Ustanak (4. decembar – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Jedna od zvezda rijalitija u Srbiji, inače sumnjivog količnika inteligencije, odvali pre neki dan kako je srećna što nema fakultet jer bi u tom slučaju morala da radi za 300 evra. Gurnu nam prst u oko čovek koji je slavu stekao  štos-pesmom i tako dokazao da se učenje i obrazovanje definitivno ne isplati. Dovoljno je da smisliš neki fazon, bolje reći „prodaš maglu“ na internetu i eto para. Ako pogledamo sudbinu naših mladih naučnika iz Beograda, kojima je država još pre deset godina obećala stanove, a oni se i danas ne useliše u iste, pritom radeći za platu koja jedva da je viša od republičkog proseka, onda komentaru kvazi-zvezde s početka crtice mane nema.  Dobro, a gde je ipak greška? Prema anketama naše školstvo kaska za evropskim, a mladi ljudi koji ovde završe fakultete dobrodošli su u razvijenim zemljama sveta kao potencijal u koji vredi ulagati. Svašta, kako je to moguće? Paradoks je i da država poziva mlade da ostanu u svojoj zemlji i pomognu joj u ovom teškom trenutku. Ne znam samo kad to Srbiji nije bilo teško, a još manje – kakvu vajdu će od toga imati ljudi koji su se školovali da bi živeli bolje.  Problem predstavlja i politička nepripadnost. U Srbiji vredi biti Član. Ako to nisi, onda jednostavno – nemaš šta da čekaš. Ako samo pažljivije oslušnete razgovore roditelja i dece, čućete: Završi i idi odavde, ovde sreće nema. Pa ko će da ostane ako svi odu? Ostaće verovatno samo  političari da na miru smišljaju zakone i uvode nove takse na novčane uplate koje budu stizale besposlenim roditeljima od dece koju je Srbija školovala a Evropa uposlila.

Dobro jutro!

1(foto: www.ekonomskiportal.com , ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (3. decembar – crtica)

piše Ru Šavr

Crtica rasvetljena

Došao nam je decembar. Sezona ukrasne, novogodišnje rasvete je stigla. Kićenje uličnih svetiljki i montiranje velikih Božićnih jelki, takođe. Kako mesec bude odimacao biće ih sve više i to je, nekako, prirodno. Ali, pitam se, da li je prirodno da sve to počinje već u novembru, i to sredinom novembra? Nije li to prerano iz perspektive nekoga ko živi u zemlji u kojoj se Božić slavi 7. januara?

E, to je jedna neobična i, rekla bih, nelogična situacija koja traje već dugi niz godina – Novogodišnja rasveta od sredine novembra do sredine januara. I sad ostaje pitanje kako ovo tumačiti…

Npr: Velike nakićene jelke u tržnim centrima su odavno tu da bi stvarale prevremenu Novogodišnju atmosferu koja će namamiti kupce u radnje, a oni će zbog eventualnih, novogodišnjih popusta konačno otvoriti svoje buđelare.

Ili: Gradska vlast kiti ulice u novembru jer želi da pokaže kako proevrospka Srbija prati trend drugih metropola i počinje da sija upravo kad i one. Mi slavimo Božić a i Novu godinu dve nedelje kasnije ali bitno je da pratimo trendove i ne marimo za logiku.

Ili: Struja je toliko jeftina i ima je na pretek da bi bilo besmisleno štedeti je.

Činjenica je da je grad, dok je zimski uspavan lepši kad je duže vreme doteran, nakićen i svetlucav. Međutim, svi koji živimo u Beogradu znamo šta mu sve fali, na čemu se sve štedi, a gde rasipa pa ovaj dekorativni fenomen ume da izazove bes.

Sada će neko reći: „Pravda za novogodišnju rasvetu“.

Ipak, ja ne vidim zašto bih prema ranom postavljanju iste bila pravična.
1
(foto: www.mojenterijer.rs ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Kvaka 202 – novembar 2013 (svi tekstovi iz rubrike)

(Kvaka 202 – utorak, 5. novembar)

Dželatov osmeh, porodične vrednosti i 60 kila kajanja

piše: Dragutin Rokvić

Egipatski dželat Hadž Abd Al-Nabi kaže da uživa u poslu… Godine idu, broj njegovih intervencija približava se jubilarnoj hiljadarki, ali on i dalje radi sa osmehom na licu. I to, pazite, na državnom poslu… I kod nas dok stojite pred mnogim državnim šalterima, imate utisak da sa druge strane stakla vidite malog Al-Nabija, ali ovima našima za puno savršenstvo u zanatu nedostaje osmeh velikog egipatskog majstora… dzelat2 Digla se povika na vršioca dužnosti direktora u u osnovnoj školi u Aleksandrovcu Župskom jer je raspisao konkurs za spremačicu, pa od 12 kandidatkinja zaposlio svoju ženu… Nije teško napadati nepotizam, ali šta je realno ovaj čovek mogao da uradi?.. Mogao je samo da bira: da ga optuže za poligamiju ako primi svih dvanaest, ili za neverestvo – ako ne zaposli suprugu…

***

Paraćinci su ogorčeni što je sud njihovog sugradjanina optuženog za nekoliko pokušaja silovanja osudio samo uslovno. Sudija misli da je i ovoliko kazne dovoljno. jer je reč o studentu koji se iskreno pokajao i čak oslabio 60 kilograma… Laici naravno ovo ne shvataju , ali će vam svaki advokat objasniti da je 60 kila kajanja veoma opasno, jer ni kilo rezerve nije ostavljeno za apelacioni sud.

body-art

(Kvaka  202 – sreda 6. novembar)

Gradjanin u somunu, Kosovo za vampira i mostovi-hohštapleri

piše: Dragutin Rokvić

Direktor  poreske uprave Ivan Simič uputio je vlasnici jedne ćevabdžinice pismo u kome je, u ime države, prekoreva što prodavci – ni njemu ni drugim mušterijama – nisu dali fiskalni raćun…

Medjutim, kad bi svi inspektori radili što i gospodin Simič, onda bi njihova deca bila gladna, jer državne plate ipak nisu velike… Ako bi ćevabdžije plaćale i inspektorima i državi – onda bi oni bili gladni. Najmanja je šteta zakinuti od države. Ako i ogladni, ona uvek ima pri ruci – gradjanina u somunu…

***

Američki novinar Dejvid Ono otkriva da je vampir srpski proizvod, a ne rumunski, kako misle oni na Zapadu. Znamo mi to i bez njega, ali je dobro kad ovako piše jedan Amerikanac …

Medjutim, za sada je bolje o tome ćutati jer se izgleda i Rumuni spremaju da priznaju Kosovo. A onda im treba reći u oči: e, kad Kosovo nije srpsko – e, onda ni vampir nije vaš!..

***

Australijska umetnica Džodi Rouz u okviru nekakvog svog projekta venčala se za most u Francuskoj. Staru ćupiju, ali držeću…

Kod nas se Ruoz ne bi ovajdila, jer su mladoženje to jest mostovi – i stariji i oni relativno mladji – u tako lošem zdravstvenom stanju da bi brzo ostala udovica. Nisu neka prilika ni mostovi-ratni invalidi. A najgora mogućnost jesu mostovi- hohštapleri (na skicama bogami zgodni) – koji su proćerdali silne novce uzete od nas da bi navodno bili završeni… Pa bi tako i sirota Rouz brzo ostala i bez para i bez mladoženje…

 

(Kvaka 202 – četvrtak 7. novembar 2013.)

Spas iz Indije, Tutankamon na pešačkom i kosmički đubretari

piše: Dragutin Rokvić

Mladi indijski programer Sandip Dži, zaposlen u jednoj firmi u Bangaloru, podneo je otkaz jer šefovi nisu hteli da mu smanje platu, a on je smatrao da je petsto evra mesečno previše za zemlju u kojoj živi. Kažu da je griža savesti relativno čest simptom kod pripadnika sredjneg i višeg sloja u Indiji, zemlji koja ima preko osamsto miliona siromašnih…

Ovo je divna prilika za naše stranke da pred izbore obećaju da će u državne firme odsad zapošljavati samo mlade Induse. A i mladi Indusi tako bi dobili priliku da još više pate sa siromašnima…

***

Naučnici su rešili deo misterije kako je nastradao egipatski vladar Tutankamon. Forenzičari smatraju da nikakve zavere nije bilo, nego da je faraon stradao u saobraćajnom udesu, kao pešak na koga je naletela kočija…

Drugi deo misterije, zašto je faraon prelazio ulicu „na crveno “ i koliki je stres zbog udesa doživeo kočijaš koji je inače vozio dozvoljenom brzinom  – mogu da reše samo srpski veštaci…

 

***

Astronaut Frenk Vajt prvi je 1987. opisao psihološko dejstvo leta u svemir. Slično tvrde i Vajtove kolege: da pogled na Zemlju sa velike visine dovodi do produhovljenosti i posebne brige za planetu zbog zagađenja…

… Što bi otprilike značilo da će ove gomile smeća oko nas nestati čim prvi Srbi polete u kosmos…

 

(Kvaka 202 – sreda 13. novembar 2013.)

Slavski sofizam, mušterijska mobilizacija i politički progon žirafe

piše: Dragutin Rokvić

Vlast je u Skupštini ove godine zaposlila 47 činovnika. Ali po onoj sistematizaciji koju je napravila prethodna vlast pri kraju mandata i po kojoj treba zaposliti još stotinu ljudi…

Dakle, da li je li promenom vlasti povećan broj činovnika ili sprečeno dalje povećanje?..

Ubedite vašeg slavskog sagovornika u jednu od ove dve varijante. Ako i ne uspete, makar mu recite da i jesmo ovde zbog takvih kretena kao što je on…

…………………………..

Nikolas Maduro, predsednik Venecuele, naterao je trgovce da prodaju robu mnogo jevtinije (po fer cenama, kako on kaže), a vojsci i policiji je naredio da kontrolišu prodaju i održavaju red jer je narod navalio…

Kod nas je stanje gore, tako da ni po vojnim cenama nama nije do kupovine. Ali zarad opstanka i ovo malo ekonomije – naša vojska bi mogla da sve prolaznike mobiliše u mušterije, da u najbližoj radnji obavezno pazare… pod pretnjom vojnog suda!..

………………….

Ovih dana počinje istraga zbog korupcije protiv biznismena koji je jagodinskom zoološkom vrtu poklonio žirafu Jovanču…

Kako kod nas stvari idu, nije nemoguće da i Jovanča bude umešan, a onda će kola da se slome na njemu i da ispadne najkrivlji…

Tako da mu je bolje da odmah priprema odstupnicu. Najpre da svu imovinu prepiše na suprugu Emu, sa kojom su ga (kao deklarisanog heteroseksualca) prošle godine venčali jagodinski odbornicii. Jedino nije jasno da li je bolje da se brani kao vanstranačka ličnost ili progonjeni član Demokratske stranke…

 

(Kvaka 202 – četvrtak 14. novembar )

Utokom protiv surogata, poročni mundir i tarifni stereotip

piše: Dragutin Rokvić

Bivši britanski savetnik za lekove Dejvid Nat tvrdi da je njegov tim napravio tabletu koja izaziva opijenost kao alkohol, ali bez zavisnosti i mamurluka. Pritom, njeno dejstvo prestaje istog trenutka kad uzmete kontra-tabletu…

… Što znači da ćemo u bezdušnom vremenu koje dolazi, zapaliti elektronsku cigaretu, progutati tabletu koja simulira alkohol, i jedino će nas rupe na plafonu kafića i i gosti ispod stolova uveriti da nam pištolj još nije veštački…

***

Koliko naše društvo trpi jer smo neotporni na poroke najbolje govori slučaj novosadskog policajca koji je ukrao 30 000 evra, ali nije mogao ni pola dana da se skrasi, nego je odmah otrčao i sve brže-bolje potrošio na kocki…

Nije prijatno znati da ovako impulsivne osobe nose uniformu… A da ne pričamo koliko će godina morati da vraća ovoliku svotu od skromne policijske plate, ako ga vlasnici pokradenog novca dobiju na sudu…

***

Novine pišu o sve većem broju muškaraca iz Srbije koji plaćaju preko posrednika da se fiktivno ožene Mađaricama i tako dobiju radnu vizu u nekoj od evropskih zemalja…

Vidite, nekada su Mađarice važile za super cure, ali je to proglašeno ružnim stereotipom i polako nestalo iz upotrebe… Međutim, nama život ne da postanemo politički korektni: sa tarifom od dve hiljade evra po braku one će sada važiti – kao skupe…


 Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod Kvaka 202 | Označeno sa , | Ostavite komentar

Ustanak (2. decembar – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Mnogo se bavimo politikom, nudeći rešenja koja nam niko ne traži. Teško da smo oguglali na probleme, ali kad je u pitanju onaj mali, jednostavni život običnog čoveka, skloni smo da olako odmahnemo rukom i jednostavno izgovorimo da će biti bolje, jednom. Imam prijatelja. Sremac. Pošten momak, obrazovan, sportista. Ne pije, ne puši, ima svoj mali krug prijatelja, povremeno devojku. Radi u jednoj privatnoj firmi, u stvari, do juče je radio i to za nekih dvadeset i kusur hiljada dinara bez plaćenih praznika, prekovremenih sati, prava na bolovanje ili godišnji odmor od 18 radnih dana. Prekjuče se njegov život promenio. Direktor mu je saopštio da više ne mora da dolazi na posao, jer posla za njega više nema. Skrušeno je došao kući, ispričao svojima šta ga je snašlo i uvukao se svoj sobičak tužan kao da je sve propalo. Poverio mi se šta ga je snašlo, a ja, kao njegov prijatelj, jednostavno nisam znao šta da mu kažem. Živi u gradu koji je odavno ekonomski mrtav, šanse za novi, iole pristojan, posao su mu minimalne. Da li da mu kažem da će biti bolje i da digne glavu? Teško da bi on to prihvatio zdravo za gotovo. S druge strane, ne ide ni da mu kažem da računa na moju pomoć, kad ja ni sebi samom ne mogu pomoći. Da mu pričam priče o velikim ulaganjima i razvoju zemlje prema najavama da ćemo postati Silikonska dolina, riznica zdrave hrane, dobrih i konkurentnih odnosa na tržištu radne snage jer će novi zakoni baš to podstaći? Možda treba da ga tešim time da će zbog novih mera vlade bez posla ostati par desetina hiljada zaposlenih koji će se ubuduće mnogo lakše zapošljavati? Teško da će to njega utešiti jer njemu posao treba sada i odmah. Želi da se skrasi, da formira porodicu, ostvari se u ulozi neizdržavanog lica… Hoće i on s punim pravom da vozi automobil, da izađe sa prijateljima, da otputuje na letovanje. Ali, avaj. Sve što on hoće bez posla, sebi u Srbiji ne mogu da obezbede ni oni koji su zaposleni u privatnom sektoru.  On postaje jedinka koja je samo jedna u nizu od beskrajnog broja žrtava tranzicije koja nikako da prođe. Za to vreme, preostaje da ono što su odgovorni uspeli da izbegnu kao obavezu da mu objasne, ohrabre ga i ponude mu neko rešenje, radimo mi koji smo mu prijatelji  i smišljamo  bajku u koju ni sami ne verujemo a koja se završava sa: „Biće bolje, druže. Glavu gore!“.
Dobro jutro!

1(foto: howtocopewithstressatwork.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (1. decembar – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Ova nedelja, neradna i lenja trebala je da bude opuštena, ali biće to jedna od onih radnih i turbulentnih. Dok komšije Hrvati  budu vršili referendum o braku dvopolnom ili istopolnom jer drugih briga sem ćirilice više nemaju,  u Srbiji će se čeprkati po prošlosti jednog propalog braka nekadašnje tri sestre koji se ozvaničio nazivom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca,  a završio najpre neslavnom Diktaturom, pa ratovima s krvlju do kolena. Bacaće se danas i balončići i deliti kondomi a sve u želji da se ukaže na problem osoba obolelih od side, a ništa novo se čuti neće niti će bolesnima zbog te kampanje  biti bolje. I dalje će biti prokazani i uniženi a bez adekvatnog leka za svoju bolest.  Na Kosovu će opet biti izbori, a u Srbiji bespotrebne uzbune o hladnoj zimi sa više desetina dana u minusu. Baš čudno, tokom zime minus. Doduše, niko ne precizira koliko će taj minus biti dubok, ali se zato slobodnim bacanjima dostižu brojke ušteda do kojih ćemo stići zahvaljujući mudroj politici vlade koje će od Nove godine povećati porez, između ostalog, na plate i kompjutere. Inače u Srbiji se ne možemo pohvaliti  elanom da nabavljamo baš često računare, jer postojeće „budžimo“ što bi rekli mladi, do granica neverovatnih IT stručnjacima. Uostalom, ko gleda reklame, razumeće šta se najviše kupuje i traži. Mobilni za dinar, prašak za veš  i šunka po akcijskim cenama,  kaladont, i toalet papir. Tu je kraj. Koga je još briga za kompjuter.? Potpuno ste u pravu ako mislite da je jutrošnja crtica konfuzna ali takva nam je i stvarnost zar ne?  Krenusmo od nedelje kao opuštajućeg , a ono ispade da je to jedan od onih dana kada nije pametno gledati vesti na TV. Zato je najbolje slušati radio. Čuješ, a ne vidiš. I tako do ponedeljka. A onda Jovo nanovo.

Dobro jutro!
1(foto: konkursiregiona.net, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | 1 komentar

Svadbene torte – al’ kuvajtske! (Foto)

Kuvajt … i prvo što čoveku padne na pamet jeste nafta, mnogo nafte. A gde je nafta, tu je obično i novac. A kad imate mnogo novca, onda na pamet može svašta da vam padne – uvek je mnogo više ideja i maštovitosti kada novac treba potrošiti nego kad ga, na primer, treba zaraditi.
I tako stanovnici ove bogate zemlje postaju posebno maštoviti kada treba oženiti sina ili udati ćerku, a svadbene torte tada dobijaju centralno mesto na svadbi, takoreći, tik uz mladence :). Neki bi rekli – kič i razmetanje, neki – sigurno nisu ukusne kad su toliko nagizdane, tek – kuvajtske svadbene torte su zaista impresivne. Pogledajte!
image001
image003

image004

image005

image002

image006

image007

image008

image009

image010

image011

image012

image013

image014

image015

image016

image017

image018

image019

image020

image021

image022

image023

image024

image025

image026

image027

image028

image029

image030

image031

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , | 1 komentar

Uranak (30. novembar – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

„Draga moja radnička klaso, da li danas radite? Ako radite, to je siguran znak da ja nisam više među živima.  Da je suprotno, sada bi bili na slobodnim danima, kod rođaka na selu, okretali ribić na žaru dok bi se u velikom kazanu čvrljili zlatno žuti čvarci i pevale pesme kako mi se kunete da sa moga puta ne skrenete. Vaš drug Tito„.

OVO jeste šala, ali svaka šala ima pola istine. Doduše, naša tadašnja istina ličila je na ugojenog klempu od nekih 150 kila žive vage. Hranjen je samo domaćim kukuruzom, ništa koncentrat. Pravilo broj jedan, ono nepisano, glasilo je:  U  ovo doba godine, svinjsko meso je najzrelije. Već su se nataložile dovoljne količine masti, a i krtine ima na pretek. Pravilo broj dva: Najpre treba da se saberemo, pa da se onda lepo oduzmemo od meke rakije, pečene baš za šumadijski čaj, ili mladog vina tek natočenog iz velikog bureta, popularne šire. Uh, kako to otvara apetit. Domaćice vredne kao pčelice,  veselo seckaju najpre sitno crevca i druge iznutrice i prave takozvanu pržu.  Dok se sa okačene svinje skida koža, prave se planovi o tome, kako utrošiti brdo naslaganog mesa. Preterujem sa opisom, jer u današnje vreme ovo sem u retkim slučajevima, predstavlja samo uspomenu na praznik države koju juče oplakasmo. Neki su pustili i suzu radosnicu, a mnogi žale za onim produženim prazničnim odmorom, začinjenim mirisom taze pripremljenih šnicli, krmenadli, svinjskih vratova,  kobasičica, ljutih ili neljutih, švargle, krvavice, ili kavurmice. Po svemu sudeći, ta SFRJ  je i otišla zajedno sa dimom koji je oplemenjivao srce i dušu, a ponajviše stomak tamo negde oko Nove godine domaćim pršutama.  Neću da kukam, jer kako pesma kaže, ne vraćam se starim ljubavima. Ali, činjnica je da ljubav stara srce para. Sada kupujemo meso na akcijama i to samo ako imamo čime, jer kaiš ionako puca od stezanja na suvo, bez da ga podmažemo nekom slaninicom. Baš kao i domaće sušeno meso na dimljivom mrazu.

Dobro jutro!

1(foto: opusteno.rs, ilustracija)

Citat | Posted on by | Označeno sa , , , , , , , , | 1 komentar