Uranak (27. april – crtica)

piše: Suzana Gajić

 

Kada sam bila mala bila sam uverena da ratova više neće biti. Priče o njima bile su mi zastrašujuće i pomalo besmislene. Nekako mi se činilo da su sve te važne istorijske priče negde u davnoj prošlosti, i da živim u svetu koji je okrenut drugim stvarima. Prvi rat je došao u komšiluk, a ja sam i dalje bila daleko od odrastanja. I nisam ni slutila da je to tek početak onoga što je danas postala svakodnevica – da ću biti svedok velikih istorijskih odluka. Prvih previranja se gotovo i ne sećam. Samo znam da su nas iz osnovne škole pokupili i odveli na miting. I da su nešto važno govorili, o čemu, ubijte me ne znam. Ali znam da se svima život od tada promenio, i postao težak i komplikovan. I nikako da prestane. Eto, i juče smo gledali ceo dan raspravu o briselskom sporazumu. Od toga da je čista izdaja do toga da je najbolje što smo mogli da dobijemo. Uz, naravno, uobičajeno političko prepucavanje, koje samo podseća da novi izbori možda i nisu tako daleko. Da li sam razumela tačno oko čega su se prepucavali, i njihove argumente? Možete se smejati, ali nisam. To ne znači da ne znam o čemu se pregovaralo ili šta je u sporazumu. Samo, opet sam imala osećaj kao na svom prvom mitingu – neko mi govori da se nešto važno dešava, da prisustvujemo istorijskom trenutku, a ja se pitam zašto moram da stojim u masi i aplaudiram jednom ili drugom govorniku. I sada već znam da ovo, na žalost, nije taj istorijski trenutak sa happy and-om, već još jedna drama, kojoj tek prestoji kraj, jednog dana. A do tada, jedni te isti likovi. Koji nikako da odu.
Dobro jutro!
foto(foto: www.rts.rs)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. april – crtica)

piše: Dejan Grujić
Od danas će školarci krenuti na desetodnevni odmor. Ovoga puta tako je ispalo zbog preplitanja uskršnjih i prvomajskih praznika. Za tih desetak dana deca mogu negde da otputuju, predahnu od obaveza, i potom ponovo jurnu u finiš školske godine. Na žalost, malobrojni su oni koji će krenuti put turističkih centara na takozvani prolećni odmor ako tako nešto i postoji u srpskim uslovima. Najveći broj školaraca deli sudbinu svojih osiromašenih roditelja pa će deset dana provesti kod svojih kuća. Mali broj njih krenuće put rodbine u unutrašnjosti, i na taj način bar malo osetiti čar putovanja. Kako im pomoći da potroše tih deset dana kvalitetno i sadržajno? Ne mislite valjda da će oduševljeno slušati priče sa kumom Perom ili čika Žikom o izdaji Kosova, ili o izvinjavanju zbog Srebrenice, Srbima sa severa koji idu mimo potpisa Sporazuma ili o nekoj novoj aferi? Mislite da će ushićeno da iščekuju dnevni pregled dešavanja u nekom od rijalitija, ili da slušaju uživo bez bipova roditeljske svađe o trošenju para na gluposti? Neće, sigurno. Ali uvek postoje načini da se ako već ništa ne radimo aktivno posvetimo svojoj deci. Odlazak u neko izletište u okolini, priprema roštilja, ili rekracija na otvorenom, šta kažete na to? Prognoza nam ide na ruku, biće sunčano i veoma toplo. Smislite nešto, usrećite svoju decu. I ne terajte ih da uče već ih hvalite za svaku sitnicu. Tako će deca procvetati, krila će im narasti a ujedno će shvatiti da život nije toliko komplikovan koliko ga mi odrasli svakodnevno činimo. Najlakše ih je poslati u sobu na Fejsbuk i ostaviti na milost i nemilost ratobornim vršnjacima i neznancima podlih namera. Razmislite, da li ste sačuvali dovoljno živaca i ljubavi za svoje besposlene mališane i odlučno krenite u osvajanje međusobne ljubavi i poverenja. Neka im ovaj raspust bude za pamćenje. Dobro jutro!

foto

 

(foto: www.paragonapartments.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (25. april – crtica)

piše: Suzana Gajić

Čim vidim da neki ministar daje izjavu da je sve u redu, odmah se zabrinem. Obično to znači da nešto debelo nije redu. Skoro negde je ministarka zdravlja rekla da nestašice lekova ne sme biti. Joj! Sreća pa ne kupujem lekove, ali kada ovako nešto čujem, pa, nije mi svejedno. To znači samo da postoji problem, a ovog puta se zove novi Zakon o javnim nabavkama, koji podrazumeva da se lekovi nabavljaju, ako sam dobro shvatila, centalizovano. E, sad, apotekari tvrde da nisu imali dovoljno vremena, zbog novih propisa, da naruče, odnosno nabave lekove. Bez zalaženja u priču da li je novi propis bolji ili ne, moram da se zapitam kako nisu imali vremena? Šta su čekali? Da li je zbog novog propisa manje onih kojima su medikamenti potrebni? Da li se, možda, lekovi nisu prodavali, pa su mislili da imaju dovoljno zaliha? Ili su imali dojavu da ćemo baš u ovom periodu biti zdravi, pa nam nisu ni potrebni? Nije mi jasno. Pri tom, farmaceuti itekako zarađuju na tim istim lekovima. Možda im se smučio profit, pa su rešili da naprave pauzu. Ili, možda, baš odgovor treba tražiti u zalaženju u priču da li je novi propis bolji ili ne, i kome odgovara, a kome ne. Dok se neko prebrojava i preračunava šta mu više ili manje odgovara, jedan od onih koji trpe bolove zbog nedostatka lekova u apotekama je i Timoti Džon Bajford. Nažalost, on boluje od raka, a leka protiv bolova nema. Zato je i logično da je konstatovao kako bi bilo bolje da živi u 16. veku, jer je tada izbor bio ili da umreš, ili da nađeš nekoga ko ima biljke da ti pomogne. Jedno je sigurno – bolje tražiti pomoć od biljaka jer država, bar u ovom trenutku, pomoći neće.

Dobro jutro!

foto

(foto:igpweb.igpublish.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. mart – crtica)

piše: Vlada Todorović

CRTICA – poznaničko/(ne)komunikativna

Kada vam je dosadno u autobusu, da li gledate druge putnike? Sigurno. I ja to radim. I tako čovek svašta može da vidi. Recimo – u polupraznom autobusu vozi se mladić u odelu, sa knjigom u ruci, i slušalicama na ušima. Ulazi devojka, seda preko puta njega – o ćao, kako si, koliko si čekao autobus, gužva, ja pola sata… Vidi se da to nije razgovor bliskih prijatelja, ali poznanici sigurno jesu. Zapravo, pre će biti da su kolege.

Prošao je minut u toj baražnoj vatri pitanja i podpitanja… i… devojka izvadi svoj mobilni, izvadi slušalice, stavi ih i poče da sluša muziku. Momak se vrati svojoj knjizi i svojim slušalicama.

Čudno?

Meni da. Još jedna propuštena prilika da se poznanici malo bolje… upoznaju. Ko zna, možda bi otkrili slična interesovanja. Možda je ona knjiga koju je momak čitao bio ključ za dalji razgovor, možda muzika koju su slušali… Možda.

Dakle – raznorazni uređaji nam, zapravo, otežavaju komunikaciju “licem-u-lice”? Očigledno da. I to ne samo kod poznanika. Sećam se, u eri kada su mobilni telefoni postali već uobičajena svakodnevnica, da sam u jednom kafiću video dve prijateljice koje su 15 minuta pričale, a onda su dohvatile svoje mobilne i 15 minuta kuckale poruke!

Da li ovo treba da zvuči zabrinjavajuće? Možda. Ne zaboravite… ove reči slušate od čoveka koji… upravo sada… ima slušalice na glavi i obraća se baš – tebi!

foto

 

(foto: www.123rf.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (23. april – crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Poslednjih decenija, večito u krizi, naša Srbija luta tražeći izlaz iz tunela koji je sama sebi prokopala. Kao i u vreme cara Lazara, u velikim jadima odluke opet bira kojem će se prikloniti carstvu. Na semaforu integracija sa Evropom upaljeno je žuto trepćuće svetlo, koje će tako blinkati sve do juna kada nas po najavama očekuje datum za početak pregovora od pridruživanju. Međutim, sve dok to žuto trepćuće svetlo bude uključeno, verovatno ćemo opet morati da trpimo ucene i poniženje. Znate već ono, kao deca kad igraju fudbal, pa novopridošli drugar hoće da se uključi u igru. Može, ali donesi prvo flašu da pijemo vodu, ili može ali da donosiš loptu svaki put kad odleti sa igrališta i tako dalje… E, tako nas već počinju da vuku za uši iz jedne nemačke partije odakle stižu zahtevi da se naš premijer mora pred kamerama izjasniti da će poštovati sprovođenje sporazuma sa Prištinom. Od ulaska u Evropu napraviće nam kuću Velikog brata sa 24-časovnim video nadzorom, uključenim mikrofonima, reflektorima i ispovedaonicom a sve da bi Srbija još jednom shvatila da nije tako jednostavno postati deo porodice razvijenih zemalja koja je i sama u dubiozi svetske krize opterećena milijardom milijardi dugova u valuti za koju niko pouzdano ne može da tvrdi da će ostati zajednička u nekom bliskom periodu. Ujedinjeni Arapski Emirati su alternativa Evropi. Imaju para kao nafte, imaju i volju da te pare ulože u našu poljoprivredu, ali može da nas snađe da nam ispostave zahtev da ubuduće ne smemo da nosimo bikini, kupaći kostim, ili kupaće gaćice. Šta se čudite? Tako nešto su uveli u jednom od svojih emirata, pa zašto ne bi u Srbiji? Evropa ne dozvoljava da se svinje kolju na tradicionalni način, kravama mora da se pušta muzika dok odmaraju, rakiju ne može da peče ko stigne i kako hoće već isključivo ovlašćeni proizvođači i to od voća sa proverenim geografskim poreklom. Pitate se što ne pominjem Rusiju? Zato što i njih boli glava od našeg hoću-neću. Čim nas Evropa klepne ispod kolena, letimo u Moskvu, a tamo im je već postalo dosadno da budu majčinsko krilo deteta koje ne zna šta u stvari hoće. U stvari ono zna šta hoće, ali neće. I kad neće, u stvari hoće. A ima i ona replika iz jedne predstave koju je napisao aktuelni pomoćnik ministra kulture: KO je još dobio paket iz Rusije? Ništa, kako god da se opredelimo, imaćemo ili – ili. Ili ćemo imati znojave devojke zakopčane do grla koji neće smeti da flertuju sa traktoristima u radnim odelima dugih rukava, ili s druge strane blažene krave s prasićima u narkozi, šljivama bez geografskog porekla koje trule na grani jer neće imati ko da ih obere. Biraj Srbijo, ako uopšte imaš izbora. Dobro jutro!
foto(foto: www.clickstart.org.uk )

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. april – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Juče smo obeležili Dan planete Zemlje na Adi Huji, i to dan pre roka. Održali smo i maraton, 26. po redu koji su neki iskoristili da sa terase jednog stana, tik ispod starta trke optuže premijera za izdaju Kosova. Iz nekoliko hiljada grla čuli su se potom uzvici podrške maratonu prvenstveno, a onda je trka počela. Posle Bostonske, ova beogradska bila je veoma rizična ali uprkos svemu odlično organizovana, tako bar kaže Karl Luis, promoter. Premijer nije trčao kao maratonac, ali je zato započeo kampanju “Trka do ponedeljka”. Ubeđivao je jednog građanina pred kamerama u opravdanost našeg pristanka na Sporazum sa Prištinom. Nije dozvolio obezbeđenju da reaguje. Ovaj događaj zasenio je dešavanja oko Maratona. Svi mediji su se utrkivali ko će pre da objavi vest o incidentu na startu trke, ali završetkom trke heroji udarnih vesti bili su maratonci. Potom je na medijsku scenu zasluženo stupio čuvar našeg ponosa i dostojanstva – čarobni Novak Đoković.

fotoPobedio je Nadala i poneo titulu novog kneza Monaka. Sve se to nekako iskombinovalo s vešću o tuči aktivista radikala i naprednjaka u Jabuci kod Pančeva, sednicama Glavnih odbora vladajućih stranaka o prihvatanju dogovorenog u Briselu i gostovanjem Aleksandra Vučića na televiziji gde je objašnjavao kako su tekli pregovori i kako smo tamo ponižavani na razne načine. Po njegovim rečima dobili smo najviše moguće u zadatim okolnostima međunarodne političke scene. Ovde ništa nije jednostavno i predvidljivo, a po najmanje dosledno i čisto. Mi ćemo javno i glasno kritikovati svakoga ko gazi travu, a sami ćemo i dalje bacati pikavce gde stignemo. Kritikovaćemo vlast šta god da potpiše ili prihvati u pregovorima, hvaliti tradiciju, a slušati i gledati pevačice koje od državnih para navodno pomažu bolesnu decu. Za utehu, mamo najlepši grad na svetu koji leži na dve reke, imamo uspešne mlade ljude, imamo beogradski Maraton na kome ipak pobeđuje samo sport, mladost i kvalitet. Imamo i Kosovo, samo što ovakvo neće biti tema narodnih priča i guslarskih večeri, što reče premijer, ali će zato na njemu i dalje biti Srba. Dobro jutro!

(foto: bdnews24.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (21. april – crtica)

piše: Suzana Gajić

 

Dan kao stvoren za sportske aktivnosti. Oni koji su se spremali, trčaće maraton, ovi sa manje kondicije možda Trku zadovoljstva, a ostali će navijati. Bez obzira kojim sportom želite da se bavite, kažu lekari da je za bavljenje sportskim aktivnostima neophodna i zdrava ishrana. Za kosti se preporučuje mleko. Kad smo već kod toga, da li pijete mleko? Zbog cele halabuke oko aflatoksina, prodaja mleka je pala. Mlekari su to dobro osetili. Iako je prodaja u poslednje vreme malo porasla, ipak, rezerva prema ovoj namirnici postoji. Nije nam bila dovoljno uverljiva ministarka zdravlja, a još manje nam je apetit za mleko otvorio ministar poljoprovrede, koji je čak popio čašu pred kamerama. Ali, zato će nas možda nova reklama pretvoriti u prave mlekopije. Reklamni spot, koji se, za sada, pojavio na internetu, prikazuje takozvane poznate ličnosti, koje govore da piju mleko, i to srpsko. NI manje ni više, Ceca Ražnatović, Suzana Mančić, Aleksandar Radojčić, Nina Janković i Istok Pavlović pozivaju naciju da nazdrave uz čašu mleka.

*Pogledajte spot “Ja pijem mleko” OVDE

Neko je procenio da će srpska javnost više njima verovati, nego ministrima. Doduše, nekako lako pevačicu možemo da povežemo sa mlekom, mada joj je u reklami glavni adut sakriven, i pri tom ne mislim na grlo. Bivša loto devojka je prirodan izbor – „nikad se ne zna“ je situacija koja najbolje opisuje i naš život, ali i to kada nešto kupite u prodavnici, šta sta zaista dobili uz proizvod, a niste želeli. Dvoje mladih glumaca bi, valjda trebalo da privuku mlađu populaciju, a bloger valjda tviteraše. Moram da primetim da nedostaje neko ko se obraća starijima, i onima iz ruralnih sredina, možda Radoš Bajić, pa da slika bude kompletna. Ako posle ove reklame ne poželite da popijete čašu mleka i  otrčite ka zalazku sunca, onda treba da se zapitate da li ste vi prava osoba za pravo sprsko mleko.

Dobro jutro!
foto(foto: www.thehealthage.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar