Ustanak (26. novembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Toliko smo juče trubili  o nasilju nad ženama.  Obeležili smo taj dan osuđujući  svu brutalnu silu koja se sprovodi nad nemoćnim i slabijim, nežnijim i lepšim, pametnijim i vrednijim, osećajnijim i savršenijim polom nego što je to naš, muški.  Nisam se zaleteo da kao neki aktivista na tribini trubim o tome koliko se zla čini ženama, nego sam odlučio da svoj doprinos pružim u vidu srdačnog dočeka svoje lepše polovine koja je mrtva umorna stigla s posla. Već s vrata ju je dočekao topao zagrljaj i strastan poljubac. Na stolu ručak. Lepo sam servirao. Bila je to sarma koju je ona pripremila još juče, tanjir i escajg koji je ona dan ranije oprala, hleb koji je ona kupila pre nego što je otrčala na posao. Dobro, sarma mi je zagorela tokom podgrevanja, ali  nema veze, sve  mi je bilo oprošteno. Onda sam skuvao kaficu. Čak mi se učinilo da u tom savršenom trenutku zajedničkog uživanja vidim i po koju pahuljicu snega kroz prozor. Romantika da samo poželiš. Kroz prozor sam video i svoj automobil. Ponosno se šepurio ispred zgrade, mokar od padavina, ali sjajno crven od svežeg farbanja onomad. Iz te nirvane, trže me jedna klasična muška misao! Pa, ja nisam promenio antifriz!!! Odmah sam zaboravio i kafenisanje, i romantiku, i dan borbe protiv nasilja nad ženama. Grčevito mi je kroz glavu prolazio napuknut blok motora, trnovanje, menjanje hilzni, nabavka novih delova, generalna, ma bar 700 evra puta u glavi mi je nastao kolaps misli od majstora, radionica, i bar deset dana mučenja. Sleteo sam kao bez duše na parking, zavirio u gepek, našao zaboravljenu bocu sa 100 procentnim antifrizom, nalio u hladnjak, a onda upalio mašinu i otišao u nabavku nove tri boce magične  tečnosti  i isto toliko destilovane vode. Sreća  da nije bila gužva kod Mike koji ima kanal, pa smo za pola sata usuli novi tečni  život za hladne dane mog ljubimca.  Srećan sam došao kući.  Potpuno zadovoljan, mogao sam na miru da dovršim kaficu, i nastavim svoju borbu protiv nasilja nad ženama. Nasilje nad ženama? Kako sam samo brzo skrenuo misli sa tog problema. Bila je samo dovoljna jedna jedina pahulja i pogled na automobil.  Muška posla. Žene, izvinite.
Dobro jutro!

1

 

(foto: commons.wikimedia.org , ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (25. novembar – crtica)

piše Dejan Grujić

 

Poslednji put se zaričem da nedeljom neću da sređujem podrum. Nedelja je dan za odmor, a ne za čeprkanje po stareži. Svaki put pronađem nešto što me seća na prošle dane. Recimo, prošle godine u ovo doba vnašao sam stare ploče. Zanemario sam podrum istog trena jer sam se setio neispravnog gramofona, pa isti nosio na opravku i slušao muziku celo jedno poslepodne. Ove godine, zapalo mi je da naletim na jedan od stripova iz edicije Komandant Mark. Prva, naslovna stranica je nedostajala, ali je ostala sredina, i poslednja korica izgrickana sitnim zubićima podrumskih glodara. Ništa mi to nije smetalo, odmah sam zaboravio zašto sam tu gde je sam, hitro sam se vratio u stan i seo za računar. Uz pomoć omladine saznao sam da se sve može pronaći na internetu, jer su mi po ekranu redom jedna po jedna, šetale skenirane slike starih stripova kojih danas ima u očuvanom obliku samo kod ekstremno posvećenih kolekcionara a ja ih prepoznajem po sećanju. Pošto sam pronađeno strip štivo odmah odštampao počeo sam da slažem uspomene. Sećam se vremena kada je strip koštao 12 dinara. To je otprilike bilo kao da kupite dve i po užine. Gladuješ ako treba i tri dana, a onda uz strip uz koji od kusura kupiš i žvake i grisine pucaš od zadovoljstva i neke čudesne miline. Čitaš ga nekoliko puta, naučiš napamet, a onda se menjaš sa drugom. Strast od pomisli da ćeš na neko vreme da uploviš u potpuno drugu dimenziju i tako oživeti likove sa oblacima teksta bila je neobjašnjiva. Uvek si u stanju tihe čežnje za nastavkom koji je izreklamiran na poslednjoj strani onog koji čitaš a njega nigde nema ni na jednom kiosku, ama nigde. Sada sam sve te stripove mogao da imam odjednom, doduše u elektronskom obliku, ali osetio sam tup neobjašnjiv odnos prema staroj ljubavi. Pitao sam se zašto je to tako? Kako to da sam na stripove skoro i zaboravio, pa ih se sada, danas, u mračnom podrumu ponovo uželeo? Znam, uželeo sam se svojih 13 godina detinjstva, drugara rasutih po svetu, starog kraja, školskog dvorišta, semenki, smokija, učiteljice i razredne koje su bile zadužene za oduzimanje stripova na časovima, i čega sve ne… Ne sređujte podrum nedeljom, ne isplati se. Uvek iz njega iskoči neka setna uspomena a u stvari je to samo žal za danima koji se više ne mogu ponoviti.

Dobro jutro!

1(foto: puzzle-therapy.blogspot.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (24. novembar – crtica)

piše: Marija Radović

Da bismo bili u trendu, moramo, ne samo da se oblačimo po poslednjoj modi, da slušamo jučekomponovanu muziku i da gledamo najnovije filmove u kojima glume svi osim školovanih glumaca, već moramo i da koristimo najnoviji žargon. Mislim da je ove nedelje važno da vam spomenem bar neke nove izraze, čisto da biste mogli da razumete komšije, decu, kasirke, a ne da ih gledate bledo dok vam govore npr. „da su u kanalu“, tj „da su u bedaku“. E, dakle, kada vam neko kaže da je neraspoložen, pardon, kad kaže da je „u kanalu“, vi mu odgovorite slobodno jednako modernim izrazom – „gasiranjem“. Verovatno vam je prilično blisko to stanje da vas neko „gasira“, tj, pritiska da nešto uradite, završite neki posao, ali, budite mudri i svesni toga da „gasiranje“ može imati i drugo značenje – da nekoga zafrkavate, da ga namerno lažete, žargonski, da ga „ložite”.

Naravno, nema ništa loše u tome da koristimo žargon, ali on ima važno ograničenje koje se, nažalost, sve manje poštuje – mesto mu je na ulici i u neobaveznom ćaskanju sa prijateljima. Iako ga sve više ima u književnom i publicističkom stilu, u javnim raspravama uglednih ličnosti, tu mu definitivno nije mesto.
Šta vi mislite, da li je razgovor o jeziku mlaćenje prazne slame? Onomad, kad je bio Dan maternjeg jezika, rekoše da svaki medij treba da ima lektore, ali, rekoše, pa nešto nisam čula da se bilo šta promenilo po tom pitanju.
Nego, još da se podsetimo odakle ovaj izraz – „mlatiti praznu slamu“. Nekada se žito vrhlo ručno, pa se, da bi se odvojilo zrno od stabljike, motkom udaralo po klasju. Taj posao je, naravno, imao svrhu, jer se na taj način dobijalo čisto zrno, ali mlatiti po praznom snoplju, stvarno nema smisla. Po tome je i nastao izraz „mlatiti praznu slamu“, tj. baviti se nečim beskorisnim, uzalud se truditi, a tako je dobijeno i preneseno značenje – govoriti uprazno, bez smisla i svrhe.
Nije loše znati šta znače nove reči; jezik je živ i treba da se menja, ali, ipak, setimo se nekada i jezika dobrih pisaca, npr. Andrića – ipak tamo ima mnogo reči koje valja upotrebiti u svakoj prilici.
Dobro jutro!

1(foto: www.medias.rs, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (23. novembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Srbija dogodine neće imati predstavnika na Evrosongu. Komenatari na društvenim mrežama uglavnom su puni odobravanja za odluku Kolegijuma RTS-a. Iskustvo nam govori da je u celoj priči ponajmanje važna muzika. I pored nesavršenog sistema glasanja, komšijskih dogovaranja oko poena i ostalih ne baš sasvim čistih radnji, Srbija iako mala zemlja uspela je da ostvari i pobedu i nekoliko visokih mesta na ovom takmičenju. Simbol Evrosonga za sve nas je Marija Šerifović koja ovih dana puni naslovne strane izjavama o svojim porocima, ljubavima, porodičnim dramama, i muzičkim razočarenjima. Ponajmanje je naša pobednica osetila slast pobede. Posle čuvene Molitve, praktično da i nije imala hit pesmu. Shvatila je da u šou biznisu, note nisu presudne, već onaj smisao za postojanje u medijima, ponajbolje uz pomoć skandala. Potvrdilo se pravilo da pobednici Evrosonga nemaju uspeha u daljoj karijeri, već se snalaze kako umeju. Marija je ulazila i u rijaliti da bi promovisala sebe, pesme i koncert, a njene evropske kolege po pobedi takođe nisu dosanjale svoj san o slavi planetarnih razmera. Postavlja se pitanje: Ako je već tako pa i šta će nam Evrosong? Moglo bi da se desi da pobedimo a to znači i veliki trošak za organizaciju manifestacije dogodine. Takođe prisutna je i strepnja da se zbog raznih marifetluka oko glasanja kotiramo nisko a to podrazumeva i opštu nacionalnu depresiju. Mada, lepo je videti svoje predstavnike kako pevaju, a cela Evropa to sluša, makar tri minuta koliko to pravila nalažu To mnogo košta. Za sada, Srbija nema para za takvo planinarenje jer nam niko ne garantuje bilo kakvu vajdu od tog sjaja i šljokica. Mada, ko zna?
Dobro jutro!

1(foto: www.mjuznews.com , ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. novembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Ako ste jutros, slučajno u prolazu, zakačili nogom svoju veš mašinu i opsovali je, odmah da joj se vratite i izgovorite naglas: Izvini, ne znam šta mi je bilo. Zašto? Zato! Ako vam se nikad nije kvarila do sada, vi ste srećni i ne znate šta je muka. Pravilo je da se veš mašina kvari noću, u vreme jeftine struje. Uz kvar ide i poplava. Retko se kvari u garantnom roku, ali zato čim isti prođe, krene da curi, slabije kuva, centrifuga ne cedi, programator koči… Ali, šta uraditi u tom slučaju? Mora se reagovati munjevito jer se odjednom, neočekivano, pojavi gomila prljavog veša da ni sami ne znate odakle. Treba odmah naći majstora. Eh, lako je to reći. Ako već nemate nekog svog majstor Peru, Žiku ili Miku, spremite se na to da ćete na telefoniranje i listanje sajtova na internetu izgubiti čitavu večnost. Svačega ćete se nagledati i naslušati.

1Jedan vidoviti majstor, na daljinu daje dijagnozu i odbacuje mogućnost opravke, drugi ima rešenje a to je polovna mašina koju samo što je testirao, treći ne izlazi na teren bez plaćanja unapred za troškove dolaska, četvrti je prezauzet i nema vremena da dođe, petom je daleko vaše naselje, šestom treba odneti mašinu u servis i tako dalje… Da ne pominjem da vam svaki od njih traži fiksni, mobilni i telefon na poslu, tačnu adresu, oznaku mašine, godinu proizvodnje i šemu izrade, a onda i traži da čuje vašu ženu da mu ona detaljno objasni šta je u stvari kvar, jer vi niste u materiji. Ma, šta će njemu moja žena, ima da dođe i popravi mašinu i gotova stvar. E, ali tu je u stvari štos. Majstori i računaju na žensku paniku zbog pranja na ruke i unapred se raduju što će lakše ugovoriti posao. Ali, majstori, jedno niste računali – muški strah od ceđenja i ispiranja, ali i od računa koji ćete ispostaviti, mnogo je veći. Problem sa mašinom mora da se reši, a ako nam je račun za opravku ili kupovinu nove visok, ko nam kriv? Ima da ćutimo i plaćamo, inače pranje na ruke nam ne gine. Šalu na stranu, ovo ume da bude veoma ozbiljan problem i za kućni budžet i za živce. A vi, još se niste izvinili svojoj ispravnoj mašini zbog toga što ste je jutros slučajno u prolazu tresnuli? Šta čekate?! Da se naljuti i pokvari?

Dobro jutro!

(foto: reluctantmemsahib.wordpress.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Kvaka 202 – oktobar 2013 (svi tekstovi iz rubrike)

art-biennale-01

 

uskoro!

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa | Ostavite komentar

Kvaka 202 – jun 2013 (svi tekstovi iz rubrike)

street_art_banksy

 

uskoro!

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa | Ostavite komentar