Uranak (13. februar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Besplatne novin-e

Ja sam pre nekoliko godina, stalno ujutru, uzimao besplatne novine. Znate – one sa brojkama i slovima u nazivu. A onda su – nestale. Nije ih više bilo u onoj njihovoj kutiji na autobuskoj stanici. Sad, činjenica je da bi se one brzo razgrabile, ali ja sam nekako uspevao da prođem na putu ka prodavnici baš u vreme kada stižu i – eto… Usklađen bioritam, to je to!

To što su novine nestale iz tih kutija, očigledno, nije značilo da ih uopšte nema. Samo smo se razmimoilazili. Tako sam pre neki dan dobio i vizuelnu potvrdu da postoje. Sada ih, doduše, ne ostavljaju same – na žalost nekih Beograđana koji su umeli da otmu naramak pa da sami krenu da dele komšijama i ostalim namernicima, ili da prave zalihu sekundarnih sirovina. Stoji čika i deli ih. Možda, ako je baš hladno, podeli ih malo brže.

A nema ni opasnosti od takvih novina za one ostale – koje kupujete na kioscima. Sećam se kada su se slične takve besplatne novine pojavile na francuskim kioscima. Pa, njih su spaljivali oni koji su radili u „plaćenim novinama“ kao nelojalnu konkurenciju.

No, izgleda da se i za jedne i druge pobrinuo – internet. Dobijete ono što dobijete besplatno, jedino što ne valja je što s takvim novinama ne možete ni prozor, da ne kažem „window“, da obrišete.
1

(Foto: www.kakopedija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. februar – Crtica)

piše: Suzana Gajić

 

Možda ovog jutra imate dilemu šta da obučete, jer se vreme lomi između ranog proleća i kalendarske zime. A možda imate i druge dileme. Za dva dana je takozvani Dan zaljubljenih. Trgovci se trude da taj dan što bolje iskoriste. Prospekti u kojima se prodaju „prigodni pokloni“ puni su fotografija divnih, nasmejanih parova, koji se gledaju zaljubljeno. Pa, kako tome odoleti?

Kako uopšte odoleti slikama koje nam se nude kroz medije, a koje nam pokazuju kako ljubav treba da izgleda? On treba da je nežan, i da preskače sve prepreke, da bude princ iz bajke, a ona savršena, nasmejana, našminkana… Nisu to samo slike. Tu su brojni časopisi, članci na internetu, puni saveta kako da prepoznate da li je lud za vama, ili treba da ga šutnete. I, iskreno, koliko puta ste se zapitali u kakvoj ste to vezi, ako niste prepoznali te ključne stvari, te sudbunske znake u njemu, o kojima pišu magazini? Ili ako ta veza ne liči na neku romantičnu komediju?

Veština marketinških magova jeste u tome da možda svesno i kažemo – ma kakvi, ne dotiču me te reklame, ali da se ozbiljno zabrinemo za budućnost svoje ljubavi, ako ne dobijemo poklon baš na Dan zaljubljenih. Hteli ili ne, prihvatamo sliku koju nam neko drugi nudi, i, ako se ne uklapamo baš u tu sliku, budemo nesrećni. Zato vam predlažem da današnji dan proglasite Danom zaljubljenih. I da onu osobu do koje vam je stalo danas iznenadite nekom sitnicom. Ne cvećem ili čokoladom, već možda popodnevnom šetnjom, ili laganom masažom, ili, ako ste muško, operite sudove. Jer, vaša ljubavna priča je samo vaša, i ne treba da liči na druge.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.safrai.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Čupavi antbiotik – Poplašite medu

(KVAKA 202četvrtak, 11. februar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Pošteno rečeno, uglavnom smo na bradate ljude gledali kao na umetnike, vehabije ili košarkaše…

Međutim, možda čemo mi u Srbiji promeniti odnos prema bradama, jer u njima ima bakterija koja proizvode suspstance sa antibiotičkim svojstvima. Pošto se revizori iz Evrope mršte na antibiotike, naša je cicijaška država jedva dočekala da nam ograniči omiljenu narodsku medicinu. I zato – ako vam je do zdravlja – puštajte bradu, ili prigrlite nešto čupavo…

***

Bivši Putinov telohranitelj Aleksej Đumin skromno priča da nije hteo da ubije medveda koji se pojavio ispred rezidencije dok je predsednik spavao – nego ga je samo pucnjem naterao u beg. Putin je bio zadovoljan što je životinja spasena, a Đumin je danas guverner tulske oblasti…

Ako i vi (kao i većina nas) zlobno komentarišete zašto je ovaj na tom mestu? ko je mogao onoga tu da postavi?.. i slično tome – treba da budete fer, i da priznate da ste vi spavali dok je taj kome zavidite – plašio medu ispred nekih važnih vrata…

2

(Foto: www.beardowear.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. februar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Svakome se dešavalo u životu da ostane bez dinara. Studenti pamte takva dva mučna dana, ali uzdaju se u one najskrivenije kutke frižidera, u koje nisu zalazili, od one ukusnije i primamljivije hrane. Hleb i margarin, ili hleb i pašteta, čuvene su fraze za te dane. Da se ne lažemo, svi smo kroz njih prošli. Međutim, ključna stvar kod manjka para u novčaniku jednog prosečnog ovdašnjeg čoveka, jeste da će naići i taj „Prvi u mesecu“, kakav-takav. Ima onih kojima nikako da dođe. Oni su se uzdali u pola litra kuvanog jela i pola vekne hleba dnevno. A od juče, korisnici narodnih kuhinja u Beogradu, više neće dobijati hranu, već novac. To je odluka gradskog Sekreterijata za socijalnu zaštitu, koja je ostala bez zvaničnog obrazloženja.
Stotinu šezdeset osam dinara. Toliko je procena da vredi obrok dnevno za svakog od desetak hiljada onih koji čekaju na sledovanje po Narodnim kuhinjama u prestonici. Spiskovi sa njihovim imenima sada su na vratima centara za socijalni rad, gde mogu da preuzmu stotinu šezdeset i osam dinara. Za njih dve trećine, to je inače i jedini obrok tokom dana.
Ko je odlučio da je to praktičnije, efikasnije, bolje, ne znam. Ko je u Smederevu kao dobru vest objavio da je ukinut limit za broj korisnika Narodne kuhinje, ne znam. Ne znaju ni ovi nesrećni ljudi. Ne znaju ni kako prehraniti porodicu sa toliko novca. Rekao bi neko, njihov problem, neka nađu posao. Ali, među onima koji su na ivici egzistencije, nema samo jednog godišta, sudbine, karaktera. Njih je 36.000 u Srbiji, evidentiranih da se hrane u Narodnim kuhinjama. U njihovu kutiju, grad je ubacio, u prolazu, tokom dana, stotinu šezdeset i osam dinara. Ko tako nešto razume, molim i da mi pojasni. Sit gladnom ne veruje, a gladan sitom, izgleda, i dalje slepo veruje. Nemojte da ne obratite pažnju na ovakve vesti!

Dobro jutro!

1

(Foto: sumadijapress.co.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Hajde da jutros malo požurimo. Umesto lenjog razvlačenja po krevetu, poskočimo rado i pozdravimo novi dan. Makar i na silu. Odlično bi bilo da iza sebe ostavimo namešten ili bar zategnut krevet. Jedan američki general koji se tokom godina karijere iznameštao vojničkih kreveta za sve pare, objasnio je da je to prva mala pobeda koju ostvarimo i predstavlja uvod za nove, tokom predstojećeg dana. Nije teško, samo treba poželeti. Mogućnost da ustanu iz kreveta i krenu napolje, bolesnici smešteni u bolnicama širom planete, žele više od svega ali… Ako su već tu gde su, onda postoji razlog zašto ne mogu ono što je nama zdravima moguće. Imamo hiljade želja a oni samo jednu. Jedna istina ali bolno otrežnjujuća kaže da je „ bolnica čula vise iskrenih molitvi nego crkva“. To je tačno, mada osim što je teško bolesnima, teško je i njihovim najbližima jer prisustvuju teškim fazama ozdravljenja svojih najmilijih. Gledati nekog bliskog kako pati, a u isto vreme osećati nemoć, nešto je najteže što snalazi zdrave kojima bolnica postaje svakog dana cilj, a dobre vesti od lekara jedina nada. Dobro je dok brinemo, mada ima slučajeva da se u bolnicama nađu deca, stari, ili teško bolesni kojima niko ne dolazi. Tužno ali, tako je. Lekovi, uslovi smeštaja, lečenje, briga i nega, sve je bolesnima sažeto u jedno pitanje: Da li će me se setiti? MI smo se setili, ovoga jutra, da je SUTRA Svetski dan bolesnika. Požurili smo da im, s namerom, da budemo prvi, poželimo brz oporavak i ozdravljenje. Želja nam je da to bude naša prva mala pobeda jutra. Biće to motiv da smelije krenemo u novi dan i da ga potrošimo osvajajući svoje male pobede slaveći što smo zdravi, pokretni i slobodni. Imate vremena do sutra da se setite ko vam je bolestan i gleda u plafon na nekom bolesničkom krevetu. Vama je lako i možete gde god hoćete, a tom nekom je želja samo da se sretnete ali na nekom drugom mestu, koje nije bolnička soba. Ako ovo dopire do nekog duhovnika, mogao bi da zamoli boga da usliši svim bolesnima tu jednu želju. Naše su hiljade želja u odnosu na tu jednu ionako manje vredne.

Dobro jutro!

6491-000082

(Foto: coldflu.about.com, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Đavo iz biračke – Srbin na kriptonitu – Direr protiv Rikardinja

(KVAKA 202utorak, 9. februar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Mnoge Amerikance razljutila je Medlin Olbrajt koja je na jednom skupu poručila da će žene koje ne budu glasale za Hilari Klinton otići u pakao…

Izgleda da tu osim stranačke ljutnje, ima i straha od podsećanja da je u političkim stvarima propast uvek blizu…

U tom smislu valja razumeti i kolebljivost naših birača, jer se boje da ih – kao i ranije – probuđeni đavo iz kutije opet ne pojuri…

***

Lako je današnjim đacima. Oni uvek pred izbore imaju priliku da na zanimljiv način nauče sve o prirodnim bogatstvima otadžbine…

Na primer, Srbija leži na toliko zlata da bi svaki njen stanovnik mogao da ima zlatne zube. Rezerve kriptonita su tolike da bi svaki Srbin mogao kao Supermen da leti neprekidno narednih pedeset godina. Imamo i takve zalihe mineralnih voda da kad bismo sve to popili ođednom, morali da piškimo narednih hiljadu godina… I još mnoga čuda, ali današnjim đacima sve je smor…

***

Žitelji lozničkog sela Kozjak ne žele da se – narodski rečeno – foliraju, i salu doma kulture prepravili su za mali fudbal, pa se na veštačkoj travi smenjuju i mladi i stari…

Ovo je sjajan putokaz za ministra kulture: kad već drugu deceniju ne ide sa rekonstrukcijom Narodnog muzeja, treba njegove sale adaptirati po lozničkom receptu, jer su eksponati ionako u depou. I polako deliti karte za meč stoleća – Direr protiv Rikardinja!1

(Foto: beobuild.rs, ilustraci)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (9. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Svako ko u porodici ima gluvonemu osobu zna koliko je komunikacija važna. Odmah po suočavanju sa dijagnozom gluvoće deteta, porodica u najvećem broju slučajeva brzo savlada znakovni jezik. Podrazumeva se da tata, mama, sestra ili brat, baka ili deka znaju da rukama kažu ono što treba, ali šta kada nemo i gluvo dete iz porodičnog gnezda izađe na ulicu, ode u prodavnicu, ili možda na nekakav šalter? Mali broj ljudi može da razume šta znači ono što gluva osoba pokazuje rukama. To je veliki problem i za gluvu osobu i za onu kojoj se obraća. Javlja se nesigurnost, izbegavanje situacija u kojima je neophodna komunikacija, ili generalno izlazak napolje, u spoljni svet. Ono što je za nas običan nerazumljiv pokret, za gluvonemu osobu je dragocena reč.
Sećam se iz detinjstva da smo svi u porodici znali da se sporazumevamo sa stricem koji nije čuo. Kad se pojavio znakovni jezik na televiziji mnogo toga sam razumeo. Većina gledalaca je zapanjeno zurila u prevodioca i niko nije slušao šta se govori, već šta se pokazuje. Nismo naučili mnogo uprkos tome što je sada znakovni jezik na televiziji mnogo zastupljeniji nego ranije. Ono što je za nas čudo, osobe oštećenog sluha prate i na taj način saznaju šta se dešava oko njih. Doduše, to što im se servira uglavnom su vesti i predizborna kampanja. Nije ohrabrujuće, ali…

Nedavno je u Sarajevu jedna mama svog gluvonemog sina upisala u redovnu školu. Bio je u odeljenju sa decom koja čuju i govore. Učiteljica je pokušala da se sa njim sporazume ali je to išlo teško. Onda se dosetila i obezbedila kratak tečaj znakovnog jezika – i za učenike i za sebe. Posle tri meseca svi su „pričali“ sa svojim drugarom na jeziku koji on razume. Nije mala stvar i budi nadu da nije baš sve tako crno u ljudima, i oko ljudi, kako često naglašavamo. Dovoljno je samo se setiti, šta bi bilo kad bih ja… i odluka je tu – da se stvari pomere sa mrtve tačke. Mnogo veća vajda bi bila da su nam sva deca, umesto nepotrebnih lekcija, u školi učila znakovni jezik. Da im ruke ne koriste za pisanje ili tuču, već i za priču. Prijateljski, bez izgovorene reči. Da jezik bude različti, a poruka ista: ljudi smo, treba da razgovaramo.

Dobro jutro!

1

(Foto: sumadijapress.co.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Ako se malo poigramo rečima mogli bismo da najavimo ovaj ponedeljak kao još jedan buran dan, uzburkan k’o more što je onomad pevao neprežaljeni Đuza. Jutro pred nama, počinje rutinski. Prvo zvoni sat, onda sledi ustajanje, ponekad i umivanje još ređe i pranje zuba. E, tu je kraj. Već posle umivanja počinju da se uočavaju razlike među nama. Neki doručkuju kod kuće, ono što je ostalo od večere koja je bila podgrejan ručak od juče. Drugi, u pekari biraju vruće, mirisno i zavodiljivo pecivo i tek pristigli jogurt. Neki čekaju da se žitarice otope u bezmasnom kefiru pa da ih u slast pokusaju. Neki uopšte neće doručkovati. Biće im dovoljna i jedna do tri cigare uz kafu za razbuđivanje. Oni srećnici koji još i primaju platu krenuće na posao dremajući okačeni o šipku javnog prevoza. Oni najsrećniji, najuspešniji, najbogatiji, oni kojima posao u stvari i ne treba i koji ne moraju ništa da rade – sačekaće ličnog šofera. On će ih odvesti u teretanu, pa u kafić, pa na masažu, pa na ručak, pa u saunu, pa u kladionicu, pa na splavarenje. Oni nemaju ni za koga vremena osim za sebe, jer imaju plan. Nisu zaludni kao mi. Dok se utrkujemo da zakukamo o tome kako nemamo sreće, možda bi trebalo da naučimo da živimo onako kako umemo i kako nam pristaje ili odgovara. Reći ću vam samo ovog jutra šta JA neću: neću da se prodajem, neću da se prestrojavam, klečim ili se uglavljujem u nekakve plaćene ili neplaćene klanove. Neću da držim stranu jačem od sebe, neću da šefu dam za pravo, neću da kinjim slabije od sebe. Neću čak ni da budem prosrpski nacionalno osvešćeni građanin, a ni da držim slovo Partizanu, a ni Zvezdi.. Hoću da danas odvojim samo svojih pet minuta, da uživam u njima, hoću da se obradujem sitnici ili da sitnicom nekog prijatno iznenadim, i hoću da budem svoj toliko da i danas sto odsto mislim svojom glavom. Toliko o meni, a sad malo o vama. Ne poznajem vas da bih vas komentarisao ili ocenjivao. Neću ja da vas učim šta danas hoćete, a šta nećete. Učinite to sami , jer sebe sami najbolje poznajete. Novi dan je počeo, potrošite ga po vlastitom izboru.

Dobro jutro!

2

(Foto: stilistasamsvoj.blogspot.com, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (7. februar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Jeste li pročitali baš svaku lektiru u školi? Šta odgovorite ako vas, recimo, dete to pita, prijatelj, roditelj možda? Je l’ bio baš ceo Tihi Don, Život i priključenija, Zločin i kazna, možda negde i filmske adaptacije…? Sigurno je da volimo da predstavimo sebe u dobrom svetlu, pa takve, naizgled sitne laži, čak i ne shvatimo da izgovaramo. Jedno istraživanje pokazalo je da se čak 60 odsto ljudi pretvara da je pročitalo knjige koje nisu ni otvorili.
Ljudi su spremniji da slažu da su čitali klasične romane, jer tako u društvu deluju inteligentnije. Međutim, čak 42 odsto njih svoja znanja o klasicima zasniva na TV adaptacijama i filmovima, ili sižeima koje pronađe na internetu. Većina želi da u društvu deluje inteligentnije i obrazovanije, naročito kad se povede razgovor o knjigama. Laganje o tome šta su pročitali možda je i znak literarnog takmičenja. Takođe, deluje da načitanost predstavlja vrlo privlačan element u zavođenju.
Ako i zavedete nekog pričom da ste pročitali trilogiju „Gospodar prstenova“ ili „Lovac u žitu“, onda je možda i vas neko malčice slagao da takođe voli vama dragog muzičara. Da li uopšte paranoisati i da li to treba da nas kopka? Pa sad, ako se otkrije, možemo to da shvatimo i kao najbolju moguću želju da nam se neko dopadne. Možda vam i preporuči još bolju knjigu ili muziku!
Ali, kada je reč o školarcima i čitanju, bilo bi dobro da se osmisli neki motiv za čitanje, kada već ne shvataju da je knjiga sama po sebi dovoljno blago. Tako je jedna mama napisala poruku: „Draga deco, šifra za WiFi je boja haljine Ane Karenjine, ali ne ona iz filma, nego iz romana. Voli vas mama!“
Dobro jutro!

1

(Foto: www.familyshare.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (6. februar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

 

Čitate li stripove?

Videti nekoga da čita knjigu u autobusu i nije baš tako retko. Meni se to desi bar jednom mesečno. Videti nekoga da čita iz sveske ili skripti i sprema se za školu, to je već malo ređe u mom slučaju, ali mislim da mi se baš ne poklapa vreme putovanja sa srednjoškolcima ili studentima. Ali, videti nekoga da u autobusu čita strip? Kada ste to poslednji put videli?

Ja – pre tri dana! Pre toga… ko zna… pre nekoliko decenija. Kada malo bolje porazmislim, čak i kada sam bio mlad, pre bi čovek video kako se u autobusu čitaju novine, knjige, uči iz svezaka, ali stripovi… nisu ni tada baš bili prvi izbor.

Šta, onda, to znači? Što čovek od 30 i kusur godina čita strip u autobusu? Pa, možda to što naučnici kažu da je dobro čitati stripove – zapravo, daleko bolje nego ne čitati ništa. Ili, možda, zato što se stripovi vraćaju u „modu“ – evo, u Somboru od nedavno radi „klub ljubitelja stripova“! A, možda čovek, jednostavno – voli stripove!
1

(Foto: www.instagram24.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (5. februar – Crtica)

piše: Suzana Gajić

 

“Uči sine, uči, i sve će biti u redu”… Da li ste i vi slušali ove magične reči od svojih roditelja? “Predavanje “ o školi se završavalo rečim da diploma vredi. Gledano iz današnje prespektive, diploma zaista vredi. Samo je pitanje koliko i šta se plaća. Evo, recimo, izvesni zamenik direktora smederevske “Čistoće” i šef odborničke grupe jedne vladajuće stranke sigurno zna koliko je njegova diploma vredela, u dinar ili u evro. On je proglašen krivim za falsifikovanje diplome, a ceo slučaj je otkriven, bar kako prenose mediji, jer je na samoj diplomi bila slovna greška – umesto strukovne, pisalo je srukovne. A i potpisani direktor i profesori nisu ni radili u toj školi u vreme kada je diploma izdata.
O tome da se na pojedinim mestima može doći do zvanja i bez mnogo “grejanja stolice” javna je tajna.
Sve me to pomalo podseća na film „Falsifikator“. Glavni junak čini uslugu svima kojima fali “par razreda škole” da bi mogli da se zaposle, i izrađuje im falsifikate diploma – od običnih radnika do sudija i lekara. I ne traži novac za to. Misli da mu je to moralna obaveza. I, ma koliko to u filmu delovalo zastrašujuće, i čudno, šta kada se osvrnemo i shvatimo da živimo u takvom društvu. Most gradi neko ko je kupio diplomu? Struju vam uvodi neko ko je falsifikovao diplomu?
I ko će znati ko je, gde i kako došao do tog papira? Znaju fakulteti i škole, jer su dužni da vode evidenciju o onima koji su ih završili. Ali, ko će to proveravati. A ionako, ako neko ko ne zna svoj posao napravi grešku, pa, čovek je, može da pogreši.
Onda bismo, možda, mogli da težimo ka ukidanju diploma, da se ne bi mučili i tražili koje su falsifikati, a koje prave. I da se vodimo devizom da svakome treba dati jednake šanse da se iskaže. U bilo čemu.

Dobro jutro!

1

(Foto: banjalukain.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Beba s tablicama – Flaširana česma – Koaliciona sapunica

(KVAKA 202četvrtak, 4. februar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Poklon za prvu bebu rođenu u Kragujevcu u ovoj godini nije mogla da dobije mala Milica jer joj roditelji ne žive u samom gradu, iako je to njihov administrativni centar…

Naravno, Milica se tek rodila, pa se još ne snalazi, ali da je uz broj „jedan“ koji su joj upisali na bolničkoj narukvici, dodala i kragujevačku registraciju ćaletovog auta – imala bi dokaz za čike koje su došle da se slikaju da tih sto hiljada stvarno pripada njoj, a kevi cveće…

***

U leskovačkom selu Brejanovce potrošeno je milion dinara da se izgradi mali trg i podigne česma, međutim, ispostavilo se da tamo nema gradskog vodovoda. Zbog toga je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović obećao seljanima da će napraviti manj trg i česmu na mestu gde ima vode…

U stvari, ovde treba još samo malo da selo zablista. Ovom većem trgu fali fontana i statua devojke koja drži flaširanui vodu. A umesto nove česme, bolje je postaviti dva kioska sa frižiderom za piće, tako da makar jedan kiosk bude tamo gde ima struje…

***

Ako ne volite jezik političkih analitičara, možete na stranačke odnose gledati kao na indijsku ljubavnu seriju…

Dakle, pošto je brak SNS-a i SPS-a u krizi – liberali, tadićevci i radikali žele da brakom sa bogatom naprednjačkom kućom pobegnu od svoje političke sirotinje. Pa zavisno od ukusa, možete doći na javno snimanje najnovije epizode (zvane izbori) – a možete i da sedite pred ekranom i plačete sami…

1

(Foto: yearwithoutbeer.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (4. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Ovoga jutra pozabavićemo se jednim dopisom koji je uneo čitavu zbrku među roditelje, ali i nastavnike, to jest direktore škola u Srbiji. Sećate se da smo toliko puta pričali kako nam se deca nezdravo hrane, kako bi bilo dobro da prorade sve nekadašnje đačke kuhinje. Ukazivali smo i da nam mladi upućeni isključivo na kioske brze hrane. Kao da je to neko „odozgo“ čuo, ali nije dobro razumeo. U dopisu iz Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu koji je stigao u škole, a poslat je iz Ministarstva zdravlja, piše da „nije dozvoljeno da deca u škole unose pripremljenu hranu od kuće“. Umesto toga, roditelji treba da plate 5.000 dinara mesečno obrok u školskoj kuhinji. Ako uzmemo u obzir da kifla košta oko 30 dinara, a recimo mali jogurt oko 25 to znači da je za doručak potrebno najviše 60 dinara. Deca u školu idu u proseku 20 dana tokom februara. Ko ume da računa lako će da razume da je zasmrdela nečija zaprška. Ali kifla i jogrut nisu ta „zdrava hrana“. To je pecivo, a od toga ne „raste mozak“. Mada, moguće je da će za tih pet hiljadarki, lično Džejmi Oliver da napravi jelovnik za srpsku decu, natera ih da jedu zeleno, žuto, crveno i narandžasto baš kao što je to, sa ne mnogo uspeha, pokušao u londonskim školama. Ili, na primer, da Stevo Karapandža, sa svim onim posuđem što ga nudi preko telešopa, napravi neku gurmansku čaroliju za naš podmladak?

Da se sada uozbiljimo. Jedan direktor škole iz Beograda, s punim pravom smatra da ono što majke pripreme ne treba oduzimati deci. Uostalom, ko je još čuo da se neko otrovao od sendviča koji je pripremljen u maminom aranžmanu? Takođe, kome je u ovoj krizi palo na pamet da traži dozvolu da kiseli kupus u školi? Da, da. I to se dešavalo, pa onda nije ni čudo da nam neki ćata samo tresne propis „i po babu i po stričevima“. Sve će se na kraju verovatno vratiti na staro, jer ovo je nepojmiljivo i neodrživo u praksi. Uvek se kod nas gora zatrese, pa se rodi miš, a zatim neki veliki mačor dođe da tog istog miša potera svojim odavno buđavim sirom u mišolovku koju smo sami sebi postavili. Živi bili, pa platili. Dobro jutro!

1

(Foto: www.healthychild.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (3. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Struja je jedna od važnih stavki u plaćanju mesečnih računa i večita glavobolja kod savesnih platiša. Oni koji se greju koristeći je, znaju koliko panike izaziva i sam pomen restrikcije, čak i najobičnije iskakanje osigurača. Dobro, imamo je srećom u dovoljnim količanama, jeste skupa, ali šta da se radi? Troši se, pa na kraju meseca mora i da plati. Tako misli sirotinja. A oni što su debelog džepa i masne pozadine, toliko su bogati da mogu da plate da ne moraju da plaćaju. Kako je to moguće? Lepo. Plate onima koji znaju kako može da se vara sa mernim uređajima i onda troše do mile volje ono što sirotinja štedi. Njih ne zanima kolika je cena struje, koliko traje interval jeftine struje,
ili koji uređaj ima bolju energetsku efikasnost. Ne bi ni mene, kad bih znao da mogu da trošim, a da ne platim. Među njima se kriju, nažalost za sada još uvek bez imena i prezimena, uspešni privrednici, elitni restorani, pekare, industrijalci, pevači, glumci, pa čak i po neki lokalni moćnik. Elita jednom rečju. Ne znamo im imena, jer je tako valjda po Zakonu o zaštiti podataka. U ovakvom slučaju, svesno bi valjalo prekršiti pravilo i javno objaviti kod koga je pronađen magnet na strujomeru, prespojeni kablovi ili već neki od načina za krađu struje. Iako iz elektrodistribucije koja je pokrenula akciju otkrivanja lopova poručuju da cilj akcije nije da se kaže ko to čini već da to ne treba da radi, ja bih ipak drukčije. Na to imam pravo jer kao potrošač, sigurno kao i mnogi, pokrivam taj lopovluk svojim parama. Veliki procent ukradene struje na godišnjem nivou daje za pravo da zatražimo da se sav gubitak EPS-a pokrije parama lopova i višim kaznama, čak i zapreti zatvorom ili oduzimanjem imovine. Ali, i pored toga, uvek će se onaj ko ima mnogo, snaći da plati izmicanje pravdi, a sirotinja i dalje neka štedi, ćuti i plaća – i svoju i tuđu struju. Daj bože da grešim.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.clipartbest.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (2. februar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 

GRAMATIČKA CRTICA

Da li je stvarno svejedno kako govorimo i pišemo? Izgleda kao da jeste. Izašli smo iz škole, opustili se, nema ko da nas opomene kad pogrešimo. A mogli bismo da zavirimo u one rečnike nedoumica kad nešto pišemo pa nismo sigurni, ili kad zabrljamo. Ali, pošteno govoreći, nekako nam te knjige nisu na dohvat ruke ili ih nemamo. Nije problem samo u tome što nešto pogrešno napišemo, već što ćemo se, u budućnosti, bojim se, manje razumeti.
Evo primera: zbog  reklama, interneta, filmova, počinjemo da pišemo gotovo sve reči u rečenici velikim slovom, kao da je u pitanju engleski ili nemački. Kod nas takva pravila u jeziku ne važe, a mi se povodimo za tuđim, ne proveravajući kako treba. Kad tako napišemo rečenicu, za nas ona nije sasvim razumljiva i polako gubi smisao. Baš kao što nije u duhu našeg jezika kad naziv nečega stavimo ispred imenice. „Sava“ centar, kažemo umesto obrnuto. Ili „Tara“ hotel, umesto Hotel „Tara“. I milion drugih sličnih primera. Neće se valjda desiti da ono „ikada!“ što nam često visi na kraju rečenice, bukvalno prevedeno iz engleskog, bez neophodnih rečeničnih dodataka da bi kod nas imalo smisla, promeni način razmišljanja? Ovo se najviše dešava zbog reklama koje se bukvalno prevode, npr: „Uzmi pauzu“ očegledno prevedeno od Take a break, vrti se na TV-u milion puta i polako, u svakodnevnom govoru, počinjemo da koristimo ovaj nakaradni izraz.

Ovakvih primera je mnogo. Odmori, umesto odmori se ili prošetaj, umesto prošetaj se kao da je ušlo u svakodnevni govor i polako potiskuje pravilo, a o jeL i jeR da ne govorim… Pre neki dan u gledanoj TV emisiji, ugledna gošća reče da pojedini ljudi „koriste religiju“. To je, verovatno trebalo da znači – da su religiozni. Voditeljka, naravno, nije ispravila. Ne čini li vam se da smo preterali?

Dobro jutro.

1

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (31. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Pre dve godine, na današnji dan, pričali smo o izborima. Tada se svima žurilo da se to obavi, pa da brzo krenemo napred. Slično je i ovih dana, predizborna kampanja je krenula a da nam to niko nije rekao. Oseća se sujeta među političkim protivnicima, gađa se iz svih raspoloživih izbornih oruđa i oružja. Municije ima koliko hoćeš, pešaka, topova, lovaca ili konja i više nego što je potrebno. Jezikom analitičira, municija kojom barataju stranke, sačinjena je od začinjenih informacija ko je kome, kada, šta i kako podmetnuo ili prećutao, zažmurio ili ogluveo. Sve se pamti – zasluge i dela, a ponajviše nedela. Sujeta, kao pratilja od pamtiveka, koristi se i koristiće se u različitim oblicima samo da se onaj koji ju je i probudio onom drugom usadi osećaj niže vrednosti i ubeđenje da ne zaslužuje poverenje birača.
Pre neki dan, priča mi prijateljica koja je inače jedan od naših najboljih stručnjaka u hirurgiji, da je u susretu sa kolegama na drugoj klinici doživela neprijatnost. Dok je za njih bila samo pacijent, šikanirali su je tražeći pečate, papire, izveštaje, nalaze i potvrde. Kad se predstavila kao koleginica rekli su joj da traži neku drugu kliniku i da bi bilo bolje da se obrati svojim kolegama u svetu ako je već toliko uspešna. Šta će ona, još i da bira gde će i ko će da je leči?! Sklonila se, shvatila je poruku. Koleginica koja je ostavila veliki trag u medijima radeći kao spiker i novinar doživela je neprijatnost na poslu da joj polupismene spodobe ukazuju da nije profesionalac
i da je postala višak. I ona se povukla, napisala pet knjiga i sada uživa u vlastitom uspehu. Dokazala je svoju vrednost. Profesor koji je otkrio na ekskurziji da deca vuku dim iz nekih čudnih osušenih biljaka, bio je prijavljen za maltretiranje dece. Sklonio se, otvorio privatnu firmu i sad pravi kućnu hemiju.
Ako ovako nastavim, ispašće da smo se svi negde sklonili ili to tek planiramo da uradimo. A sve to zbog sujete. Ko bi rekao?

Dobro jutro.

1

(Foto: wannabemagazine.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (30. januar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – švercovanje ili kazna

Da li se švercovanje u gradskom saobraćaju isplati? Da, ako nemate para – odgovoriće vam svako ko je primoran da to radi. Ne, ako vas uhvate – odgovoriće vam oni koji nemaju para za kartu, a onda moraju da plate kaznu.

Bez obzira da li neko plaća kartu ili ne, ostaje činjenica da je švercovanje odavno postalo uobičajena slika.

No, postoji i drugo pitanje, koliko se gradu isplati da se građani švercuju? Da li bi gradsko saobraćajno više zarađivalo ako bi cena karte bila niža?

Ne sećam se da sam video računicu šta bi se desilo ako bi cena karte bila, recimo, 20 dinara i ako bi u svakom autobusu postojala osoba koja bi te karte prodavala ili kontrolisala da li putnik ima povlasticu. Nekako mi se čini da bi naplata drastično skočila. A i navika da se plaća za gradski prevoz.

1

(Foto: opusteno.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (29. januar – Crtica)

Piše: Dejan Grujić

 
Na sve ću da se naviknem ali na glupost, izvinite, neću. To potvrđuje moja čvrsta odluka da ne gledam televiziju, ne kupujem novine, a radio slušam samo kada je na programu dobra muzika. Čekam da prođe ova kampanja svih protiv svih, jednih protiv drugih, ili drugih protiv trećih. Po izboru muzike koju nam sviraju ovih dana svi oni zajedno, cenim da nisam ciljna grupa niti jedne grupacije. Bez ukusa su i afere raznih VIP ličnosti, ako takvih ima u našem šarenom javnom polusvetu. Prevarama, neplaćenim alimentacijama, o tome ko ima ljubavnika a ko kvalitetnije silikone, ili čak izmišljenim pričama o podletanju kolima pod šleper, pokušavaju da me animiraju. Ne znam kakva korist od mene ako uopšte i pokažem interesovanje za njih? I šta ćemo, odnosno šta ćete sad? Pripadam običnom svetu onom od krvi i mesa, što pokušava da dočeka svetlu budućnost koja se ne da, plaćam račune, kupujem hranu po akcijskim cenama, oblačim se i odevam po modi „hvala ti Bože, još uvek traje“, točim gorivo retko i to samo za jednu crvenu, i već sam umoran. Jedino me sport još uvek drži, pogotovu Nole. Svaka njemu čast. On je najbolji sedativ za naciju. Da nam nije njega, ne znam šta bi. Ovako možemo, da bismo sačuvali bar malo sebe, u slobodno vreme da ogovaramo komšije koje skiče i vršte do zore, ili automehaničara Miku kojem su prošle večeri lokalni lopovi prodali delove sa njegovog ukradenog automobila u pola cene? Toliko zapleta i raspleta kriju životi nas običnih smrtnika samo što o njima novine ne pišu. Ko nam kriv kad nismo sinovi čuvenih nacionalnih ikona, ili možda lutke sa naslovnih strana koje svako malo uhvate u prodaji vlastitih proizvoda kojima cena pada kad godina izda. A nama godine prolaze, sve izdajica do izdajice.

Dobro jutro! :)

1

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Batine na veresiju – Čips od Abašovog krompira – Frižider do kraja mandata

(KVAKA 202četvrtak, 28. januar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Imali bismo i mi bogat i dinamičan demokratski život kad bi i naša država – kao Crna Gora – plaćala po sto hiljada evra prebijenima na protestima. Ali će ovde pare stići tek za dve godine, a mi nemamo toliko poverenja u vlast da batine dobijamo na veresiju…

***

Kad se saznalo da je za sliku krompira jedan ljubitelj umetnosti platio fotografu Kevinu Abašu milion dolara – počela su nagađanja da varijacija ovog rada postoji i u muzeju u Novom Sadu. Novosađani su ovo demantovali, ali ako ipak čujete da je neko javno preduzeće za fotografiju dalo barem pedestak hiljada evra, budite sigurni da je to čips od Abašovog krompira…

2

***

Dojadila je više i kuknjava da uređaji koje kupujemo – ništa ne valjaju; i da većina njih otkazuje mnogo pre isteka garantnog roka…

A treba samo malo promeniti percepciju…

I sve će delovati normalnije ako kažete, na pimer, da su vaša mini-pekara i veš-mašina spremne za vanredne izbore, a frižider bi – kao i predsednik – da ostane do kraja mandata…

 

(Foto: www.razglej.se, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (28. januar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 
ZAMIŠLJENA CRTICA

U knjizi „Sjećanja“, objavljenoj 1976. godine, Meša Selimović prepričao je jednu anegdotu. Te godine Selimović je bio nagrađen i često pominjan u javnosti povodom romana „Derviš i smrt“. Naime, jedna devojčica, učenica četvrtog osnovne, iz malog mesta u Bosni, poslala mu je pismo preko štampe u želji da se s njim dopisuje. Ona je mislila da je u pitanju dečak koji je te godine dobio „roman pohvalu“, kako je napisala, za odličan uspeh u školi, a ona nije dobila ništa, iako je bila odlična. Devojčica mu je ispričala ponešto o sebi i svojoj porodici i završila pismo željom da joj što pre odgovori.

„Dugo nisam mogao da zaspim te noći pošto sam dobio pismo“, piše Selimović. „Užasnulo me saznanje da moja draga Sabiha, učenica 4. razreda osnovne škole, pojma nema ni šta je to književnik ni šta je roman ni šta je književna nagrada… Pa, za koga ja to pišem? – upitao sam se zgranut. Sabiha nikad nije uzela niti je vidjela, a vjerovatno neće nikad ni vidjeti, ni moj ni neki drugi roman. Kao što neće vidjeti ni mnogi drugi, radnici, seljaci, nepismeni, zaposleni u inostranstvu…. pijanci, i ko bi znao ko sve još ne. Takvih, stvarno nepismenih, u Jugoslaviji ima preko 20 miliona, oni ne znaju ni za naše knjige, ni za nas, ni za naše probleme.“

Da li se mnogo toga izmenilo od 1976. do danas? Svakako jeste. Pa ipak, priča o nepismenosti kod nas je uvek aktuelna. Nedavno je objavljen podatak da u Srbiji ima preko milion i po nepismenih ljudi. Iako mi je teško da u to poverujem, činjenica je da se u mnogo čemu nismo pomakli od one nušićevske Srbije, a kamoli od ’70-ih godina. Iako pominjanje broja nepismenih u našoj zemlji nije lepa stvar „za čuti“ rano ujutru, ovo ostaje moj jak utisak. A Crtica je o utiscima.

Dobro jutro!

1

(Foto: zelenaucionica.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (27. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

U senci proslave Savindana, za početak drugog polugodišta najavljen je štrajk upozorenja kojim prosvetari ističu svoj loš položaj, materijalni ali i društveni. Mi ih smatramo nepravednim zbog ocenjivanja, ali i nemotivisanim da rade, da i dalje predaju po zastarelim metodama, dok uveliko teče informatička revolucija ko zna koje generacije. Oni su nam krivi što od dvesta dva studenta beogradskih fakulteta, njih preko sedamdeset odsto ne zna da napravi tabelu u Ekselu ili osnove pravopisa. A šta mi kao činimo za njih? Ništa. Država im na vreme isplaćuje umanjene plate uz koje mogu da se oblače u sekndhend šopovima, plaćaju račune, kupuju najjeftiniju hranu, izdržavaju porodice i školuju decu u istom sistemu obrazovanja kojem sami pripadaju i kojim, kao i mi, nisu zadovoljni. Nije svejedno kada im na pešačkom prelazu zatrubi neotesanko u džipu koji je do skora bio njihov učenik, i to najgori. Sve to gledaju nemoćno, povremeno srećni kad im zapadne neka kašičica meda koju sindikati iznude od vlade. Poslednjih godina tih kašičica skoro da i nema. Uzalud ljubav prema radu u prosveti, od nečega se mora i živeti.

Izvinite, ali, ovo već nekoliko godina unazad pričamo za školsku slavu. Da, pa šta? Je l’ ima neke razlike u statusu prosvetara? Svaka sličnost sa aktuelnim dešavanjima i onih od pre pet godina recimo, sasvim je slučajno namerna. Još jedna slava učenika i nastavnika je prilika da bar razmislimo o prioritetima.

Dobro jutro!

1

(Foto: pressrs.ba, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

LDP pevac u SNS koloru – Bazen na balkonu – Trofej sa najviše trihinele

(KVAKA 202utorak, 26. januar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Vest da je u Kovačici ceo odbor LDP-a prešao u SNS – kao da je dobila previše pažnje u medijima…

A možda je reč samo o maloj promeni u koloritu čuvene slikarske naive iz ovog mesta. I da su onog svog petla – koji se vidi na svakom platnu – premazali iz liberalno-ljubičaste u naprednjačko-plavu. Ali je pevac ostao da kaki na istoj motki…

1

***

Zašto mi, koji ostajemo ovde u Srbiji, treba da brinemo o tome da li su i mladi matematičari morali da se pojave na pobedničkom balkonu Starog dvora, zajedno sa vaterpolistima, kao što je najavljeno?

Ako su i jedni i drugi potpisali – ili su kandidati – za strane klubove, red bi bio da se oko sastava na balkonu dogovore Oksford i Pro Reko!

***

Ovako počinje lovačka priča iz Čajetine:

Ulovimo mi jednom tolikog divljeg vepra da se najmanje 500 ljudi – a možda i više – otrovalo trihinelom…

(Foto: Slika „Sreća“ , www.b92.net, ilustacija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Juče je Srbija u Kragujevcu, srcu Šumadije, započela izgradnju jedinstvenog Centra izvrsnosti u kojem će biti i banka matičnih ćelija. Biće to prva srpska jedinstvena ustanova od velikog značaja za zdravlje, ali i podmlađivanje već starosno oronule nacije, bar po statistici. Ulaganje u decu, zdravlje, ali i u obrazovanje, nauku i kulturu trebalo bi da bude prioritet svake ozbiljne države. Tako je na papiru, a u praksi? Suočavamo se sa posledicama takozvane bele kuge, stalno kukamo kako bi porodica morala da ima bar troje dece, a malo toga činimo da se poradi na tome da se novorođena deca dostojno podignu. Iz malih sredina, recimo opštine Blace, stiže ohrabrenje u vidu trideset hiljada dinara za svako dete koje se rodi. Doduše, i veliki gradovi imaju projekte kojima se podržavaju novorođeni sugrađani. Najsvečanije je tokom novogodišnjih, božićnih i uskršnjih praznika. Tada pljušte dukati, paketi sa opremom i hranom, ali to nije dovoljno. Nahraniti i obući dete nije jedini cilj u povećanju nataliteta. Kada od te dece dobijemo zahvalnost u vidu nespornih rezultata na brojnim takmičenjima, bilo bi lepo da ih nagradimo priznanjima, pa makar to bilo i stajanje na balkonu Starog dvora. Ili, ako već želimo da istaknemo svoj politički stav, a u rukama imamo medije, nije korisno da decu zloupotrebljavamo u te svrhe. Ne zaboravimo da će od tih mladih ljudi Srbija vrlo brzo dosegnuti ili dno ili zvezde. Za sada nam iz skromne setve stiže delimično uspešna žetva. Kažem, delimično, jer mi se po glavi vrzmaju slike i naslovi o surovosti mladih ljudi koji su takođe „naš proizvod“. Sve u svemu, ulaganje u mladost, podrška i poštovanje osnovnih principa morala i etike, kad-tad će nam se višestruko vratiti, na ovaj, ili „onaj“ način. Na nama, matorima, je izbor kakvu starost želimo da nam ti isti mladi ljudi urede.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.catholiclane.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (25. januar – Crtica)

piše: Suzana Gajić

 

 

Daleke 1904. godine izašao je prvi broj lista „Politika“, jedne od najstarijih informativnih dnevnih novina na Balkanu. Tada je izlazilo 90 listova u Srbiji, od kojih 72 u Beogradu. „Politika“ se tada pojavila kao nestranački list, demokratski orijentisan.
Nisam sigurna koliko listova i časopisa imamo danas. Pojavljuju se novi, neki se gase. Kada pogledate kiosk, sve se šareni od naslova i fotografija. Ali, nisam sigurna ni koliko novina ima među njima.
Pre neki dan na kiosku slučajno pomerim štos nekih novina. I krenem da ih vratim, ali mi zabrinuta prodavačica kaže: „Nemojte, ja ću. Sve novine imaju svoje mesto, znate, to se plaća, pa moramo da vodimo računa.“ I, pogodite koje novine zauzimaju centralno mesto? Ako su to uopšte novine.
Možda smo se navikli na kočijaški rečnik u štampi. Možda i nismo. Čitam neke naslove, u kojima se neko naziva “budalom”, “kanalizacijom”, gde se bez pardona tvrdi da je neko ukrao, slagao, prevario, a o silikonima koji kipte na sve strane da ne govorim. I nešto se mislim, a ko je to navikao na ovakvu medijsku sliku?
Ne znam kako je izgledala štampa na početku 20. veka kod nas. Ali čekam da se pojavi neki novi Ribnikar, i počne da izdaje novine u kojima će se pisati možda književnim jezikom.

Dobro jutro!

1

(Foto: forum.avaz.ba, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (24. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Sjajno! Veličanstveno! Neprikosnoveno! Treći put za redom na evropskom tronu! Vaterpolisti Srbije su svaku kapljicu vode bazena u Kombank Areni pretvorili u zlato. Oduševljenje srpskih navijača, a bilo ih je 16.000, prenelo se na ulice, a kulminiralo je ispred Starog dvora, gde su se naši junaci obratili vatrenim navijačima. Mora se istaći da je utakmica na momente ličila na Novakove teniske majstorije da nas dovede do nervnog sloma, a potom u finišu obraduje titulom. Nisu se dali momci Crne Gore, ajkule su to, borile su se od prvog trenutka utakmice sve do samog kraja. Mada, ruku na srce, ne može se reći da su igrali pred tuđom publikom. I naš selektor je duhovito pre utakmice izjavio da obe ekipe igraju pred svojom publikom. Uz veliko poštovanje za fer i korektnu borbu, valja istaći da ekipi Crne Gore nije bilo lako da igra protiv svojih sportskih prijatelja sa kojima je do onomad postizala zajedničke uspehe. Ali, politika i državna obeležja su jedno, a ono što se nosi duboko u srcu nešto sasvim drugo. Suština je da smo kao domaćini bili srdačni. To je utisak učesnika prvenstva koji nam služi na čast. Preostaje da sada promovišemo vaterpolo izgradnjom što više sportskih centara u kojima će neki novi klinci učiti vaterpolo i nastaviti ovaj niz trijumfa. Političari bi umesto telegrama podrške mogli da razmisle o ulaganju u sportove koji nam donose nacionalnu radost. Nemamo mnogo para, ali i to što ih ima a odvajaju se za sport, valjalo bi drugačije raspodeliti. Zbog mladosti, budućnosti, i nekih novih ponosa Srbije!
Dobro jutro!
1

(Foto: Screen shoot video RTS)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (23. januar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Da li je pračovek grickao nokte kad dugo čeka na ulov sledećeg obroka, pućio usne da bi dobio komplimente, imao bolove u leđima od dugog sedenja? Slobodno možemo da pretpostavimo da nije. Da li je to evolucija ili problematika modernog života, mišljenja su zaista različita. Čak i među naučnicima, koji su opet ovih dana izašli sa krajnje čudnim predviđanjima u koga, ili u šta, je moguće da ćemo evoluirati.

Čovek budućnosti će neminovno biti primoran da se prilagođava svetu koji ga okružuje, a koji se neprestano menja, pa naučnici predviđaju tri scenarija po kojima bi ljudsko telo moglo da se promeni, u zavisnosti od toga da li će živeti ispod vode, u uslovima ledenog doba ili u svemiru. Tako, mogli bismo ili da razvijemo škrge, peraja, izgubimo dlake i dobijemo mačje oči. Ako nastupi ledeno doba, kažu, zbog malo izlaganja suncu, koža će biti bleđa, telo krupnije zbog „prirodnog termoizolatora“, i, na nesreću mnogih, odlakavićemo načisto! Ako zbog neke kataklizme budemo prinuđeni da kolonizujemo svemir, zbog prilagođavanja novoj gravitaciji, naučnici kažu da bi nam se možda ruke i noge produžile, a pošto ćemo se tamo verovatno hraniti na slamku, vilica i zubi bi se smanjili, kao i naše telo, jer ne bi bilo prirodnih predatora, pa da moramo da se veličamo.

Videh i simpatičan komentar na ovu temu: – Za početak, očnjak će se transformisati u „blue tooth“. A lice u „face“. Hodaćemo „step by step“, a konunicirati putem „voice control“ i „chat“ opcija. Ruke će nam zakržljati i bićemo „Hands free“. A posle smrti večno ćemo uživati na „cloudu“, naravno, „offline“.

Šta vi mislite o ovome? Budući da su razvoj, napredak, prilagođavanje svih i rad na boljem životu negde utkani u svaka i svačija predizborna obećanja, u šta ćemo mi evoluirati? Male bledunjave ljude, kojima slaba vilica od malo priče ni ne čuva više obraz, koji ne umeju da koriste ruke, sem palčeva za aktivizam na internetu? Ta budućnost je bliža, mnogo bliža, njoj se treba posvetiti.

Dobro jutro!

1

(Foto: forum.krstarica.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Statistika govori da se u Srbiji razvede veliki broj brakova. Kriza je posle treće, sedme ili dvadesete godine braka. Rastaju se ljudi iz različitih razloga. Recimo, kažu da kad nema para, nema ni ljubavi. Čim počne da kasni plata, pa je nema po nekoliko meseci, dolazi do trzavica koje dovode do neprijatnih deoba na sudu. Hronični stres utiče i na intenzitet međusobne ljubavi. U takvim situacijama najveći gubitnici su deca. Razvlačenja po sudu ostavljaju teške posledice. Ima i drugih primera, da se upravo u nemaštini brakovi učvršćuju, a ljudi ipak ostaju zajedno da bi lakše prevazišli nemaštinu. Da li se razvod isplati ili se ne isplati – oprečna su mišljenja. U slučaju koji je pre neki dan šokirao Srbiju, jednoj baki sa juga zemlje, stigli su milioni iz Australije kao zaostavština zakonitog supruga. Iako su se oni rastali samo dve godine nakon odlaska u daleku zemlju, on se potom oženio, a baka vratila u Srbiju, zakonitost njihovog braka koja nije bila narušena dovela je našu junakinju do miliona. Novinari su munjevito reagovali na vest da je starica koja živi povučeno, u staroj kući, sa nešto živine i psima, dobila velike pare nasleđene od pokojnog muža. Kada su je pronašli, izgovorila im je da je pare ne interesuju, da ih je već podelila, i da će i dalje biti srećna sa svojom penzijom od desetak hiljada dinara, bez volje da menja život na koji je navikla. Nije sve u parama, one su proklete. Tako je poručila baka, i dalje obučena u istu garderobu u kući koju je sama stekla i održava je koliko može. Eto, ako ona kaže, onda je to tako sigurno. Zato, mnoge filozofije i mudrosti, ili pouke od davnina, nisu dovoljno moćne da prepišu recept za neke neobične situacije naglih životnih preokreta sve dok o njima ne progovore glavni glumci. Sa parama ili bez njih, a bez čekanja na dan zagrljaja, priglimo snažno odmah one koje volimo čuvajući ih i u danu za koji ćemo verovati da je najlepši ili najgori mogući koji nam se ikada dogodio. Čekanje se ne isplati. Dobro jutro!

1

(Foto: simplypandaful.tumblr.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. januar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – voće na stepeništu 

Vraćam se kući i na stepeništu zgrade ugledam – voće. Nekoliko jabuka, kvija i pomorandži. Stoje, lepo grupisani, na jednom stepeniku. Znači, nije da je nekom slučajno ispalo iz cegera pri povratku s pijace. Čudno?

Nisam bio najsigurniji da li je to bilo baš na dan nekog od proteklih praznika, ali znam da tako nešto u zgradi nismo viđali proteklih decenija. Neki novi običaj?

I, bogami, to voće je tako stajalo danima. Onda su prvo nestale pomorandže. Jabukama i kiviju je trebalo nešto više vremena.

Postoji „teorija zavere“ da sve to ima veze sa feng-šuijem! Meni se, lično, više dopada ideja da je to namerno ostavljeno da bi se proverilo koliko se zapravo ažurno čisti stepenište. Znate ono – novi zakon o menadžerima zgrade i tako to. Šta god da je bilo, niko nije saznao. Ni ko je to voće tu ostavio, ni zašto.

U međuvremenu je održana skupština stanara. Menadžer nam neće biti potreban. Možda samo da se malo više povede računa o stanju na stepeništu.

1

(Foto: www.bravacasa.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Osveštano od poskupljenja – Lojalan kao džihadista – Leskovački cepiguz

(KVAKA 202četvrtak, 21. januar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Prilikom bogojavljenskog osvećenja vode u cisterni ispred novosadskog Vodovoda, savetnik direktora ove firme Tomislav Bokan nekoliko puta se upuštao u teološko tumačenje – da je ovim činom blagoslov prenet i na ceo vodovodni sistem!

Međutim, nikako da kaže ono glavno iz svoje struke: dokad će blagoslov čuvati vodu od poskupljenja?

***

Oni koji su nezadovoljni državom zato što im je smanjila primanja – trebalo bi ponekad da pomisle i na džihadiste, kojima je njihova država („zbog trenutnih teškoća“) skresla plate tačno za polovinu; i opet, ne ogovaraju svoju vlast, nego ćute – i rade…

***

Posle najave da će biber-sprej i električni pištolji biti u slobodnoj prodaji, mnogi su građani preplašeni da će siledžije ova sredstva olako potezati na njih. Međutim, i od ovih alatki ima leka…

Navikavanje na sprej nabrže se postiže konzumacijom ljute paprike. Najpre somborkom, pa žutim feferonom F1 i – za najvišu otpornost – leskovački cepiguz. A za pariranje elektrošokovima dovoljno je obući nekoliko slojeva aluminijumske folije, koju bi, prema uputstvu doktorke Macure, krojio Biba Struja…

2

(Foto: www.bastabalkana.com, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. januar – Crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

 

Plivanje za Časni krst juče je bila senzacija u više gradova Srbije. Svakako, momci i devojke koji su hrabro skakali u talase ledenih reka zaslužuju svako poštovanje i počast. Ovoga puta, želim da naglasim jedan pravi muški čin koji su pred celom Srbijom pokazali momci Užica i okoline. Videli su da je jedna Tina u njihovom društvu i odlučili da ona pobedi, to jest, prva dopliva do Časnog krsta. Čim je sveštenik bacio krst u Đetinju, Tina je zaplivala a muškarci su za to vreme čekali da odmakne. Posle su i sami uskočili u vodu i samo isplivali trasu jer su imali ono što mnogi tvrde da mi muškarci nemamo – srce. Zaista junački čin, pred kojim padaju sve kampanje o zaštiti žena, o dobrodošlici u zemlju gde se zlostavljači slobodno šetaju, i tako dalje. Hajde sada da okrenemo i pretumbamo predrasude. Ponosno izgovorimo da je Srbija zemlja u kojoj postoji grad Užice, a u njemu mladići koji čuvaju slavu predaka i duh tradicionalnog poštovanja žene i majke. Ljubav prema ženi, neguje i jedan mladić koji živi daleko od Novog Sada, i to kako pišu novine, čak 400 kilometara. Toliko mu je trebalo da pređe do Petrovaradina, i tamo ispiše veliku poruku „Volim te“ i okači je da svi vide koliko voli svoju devojku. Sve je obavio sam, smrzavao se, cvokotao, razvlačio veliki beli transparent, pisao po njemu masnom farbom, ljudi su mu donosili čaj i sendviče, i snagom uzvišene ljubavi je uspeo. Ljubav prema ženi pokreće najlepše osećaje u nama, pravim muškarcima, srčanim i hrabrim, a poštovanje koje se iz nje stvara samo produbljuje vezu kojom svakodnevno dokazujemo da smo živi i da volimo, da jednostavno ima smisla život koji nam je od Boga poklonjen. Nadamo se da će ovi viteški činovi biti lep primer i ostalim muškarcima, da čine svakodnevna remek dela muškosti, vole svoje devojke, žene ih i sa njima rađaju lepu i željenu decu. Ima po Srbiji dovoljno mesta da umesto plakata sa slikama unakaženih žena žrtava nasilja, kačimo velike panoe sa izjavama ljubavi ili viteštva. Tako ćemo na najbolji način ulepšati Srbiju. Zbog ljubavi do kraja života, muški i bez uzmicanja, u ime muškaraca koji to zaista jesu – dobro jutro!

1

(Foto: galerijacitata.tumblr.co, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujiċ 

 

 

Od početka godine već dva puta sam autobusom putovao u unutrašnjost Srbije. Uredno sam na glavnoj autobuskoj stanici kupio povratnu kartu, osetio jaku zaušnicu od cene peronske karte i rezervacije sedišta, koja je iznosila kao i cena za jedan pravac putovanja, ušao u skoro prazan autobus i seo. Primetio sam da me vozač prilikom provere karte čudno pogledao ali, na to nisam obraćao pažnju. Autobus je krenuo tačno na vreme. Dohvatio sam telefon i počeo da listam sajtove prekraćujući vreme. Sve je išlo kao po loju do Autokomande, tačnije, stajališta na kojem se tiskalo više od sto ljudi. Krenuli su kao po komandi da pune autobus. Vozač je, pošto konduktera nije bilo, polagano ispisivao karte, a ljudi su navirali kao migranti sa istoka. Kad su sva slobodna sedišta zauzeta, počeo se puniti preostali raspoloživ prostor između istih. Uspeo sam da prebrojim preko osamdeset putnika u autobusu koji bi trebalo da vozi samo pedeset i pet. Autobus se na tom stajalištu zadržao više od 15 minuta. Kako je to moguće, pitao sam saputnika koji mi je odgovorio da ljudi štede na rezervaciji i peronskoj usluzi. Vozač se ne buni jer mu je svejedno. Bezbednost niko ne pominje i na nju ne pomišlja. Jedino što je cena prevoza ista, sedeli ili stajali svejedno. Putnici ćutke putuju srećni da su uštedeli dvesta dinara. Niko ne razmišlja šta bi se desilo da je autobus morao naglo da ukoči ili da se zaglavio negde zbog gužve na putu. Nepravedno je, ali to se dešava. Kriza je toliko pogodila sve slojeve da se štedi na svakom dinaru. Greška je što se na toj muci najviše vajde imaju prevoznici koji nesavesno, bez brige o mogućim posledicama, dovode u opasnost živote ljudi, a nadležna inspekcija zatvara oči pred ovom pojavom. NE dao bog da se nešto desi. Tada će nam verovatno neko drugi biti kriv, po starom srpskom običaju.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.esumadija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Urna za skupštinu – Kristijanizacija Srba – Ministrov dug budali

 

(KVAKA 202utorak, 19. januar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Češki ministar zdravlja Svatopluk Njemeček u debati o potpunoj zabrani pušenja u restoranima i kafanama – da bi bio ubedljiviji – u parlament je doneo urnu…

Pošto se i ovde vode rasprave o dimu, jasno je da nešto slično u skupštini čeka i nas – samo je pitanje da li će urnu da unesu pre ili posle izbora…

***

Mnogi upućuju licemerne komentare zbog toga što zvezda rijalitija Kristijan Golubović deli klincima autograme…

Mada je ovaj fenomen moguće gledati i sa istorijske distance. U Srba je prvo bila hristijanizacija, pa je možda – posle toliko vekova – došlo vreme i za kristijanizaciju…

***

Direktorka javnog preduzeća iz unutrašnjosti – na čiji rad stiže mnogo pritužbi – hvali se da ima podršku aktuelnog ministra, koji je bio ne samo njen školski drug nego je i prepisivao od nje…

Ovo je dobra opomena svim lošim đacima – da paze od koga prepisuju! Da ne bi, kad postanu ministri, morali svaku budalu da postavljaju za direktora…

1

 

(Foto: internetzabava.blog.rs, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (18. januar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

LEDENA CRTICA

Jeste li spremili obuću za snežne dane? Znate one čupave, tople, dugačke čizme? One što se šniraju ili kopčaju, one što su udobne i u kojima ima mesta za debele čarape? Te se danas traže jer, osvanulo je snežno jutro. Lako je izvaditi ih iz kutije, ili ostave, ako su na broju i ako ih kućni ljubimci nisu pretvorili u nešto drugo. A šta ako ih nemate? E, pošto Sloveni odavno više ne izrađuju sami svoju obuću, treba poći u grad i potražiti nešto odgovarajuće. Ako imate para, sve vam je lako, naći će se neki par za vašu nogu, čak i ako imate suviše veliko ili malo stopalo. Možete i da ih birate u više boja i za različite prilike. Ali ako raspolažete skromnim sredstvima, a ne volite da vam zebu noge, onda se u kupovini morate naoružati strpljenjem. Jer, nudiće vam „kvalitetne čizme za suvo vreme“ u kojima nećete daleko stići. Ili one kratke i hladne, ili one dugačke do butina koje privlače pažnju, ali ne greju. Dobru i udobnu obuću teško da ćete dobiti, čak i ako ste spremni da izdvojite više novca. U poslednje vreme sve manji broj obuće ima deklaraciju da je „nepromočivo“, a i to je diskutabilno. Srećom, gledajući kuda se gazi, niko neće imati previše prilike da vas primeti, pa možete opušteno da nataknete čarape preko čizama, kakve god da su. Bitno je da se ne kliza.

Dobro jutro.

1

(Foto: imgur.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (17. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

Iza nas su praznici u kojima je prava uživancija bila degustacija raznih đakonija. Bilo je mesa, torti, kolača, pita, ruske i francuske salate, podvarka, sarmi, dimljenih butkica, ma, svega ali nezdravog. Sa ovom tvrdnjom će se saglasiti svaki lekar, pa i većina nas, ali hajde budi karakter, pa odoli prežderavanju. Na to da je zdravo sve što je crveno, narandžasto, zeleno ili žuto stavljamo znak pitanja sve dok ne krenu uobičajene tegobe sa varenjem. Onda se setimo da je recimo čaj od dunjinog lista dobar za stomak. Ako smo preterali sa cigaretama, za kašalj je dobar čaj od bosiljka, a za ispiranje grla majčina dušica. Umorne oči najbolje oporavljaju obloge od kamilice, a za upaljeno uvo neki kažu da je najbolji sok od lista čuvarkuće. Lekovi kojih su prepune apoteke, po tvrdnjama farmaceuta, koliko pomažu, toliko i odmažu. Svaki ima neke neželjene efekte. Zato, prirodna medicina, prvenstveno može da olakša tegobe, a lekovi da pripomognu da se one potpuno izgube. Više puta narodna medicina pokazala je zavidne rezultate u lečenju najtežih bolesti. Vredi pronaći iskusne travare i vidare, ali i lekare sa licencom koji su svoj život posvetili sakupljanju bilja i spravljanju različitih tinktura, čajeva ili melema. Prošla su vremena kad se alternativna medicina stavljala u drugi plan. Čak i svetska iskustva govore da se ona izjednačila sa tradicionalnom medicinom. Najveći problem je kako izbeći šarlatane koji pokušavaju na muci da zarade, ali i kako da oni koji su pošteni i koji imaju rezultate u radu, dobiju afirmaciju. O njima se govori od uva do uva, a dobar glas se teško širi. Argumentovano i bez uvijanja, valjalo bi u lekarskim ordinacijama obaveštavati pacijente da lek nije samo onaj iz farmacetuske kuće, već da se za lakše oblike bolesti mogu obratiti i ovlašćenim biljnim apotekama ili travarima koji imaju licencu. Mnogo nas će pre posegnuti za sintetičkim vitaminom C, umesto da ga samo natoče iz kace sa kiselim kupusom i tako oteraju prehladu, virus ili mamurluk. Vreme je da se otreznimo ali i probudimo. Medicina leči, a priroda izleči.
Dobro jutro!

1(Foto: vukajlija.com/, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (16. januar – Crtica)

piše: Vanja Savić

 

Povela se priča u društvu: ko od kad slavi pravoslavnu, a ko svetsku Novu godinu? Utrkuje se društvo da ispadnu što veći Srbi i da već godinama unazad, posle Božića proslavljaju i pravoslavnu Novu godinu. Nije moje društvo pa se nisam ni uključila u diskusiju, već sam se setila svog detinjstva i komšije sa trećeg sprata: kuvar po zanimanju, radio je godinama u inostranstvu, a posle u nekom elitnom beogradskom restoranu; cenjen i priznat. Bože, što smo mi njega kao deca voleli. On je bio svoj. Božić, slava, Uskrs, znalo se, svi kod njega. Vrata su mu uvek bila otključana, a na stolu i ispod stola, nema čega nije bilo. I svi su bili dobrodošli sem komšije Marka u policijskoj uniformi. A mogao je i Marko da dođe, ali u civilu. Da se vratim novoj godini: 31. decembra je uvek radio, ali zato godišnji uzima od 6. do 15. januara i tada je kuvar u svom stanu. Sedmog januara u ponoć na stolu je celo prase i isto se praktikovalo četrnaestog. Jedne godine, došla je policijska patrola, priveli su komšiju, utišalo se sve i više mu vrata nisu bila otvorena za komšiluk i decu. Svi su znali i ko ga je prijavio i zašto, i znalo se da i dalje on sve to proslavlja u svom stanu, ali samo sa svojom suprugom. Decu nije imao. Nekoliko godina kasnije, taj isti čovek- taster, postao je ktitor crkve. Na sva zvona slavio je Božić i pravoslavnu Novu godinu, i izigravao velikog Srbina. Ali, eto, meni nekako komšija i njegova supruga ostaju u uspomeni kao neko ko je bio svoj zbog sebe, ne zbog drugih i od koga sam naučila važnu lekciju, rekla bih životnu. Pa srećna nam pravoslavna Nova godina i budite svoji.
Dobro jutro.

1

(Foto: www.rtvbn.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (15. januar – Crtica)

Piše: Dejan Grujić

 
Svakoga dana u poštansko sanduče mi stigne neka akcijska ponuda. Najviše se reklamiraju televizori, laptop računari, veš mašine, mobilni telefoni. Sve ono što se ne jede. Nemamo para ni za hranu, samo nam je prifalila tehnika, rezonuju mnogi. Šta je kupljeno, kupljeno je pre početka svetske krize, sada preostaje da se krpi šta se krpiti može. Međutim, u slučaju da nešto od tehnike zakaže, teško je pronaći kvalitetan i jeftin ovlašćeni servis. Tamo će prvo proveriti da li je uređaj u garantnom roku. Ako nije, e onda, sprem’te se sprem’te. Pošto tehnologija napreduje velikom brzinom, rezervni delovi brzo ispadaju iz ponude na tržištu jer ih zamenjuju novi, ne i skuplji, ali svakako neupotrebljivi za uređaj star više od pet godina. Običan kupac u Srbiji je navikao da mu tehnika traje decenijama. To sada nije slučaj, čim prođe garancija, najisplativije je kupiti nov uređaj. Opravka ponekad košta duplo skuplje nego uređaj sličnih karakteristika. Zašto se čudite što se danas veš mašina prodaje za manje od dvadeset hiljada, kompjuter takođe, čak su i neki modeli televizora slične cene, a nekada je cena pomenutih aparata bila skoro hiljadu počivših dojč maraka. Bez nerviranja i bespotrebnih rasprava u servisima, najbolje je držati se garantnih rokova, a čim oni prođu računajte da od opravke korist videti nećete. Bitan je dizajn, kvalitet više nije u prvom planu. Po računici proizvođača čiji su pogoni na brodovima koji plove, ako bi proizvodili kvalitetne uređaje, onda bi bez posla ostali već za par godina. U servisu će vam uredno naplatiti pregled uređaja ako nećete da ga popravite, a spremni su da insceniraju preveliku cenu opravke samo da biste odustali. To čine jer im se ne isplati da naručuju deo koji je pojelo vreme, a opet ne žele da gube tih par stotina dinara koliko košta dijagnostika kvara. Zato, dok radi, radi. Kad ne radi, ako nije u garanciji, najbolje je izbeći servise u širokom luku. Lakše je poštedeti se nerviranja, a i podići keš kredit. Uđeš, izađeš, pa se posle na odloženo češkaš. Do nekog sledećeg kvara i nove kupovine.

Dobro jutro!

1

(Foto: imanicoppola.net, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ofarbajte lopova – Dizel-voda – Kazino Srbina spasava

(KVAKA 202četvrtak, 14. januar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

U Japanu, u nekim radnjama pored kase stoje i loptice sa bojom, da bi u slučaju pljačke, prodavac gađao razbojnika i tako olakšao njegovo hvatanje?! Kažu da svega tri odsto prodavaca upotrebi ovaj projektil, a da li baš nekog i pogode – niko ne zna…

Kod nas bi sve ovo bilo ubitačnije kad bi na kasi sedeli kuglaši! Jer bi jednim pakovanjem mogli da pogode i pljačkaša, ali – kad zatreba – i policajca, tužioca, pa čak i sudiju…

***

Mediji donose vest o izvesnom Polu Pantonu pronalazaču koji je – kao i mnogi pre njega – konstruisao uređaj za dobijanje energije iz obične vode. Ali je, kao i njegovi prethodnici, zbog zavere naftnog lobija završio u ludnici…

Nama odgovaraju ovakvi napisi, jer tajna ovog pogona nije u mašini nego – u vodi! Upravo naša voda ima to čudesno svojstvo da pokreće i dizel i benzinske motore. I ako naši trgovci ne budu alavi – i nastave, kao i dosad, da u rezervoar čisto zbog mirisa ipak sipaju malo nafte ili benzina – naša će tajna ostati još dugo neotkrivena…

***

U ovoj državi, ako u kazinu ili na poker aparatima dobijete deset hiljada evra – niko vam neće uzeti ni dinar poreza. Ali će zato, za stručno popunjen tiket na kome dobijete stotinak evra, država odvojiti sebi svih 15 procenata…

Pošto je potcenjeno toliko znanje i ulaganje potrebno za kladionicu – neće biti čudo ako razočarani mladi čovek jednog dana poželi da se kocka, i krene u kazino…

ca. 2002

(Foto: 777casinoforum.com, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (14. januar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Srećna vam Nova godina! Druga za dve nedelje, nije loše, nije loše… Isplativo je demokratično shvatanje kalendara. Može i gregorijanski, naravno i julijanski, a i Milutin Milanković je toliko zaslužan, da je dobio lik na Dvehiljadarki. U srži čoveka je da početke, a tako i krajeve, prigodno obeleži. Duvanjem u rođendanske svećice na torti, cepanjem očeve majice za rođenje deteta, pijančenje kada se promeni kalendar… I uvek je dobro imati alternativu za svaki praznik. Ako onaj prvi nije uspeo, a mi da ga ponovimo! Za svakog ponešto, a pokazujemo i kako je birokratija uznapredovala, pasoš i državljanstvo za nedelju dana. To je bogatstvo multikulturalnosti, u najromantičnijem mogućem smislu, politika po strani. Egzotika u ovom turističkom potencijalu je, čini mi se, pomalo zapostavljena. Međutim, stvari se menjaju nabolje. Novi opštinski budžeti su taman toliko isplanirani da se znalo ko može da se dovede na trgove 13. januara. Ima još turista, ima još ljudi željnih da zaborave na svakodnevne brige… i svi na dobitku!
Predlažem da uvedemo što više ultrazabavnih praznika, ozbiljno. Rasveta se ne skida, prohibicije nema, ugostitelji zadovoljnih osmeha, naslonjeni ležerno na dovratke prepunih kafića i restorana, omladina veselo vršlja ulicama – mnogo lepši prizor nego uoči izbora. Ako se napravi ovakva država, ne bi ni bilo potrebe za njima!
Dobro jutro!

A tangled ball of Christmas lights

 

(Foto: www.meatlessmonday.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. januar – Crtica)

piše: Suzana Gajić

 

Srbija je bogatija za još jednog sugrađanina, i pri tom ne mislim na bebe koje su se rodile. Mislim na Stivena Sigala, koji je posle dva boravka u našoj zemlji dobio naš pasoš. Njemu se svidela Srbija, a većini onih koji su rođenjem stekli pravo na taj isti pasoš sviđaju se njegovi filmovi. Neki od novinski naslova su konstatovali da nam sad niko ništa ne sme, jer imamo njega na našoj strani – našeg brata Stivena.
Verovatno treba da nam laska činjenica da jedan glumac, toliko popularan kod nas, želi naš pasoš. I možda bismo mogli da razmišljamo o tome da upravo uzimanje srpskog državljanstva može da postane trend među poznatima u svetu. I možda će nas to dalje promovisati kao popularnu destinaciju i dovesti strane turiste željne da vide zemlju koju glumac toliko voli.
On je, zauzvrat, obećao da će nas promovisati dalje po svetu. Već zamišljam neki holivudski film u kome nosi majicu sa našom zastavom dok prebija sve loše momke po gradu. A zamišljam i neke druge zvezde koje dolaze u Srbiju po pasoš. I onda nam neće ni biti potrebno da mi negde putujemo, jer će svi dolaziti kod nas.
E, pa, dok se to ne dogodi, ostaje nam da se nadamo da ćemo bar uskoro moći da priuštimo da svako od nas bar ode u uzvratnu posetu Sigalu, u njegovu rodnu zemlju. Za početak.

Dobro jutro!

2

(Foto: Screenshoot video RTS, www.youtube.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Šekspir u Padinskoj Skeli – Ginekolog sa futrolom za CZ 99

(KVAKA 202utorak, 12. januar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Izgleda da je i čuveni Vilijam Šekspir često pisao pod uticajem marihuane, tvrdi grupa naučnika, na osnovu hemijske analize čak osam lula koje su, navodno, pripadale piscu…

Posle toliko mistifikacija oko slavnog književnika: ni ovo sa lulama neće proći bez rasprave…

A možda će i advokati čeljadi koju hapse po plantažama marihuane oko Beograda – svoje štićenike sada predstaviti kao naučne istraživače… Koji uporno, već godinama, oko Padinske Skele, na Vrbovskom i Kovilovu – traže Šekspirovu grobnicu…

10

***

Zlobnici kritikuju Narodnu banku Srbije da često traži posebne usluge i robu za svoje zaposlene.Tako su veliku zavist izazvali i tenderi za ginekologa sa medicinskom sestrom, iznajmljivanje igrališta, opremu za vanredne situacije sa futrolama za pištolje, ili uređaje za kuhinju… Ali i mnoge druge stvari…

Naravno da je tome doprinela i sama Banka, jer je mogla u jednom zbirnom tenderu – sasvim opravdano – da traži sportski teren na kome bi dežurao ginekolog sa kožnim opasačem za pištolj CZ 99; uz prisustvo akušerske sestre koja bi u mašini za posuđe prala diskove za frizbi tokom rekreacionih mečeva za radnike izložene stresorima u odbrani kursa dinara…

(Foto: allwallpapersnew.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Vodosnabdevanje postaje veliki srpski problem. Sa svih strana stižu nam vesti da su neki gradovi ostali bez vode iz raznih razloga. Razlog su, između ostalog, zagađeni prirodni rezervoari. Ko ih je uništavao godinama i punio otpadom? Mi. Ko nije mnogo ulagao u razvoj vodovodne mreže? Mi. Ko je sredstva prikupljana za rekonstrukcije proneverio? Mi, preko onih kojima smo u ruke dali moć da te pare proćerdaju za ko zna koje namene, najčešće lične. Pre neki dan u jednom beogradskom naselju, desilo se da je pukla cev u zgradi koja je priključena na zajednički vodomer sa još jednim ulazom. Stanarima koji nisu imali kvar, voda je zavrnuta na više od dvadeset sati, a da niko te ljude nije obavestio da prikupe osnovne rezerve za najnužnije potrebe. Alarmirane su sve nadležne službe i došlo se do toga da niko od njih nije kriv jer je u pitanju bahatost i bezobrazluk nesavesnog i nepoznatog počinioca. Formulacija od koje se kosa na glavi diže roditeljima male dece, ili deci bolesnih roditelja, a od nje slaba korist kad nema vode, pogotovu noću. Iako se zna da građani sami ne bi smeli da zatvaraju glavne ventile, ipak je to neko učinio na svoju ruku. Sve bi bilo drugačije da je taj nepoznati počinilac komšijski upozorio susede da pripreme zalihe. Ovako, napravio se lud, zavrnuo ventil, otišao da spava čekajući dok svane a svojim komšijama ostavio gorak ukus u ustima koji nije uspela da opere voda koja je ipak stigla posle intervencija više različitih komunalnih službi i institucija. Opet ćemo okriviti našu otuđenost. „Baš me briga što drugi pati, i treba da pati ako ja patim“ postaje rezon sve većeg broja ljudi, valjda besnih na ceo svet oko sebe, pa kud pukne da pukne. Ovoga puta je srećom pukla samo vodovodna cev a bojim se i šansa da se komšijski odnosi ponovo uspostave i budu bliski, ako ih ikada uopšte i bilo. Mada, lično – sumnjam.
Dobro jutro.

1

(Foto: timesofindia.indiatimes.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Pis, maco! (Foto)

Kad se mačka nađe tamo gde joj mesto nije…

 

1 2 3 4 5 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11.januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Od danas počinje nova godina. Zaista, posle spajanja praznika neki su imali sreću da odmaraju desetak dana. Mali, pravi, slatki zimski odmor. Od danas će sve profunkcionisati, svi će krenuti put radnih mesta pod uslovom da im ih je neko sačuvao. Ako se uzme u obzir da su neki čekali da se prošla godina završi što pre, evo, ova nova obećava. Sportisti nas oduševljaju, ponavlja se ono na šta smo navikli. Beograd je centar sportske Evrope, a Srbija započinje svoj vaterpolo proboj ka vrhu. Dovoljno za ohrabrenje je to što smo pobedili Hrvatsku, na redu je Malta. Novak je osvojio svoju prvu titulu i to je znak da ga i ove godine može pratiti pobednički niz, na koji nas je i navikao. Odbojkaši su izgubili kartu za Rio, ali dešava se. Ne da bog sve. Ovo će biti godina brojnih izazova, ako zanemarimo sport. Prestupna je, a prema nekim verovanjima, to su veoma ćudljive godine. U njima se ili plaćaju stari dugovi, ili se razrešava ono šta je zavezano. Srbija se, opet mora suočiti sa brojnim izazovima. Od zavezane i sputane, treba da se nekako uzdigne i široko raširi krila. Ali… Kao da nam se, opet, ne da. Iz komšiluka stižu neke čudne vibracije, blago rečeno. Opet se neko igra. U stvari, ako se malo analitički zagledamo u prošlost, oduvek je to bilo zabibereno od strane svetskih moćnika. Kao da smo se malo razmahali pa neko jak i moćan pokušava da nas vrati u glib iz kojeg smo počeli da se izvlačimo. Uostalom, čemu priče o datumima, jubilejima, oružju ili napetost zbog skrnavljenja verskih objekata? Šta će nam to? Pokušaji da se isprovocira tradicionalno tanak srpski živac moraju da budu osujećeni mudrošću i strpljenjem. Nikako drugačije. Očekuju nas pregovori, razgovori, dogovori, a kad se emocije probude glava se lako usija. Neka opšta mesta ostaju i dalje – smanjivanje administracije a povećanje broja zaposlenih ali onih koji svojim radom pune budžet, zatim smanjivanje državnog duga, investicije i uređenje javne scene, evropske integracije, održavanje dobrih odnosa sa susedima ali i svetskim silama. Neće biti lako, ali, iz ove kože se ne može. Izabrali smo teži put, ostali smo ovde, i sada možemo samo da vlastitim snagama uredimo živote tako da i oni koji su otišli požele da se vrate. Moguće je! Dobro jutro!

čvor

(Foto: neznase.ba, ilustracijKos)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (10. januar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – golub-gurman

Taman sam se na pijaci našao ispred štanda jednog privatnika koji prodaje sušeno meso i slaninu, kada spazih goluba koji mu je sleteo na plastičnu kutiju sa čvarcima. Ni pet, ni šest, golub uze u kljun jedan čvarak i ubaci ga u sebe. Pa drugi. I treći. Dok se siroti gazda snašao, golub-gurman je već odleteo!

„Dabogda umr’o od holesterola“, dobacuje za njim jedan nasmejani prolaznik koji je, kao i ja, video celu neobičnu situaciju. Gazdi od čvaraka nije bilo do smeha. Nije baš najbolja reklama da se zna da mu golubovi kljunom pretresaju čvarke, koje ćete posle možda baš vi da kupite.

Čuo sam ja da ima ptica koje jedu meso. Eto, recimo, orlovi. Ali, ideja da golub zameni maslinovu grančicu čvarkom, to mi nikada ne bi palo na pamet. Jeste da je „mir u svetu“ nešto za šta se samo uporno zalažu misice, ali onda stvarno ne znam kako da tumačim ovaj gurmanski prelazak na masniju stranu. Ili – zima ne bira izvore energije.

1

(Foto: joyreactor.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (9. januar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

Moderna crtica

Nekad se pitam da li nam se uvek i u svemu serviraju određeni trendovi pa ona velika istina da su ukusi različiti i da o njima ne treba da raspravljamo, povremeno nema smisla. Najbolji primer za to su modni trendovi, ali ima i drugih stvari. Namirnice i vrsta ishrane koje se preporučuju, načini relaksacije, vrste lečenja određenih tegoba, mesta za odmor, televizijski program pa čak i muzika… Trendovi u svemu pomenutom menjaju se sve brže, a nešto za šta se pre nekoliko godina tvrdilo da je lekovito „najnovija istraživanja“ pokazuju da je štetno. Sve ovo se daleko najbolje i najbrže sagledava na primeru garderobe.

Koliko god da ne pratite modu činjenica je da garderobu svi kupujemo s vremena na vreme, a upravo ako ne želimo da pratimo modne trendove najbolje ćemo sagledati apsurd o kom pričam. Zato ne čudi što za naše devojke često kažu da su sve „izašle ispod štanc mašine“. Na primer, ove zime vam se nosi nešto žuto. Aj’, čik, nađite žutu kapu! U ovom slučaju izgleda da je učenje pletenja rešenje, osim ukoliko imate tu sreću da vam se neko od rođaka bavi ovom veštinom i voljan je da vam izađe u susret. Vaš omiljeni tip džempera nije vam baš nimalo dosadio, ali takav model ove godine apsolutno nije moderan i samim tim ga nigde nećete naći.  Komadi odeće koji se uvoze su po pravilu identični bez obzira na proizvođača odnosno šanera kod koga kupujete. O obući da ne govorim. Srećom, pošto živimo u Srbiji i jedva sastavljamo kraj s krajem, slabo ko o ovome priča, iako se svi oblačimo manje-više isto, a to je upravo onako kako je „diktirano“. Uniformisani smo hteli to ili ne, samo se malo osvrnite oko sebe…

Dobro jutro!

1

(Foto: Pablo Picasso, „Woman Wearing Yellow Hat (Jacqueline), lasvegasweekly.com, ilustracija )

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

Čuo sam da je nekadašnji košarkaš Žarko Paspalj spasao više od hiljadu i petsto ploča iz arhive Studija B bačenih na neku deponiju. Neko je, pretpostavlja se novi vlasnici ove kultne medijske kuće, odlučio da se reši arhivskog blaga koje je zaostavština poslednjih četrdeset i više godina. Neverovatno je to da se tako lako odričemo nečega od čega bi drugi napravili novac, biznis, ili društveno odgovornu kampanju. Ploče se retko mogu pronaći na tržištu, jer ih objavljuju samo velike zvezde. Publika želi da se vrati vinilu, ali opet to nije dovoljno jaka želja da bi kompanije za proizvodnju ploča ponovo pokrenule masovnu proizvodnju i imale veliku zaradu. Dakle, prva ideja koja mi pada na pamet bila bi muzejska zbirka za sve nostalgičare koji bi mogli da je pogledaju ali na njoj ponešto i kupe ako im baš zapadne za oko. Ili recimo, neki starački dom koji još uvek ima ispravan radio prijemnik sa gramofonom. Zamislite radost penzionera koji bi slušali pucketanje preko divnih nota evergrin melodija i emocije koje bi im takva aktivnost budila. Ove ploče mogle bi se pokloniti ili prodati na više načina, meni su samo ova dva pala na pamet. Mogla bi da se napravi licitacija za izgradnju Doma za nezbrinute. Izračunajte, tu je bilo više hiljada ploča, neka svaka košta po 500 dinara, pa to je bar jedna stambena celina od 100 kvadrata koja bi primila bar 40 ljudi na obrok. Ali, ne. Očigledno je najlakše bilo prebaciti taj zlatni rudnik u reciklažni centar i tako zaboraviti sve one radosti prikupljanja ploča iz celog sveta koje su neka bile motiv za stvaralaštvo uglednih malih ljudi iz Radija. Ne počinje istorija od nas. Ako nas je bog pogledao, tutnuo nam šaku para u džep, dao nam nešto legendarno i poštovano u ruke, na upravljanje, ne znači da treba da se igramo njegovom istorijom i tradicijom. Kad tad može nas, istorija u svoj dnevnik upisati ili kao lošeg učenika, ili još gore – negativca koga će buduća pokolenja pamtiti po slavnim nedelima. Jedno od njih moglo bi da bude i ovo olako odbacivanje plastike koja bi nekom ko voli muziku bila veoma bitna.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.tportal.hr, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Falš budale – Uvlačenje po meri – Kod Cece u vojsci

(KVAKA 202četvrtak, 7. januar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Najpre su Slovenci hteli da nam preotmu ajvar, a Česi šljivovicu… Sad je na redu porodica Valč iz Minesote koja hoće umesto nas da registruje meso za vegane, tj. poizvode koji izgledaju kao da su od mesa – a ipak nisu; ili da su od mleka – a ipak nisu…

Dakle, sve ono što mi odavno jedemo, jer trgovcima i državi ličimo na budale – a ipak nismo…

***

Udruženje američkih psihologa upozorava da je loš šef na poslu štetan po zdravlje isto koliko i duvanski dim u kancelariji…

U realnom životu nije lako izbeći ni jedno ni drugo, pa valja naučiti tehnike koje umanjuju štetu. Iskusni ljudi to rade po navici – oni savršeno znaju kad je je potrebno manje, a kad je zdravije – dublje uvlačenje…

***

Poznata je stvar da su mnoge narodne i vojničke pesme doživljavale promene i bile prilagođavane političkim prilikama. Samo se ubacivao novi tekst…

I, zato ne bi bilo čudno – posle zamerki sadašnjem-bivšem ministru Gašiću da je u Kruševcu angažovao vojsku da kuva rakiju i kelneriše tokom novogodišnjeg koncerta – da i numera Istruli mi dunja u fioci dobije dodatak dragi mi je kod Cece u vojsci, a da zlobnici umesto dunje misle na ostavku…

2

(Foto: ekonomski.mk, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. januar – Crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Imao sam dve babe, po ocu i majci. Obe su bile žive u vreme dok sam bio dete. Bile su daleko od mene i retko smo se viđali. Jednom godišnje. Ali, zato je uvek pored mene bila jedna tuđa baka, a opet više moja nego svojih unuka i praunuka. Tako je život udesio da ona bude deo mog odrastanja. Zvala se Milena, ali su je svi zvali Mika. Živela je u jednom prelepom šumadijskom gradu, u naselju Đunis, u kući koju je opština nazvala – dvor. Ona je bila krivac što sam zauvek zavoleo svoju veru, tradiciju, običaje i verovanja. Ona je sve znala. Kako se šta radi, šta valja a šta ne. Kada nešto treba započeti, ili kada odustati. Sveštenika je primala u kuću samo pre podne. Komšije su je volele jer je bila oštra, mudra, pravedna i čestita. Bila je najstarija u kraju, ali niko je nikada nije mogao da prevari. Išla je redovno u crkvu. Slavila je slavu Đurđevdan i Lučin dan. Vaskrs i Božić se podrazumevao. Mene je mnogo volela. Nekada davno, pre četrdesetak godina, ja sam postao njen jedini položajnik. Sve dok nisam otišao u beli svet, svakog Božića, čekala me je u pola šest,  gurkala da prodžaram vatru jer se tako valja, onda mi iznosila kiflice i vanilice da ih samo probam i zakazivala ručak.  Obično za dva posle podne. Za ručak bi spremala supu, rinflajš, sarmu, džiger sarmu, pečenje i kolače. Sve to zalivali smo, ona crnim vinom, a ja nekakvim klakerom ili kabezom. Tako je ona zvala neke svoje sokove od kupine, maline i višnje. Kasnije sam se uverio da klaker i kabeza ni izbliza nije Mikinim sokovima, ali ko me je tad, kao dete, i pitao za razliku. Lomili smo česnicu, a ona bi uvek nameštala da ja dobijem paru. Onda bi sledio poklon. On se sastojao od šarenog, izvezenog boščaluka u kome su se nalazile vunene čarape, obavezno košulja, maramica, ratluk ili žele bombone i pare. I tako svake godine, sve dok nisam napunio 17 godina i odselio se u neki beli, pokvareni svet u kojem i danas obitavam. Otišla je moja baba Mika bogu na istinu sa 104 pune godine, bog da joj dušu prosti, a meni ostavila uspomenu na prošla lepa vremena od kojih će možda neko, ko čuje ovu priču, isplesti nekom majušnom položajniku vlastite uspomene od kojih će živeti za tridesetak godina. Uspomene na blede, a ne blede ni likovi onih koji su nas zadužili svojim dobrim delima. Eto, ja moju baba Miku i sada vidim kako mi prinosi boščaluk. Tako mi je lepši svaki Božić, dok se sećam onih davnih, prošlih. Dobro jutro!

Working by feel, 101-year-old hands grasp a green crochet needle and guide rainbow-colored yarn through a cluster then out of it to catch the yarn and pull it through again. She misses. She tries again, and misses once more, sometimes three times before successfully completing one stitch. Jerry Dillon can only see a grey hole where her beloved project is, having lost most of her sight to macular degeneration in 1998. “I guess I’m pretty stubborn,” she said. “I’m not going to give up.” Dillon has been sewing, knitting and crocheting for charity since the 1940s and doesn’t intend to stop. She’s discovered one last crochet stitch that she can accomplish despite her blindness, and she gives the afghans that she works on each day to Project Linus, a group that provides handmade blankets to children in need. She never meets the people who receive her fruits of her labor but she knows that they are appreciated. “I hope that it’ll keep them warm and they will give something to someone else afterwards,” she said. “That’s how payback works.” Photographed July 2, 2012.

(Foto: blogs.sacbee.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Praktične bebe – Trezni rastanak – Forhend lopatom

(KVAKA 202utorak, 5. januar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

U Beogradu se protekle godine rodilo preko 20.000 beba, što je rekord u poslednjih 30 godina…

Nema tu nikakve misterije, niti takozvanog bejbi-buma. Pre će biti da su bebe postale praktične. Pošto će i onako kad-tad morati da se presele u Beograd, zar nije mnogo jednostavnije – da se odmah i rode u njemu…

11

***

Nije tačno da se samo odlazi iz Srbije. Ljudi i dolaze kod nas, naročito za praznike… Nego je veći problem u tome što odu čim se otrezne…

***

Postali smo potpuno neobjektivni: svi verujemo Đokoviću kad kaže da mu u Dohi i laki povetarac kvari trening, jer zanosi tenisku lopticu… A ironišemo kad Goran Vesić i beogradski komunalci kažu da u meču – na neslanoj podlozi bez rizle – nije bilo lako doći do poena, zbog košave! I da je potpuno omanuo dvoručni forhend, jer je pahuljica stalno bežala sa lopate…

(Foto: olimpodgoricu.me, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (1. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Da li ste primetili da se u poslednje vreme na autobuskim stajalištima u centru grada mogu videti različite reklamne poruke? To je u redu, verovatno se na taj način GSP snalazi da nadoknadi gubitke zbog smanjenog broja plaćenih karata. Međutim, ono što nije u redu, jeste to što na tim istim stajalištima nema vidno okačenih pravila ponašanja putnika u vozilu. Umesto što glasno telefoniramo, ne ustajemo starijima, guramo se, galamimo i svađamo se noseći glomazne torbe i saksije, trebalo bi da pre nego li kupimo kartu u uđemo u autobus razmislimo da li se razlikujemo od onih koji nam smetaju. Na tim ljudima je da suočeni sa našim finim, kultivisanim ponašanjem, menjaju vlastito bez prinude i straha od visokih kazni. Izgleda da će i nova zakonska regulativa uskoro promeniti mnogo toga kad je u pitanju stanovanje, javni i kućni red, život uopšte. Imaćemo obavezu da brinemo o svojim stambenim objektima, da budemo civilizovani, i da svojim bahatim ponašanjem zauvek kažemo zbogom. Neće to moći preko noći da se promeni, ali država zna za to kako ubrzati promene. Kažnjavaj i ne nagrađuj. Nismo mi toliko fini da poštujemo ono što nam vlast naloži, nego će nas u red opet dovesti zaprećene visoke novčane kazne. Sve dok se ne promenimo u glavi, ništa od toga da smo s jedne strane građani a sa druge nepismenje seljačine iz Prćilovice. A do tada kao do Soluna, trebaće nam bar tri somuna ali bez deset sa lukom pride. Dobro jutro!

1

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar