Uranak (13. oktobar – crtica)

piše Kruna Pintarić

 

Nedavno sam bila na jednom filmskom festivalu, malo da se „vozdignem“. Puna dvorana, a meni puno srce – ipak nismo zaboravili na bioskope.

Film je počeo.

Naviknuta na onih „akademskih“ petnaest minuta kašnjenja, nisam se puno obazirala na „dizače redova“. Prođe i prvih pola sata, svi ušuškani pred velikim platnom, očima i ušima upijaju kadrove.

Tada je krenuo Veliki Kašalj.

Jedan sa balkona otvorio sezonu, a na njegovo predgripozno glasanje nadovezuje se gospođa dole levo. Za njom još jedna desno, pa sredina, i tako Veliki Kašalj potraje dovoljno, da postaje primadona bioskopske dvorane.
Jedan krene, a za njim ostali. Zanimljiv fenomen. Može se on još zvati i Kašalj Izgovor. Jedan tamo „Khm, khm“, pa drugi, ajde da i on o istom trošku „khmuje“, a treći grleni vokal se javlja jer, veruje da smo već navikli na taj ton. A za sve krive onog koji je započeo!
Već 10 minuta ne mogu da pratim film. Razmišljam o iskašljivačima, i kašlju. Nemoguće da ih je toliko grloboljno, ovo je za one druge čika-doktore… Već sam na pola naučne teze o Velikom Kašlju.

Nakašljavamo se, inače, još i onako – Značajno, umesto reči koje nisu za svačije uši. Političari često međusobno razmene Poglede, pa pročiste grlo.

Nešto ih iziritiralo. Nešto hoće napolje, na videlo. Značajni Kašalj.

Ove buntovne duše u bioskopu odlučile su da Značajno nakašljavanje, zakašljavanje, iskašljavanje (najhrabriji i kijanje), primene i na ovakvom mestu. Tu, gde smo došli da ne mislimo na one što pročiste grlo, pa onda i naš džep!

Svet u kom čovek pročisti grlo da bi što jasnije, što glasnije rekao istinu i kada ga niko ne bodri, postoji još samo na filmu. A dobar je bio film.

Dobro jutro!
2(foto: www.dipnot.tv)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (12. oktobar – crtica)

piše Vlada Todorović

 

CRTICA – 20% jeftinije! To je Srbija!!

Pošto me čika-doktor tera da bar jednom godišnje dođem kod njega na pregled, kako bi video da li sam normalan ili treba preduzeti hitne mere, to znači da moram i na silna vađenja krvi. Pa sam tako, ne budi lenj, ustao sabajle pre neki dan i krenu put privatne laboratorije, pošto oni uvek imaju sve neophodne reagense i ostalo.

Jutro, ordinacija, nema gužve. Milina. Biću gotovo očas posla, oduševljavam se ja. Procedura unosa podataka u kompjutere, pronalaze me u bazi, štampaju račun, daju… ja gledam i – ne verujem. Cena – za petinu manja nego pre godinu dana. Ja frapiran. Gledam u ono parče papira i ne verujem.

Tako znači, mislim se. Lažu nas. Kao sve je poskupelo, inflacija, ovo-ono. Evo, u realnom svetu ne da cene padaju za dinar dva, već za… 20%, ej! Toliko sam se emotivno zdao u celu priču da nisam ni primetio kada sam, posle vađenja krvi, pre stigao do pijace.

Odmah krenuh u akciju – pazari pola pijace, kad ono… tamo sve neki neinformisan svet. Cene, kao i juče. Nigde nema pojeftinjenja. To me je, iskreno, zbunilo, pa odoh do lokalne samoposluge velikog prodajnog lanca. Tamo – ista priča. Od 20% pojeftinjenja ni traga ni glasa.

Iznerviran, bacih onaj tufer u korpu za otpatke, koja se ničim izazvana našla usput, i počeh da razmišljam u čemu je štos. Trajalo je to nekoliko minuta dok se ne setih da sam, po povratku sa vađenja krvi primetio još jednu, sasvim novu laboratoriju, neke druge firme. Eto, mislim se, kako to vađenje krvi lepo napreduje i širi se, uz niže cene. Ili je, možda, konkurencija ta koja uzrokuje niže cene. Tu negde leži zec. I 20% niže cene!

1(foto: prasannahrd.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. oktobar – crtica)

piše: Ružica Vrhovac

 

CRTICA NA TAČKICE

Dosadile su nam crne tačkice na crvenoj osnovi i više ih ne volimo. I ne samo na crvenoj, nego i na žutoj i braon. Šta li je to? Da se nije promenila moda? Nije. Ovako efektan dezen nikad ne zastareva. O čemu se onda radi?

Doskora smo se radovali kad nam bubamara sleti na rame, pa bismo je nežno metnuli na kažiprst i govorili: „Let, let, bubamaro, dvedi nam goste!“. A pričalo se da može i da donese pismo. Izgleda da smo prestali da se radujemo gostima a i način komunikacije preko pisama sve više zastareva. Bubamari se poslednjih godina u Srbiji sve manje ljudi raduje, odnosno, svi se raspituju za recepte kako da ih se reše, kad se pojave. A one se pojavljuju u ogromnim količinama. A čega god ima previše – nije dobro. Ali, ovoga puta nisu se ljudi zasitili crvene i crne iz obesti, već su uvozne bubamare prevršile meru. Eto, zato više niko ne pevuši onu pesmicu, osim neke neobaveštene dece.

A bube, ko bube, prave se da ne primećuju da su nepoželjne. Juče sam nekih petnaestak izbacila kroz prozor ali one su našle načina da se vrate na moju zavesu, lampu, zidove, orman i sto. Morala sam da zatvorim prozor. Onda su milele po staklu sa spoljne strane, nadajući se da ću popustiti. Htedoh da ih pitam – pa, kud ćete unutra kad je napolju toplije – ali one ništa.

Ide zima, sad je sasvim jasno.

5

(foto: nature.desktopnexus.com )

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. oktobar – crtica)

piše Kruna Pintarić

 

Ne znam da li iko pamti neki period u istoriji sveta, kada nije bilo krizno vreme, manje-više. Uvek je nikad gore, hladnije nego prošle zime, sunovrat vrednosti, stezanje kaiša, nepopularne mere… razloga za kuknjavu na pretek!

Upravo u takvom vremenu krize, problema, teškog života bez kulture i srednje klase, desilo se nešto na šta nismo navikli; iz kompozicije drugog dnevnika, iskočio je sledeći vagon:

Dok su prošle subote Dane i Milena Bajić bili na poslu, meštani Novog Kneževca su se udružili i na porodičnoj kući im zamenili potpuno dotrajali krov. Akcija iznenađenja planirana je nedeljama unapred, a na ideju da na ovakav način iznenade bračni par Bajić s dvoje dece došli su njihovi prijatelji iz detinjstva.

„Tajna operacija“ počela je ranom zorom u subotu, čim su Dane i Milena otišli na posao. Ispred kuće je dovezena građa: novi crep, letvice, grede, a prijatelji su se pozicionirali na svoja radna mesta.

- Stari crep je skinut za tili čas. Prionulo se na postavljanje novih letvica, a potom i na postavljanje novog crepa. Iako je gotovo ceo Novi Kneževac znao za ovu operaciju, sve se čuvalo u tajnosti.

Milenu i Daneta su drugovi dovezli ispred kuće s povezom na očima, a kad su ih skinuli, bračni par je zanemeo. Dočekali su ih svi prijatelji na jednom mestu, s razoružavajućim osmesima na licima, i potpuno nov krov na njihovoj kući.

Nemojte misliti da ovakvih priča više nema. Jedino što nam i iz fržidera već iskaču ekonomski stručnjaci koji kažu da će nam popraviti krov, a u stvari povećaju cenu kišobrana i crepa. Čuvajmo one koji umeju da budu pravi prijatelji, i nema krize.

Dobro jutro!

1(foto: www.ilovenovisad.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. oktobar – crtica)

piše: Suzana Gajić

 

Pitam se nešto, odakle zaokupljenost i fascinacija sveta, pa i Srbije, kraljevima, princezama, dvorovima i sličnim stvarima. I to, naravno, britanskom kraljevskom porodicom. Taman smo se malo odmorili od silnih priča o venčanju Vilijema i Kejt, eto priče o trudnoći. Posle toga, logično, svi su iščekivali porođaj. E, sad, čovek bi mogao da se ponada da će doći medijsko primirje bar do prvih kraljevskih zubića, jer nije popularno izveštavati o kaki malog princa, ali ne. Dok bebi ne izrastu zubići, prati se svaki korak prinčevskog para. Tako je juče jedna od “važnih” vesti bila princezina kupovina nameštaja, i to što je tražila popust. I, eto, odmah komentara kako i kraljevska porodica štedi. Čitam, i suze mi kreću. Pa, zar i oni, naša nada, uzdanica i svetlost na kraju tunela. Pa, kuda ide ovaj svet? Mada, možda je ova poslednja vest zlonamerno postavljena, u trenutku kada se u Srbiji spremaju ozbiljne mere štednje. Možda autor vesti želi da poruči da, ako takvi bogataši gledaju da uštede, možda to mogu i oni u Srbiji koji imaju najviše. Ali, opet, lako je Vilijamu i Kejt da štede. Od čega da štede siromašni srpski bogataši, kad nemaju para da plate račune i porez. Možda zato i volimo te prinčeve, kraljeve i dvorove. Tamo ipak žive kao u bajci.

Dobro jutro!

1(foto: www.sheknows.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. oktobar – crtica)

piše: Ružica Vrhovac

 

Crtica sa orasima

Ovih dana slike ljudi koji vuku džakove paprika kući i okićene kolone vozila koje trubeći prolaze gradom česte su. To ima samo jedno značenje: stigla je jesen. Tome se zbog hladnog vremena dosetio i onaj ko se vratio sa zakasnelog letovanja u Grčkoj. Hteli to ili ne, stiže zima. Zato većina polako pravi zalihe: ajvara, krastavaca, džema, krompira, kupusa, a bogami i drugog. Neko brine o ogrevu, a oni koji imaju radijatore misle – hoće li ih izneveriti ove zime, ili ne. Ima ih koji gomilaju džempere, drugi vole i skupljaju cipele; dok neko sanja o zimovanju na Karibima, drugi sanjaju o čitavom kišobranu kome se žice ne izvrću na vetru…

U mom komšiluku u Šumicama i veverice su u akcijama. Skupljaju orahe. Nije im teško jer postoji niz drveta sa ovim plodovima. Ali, odnekud, stigla im je  konkurencija. U poslednje vreme i ljudi se bave skupljačkom privredom. Leti su   brali lipin cvet za čaj, a sada kupe orahe. Čak se i moj pas veveričar izveštio u   tome. Tačno nanjuši veveričinu zalihu i odvede me do nje. Ja mu zahvalim na   tome, čisto da ga pohvalim, ali ne zavlačim ruku da se grabim, iako kilogram ove   poslastice košta 1200 dinara na pijaci. Samo konstatujem ovu trku. Ko će koga da   nadmudri, pitam se dok gledam ljude kako kupe orahe i ubacuju ih u kese. Nema   veverica šanse, mislim se. Ona nosi tek jedan po jedan, iako se po hitrosti ne može   meriti ni sa kim. Al’, što jeste, jeste: jesen i zima stižu svima, pa kako se ko snađe…
2(foto: wakpaper.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (6. oktobar – crtica)

piše: Suzana Gajić

 

Za sve neverne Tome, dokaz da 6. oktobar zaista postoji. Za novinare, poslednjih desetak godina noćna mora – svake godine ista priča, da li je bilo 6. oktobra, zašto ga nije bilo, i tako dalje. Ali, više se ne bavimo ovom temom. Razlog je vrlo jednostavan – pa, dobili smo odgovor.  Prvi čovek vlade i lider SPS-a Ivica Dačić posetio je Vrbas i tom prilikom izjavio da nadu koja je postojala kod mladih te 2000. godine može da ostvari upravo vesela družina koja je sada na vlasti. Prvo, oni koji su bili mladi tada, teško da su to i sada ili bar su stariji 13 godina, što i nije malo. Ode mladost. Drugo, ako je već tako, eto nama odgovora – ma nije ni tebalo tražiti promene tada. I, šta sada? Pa, ništa. Gajićemo nadu, samo da nam dođu pare iz inostranstva za navodnjavanje. Podići ćemo kredite da kupimo traktore da uzoremo. Kad sve to završimo, posejaćemo nadu. Đubrićemo je obećanjima u bolju budućnost. I čekati da nada postane novi izvozni proizvod naše zemlje. A to samo što nije. Kad na Vrbasu rodi grozđe.

Dobro jutro!

5(foto: www.heathersheavenlyvapes.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar