane puniti takve vesti. Znam, neko može da kaže da to nije realnost. Možda nije, a možda upravo jeste. Ona koja nas okružuje, a koju stavljamo u drugi plan, iza naslovnih strana. Ima li šta realnije od toga da vam je dete popravilo ocenu na pet? Ili da su vaši prijatelji postali roditelji? Ili da se neko, koga poznajete, izlečio od neke bolesti? Koliko dobrih stvari vam se svaki dan dešava, a vi ih u svom životu ne stavljate na naslovnu stranu?

Dobro jutro!

(Foto: www.fanpop.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. decembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Već smo skoro pa zaboravili na vojnu paradu koja je održana „čak“ u oktobru ove godine. Zaista, tako izgleda. Razlog što nam se nešto što se desilo relativno skoro čini kao praistorijski potop jesu afere kojima nas iz dana u dan zatrpavaju. Jedna drugu stiže, običan čovek nema vremena da ih analizira pa ih uglavnom odbacuje kao uptrebljene papirne maramice. Ne znam kako se desilo da je pitanje troškova za vojnu paradu izbilo u prvi plan baš ovog trenutka kada u nama i oko nas vri na sve strane. Penzioneri su dobili umanjene prinadležnosti, zaoštrava se retorika oko Kosova i uslova koje treba da ispunimo da bi put ka Evropi bio prokrčen, mladi nam ginu na putevima kao da je rat, dinar se strmoglavo srozava i pored intervencija Narodne banke, struju nam isključuje nevreme nezapamćenih razmera kako mu se prohte, porodično nasilje je u porastu, kriminalci pljačkaju banke, a manijaci napadaju devojčice od dvanaest godina. I, zašto baš parada bode oči? Ministar odbrane je objasnio da su troškovi uglavnom vezani za potrošnju goriva, a svi ostali, od farbanja tenkova i brodova, obuke vojnika i remonta letelica predstavljaju već uračunate troškove održavanja vojske. Dobro, treba da znamo gde idu pare iz budžeta, ali ne idu novci samo za paradu koju organizovasmo Putinu u čast. Ima još jedna parada koja je takođe održana ali je niko ne pominje kao teret za običnog poreskog dužnika. I tada su potrošena sredstva, doduše za dnevnice policajcima koji su obezbeđivali skup visokog rizika. Posle uspešnog održavanja i jedne i druge parade, podeljena Srbija doživela je da posle međusobnog sukoba Istoka i Zapada ostane bez Južnog toka a od Evrope dobije nova uslovljavanja. Kako izgleda, i Ustav ćemo da pišemo ponovo. Ništa zato, čim saznamo koliko je koštala vojna parada, biće nam bolje. Sve će biti mnogo, mnogo bolje. Dobro jutro!
1(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. decembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Međunarodni dan ljudskih prava biće obeležen širom planete ali i u Srbiji. Kakvu korist imamo od toga? Kao i svake godine okupiće se zaštitnici naših prava i ukazaće na to šta i gde škripi u poštovanju naših prava koja su, gle čuda, još uvek ugrožena. Nisam siguran da ćemo čuti bilo šta konkretno. Ponajmanje ćemo više čuti o odgovonosti onih koji su zaduženi da ispravljaju mnoge nepravde koje sebi samima nanosimo ne mareći za posledice. Ostaje da našu, srpsku stvarnost, definišemo radnjom koja u stvari nije radnja ali je detaljno opisanom u rečniku svakog svetskog jezika. Ona označava stanje koje izaziva nelagodu, nestrpljenje, iščekivanje, nerviranje, bes, očaj i ko zna šta sve još, a to je – ČEKANJE.

Šta to čekamo? Čekamo u redu u banci, bakalnici, na stanici, kod lekara, u apoteci, na pijaci, na blagajni… i tu nije kraj. Čekamo struju, vodu, platu, penziju, zdravstvenu knjižicu, ličnu kartu, vozačku dozvolu, koncerte poznatih, premijere, reforme, rekonstrukciju vlade, izlazak iz krize. Čekamo da nam deca odrastu, završe škole, zaposlimo ih, oženimo i udamo. Čekamo da uđemo u Evropu, vratimo Kosovo, rešimo probleme sa komšijama, čekamo i da otplatimo kredite, kupimo stan, oženimo se i udamo, dobijemo decu. Dok čekamo nadamo se boljim vremenima. A šta dobijamo svim tim pobrojanim čekanjima? Dobijamo rezultate koji su neveseli. Dok čekamo, nezadovoljni su advokati, lekari, prosvetari, taksisti, vozači GSP-a, poljoprivrednici, radnici, pa i političari od opozicije do vlasti.

Čekajući tako, nemo posmatramo one druge koji rade za sebe pa ne čudi da nas svako malo strefi neko poniženje u vidu ucena, omalovažavanja i potpunog ignorisanja prilikom donošenja odluka koje se tiču nas samih. Kosovo ide na Olimpijadu a mi se čudimo kako je to moguće. Sve je moguće dok čekamo da naša prava zaštiti neko drugi, onaj koji će se danas busati u grudi da je sve učinio ali, eto, nije uspeo jer smo od svih poslova izabrali čekanje. Neka nam ovaj dan krene bez čekanja na izlazak sunca. Ništa više i ništa manje od toga nam ne treba da bar trenutno prekinemo agoniju čekanja. Dobro jutro.

1(Foto: wallpaperswide.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (9. decembar – crtica)

Piše: Vlada Todorović

 

 

CRTICA – hoćete ovo, hoćete ono…

Uđem ja tako u trafiku, da kupim… već i zaboravih šta sam trebao da kupim. Nema gužve. Trafiko-prodavnica u jednom šoping-centru, ja bi to-i-to, izvol’te, hvala… I tako dok čekam kusur stiže pitanje:

– Hoćete bananicu?
– Ne – odgovaram ja.
– Hoćete ovu novu čokoladicu
– Ne – kažem ja sa znakom pitanja u glasu.
– A hoćete… – tu sam se već isključio i ne znam šta je bilo to treće što mi je bilo ponuđeno.

Kusur stiže, fiskalni račun, doviđenja-prijatno.

Pretpostavljam da su prodavačice dobile instrukciju da rade tu mentalnu masažu kupaca. Možda rade na procenat. Možda. A možda ja sledeći put izbegnem tu trafiku gde će da me zapljusnu time „hoćete ovo, hoćete ono“… Da odmorim mozak, a oni da sačuvaju glas za neku drugu mušteriju.
1(Foto: commons.wikimedia.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. decembar – crtica)

Piše: Kruna Pintarić

 

 

Možda najlakši odgovor na pitanje “Koji je smisao čovekovog postojanja?” možete dobiti tako što vidite oko čega taj čovek voli da se raspravlja i šta ga pogađa. Tu je njegova slabost, srž, ali i potencijal. Pre koji dan, u listu “Politika” osvanuo je tekst koji je izazvao veliku polemiku na društvenim mrežama i neobično mnogo komentara. Tekst se zove  “U Beogradu skoro polovina tridesetogodišnjakinja nema dete”, ali govori i o promeni demografske strukture u celoj Srbiji.  Neki od navedenih razloga, zašto je to tako, jesu, očekivano – nesiguran posao, pad standarda i, meni posebno zanimljiva stavka – hedonistički odnos prema svojoj mladosti.

Šta se tačno tu podrazumeva, nisu baš ni stručnjaci iz teksta tačno pojasnili, ali bilo je dovoljno da se na Fejsbuku zarati. S jedne strane devojke starije od 30 bez dece, s druge strane sve one koje su zasnovale porodicu.  I svako je imao dobre agumente za svoje odluke, mada, više je pitanje pred kim i zašto bilo ko treba da se pravda jer jeste ili nije uradio nešto što je zapisano u genetskom kodu svakog živog stvora, produženje vrste. Međutim, nije to posledica samo loših zakona, siromaštva i nesigurnosti, jer i u zemljama gde je standard očigledno bolji nego u Srbiji, sve je više porodica sa jednim detetom i/ili održavanih, rizičnih trudnoća, jer telo više nije mlado. Ovo je možda najupečatljivije i kao hladan šamar predstavljeno u komentaru: „Nažalost, vi žene imate kraći rok trajanja“.
1Nakon velikih ratova, kriza, bez tehnoloških dostignuća koja nemam vremena da nabrajam, čovek je uvek želeo da podmlađuje svoju zajednicu. Prema ovom tekstu, danas želimo samo sebe da podmladimo, očuvamo, uživamo, kad se već bojimo/ne želimo da se upustimo u uživanje sa potomstvom. To je valjda taj sužnji hedonizam. Vrlo moguće da grešim, ali vidim ključ u tome što se strahovito povećala količina izbora koje možete napraviti u životu, a koje je doneo liberalni kapitalizam. On je u kombinaciji sa našim „rolerkosterom“ politike i prilagođavanja njenih tokova bogatijim državama, stvorio zbunjenog čoveka. Izbora je hiljadu, vremena malo, a para nimalo. Ne želimo da budemo sami u starosti, ali ako se žene zabavljaju isto toliko dugo kao i njihovi muški vršnjaci, kako reče onaj surov komentar – rok trajanja istekao. Pa šta onda da radimo? Zakoni mogu biti bolji, para više, ljubav je potraga ali se nađe. Razuđenost pojedinaca od jedne kolektivne želje da se očuva demografija zemlje, prostora, pretvorila se u potrebu da zbog lične želje osnujemo porodicu. Manje se rizikuje. Prelazak sa plemenskog duha na individualno zadovoljenje potreba je duži i mukotrpniji put, a ove generacije to sada isprobavaju. Za sada se veći deo planete ne snalazi baš najbolje u tom „dajem ti sve izbore ovog sveta, cena prava sitnica“ kapitalizmu. Hoćemo li se mi snaći? Nekako ipak verujem da hoćemo, i da ćemo biti svedoci prelomnih trenutaka u svesti generacija koje će pokrenuti još mnogo novih trendova i izbora. A među njima sigurno i želju da osnuju veliku porodicu sa osobom koju najviše vole na svetu.

Dobro jutro!

(Foto: termeh1013.blogfa.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (7. decembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Trovači su među nama, samo ih ne prepoznajemo dok ih ne uhapse. To potvrđuje podatak da je na jednoj pijaci u Srbiji uhapšena grupa koja je proizvodila smesu koju su nazivali eurokremom sa sve logom poznate fabrike slatkiša. Sumnja se da je u pitanju roba koja je ili sa deponije ili iz kućne radinosti. Pa dobro, dokle ide ljudska pohlepa? Novac nečasno zarađen od prodaje tog bordžija-krema, možda su ti pohlepnici nesvesno trošili i za sopstveno trovanje. Evo moguće je da su kupovali pileće batake iz Brazila koji se krijumčare sa Kosova, ili možda za pljeskavice od mesa leševa uginulih životinja i tako i sami bili u ulozi žrtve? Ne verujem da su imali na umu mogućnost da i sami mogu da budu u ulozi trovanog. Imali smo situaciju da se na tržištu prodaju citrusi sumnjivog kvaliteta, ali i suvomesnati proizvodi iz takozvane domaće proizvodnje koji su u sebi nosili kojekakve klice, onda jaja koja su bila obogaćena salmonelom, a mleko aflatoksinom.
1U poslednje vreme pod lupom su i privatne pekare koje nam prodaju hleb koji više ne sadrži samo brašno, kvasac, so i vodu. Sve je sada otrovno, kažu pesimisti koji se prisećaju nekih prošlih vremena. Vazduh, hrana, zemljište, voda, sve je to sada drukčije nego što je nekad bilo. Tačno, ali ko je za to kriv? Ima li načina da posledice neodgovornog ponašanja pojedinaca nekako ublažimo? Mnogo segmenata društva bi se valjalo angažovati, a aktivniju ulogu morala bi da imaju i udruženja potrošača. Na žalostu vreme besparice najlakše je manipulisati ljudima koji samo gledaju kako da što jeftinije nahrane svoju porodicu. Ono što je jeftino ne mora da bude nekvalitetno, ali oprez nije na odmet. Dobra lupa, deklaracija proizvoda, rok trajanja, sadržaj emulgatora, masnoće, soli, šećera ili aditiva sve to valja proveriti a svaku nepravilnost prijaviti inspekciji zarad opšte koristi. U širokom luku izbegavati divlje trgovce i pazariti samo od proverenih pijačnih prodavaca. Uvek ima rešenja, samo ko će da ga primeni, pitam se? Dobro jutro!

(Foto: www.dreamstime.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (6. decembar – crtica)

Piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – košašavica za spas Smedereva

Razduvala se „košašavica“! Neprijatno, je l’ da? Svakako! Vitke devojke kukaju za ciglama kao obaveznom elementu „prve pomoći“ za jugostočni vetar sa udarima do 11 metara u sekundi. Može i brže.

Jedan od „nusproizvoda“ košae su i kese za đubre. Pardon. Loše objašnjeno. Ne nastaju kese za đubre od košave, već su pobuđene da napuste svoja obitavališta – čitaj: kontejnere, i da se rastrče po parkovima, ulicama, a bogami i da „okite“ pojedino drveće. Naravno, daleko bi bilo lakše da se Srbi, po default-u, ne rađaju u čamcu i ne umeju da zatvore vrata za sobom. Ili, makar, da zatvore kontejner.

No, u svakoj situaciji treba gledati unapred i razmišljati pozitivno! Predlog – umesto ovih biorazgradivih kesa koje lepršaju po komšiluku, koristiti kese od rđajućeg metala – da se lakše razgrade, zlu ne trebalo. Takve kese neće moći da lete unaokolo kud se njima ćefne, a ako i budu odbačene, njih će sigurno rađe pojedinci skupljati kako bi zaradili neki dinar od sekundarnih sirovina. Konačno – šlag na torti! Eto prilike da konačno angažujemo sve kapacitete železare u Smederevu!

Jedina mana ove fabulozne ideje? Odlazak do samoposluge u sred grmljavine…

Plastic bags in tree at Southport, Merseyside(Foto: rhizome.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (5. decembar – crtica)

Piše: Suzana Gajić

 

Napajanje Majdanpeka i okoline električnom energijom ponovo je uspostavljeno. Grad je 70 sati bio bez struje, a nema ni vode, ni daljinskog grejanja. Bez struje je Boljevac i okolna sela, ali i pojedina sela iz svrljiškog kraja. Donji Milanovac je posle 70 sati dobio električnu enegiju, dok su okolna sela i dalje bez nje. Radnici Elektromreže i Elektroprivrede su, u veoma teškim uslovima, ipak uspeli da osobe sistem.

A, naravno, taj deo Srbije su obišli i ministri. Ministar rada, koji je juče posetio Majdanpek, poručio je da država dobro funkcioniše u teškim uslovima. Juče je i ministar energetike obišao radove na dalekovodu. I potpuno van svih očekivanja, ledenica se obrušila na glavu ministra. Srećom, nosio je kacigu, koja je pukla, ali je sam ministar ostao nepovređen, ako izuzmemo modricu. Sve se dogodilo pred okom kamere, dok je ministar davao izjavu. Ono što plaši je da se u kadru par sekundi pre pada ledenice video kamerman iza leđa ministra, bez kacige na glavi. Na snimku, koji se brzo proširio internetom, čuje se i komentar da je ministru kaciga spasila glavu. Sa jezom prolazi misao, šta bi se dogodilo da je ledenica pogodila kamermana? A onda se ređaju pitanja – zašto se uopšte vode ekipe novinara na mesto gde mogu da padnu ledenice, bez ikakve zaštite? Lepo je što su ministar i njegov pratilac imali kacige, a šta je sa novinarima? Možda nije bilo dovoljno kaciga, ili niko nije o tome ni razmišljao. Verujemo ministru rada kada kaže da država funkcioniše dobro u teškim okolnostima, ali ako ministar energetike i ekipa oko njega ne razmišlja u pravcu da je potrebno zaštititi sve, a ne samo one koji se slikaju, onda se postavlja pitanje kako država funkcioniše kada nisu teški uslovi i koliko se uopšte razmišlja o bezbednosti nekoga ko nije ministar?

Dobro jutro!

1(Foto: Preentscreen TVN1)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (4. decembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Hvala na pitanju, u Majdanpeku prema poslednjim informacijama struja nije stigla, a ka’ će, ne znamo. Čekanje, cvokotanje i nerviranje građana se nastavlja. Čekanja nema kada je u pitanju briga o mladim vozačima koji unazad godinama gube živote i sa sobom u smrt odvode saputnike koji jedva da su punoletstvo proslavili. Zapanjena javnost koja tek kad se nešto loše desi sazna da su u pitanju golobradi mladići i devojke koji imaju malo vozačkog staža a mnogo jake automobile kojima upravljaju nevešto i bezobzirno. Država je napokon reagovala, angažujući stručnjake koji su utvrdili kako restriktivnim metodama suzbiti nesreće na putevima i tako sačuvati dragocene živote. Usvojen je predlog izmena zakona po kojem mladi do 21 godine života neće moći da upravljaju automobilima koji su jači od 56 kilovata. Takođe, neće smeti da bez pratnje vozača koji ima bar tri godine vozačku dozvolu upravljaju automobilom. Na vožnju neka zaborave između 23 časa uveče i 6 sati ujutro. Broj kaznenih poena za oduzimanje vozačke dozvole biće devet a ne osamnaest i – to nije sve. Ima još stavki koje zakon propisuje, biće tu i izmena i dopuna, jer pisci zakona su otvoreni za nove amandmane a sve u korist naših napucanih junoša koji tako olako voze brzinama preko 100 kilometara na čas. Važno je da zakon bude što pre izglasan, ali isto tako i obezbediti njegovo dosledno sprovođenje, da se ne bi desilo da neko zbog uticajnog tate i dalje slobodno divlja i tako ugrožava bezbednost onih koji se drže pravila. Drage uticajne i bogate tate, pustite zakon da radi svoje, a svoje veze i vezice nemojte koristiti za medveđu uslogu svom detetu koje lako može postati invalid ili ne daj bože nešto gore od toga. Parama se ne mogu kupiti izgubljeni životi. Zamislimo se nad tim. Dobro jutro!

1(Foto: injuryinchicago.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (3. decembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Zahuktava se priča o ruskom odustajanju od Južnog toka. Već su se oglasili predsednik, premijer i pojedini ministri u vezi sa tim, a za to vreme nepoznat broj građana istočne Srbije je zbog vremenskih neprilika bez struje. Ne smem ni da pomislim kako je tim ljudima zbog još uvek bezuspešne borbe sa vetrom i ledom na osposobljavanju dalekovoda. Nije preterano reći da je na pomolu humanitarna katastrofa. U senci ove ljudske patnje, desio se incident zbog kojeg je veliki broj naših građana romske nacionalne zajednice mogao da nastrada. Podsećam samo, određeni broj građana u svojim poštanskim sandučićima pronašao je letak u kome se upozorava da su isključivo Romi najveća opasnost koja nam preti, jer svojim načinom života u naseljima smeštenim uz ona „naša“ urbana proizvode kriminal, šire zarazne bolesti, obaraju cene nekretnina i da ne nabrajam dalje. Sreća je da MUP radi svoj posao pa je vinovnik incidenta sa lecima mržnje uhapšen veoma brzo. Sramota koju su svojim podignutim glasom protesta oprali upravo oni kojima su leci bili namenjeni nije nam kao naciji uspela da nanese štetu, jer se zna da provokacije takve vrste ne prolaze u Srbiji. Ko bolje ume da odsvira „Đurđevdan“, otpeva „Nedelju“ ili „Đelem đelem“, ko nas na najjednostavniji način uči da je život samo jedan i da ga treba živeti odmah i sada, od koga bi Kustirica ili Bregović crpeli inspiraciju ako bismo, ne daj Bože, proterali Rome iz svojih života. Oni oduvek predstavljaju naš ukras obojen jarkim bojama tuge, sreće, siromaštva ali i ponosa koji od davnina čini da Srbija i dalje bude mesto gde su sigurni i bezbedni među nama jer nas je više i jer ih volimo. Jer, mi znamo da Rom znači čovek. Dobro jutro!

1

(Foto: manjine.ba, ilustracija)
Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (2.decembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Iznenađenje. U ovoj reči može se opisati stanje zatečenosti u koju smo zapali u samo jednom danu. Važno je da smo i dalje nezavisni, što će reći, od nas baš ništa ne zavisi. Pre samo par dana busali smo se da nam se kolaps od prošle zime ne može desiti jer smo sve raspoložive resurse stavili u službu odbrane od smetova. Nije nam došao sneg, ali nas je zato iznenadio vetar. Pokidao je po istoku Srbije sve što se prenosiocem struje zove pa sada u mraku ili uz svetlost sveće mnogo naših građana sada gaca tražeći šta da obuče za posao na kojem verovatno neće ništa raditi ako i dalje ne bude struje. Iznenadio nas je i ruski predsednik Putin najavom da od Južnog toka za sada nema ništa. Uzalud smo se busali da je to naša razvojna šansa, varili simbolično cevi za transport gasa, najavljivali početak radova, ipak smo i u ovoj situaciji takođe nezavisni. Ništa ne zavisi od nas, ipak su sada veliki igrači u igri. Iako mnogo građana Evropske unije čežnjivo vapi za još ruskog gasa, ipak i nad Evropom stoji mač koji sve eventualne poslovne kontakte sa Rusima seče bez milosti. U čijoj je ruci taj mač neću isticati, ali ću zato naglasiti da se sada mostovi koji spajaju interese ruskog kapitala sada grade ka Kini koja ima novac za veliku investiciju ali i snagu da se rukovodi vlastitim interesima bez straha od mača koji bi iko pokušao da joj postavi iznad vrata. To je već visoka politika, i tu ne bih da zalazim, ali treće iznenađenje je politika koja udara nisko i nema pretenzija da bude satkana od diplomatskog umeća spletkarenja i teorija zavere već je ogoljena i naivna. Iz Haškog tribunala stižu glasovi koji bi da, tek što su Vojislava Šešelja poslali u Srbiju, istog ponovo vrate nazad u tamnicu. Zna se Šešeljov stav da se neće dobrovoljno vraćati nazad u Sheveningen, pa iz tog razloga iznenađujuće zvuči i očekivanje da Srbija vrati optuženog nazad jer se nije ponašao u skladu sa pravilima za koje niko nije ni znao da postoje. Igranka se nastavlja, na opšte iznenađenje. Šta će biti na kraju, iznenadićete se. Iznenadiće vas verovatno i to što ću vam i ovoga puta uprkos svemu poželeti: Dobro jutro!

2(Foto: http://www.pinterest.com/pin/59883870019313309/, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar