Ustanak (10. februar – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

U Srbiji odavno nema nekih zanatlijskih radnji. Pogasila ih je kriza, besparica ali i nova tehnološko-potrošačka revolucija, ako tako može da se formuliše razlog zbog kojeg više nemamo, kao nekada, u svakoj varoši obućara, pekara, berberina, sajdžiju, ćevabdžiju ili stakloresca… Lako smo se prilagodili sistemu po kome samo prolazi trgovina. Najbolje je kad je ona sivo-crna u kojoj ako ne zaradiš bar trostruko više – uzalud živiš u Srbiji.  Nikako da se uklopimo u nešto o čemu brinu u razvijenom svetu, a to su potrebe tržišta za radnom snagom.  Umesto što svako malo raspisuju izbore, i ubeđuju nas da im nedostaje još naše podrške za reforme koje koče oni drugi iz vladajuće koalicije, mogli bi, ovi aktuelni, da naprave neki plan kako da, recimo, vrate u naše škole sistem obuke za zanate za kojima još uvek ima potrebe. Zamislite da, recimo, neki ministar u našoj budućoj  vladi, osim novog nameštaja unese u kabinet novi pirotski ćilim? To bi objavile sve novine, pa bi možda i glasači krenuli da kupuju ćilime na kredit uz subvenciju države. Što da ne? Kad već trpamo narodne pare u džepove stranih kompanija, što ne bismo, tamo nekom, Miti ćilimaru? Međutim, ovo je Srbija. Dok se mi setimo da znamo, kajmak poberu oni koji umeju. Prepoznaćete ih lako. Dobro jutro!
2(foto: beograd.olx.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (9. februar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Svedoci smo da je iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, naš dinar beležio pad vrednosti. Ekonomski analitičari su nam iznosili teorije o tome zašto je tako, a i guvernerka je objasnila naciji zašto to tako u januaru mora da bude. Čekajte, ali sada je februar. Pre samo nekoliko dana pričali smo o takozvanom Avramovom dinaru koji je 1994. godine vredeo kao tadašnja nemačka marka. Tada smo mogli za novi dinar pazariti skoro dva litra mleka, ili  dva hleba, ili šest jaja, ili da popijemo kafu u nekom restoranu. Onda je, već posle nekoliko meseci  dinar počeo da gubi svoju vrednost, sve do 2000, tačnije do oktobra, kada je preko noći ustanovljen kurs po kome smo za 30 dinara dobijali jednu nemačku marku. Posle uvođenja evra, marka je vredela pola evra, a evro 60 dinara. Polagano,  godinama, dinar je  klizao sve niže i niže. Sada je na najnižoj vrednosti od uvođenja pre dvadeset godina, a posle toliko vremena postaviću pitanje: Šta danas može da se kupi za JEDAN dinar? Iako mislite da više nema ničega po toj ceni, ipak ima. Na Trgu Republike u Beogradu u jednom od prodajnih objekata po akcijskoj ceni možete da kupite klikere staklence. Da li ih se uopšte sećate? Nekada su za decu predstavljali pravo bogatstvo. Zbog njih su padale batine, rušila se prijateljstva, dobijalo prestižno mesto u društvu na livadici, sticali najbolji drugovi i… mnogo toga još. Iako su već bili zaboravljeni, bilo ih je u prodaji, međutim, skoro niko ih nije kupovao. Vremenom, postali su balast za trgovce, pa su ovi rešili da mušterijama umesto kusura ponude kliker ili da jednostavno, onaj ko to hoće, sebi kupi nekoliko staklenih lepotana. Neočekivano, klikeri  su dobili svoje kupce, stare obožavaoce. Prodaja ide odlično, ostalo je možda još nekoliko komada. Trgovci ističu da, iako neko može da za 100 dinara otkupi celu činiju klikera, do sada to niko nije uradio. Treba da ostane da još neko kupi, bio je odgovor na pitanje zašto ne pokupe sve kad je jeftino. Ipak smo mi romantičari dobri ljudi. Gramzivost i pohlepa, potrošačke groznice, kupoholičarstvo i ostale odlike savremnog i razvijenog sveta ipak su nas zaobišle. Ja i dalje glasam za romantiku, samo što se uskoro na izbornoj listi ona neće na spisku. Hoćemo li po podne da igramo klikere? Imam nove! Nećete valjda nove da čuvate u nekoj staklenoj činiji na regalu?  Dobro jutro!

1(foto: www.radiosarajevo.ba)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (8. februar – crtica)

piše Ru Šavr
Crtica ogorčena

Pita me malopre drugarica hoću li da pišem u Crtici o dešavanjima u kantonu Tuzla. Kažem joj ozbiljno da neću da pišem ni o Tuzli ni Bihaću ni Mostaru niti  bilo kom kantonu jer ne želim da pišem o tim temama. Crtica je za dobro jutro a i mrzim politiku. Nešto kasnije, radi opšte informisanosti, pogledam vesti i u sekundi bivam zasuta slikama sudbina nesrećnih ljudi na zapaljenim ulicama Bosne, na nosilima, pored kontejnera i zgrada iz kojih kulja dim, slike ljudi koje upravo pendreče, onih koji prkose policijskim kordonima, itd. Ove vesti bude uvek istu asocijaciju – gladni ljudi očajnički žele promenu, dosta im je svega a sav taj trud, nekako, deluje uzaludno. Ali onda u pregledu vesti nailazi ona koja me je udara k’o maljem u glavu:
U nemirima u Sarajevu zapaljena je zgrada predsedništva BiH i to baš onaj deo u kome se nalazi jedan od depoa Arhiva te zemlje. Sa vatrom je nestala i vredna arhivska građa. Za hiljade ljudi, potpuno dragocena. I ja spadam među njih iz privatnih razloga. Baš u ovoj zgradi je, nažalost, bila smeštena najvrednija građa i najvredniji fondovi kojima je Arhiv raspolagao. To su, između ostalog: zbirka personalnih dosijea, mikrofilmovi iz raznih arhiva, kopije iz bečkih arhiva, dokumentacija Komisije za utvrđivanje ratnih zločina iz Drugog svetskog rata… Ta građa, koja je uspela da bude sačuvana u tri rata, u Prvom i Drugom svetskom, te u ovom poslednjem, izgorela je sinoć.
Veoma mi je teško da poverujem da je arhiv zapaljen slučajno, ali sam primorana da se pomirim sa činjenicom da su zauvek nestala dokumenta mojih stradalih predaka, među kojima su i oni likvidirani u Jasenovcu.
I ova vest će biti u nizu onih prebrzo zaboravljenih, zato joj posvećujem Crticu.

1(foto: srbin.info)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. februar – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Uzalud smo dizali bunu protiv visokih računa za struju. Ovako ispada posle objavljenih podataka o tome da je samo pet od sto priloženih reklamacija prihvaćeno. Nema greške u visokim nivoima, za sve su krivi nesavesni službenici koji očitavaju brojila. Nije – nego. Predstavnici pokreta potrošača ne veruju u ove podatke, ali šta od toga ima onaj za čija se prava bore i koga zastupaju – krajnji potrošač. Ne smem ni da pomislim šta nas čeka sa novim računima, ali to nije jedina muka. Ljudi koji su prodali stanove još pre više od 10 godina, dobili su opomene za neplaćene račune za utrošenu struju. Nešto nije evidentirano prilikom prenosa vlasništva i sada je došlo do toga da se usplahireno traže papiri o kupoprodaji.  Šta se čekalo do sada, da li je u pitanju još jedna greška,  ili će sve to na kraju biti ispravljeno? Verovatno hoće ali teškom mukom, dokazivanjem, ukazivanjem, svedocima i advokatima , raspravama i ubeđivanjem neke Mice Ubice kojoj uvek fali jedan papir.  Nije baš svejedno doživeti šok težak  nekoliko desetina hiljada dinara koliko je otprilike navedeno na većini ovih  opomena. I kad se sve raščivija, dug prebaci pravom dužniku, ostaje suštinsko pitanje? KO će da nadoknadi taj pretrpljeni stres usled nečije nemarnosti ili greške? U devedeset pet odsto slučajeva EDB neće. Dobro jutro!

1(foto: mockingwords.blogspot.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. februar – crtica)

piše Kruna Pintarić
Psihička priprema za silne izjave koje će se pojavljivati u medijima narednih mesec i po dana, počela je. Samo prelet pogledom preko naslova na portalima vesti, i nastaje jedna poprilično dosadna, već viđena, bizarno-uvlakačka priča. Na primer: „Prihvatamo odgovornost izvinjavamo se računi porez solidarni dijalog pozdravili novi detalji istrage Stanija“.
Ono što, uz najveću moguću objektivnost i dobru volju kojima me je učio život i školovanje, mogu da primetim, jeste da se polako javlja trend pokajničke govorancije i političara koji svoje slabosti ne kriju. Kriju možda broj nekretnina i nula na računu, ali priznaju da greše i da će grešiti. Na kritiku odgovaraju uz osmeh, dozu pokornosti, a gordost koja ih je godinama krasila, polako, planirano ili ne, nestaje.
Izvinjavaju se zbog grešaka u računu za struju, priznaju da i nisu najbolje osmislili rekonstrukciju, potpisuju memorandume o RAZUMEVANJU sa stranim investitorima, dele odgovornost za malu maturu namerno odgovarajući pogrešno na jedno od pitanja iz testa, i tako dalje i šire.
Donekle mi se i sviđa ta pokornost pred samima sobom i narodom, makar je zabavna. Ipak, iza svega toga, i ovih dve i po decenije, stoji jedna mnogo ozbiljnija stvar. BEZIDEJNOST.
Kritika sebe i prethodnika, tu je. Priznavanje grešaka, takođe. Rade sve ono što i mi, takoreći – kritikuju sami sebe. Međutim, kada je neko od zvučnijih imena koji se nalaze u Vladi ili skupštini, ponudio celovit i mudro, dosledno, isplativo osmišljen plan za neki bolji vid državnog uređenja od ovog tranzicionog ringišpila sa gomilom besplatnih vožnji za svaku vlast? Kažu, ovako do sad nije valjalo, i onda ništa. U suštini, ništa. Čekam i dalje da nas neko preokrene, plati za krug na ringišpilu i gleda napred, i mi da gledamo napred, da nam ne pripadne muka. Priznajem samo konkretne ideje, makar nam Ustav krojila nasumice anketirana deca. To i ne bi bilo tako loše!
3
(foto: outpostusa.org , ilustracija)
Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (5. februar – crtica)

Piše Vlada Todorović

 

CRTICA – za ili protiv

Da li ste za? Ili protiv?

Svakog dana ovaj moderni život vam daje mogućnost da se odredite. Za ili protiv. Što ume da bude malo naporno. Brzo se živi, odluke moraju da se donose brzo, tu je i brza hrana… brzo, brže, najbrže.

Na sve to dodajte i izbore koji se bliže, i – eto ludila! Svi će se truditi da budete za i protiv! Šizofreno zvuči, ali nije. Za njih, a protiv onih drugih.

Dakle, za ili protiv? Šta ste?

Ja sam odlučio! Ja sam „za protiv“!

1

 

(foto: www.bubblews.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (4. februar – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Ako ste rođeni na današnji dan, imate puno pravo da slobodno u svoju biografiju dopišete da ste rođeni istog dana kad i Fejsbuk. Danas ova popularna društvena mreža puni 10 godina. Šta smo dobili a šta izgubili time što smo otvorili profil na ovoj svojevrsnoj kafe igraonici, pričaonici, slikovnici, muzičkom disk džokeju, ili šta god  vam već padne u trenutku na pamet? Dobili smo mnogo prijatelja, znanih i neznanih. Dobili smo i viruse koji su nam tako stručno brisali ili krali važne dokumente ili podatke, ili moderne špijune koji prate svaki naš klik, ili pokret mišom. Skoro sam imao nekih problema sa zubom, i naravno prve informacije sam počeo da tražim na internetu. Pretražio sam na desetine sajtova raznih stomatoloških ustanova, i gle čuda? Na takozvanom zidu mog profila, odjednom su počele da se pojavljuju reklame raznih stomatoloških ordinacija sa uslugama koje nude. Kad sam to poverio jednom prijatelju, inače sjajnom znalcu Fejsbuka i drugih mreža, objasnio mi je da u stvari imam u kompjuteru neki program koji nije štetan a koji služi da prikuplja i šalje podatke Fejsbuku o tome šta mene najviše zanima. Uh, pomislih, pa sad moram da pazim šta radim. Da, reče drugar, pazi jer je Fejs u stvari jedno veliko globalno selo u kome svako svakome zaviruje u tanjih, spavaću sobu, kupatilo, veš mašinu. Neću da se bavim vrednošću akcija, velikom bogatstvu mladog Zukerberga, prevarama ili fišingu, spamu, ili malwer-u. Hoću da samo sebi utuvuim u glavu da ubuduće dobro pazim šta sve radim na internetu. Šta ako mi se jednog jutra na profilu pojavi reklama za vijagru ili neki stimulans za bolji seks. Fejsbuk sve zna, to me najviše i brine. Od njega se ništa ne može sakriti. Da li ćemo u budućnosti moći da sačuvamo tajne duboko skrivene u nama? Dobro jutro!

1(foto: support.pandasecurity.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar