Ustanak (7. novembar – crtica)

piše Dejan Grujić

 

Druženja sa prijateljima predstavljaju uvek dragoceno iskustvo. Osim što se tokom zajedničkih sedeljki ispričamo, skoro redovno ti susreti ostave gorčinu u ustima. Posle uobičajenih pitanja o zdravlju i porodici, prepričavanja anegdota sa našom decom u glavnim ulogama, krenu priče o poslu. U vreme krize, konstatujemo kako smo mi ipak srećnici koji imaju posao. Prosto da nam žrtve tranzicije ne pozavide, taj podatak ne mora da znači i da smo srećni zbog toga. Sve u Srbiji a u vezi je s poslom treba prihvatiti sa rezervom. Šta vredi posao ako, recimo radiš na pijaci, na crno. Čekaš da ugrabiš prvu slobodnu tezgu ili mesto da preprodaješ čarape, čaršafe ili čaše za jednu crvenu dnevno. Ili radiš kao prodavačica u butiku. Platu primaš u skladu sa gazdinim raspoloženjem, neprijavljena i obespravljena na svakih 40 do 50 dana. Primiš taman toliko da vratiš dugove koje je napravila u prethodnom mesecu. Imaš posao u dobrostojećoj kompaniji ali bez prava na plaćanje prekovremenog rada. Ili recimo, radiš ali ne smeš da se razboliš jer nemaš overenu zdravstvenu knjižicu. Ako ti je srce slabo, ne raspituj se o tome da li ti uplaćuju staž. Ili imaš redovnu platu ali ni dan staža. Kako ćeš u starosti da živiš, bez penzije? Ako je za utehu, i ovi koji je imaju ne žive, nego životare. Da li je moguće da Srbija ima rešenje za ove probleme? Ima, a ono se svodi na pozive radnicima da sami prijavljuju svoje nesavesne poslodavce. Da li država računa na naš potkazivačko-špijunski mentalitet ili na donošenje zakona koji bi naterao poslodavce da budu savesni? Pre će biti da je ovo prvo.
Dobro jutro!

1(foto: fistfuloftalent.com , ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. novembar – crtica)

piše  Ru Šavr

Crtica sa brojem 4

Moja sestra pre neki dan obila noge da nađe svećicu broj 4 za svoj rođendan. Istina, nije joj četvrti već dvadsetčetvrti. Ali svejedno, taj broj bio je neophodan da obavesti sve prisutne o ovoj značajnoj godišnjici. I to je išlo jako, jako teško. Ima svih mogućih brojeva, samo četvorke nema. Da je nije hvatala frka od toga da neće odjednom oduvati sve 24 svećice, digla bi ruke, ali ovako, u potrazi za dve svećice sa brojem 2 i 4 ona je uspela da ovu drugu, negde, zaboravljenu, iščačka. Onda je svima pričala o ovoj čudnoj pojavi.

Razmišljam sad o uzrocima ove neobičnosti. Pre svega mi pada na pamet praktična pomisao da se modla sa ovim brojem iskrivila i pokvarila svim proizvođačima. Da li je pre četiri godine bio „bejbi bum“ pa danas imamo enormni broj četvorogodišnjaka? Da li se neki snabdevaju unapred i prave zalihe ovog broja, recimo, stogodišnjaci? Tu čovek nije pametan. Naročito ne u zemlji u kojoj vam na svakom koraku logika okreće leđa.

1Zato sam batalila razmišljanje na ovaj način i prešla na traganje za simbolikom  broja 4. Možda se tajna krije u njoj. Da vidimo šta knjige kažu:

Četiri su strane sveta, godišnja doba, vetra, strane kvadrata, reka u raju, Mesečeve četvrti, četiri elementa ili možda pet … Zato ovaj broj izražava celovitost, dovršenost, red, meru, relativnost i pravdu. Ovde ću stati.

Računam da je ovaj način razmišljanja lekovit našte srca. A sve je počelo od svećice za rođendan…

Dobro jutro!

(foto: blog.tedx.com , ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (5. novembar – crtica)

piše Dejan Grujić

 

Početkom proleća, Ona je ujedinila Srbiju. Posle javnog obraćanja poznatog glumca u veoma gledanoj TV emisiji, svi smo osetili potrebu da učinimo nešto i pomognemo joj da ode na operaciju u Ameriku. Iako je novac u rekordnom roku prikupljen, a treba naglasiti da je pomoć stizala iz svih krajeva regiona, ona svoju bitku za srce nije dobila. Otišla je iznenada i iza sebe ostavila gomilu prikupljenih para na računu za koje smo smatrali da će biti utrošene za lečenje druge bolesne dece. Međutim, ovih dana saznalo se da su pare podignute u gotovini i to skoro dva miliona evra. Navodno su to učinili roditelji preminule devojčice. Bilo je i onih koji su smatrali da je sve to laž, međutim roditelji su izbegli suočavanje sa novinarima i javnim ličnostima koje su ih javno prozvale da objasne gde je preko noći nestao novac. Utvrđivanje istine, pronalaženje novca i sve radnje u vezi sa ovim slučajem, pa čak i mogućnost pranja para, ostavljamo nadležnima a javno postavljamo pitanje: Šta ubuduće da radimo kad saznamo za neki hitan slučaj za koji država nema, ili ne da novac već ga moramo sakupiti mi, građani, od naših ionako skromnih sredstava? Da li treba da dozvolimo da nam uši rastu kad saznamo za lopovluk? Da li zbog svega treba odustati od humanosti i postati nem, hladan i bezosećajan nad tuđom nevoljom pa makar ona bila i dečja? Cela oblast humanitarnog delovanja nije dovoljno uređena zakonskim propisima, pa iz tog razloga, Srbijo, ne gubi vreme. Daj zakone ako već ne daš pare.
Dobro jutro!

1(foto: commons.wikimedia.org , ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (4. novembar – crtica)

piše Dejan Grujić

 

Ovog jutra, svima će nam usta biti puna Kosova. S jedne na drugu stranu prebacivaćemo gorku bombonu koja će intenzivnim ukusom opominjati na večite podele među Srbima i talenat da sebi samima naudimo. Naši neprijatelji su od davnina upozoravali svoje saveznike da ukoliko žele da nas pobede treba samo da nas puste da udarimo jedni na druge. Niko bolje ne može pobediti Srbe nego što to oni sami mogu da učine. S jedne strane izjave o pobedi na izborima, s druge opet o pobedi ali onoj da izbori na severu propadnu, predstavljaće pravu zbrku u glavama onih kojima su te poruke upućene. A treba, bez obzira na sve šta se dešavalo na Kosovu, i ovoga jutra kupiti barem hleb. Moguće je da se uz saradnju, investicije i ulaganja stranog kapitala Srbija bar malo primiri i prihvati realnost koju nameće Brisel a u vezi sa kolevkom Srpstva.

2To odlično zna premijer koji je sinoć, umesto da se bavi izborima, na aerodromu sačekao odlazećeg direktora Majkrosofta teškog skoro dvadeset milijardi dolara. Šta taj čovek može da pomogne Srbiji, saznaćemo danas. A da može, može. Može recimo da nam uvali novu „osmicu“, a uz nju i „ofis paket“, a sve to za kompletnu preglomaznu administraciju koje premijer mora da se reši čim pre ako želi da sačuva budžet od bankrota. Iako nisam stručan za računare, dobro znam da postoje i neka besplatna softverska rešenja koja koristi administracija u Evropskoj uniji. Ne treba trošiti reči na to koliko su evropske države bogatije od Srbije pa ipak štede, ali treba ukazati na to da nama trebaju nova radna mesta, a ne dodatni troškovi kojima bi mastili ionako premasnu pozadinu uglednog gosta.
Dobro jutro!

(foto: sumadijapress.co.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (3. novembar – crtica)

piše Suzana Gajić

 

Kažu istraživanja da oko 14 odsto vremena provodimo na Fejsbuku. Pretpostavljam da dobar deo tog vremena gledamo različite postove, a pažnju uvek privuku i fotografije. Jedna od fotografija koja je mene juče nasmejala, ali i zamislila, jeste slika drveta na kome je tabla sa natpisom “Ko lomi drveće ima malu pišu”. Prva pomisao mi je bila da bi ovakve table trebalo postaviti u svim parkovima, posebno tamo gde je posađeno mlado drveće. Pa da vidimo na delu junake koji su se namerili na nedužna stabla. Čik polomi granu! Ali, prosto bi bila grehota da se tako jedna delotvorna poruka ne iskoristi i na drugim mestima. Recimo, ko bahato parkira ima malu pišu. Ali, zašto se zadržati samo na tome. Mesta gde bi se ovakva poruka mogla nakačiti kao upozorenje ima na pretek. Ko traži mito, ima, pa, znate već. Ili ko ne ispunjava predizborna obećanja, ili ko ne isplaćuje plate radnicima, ili ko donosi loše zakone… Jedini problem je što poruka nije namenjena damama. Za njih bi trebalo smisliti nešto podjednako efektno, ali su žene tu za nijansu komplikovanije. A i retko su na pozicijama gde se donose važne odluke.

Dobro jutro!

1(foto: www.b92.net, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (2. novembar – crtica)

piše Vlada Todorović

CRTICA – GMO-paradajS

 
Sedimo majka i ja. Ručamo. Za salatu – paradajz. Posut komadima sira. Nebitno. Sir je super. Paradajz je problem.

Majka ga jede i komentariše. „Ovo mora da je onaj GMO paradajz, o kome pričaju na TV. Ne liči ninašta. Ni malo nema kiselosti“, i potom nastavlja monolog. Te, „kakav smo mi jabučar imali“, te „kakav sam ja jabučar kupovala na pijaci“, te „kako smo mi kao deca jeli paradajz kao jabuku“

Naravno, paradajz nije GMO video ni u vestima. Niti su pričali o GMO-paradajzu. To je neka od onih sorti koje bogato rađaju, koje su slatke i… koje ne liče na paradajz koji smo navikli da jedemo.

No, vidim ja da se tu rađa nova tendencija. Ono što ti nije ukusno – to je GMO!

1Naravno, uvek postoji problem da se takav „GMO“ proširi i na neke druge, neočekivane stvari, pa ćemo onda čuti, recimo: „Milice, što ne pereš zube? Neću, to je GMO-pasta“, i slično.

Ipak, to još i nije najstrašnije. Zamislite GMO-zozovaču! Za početak. Mada, u nekim mlađim danima, kada je konzumacija alkohol bila na dnevnom redu u mom društvu, glavni slogan nije bio na kvalitetu već na „kvalitetu“. Naime, na pitanje, recimo, kakvo je pivo, govorili smo: „Ćuti, ‘vata!“.

Nego, da se mi vratimo paradajzu. Kraj ručka. Navika je čudo. Sav GMO-paradajz je pojeden. Kriza, pa je greota bacati hranu, ili nesnonsna navika da se tamani neko povrće u vidu salate, tek GMO nije položio test. Ima, vremena. Zapravo, možda ga već slasno tamanimo u ko zna kojim proizvodima. U tom slučaju pokazaće se kao ispravna ona izreka: „Što ne znaš – ne boli!“

(foto: amlramzes.blog.rs , ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (1. novembar – crtica)

piše Suzana Gajić

 

Ovog jutra po glavi mi se mota pesma “Under Pressure” muzičkih legendi Queen & David Bowie. Koliko smo svi svakog dana svog života pod pritiskom? Od malih nogu. Idi u školu, budi dobar đak, završi školu. Izaberi profesiju, završi fakultet, nađi posao.. Budi ovakav ili onakav, zadovolji kriterijume… Glasaj za ove ili one, podrži ovo ili ono, opredeli se… Pritiske pred nas stavlja društvo, roditelji, sami sebi ih postavljamo. I uvek su tu rokovi. Postoji vremenski period kada trčimo trku, postoji norma koja mora da se ispuni… Ustani, zakasnićeš na posao, plati račun na vreme, stiže rata za kredit, plati, trči, juri…

A onda dođe petak, pa vikend. Odmori se… Iskoristi slobodno vreme, napuni baterije za novu radnu nedelju, i ponovo isto.

Ako se i ovog jutra osećate kao da ste između čekića i nakovnja, znate o čemu govorim. A, ako je već tako, onda je bar malo lakše ako taj čekić udara u ritmu pesme “Under Pressure”.

Dobro jutro!

1

(foto: stayhealthyla.org , ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar