Ustanak (14. novembar – crtica)

piše Dejan Grujić

 

Statistika objavama rezultata istraživanja često zbunjuje one kojima su ti podaci namenjeni. Čak je i Ruzvelt, svojevremeno, izrazio rezervu prema statistici tvrdnjom da po njoj, i milioner i prosjak žive dobro, jer obojica imaju po pola miliona. I naša svakodnevica je obojena raznim šarenim lažama o tome kako se ko kotira od političara, stranaka, ko je najbolji a ko najpopularniji u šou-biznisu, a ponajviše o tome kako stojimo sa inflacijom. To je veoma zanimljivo. Recimo, sudeći po cenama sa kojima se suočavamo svakodnevno mi ne primećujemo da je inflacija na nuli. Statistički – jeste. Ako inflacije ima, ona iznosi u proseku 0,2 odsto mesečno. Zanemarljivo, zar ne?. Ali, ko je naduvao taj procenat, odnosno ko je kriv što uopšte imamo inflaciju? Statistika kaže kafana. U proseku, statistički, cene hrane zbog besparice ne mrdaju, a ugostiteljske usluge beleže poskupljenje. Tačno sam znao da sam ja kriv za to zbog odlaska u kafanu sa prijateljima pre 5 godina i pritom naručenih pet kafa i isto toliko čaša kisele vode. Onda smo se bahato počastili i sa ratlukom. Posle toga nikad više nismo ni omirisali kafanu, niti flekali kockaste stolnjake, ali avaj! Sve smo zabraljali nesmotrenom i nepotrebnom akcijom opijanja, makar i kafom. Statistički, na svakih pet godina nas petorica pijemo po jednu kafu u ugostiteljsko-turističkom objektu. Konobari su, videvši da imamo čime da to platimo, odlučili da podignu cene svojih usluga pa eto jada. Dok meso, mleko, jaja, ulje, pivo, cigarete, pojeftinjuju, kafedžije bi da se bogate na račun naših beskorisnih sastajanja i mlaćenja prazne slame. Šalim se, naravno.Ništa nije onako kako izgleda na papiru, grafikonu, tač skrinu, ili video bimu. Svi primećujemo da je sa statistikom kao sa bikinijem koji mnogo toga otkriva, a na nama je da sami saznamo šta to vrlo bitno skriva. Samo što je u Srbiji konfekcijski broj tog bikinija iz dana u dan sve veći. To podrazumeva da zbog povećane potražnje za tim proizvodom, isti treba da poskupi. Mislim, statistički.

Dobro jutro!

1

 

(foto: www.customercentric.info, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. novembar – crtica)

piše Dejan Grujić

Srpski ministar privrede Saša Radulović, objavio je autorski tekst kojim je uzburkao javnost. Glasno razmišljanje zabrinutog člana srpske vlade potseća na pojednostavljeni ekspoze premijera razumljiv i običnim građanima. Oni koji su pažljivo čitali, pohvalno su se izrazili o iznetoj dijagnozi naše privrede, ako je uopšte i imamo. Ohrabruje što se vlast kojoj Radulović pripada jasno opredeljuje za sistem „u se i u svoje kljuse“ bez uljuljkivanja u priču o milijardama iz belog sveta. Tu je i najava zakonskih rešenja o radu i odgovornosti radnika i poslodavaca. Kompleksni problemi uvek se rešavaju tako što se prvo reše oni najteži. Možemo li to, imamo li snage? Oslobođeni lažnih nada, oslonjeni na sopstvene snage, ako se obistine ministrova predviđanja i procene, veoma brzo možemo da pokrenemo proizvodnju, prevedemo iz sive u legalnu ekonomiju bar pola miliona građana, servisiramo dugove, isplaćujemo penzije, rešimo socijalna davanja pošteno i solidarno, unapredimo obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.
2Pozitivno je i to što ministar nije sam planirao mere oporavka. Konsultovao je ugledne ekonomiste, između ostalih i Vladimira Gligorova iz Beča, koji je svojevremeno bio jedan od osnivača sada opozicione Demokratske stranke. Dok smo neobuzdanom potrošnjom uvećavali državni dug, smišljali brojna tela za isisivanje para iz budžeta opterećujući isti subvencijama namenjenim javnim i tajnim stranačkim preduzećima ali i povlašćenim privrednicima ili finansijerima stranaka, zaista je bilo toliko dogorelo „do nokata“ da ministar Radulović u ime države zavapi:
„Mislim da je bilo dosta. Ovako više ne može. Moramo da okrenemo novi list. Ako ne zbog nas, onda zbog svoje dece. Ono što danas trošimo, trošimo na njihov račun. Oni će plaćati sve naše račune. Dosta je bilo “.
Treba li da dodam na ovo da su tekst ministra Saše Radulovića objavili vodeći portali u regionu uz komentar da je napokon neko održao lekciju celom Balkanu. Dobro jutro!
(foto: www.rts.rs )
Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. novembar – crtica)

piše Kruna Pintarić

 

Ušuškani ispod jorgana, u ovo doba i dalje mnogi školarci spavaju. Domaći zadaci, manje-više, napisani, prepisani, lekcije, pa… pročitane, čista odeća prebačena preko stolice. Vrli novi svet, još sanja o vrlom novom danu.

Svako odeljenje u osnovnoj školi, obično se delilo na nekoliko profila učenika, radi lakšeg snalaženja: klovnovi, smotani, neprimetni, pametni, jediničari, delinkventi i odlikaši. Već i deca su tada znala da biti pametan, nije isto što i biti odlikaš (nedajbože reći, štreber).

Ipak, biti škola za primer i štancati đake upisane u srednju školu, kasnije čak i fakultet, jednako je biti prepun odlilkaša i „Vukovaca“. Vukova diploma već decenijama služi kao dokaz da je učenik bio u svemu primeran uz određene vannastavne aktivnosti.

3

Vukova diploma je danas jedini papir manje vredan od one fakultetske. Računa se, navodno, pri upisu u srednje škole, ali svi znamo kako je i to završilo. Hiperprodukcija Vukovaca, za jednu školu znači i, možda, mandat više za direktora, ili poen u plati za nastavnika. Učenik, ipak, često ostaje da trepće u magli svojih priznanja sa fantomskih opštinskih takmičenja, dok piše „je l’“ umesto „jer“ na prvom pismenom zadatku u nekoj boljoj gimnaziji.

Polupismeni odlikaši, nemaštoviti budući akademski građani, nekulturni i inertni ljudi, koji jedinu sponu sa Vukom Karadžićem imaju u tome što im je Miki Manojlović odnekud poznat, i što su svojevrsni reformatori srpskog jezika; pišu cx umesto č, tj umesto ć, w umesto v u porukama, „ono, znači, vrh, mislim, po meni, iz razloga zato što“ i tako dalje. Svaki peti osnovac je vukovac, a svaki drugi ovako govori. Piši kao što misliš, recimo, a misli što manje moraš. Očekujem da će neko od tih Vukovaca, mešajući glagole, rečce i veznike, napisati, JELnej Kopitar.

Nagrađujte decu znanjem i saznanjem, a ne papirima.

Dobro jutro!

(foto: www.palelive.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. oktobar – crtica)

piše Dejan Grujić

 

Dan primirja u Prvom svetskom ratu, Srbija je počela da obeležava još juče. Sa Kalemegdana se čula paljba u čast svih nevino nastradilih, a od buke koju taj čin izazvao bar jedan decibel bio je u slavu srpske žene heroja, Milunke Savić. Generacije su ostale uskraćene za više podataka o njoj. Do onomad, mali broj ljudi je išta znao o Milunki. Uglavnom su to bili znalci iz naučnih krugova koji su izučavali detalje velikog rata. Iako odlikovana, čak i od strane naših saveznika, svoj skromni život provela je tako što je rodivši jedno, usvojila još troje dece, a više desetina njih podigla i odškolovala. Penzija nije mogla da bude garant pristojnog života, pa je ispomažući se, radila poslove kojih niko nije hteo da se prihvati. Kažu da je bila i spremačica u hotelskim toaletima što priznaćete nije služilo na čast rodu zbog čije slobode je bila ranjavana. Sahranjena je u običnoj grobnici, a tek juče, posle četrdeset godina, njeni ostaci premešteni su, kako to i dolikuje u Aleju velikana. Predsednik Srbije je istakao da srpska Jovanka Orleanka to zaslužuje jer je kao dobrovoljac devet puta krvarila za otadžbinu, bila nesebična i jedinstvena pojava u istoriji čovečanstva. Pitanje je samo zašto smo dozvolili da se toliko dugo čeka da Milunka osim nekoliko ulica u gradovima Srbije, dobije pravo da svoje kosti večno odmara na mestu koje joj po zasluzi pripada. U vreme kad se iz moćnih centara pokušava prekrajanje istorije i da dželati postanu nevina jagnjad, ovo nam mora biti lekcija da svoje heroje, nekadašnje i buduće više poštujemo a njihovu žrtvu pamtimo zauvek i o njoj glasno i svuda govorimo. Dobro jutro!
1(foto: www.vaseljenska.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (10. novembar – crtica)

piše Dejan Grujić

 

Posle pravih prolećnih dana u novembru koji su izmamili na ulicu ljude rasterećene od garderobe i donekle svakodnevnih problema stiže nam, ipak, zahlađenje. To će prijati pre svega hroničnim bolesnicima, ali i biti opomena savesnim domaćinima u Srbiji da je konačno došlo vreme za jednu prijatnu i jeftinu akciju. Svi, koji ga vole, kisele kupus. Ovih dana nije skup. Ima ga na skoro svim pijacama. Ako do sada niste, danas nabavite džak sa zelenim glavicama, mada i one crvenkaste vrše posao. Kupus se najpre očisti, i izdubi u korenu mala rupica u koju se sipa so. Zatim se nalije slanom vodom, ostavi u podrumu i čeka se minimum mesec dana. Temperatura prostora treba da bude minimum 15 stepeni. Kupus je lakši od vode pa zato pliva i iskače iznad površine vode. Zato je potrebno da kupus bude pritisnit i da stalno bude pod vodom. Potom sledi period urednog pretakanja. Prvih 15 dana pretače se svakog dana. Ponavljam, svakog dana. Drugih 15 dana to se može smanjiti na jednom u dva dana.

1U periodu pretakanja vazdušni prostori između listova kupusa puniće se vodom pa će prvo nivo vode u buretu opadati. Ovu vodu treba odmah nadoknađivati ulivanjem sveže, da sav kupus ogrezne. I ova dodatna voda treba da bude slana. Sa pretakanjem treba nastaviti sada u dužim razmacima. Narednih mesec dana jednom nedeljno a potom svake druge nedelje. Pored ukusa kiselog kupusa, koji je najpresudniji, da li je kiseljenje bilo uspešno ili ne, vašan znak da je sve u redu je da raso skoro do kraja koriščenja ostane bistar. Ne smeju se pojaviti ni slojevi zgusnute bele pene po površini koja liči na buđ. Ako se sve radi kako je navedeno, sarme i salate sa alevom paprikom i malo ulja biće besprekornog, vrhunskog kvaliteta. Treba li da vas podsećamo da je najbolji lek protiv mamurluka, prehlade, kijavice, gripa, nusprodukt kiselog kupusa – raso, koji, ako dodate jednu cveklu u bure dobija boju vinove ružice. Prijatno vam kišeljenje i javite nam na proleće koliko glavica vam je preostalo u kaci. Po tome ćemo znati koliko vam je uspelo. Dobro vam i prijatno kiselo-kupusno veselje.

Dobro jutro!

(foto: www.veza-muminovic.com , ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (9. novembar – crtica)

piše Vlada Todorović

 

CRTICA – ica – faktor
Svi ste imali prilike, pretpostavljam, da prisustvujete onoj legendarnoj sceni kada se vrata na autobusu zatvaraju, samo što ne krene sa stanice, ali se kroz prozor vidi neko ko sprintuje ka prevoznom sredstvu i… kasni. Sada postoje dve varijante nastavka – jedan sa hepiendom i druga sa srpskim psovkama.

Ova prva ume i te kako da bude interesantna. Sa hepiendom. Budući putnik je primećen, prva vrata se otvaraju, on/ona ulazi zadihan i kaže „Hvala majstore!“.

Šta je sad pa tu čudno? E, pa odavno postoji mogućnost da bi, zapravo, trebalo reći „Hvala majstorice!“.

Žene vozači u GSP-u odavno postoje, dobro, činjenica, nisu brojne, ali u skladu sa opštim trendom trebalo bi ih svakako adekvatno oslovljavati. S tim što će i dalje ostati nejasno zašto su vozači „majstori“, ali to je sasvim druga tema. Dakle, obratiti pažnju na „-ica“ faktor“! Nije „majstor“, nego „majstorica“. Nije „vozač“, nego… ovaj… da… Kada smislite tačan odgovor za tu reč, onda porazmislite kako da rešite ženski rod sledećih zanimanja: hirurg, rudar, ginekolog… Možda je, ipak, „majstor“, logično, sasvim adekvatna zamena! U svim slučajevima!

1(foto: www.kurir-info.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. novembar – crtica)

piše Dejan Grujić

 

Mi smo nasilni i sve probleme umesto rečima rešavamo pesnicama, mačetama, noževima, pištoljima, puškama i ostalim lako dostupnim sredstvima. Nema druge kvalifikacije osim da stanje nacije proglasimo neurotičnim i agresivnim. To potvrđuju informacije koje redovno objavljuju mediji u Srbiji. Najpre, onaj mladić, košarkaš, što za njega po hitnom postupku dadosmo iz budžeta milionče dolara da bi platili za bruku koju nam je priredio u Americi, ponovo rešava nesporazume na parketu pesničenjem. Onda, kontrolori u javnom prevozu. Jedna kontrolka je zavrtala ruku putnici bez karte, a onda je njenoj koleginici putnica napravila sačekušu i nokautirala je nakon incidenta u autobusu iz kojeg je bila izbačena. Hoćete još da nabrajam? Elektromonteri koji isključuju struju dobili batine u Boru. Gorile zaštićenog svedoka pretukle dva mladića jer su pokušali da ih preteknu. Navijači se tukli i pravili haos na stadionu tokom utakmice koju nisu ni gledali. Ima još. A za nabrajanje nema vremena. Jedno istraživanje svetskih naučnika je pokazalo da su najagresivniji ljudi koji su kao deca jeli mnogo slatkiša. Da li to znači da su ovi pomenuti izgrednici odrastali isključivo na čokoladi? Verovatno jesu. Zajeli se onomad bananica, najlepših želja, mančmeloa, jafe, ili plazme, pa sad plaćamo račune za te slatkiše. Ako nemate danas para za čokoladu svom detetu, objasnite mu da nije ona zdrava jer će mu u mladosti doneti probleme sa zakonom. Dobar izgovor, zar ne? Ne znam samo koji izgovor imaju jutros ovi koji biju, pa za Boga ne pitaju.
Dobro jutro!

1(foto: www.whitefriarshousing.co.uk, ilistracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar