Ustanak (17. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Krenula je kampanja u Srbiji. Još ne znamo ko su kandidati, za neke smo očekivali da će biti, a za neke navijamo da budu. Ne znamo da li će biti predsednička, parlamentarna, lokalna, ali vidimo da je već počela. Počelo je napuštanjem studije gde su se suočili vladin i nevladin sektor. Ponovo je krenula priča o tome ko više voli Srbiju i da li radi u interesu svoje ili neke druge države. Potvrđuju to i događaji koji se kao na filmskoj traci ređaju jedan za drugim. Ko li će odneti pobedu, pitanje je koje već okupira javnost. Da se manemo političke kladionice, da pogledamo šta možemo da očekujemo kad se taj cirkus u najavi završi. Najveća stranka još uvek ne objavljuje ime svog kandidata, opozicija još uvek glasno razmišlja kome će i ko da da prednost. Onaj nesrećni voz koji je zaustavljen u Raški je dobro došao za političko obračunavanje. Premijer reče da Srbija grabi napred bez obzira na to što će izborni proces sve nas omađijati neverovatnim političkim sučeljavanjima, aferama, zapaljivim govorima i ostalom pozamanterijom skandala. Nema veze, i prošle godine smo imali izbore pa su Svetska banka i MMF rekli da smo u plusu i više nego što su oni procenili. Pustimo se tih svetskih finansijskih policajaca, da pogledamo mi u tanjire i novčanike? Promaja na sve strane. Samo nam je falila ova zima da upadamo u trošak dogrevanja zbog minusa koji se ne pamti od kako je struja izmišljena. I voda je problem, nema je dovoljno jer je trošimo nemilice da se ne zamrznu slavine u avlijama. Telefoni rade, a gluvi – punom parom. Šta je ko rekao, ko je kome odbrusio, ko je koga prevario a ko bio obmanut. Samo se strpite malo, već je počelo. Za sada smo još ispred startnih pozicija a do cilja je daleko. Predaleko, još uvek, za neku izmaštanu, normalnu Srbiju. Dobro jutro!

1

(Foto: RS4 Security, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. januar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Dobar čovek

 

 
Ne mislim da sam osoba od intuicije, ali svako od nas prepozna očiglednu dobrotu i ljubaznost. U moru ljudi sa kojima se susretnete u prevozu, na ulici, pošti, prodavnici, pešačkom prelazu, koncertu, čekaonici, blago je videti osmeh, finoću, uviđavnost. Porodicu takvih ljudi upamtila sam još pre koju godinu, na liniji trolejbusa 29.
Ka gradu bismo ušli na istoj stanici, on i ja, oboje u „pekarske smene“, oko 5 ujutru. On u fluorescentnom prsluku ili narandžastom kombinezonu sa par plavih pruga, ja u „civilu“. Retko kad bi seo, a ako sedne, čitao bi neku knjigu. Za prevoz, podebelu! Ponekad bih opet videla tog čoveka mirnog izraza lica, bez grča, blago umornog, ali nekako kao da govori „ide se dalje, iz dana u dan…“. U popodnevnim satima srela bih celu porodicu, lepu nasmejanu ženu bujne crne kose i simpatičnu devojčicu u osnovnoj školi. Šapuću međusobno, kikoću se, pričaju s puno ljubavi, On i žena se često drže za ruku i planiraju lep ručak.
Pre neki dan, videla sam članak koji je uveliko deljen na društvenim mrežama, naslov kaže „Čisteći ulice završio fakultet u petoj deceniji, voli knjige i nada se nastavku studija“, a na fotografiji – on!
Arslan Bajramoski radnik je „Gradske čistoće“. I dok mu je posao da čisti gradske ulice, slobodno vreme koristi za sopstveno obrazovanje. Arslan je zaljubljen u knjige i godišnje pročita 50 knjiga zbog čega ga zovu i Aca Filozof. Pre četiri godine upisao je i fakultet. U petoj deceniji dobio je stipendiju i postao student ekonomije. I, verovali ili ne, školu je završio u roku, iako su mu govorili da odustane. Najveći problem nisu mu bile knjige i obimno gradivo, već trema. Dao je 29 ispita i završni rad. Iako je dobio diplomu, još uvek radi sa metlom. Imao je ponudu za posao magacionera, ali je zbog problema sa kolenima odbio. Dok čeka bolji posao, za koji su nadležni u Gradskoj čistoći naveli da je u planu, Arslan je dobio priliku da svoje studije nastavi. Dobio je školarinu za master studije, koju je sa oduševljenjem prihvatio, ali takođe još od jedne stvari ne odustaje, a to je čitanje. Letos je pročitao “Braću Karamazove”, “Zločin i kaznu”, sad trenutno čita “Idiota”.
Znamo da dobrota i vrednoća u ovom svetu imaju tešku prolaznost. Međutim, rekla bih da to zavisi iz kog ugla gledate na uspeh. A biti kvalitetan čovek, najveće je dostignuće, a pitanje karaktera je koji način će bilo ko da odabere da bi iskoristio ovaj jedan život koji imamo.

Dobro jutro!

2

(Foto: www.pinterest.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. januar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

„Okićeno“ drvce 

U ovo doba novih godina, nekako je logično pričati i o ukrašenim drvcima – mada ko je hteo da kiti jelku, odavno je to i učinio. No, preko puta moje zgrade stoji drvo koje je godinama „okićeno“ – raznoraznim krpama. Niko se više ne seća kako su one tamo dospele, po svojoj prilici su bile izbačene iz obližnje zgrade i strateški se rasporedile po granama.

Ovako okićeno drvo nije postalo, na žalost, turistička atrakcija, ali se komšiluk saživeo sa time da gleda krpe sve ispranijih boja i da se čudi kako to da vetar nije taj džumbus rasčistio. Očigledno, „ukrasi“ su dovoljno teški i opstaće tamo još dugo vremena, dok sunce, kiša, sneg i vetar ne učine svoje. Dekoracija je, bar, tokom leta – kada drvo olista, malo diskretnija, ali zato itekako dolazi do izražaja kada dođe zima i lišće opadne.

Postavlja se, doduše, još jedno pitanje. Da li će pre ove krpe da otpadnu sa drveta ili će neki veseli komšija da ga „zalije“ bespotrebnim viškom tekstilnih materijala koje ne želi da odnese u đubre. Definitivno, ne bi valjalo da to preraste u novi „modni“ trend.

okiceno-drvo2

(Foto: Vlada Todorović)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Dosta, sad je stvarno dosta. Toliko kuknjave na svim mogućim aberšerovima o tome da je sa deset centimetara snega i minus devet stepeni ovo jedna od najgorih mogućih zima koja je strefila Beograd. Kako će dečica u školu, da li će da ih pitaju po ovom kijametu, hoće li moći da se probiju gradskim prevozom do škole, da li će moći da kupe doručak ako krene vejavica i ko zna šta još smo pitali juče. Otkazan ispit iz vožnje, zato što nisu očišćene ulice, a poligon se iako očišćen ponovo zabeleo. Ma, nemojte kasti, što bi rekle Lale. Sve funkcioniše besprekorno, naročito u strmim delovima Autokomande. Pitajte srpsku majku, ona je sve snimila, objavila i pomogla kad joj se autobus zakovao u kuću. Doduše, nije bilo više od dvoje lakše povređenih hvala bogu, ali ipak je moglo da bude mnogo gore. Zaleteo se vozač, ponela ga atmosfera u stilu „deco je l’ volite brzu vožnju“ i eto.. Nije tu kraj. Jutros je bez grejanja centar Beograda, a jedan od funkcionera kaže na sve to da će biti napeto. Ma, biće hladno, kome je do napetosti?! Voz je prošao na crveno i tresnuo u teretnjak koji ga nije ni osetio. Ali zato jesu putnici kojih je dvadeset dvoje povređeno. Svako svoju muku muči, i njemu je vlastita najgora. Ima još, samo neću da vas nerviram. Zamislite kako je tek na Pešteru, gde stoka propada od minusa i žeđi, ili u Ivanjici gde nemaju više stočne hrane jer je sve zavejano? Ili Timočka Krajina, Kopaonik gde se najbliže komšije ne viđaju po mesec dana, sve dok sami ne prokrče prtinu. I ništa, ćute. I ako bi hteli da nešto zavape to nema ko da čuje, zapiše ili snimi. Hajde, da ne nabrajam samo: da li znate da postoje ljudi koji su već 12 dana bez zdravstvene knjižice iako su svi nameti plaćeni? Ili da u redovima za zdravstvene knjižice ili lične karte ljudi provode više sati a neki naplaćuju čekanje u redu umesto vas? Znate li koliko je ljudi dobilo otkaz posle Nove godine? Da li ćemo kad grane sunce na proleće vaskrsnuti ili imati neki drugi razlog za kukumavku? Poplave, možda? Šalim sam se, nisam ja prorok.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.pinterest.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. januar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Uvek se ponešto šapuće, šapuće

Ko vidi put od snega, danas ide u školu – ukratko bi tako glasilo uputstvo Ministarstva prosvete u dogovoru sa školama i službama sektora za vanredne situacije. Mnogi danas pakuju i rezervne čarape u ranac, sa svaki slučaj. Za prvi dan nakon raspusta i nije nužno natrpati odmah sve knjige i sveske za raspored od srede. Bar su nama, ranije, opraštali ako se to desi. Ako je bilo najavljeno usmeno odgovaranje ili kontrolni zadaci, znalo se i pre Nove godine. Ako uspemo da namolimo nastavnika da se to odloži, uspemo, ako ne, pokaže se ko je učio, a ko nije. Međutim, prosvetni radnici su po svemu sudeći zapravo servis za čitanje udžbenika grupi od tridesetoro đaka i nema mnogo mesta da grade svoj autoritet van preporuka i uputstava Praviteljstvujuščeg sovjeta. Pa zar se toliko nema poverenja u nastavni kadar zemlje koju vodite? Koliko puta smo samo od raznih političara čuli kako smo mi „specifična nacija“, „tvrde glave i čudnog mentaliteta“, kako nas je potrebno usmeravati, prevaspitati za 21. vek, i kako baš oni znaju šta je dobro za nas? Lekari imaju preporuku, tačnije, pravilnik nalaže da je sasvim optimalno vreme pregleda pacijenta oko deset minuta, normativno 6 u satu. Džaba završen medicinski fakultet, birokratija je tako izračunala. Preporučiti nastavnicima da, eto, baš prvog dana nakon raspusta, zbog hladnoće i gripa, ne ispituju đake, deluje kao da ste nekom početniku, šegrtu, poverili posao, pa ipak odlučili da je lakše da sve sami završite brže i onako kako ste tačno zamislili. Kod dece ne možete kupiti političke poene. Ni kod životinja, isto. Zato nešto i nisam čula da ministri apeluju da, tu i tamo, budemo dobri prema njima, koji nam ne mogu ponuditi glas, ali mogu ogledalo i sebe.

Dobro jutro!

01

(Foto: Creative Fan, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić
Pune su nam novine fotografija i priča o delima savremenih junaka, spasilaca onih nesrećnika koje je sneg blokirao širom Srbije. I treba tako, neka pišu o njima, to su i zaslužili. Bili oni vatrogasci, policajci, vojnici, spasioci, svejedno – u pitanju su LJUDI koji pomažu drugim ljudima. A šta je sa onima koji su živi, a nisu ljudi, a ipak i dalje vole ljude koji su ih napustili i zaboravili? To su naši bivši rasni ljubimci a sada mešanci, kuce, mace, mada su među ugroženima od snega i leda i naši labudovi sa Dunava, pa amblemi Beograda čuveni vrapci dživđžani, golubovi, senice, ćukovi, detlići… Ovaj jutarnji pozdrav Crtice razumite kao pokušaj otapanja leda u svim našim srcima, hteli da pomognemo ovim nemoćnim bićima ili ne? Kako je njima, zapitamo li se ikada? U nekim gradovima Evrope neki su tržni centri ostavili mesta za napuštene životinje da ispred lokala u toplim vrećama prežive hladne noći. Takođe, neki savesni ljudi u Srbiji su apelovali da se pticama ostavi hrana i sveža voda, a pokrenuta je i akcija spasavanja i udomljavanja napuštenih pasa i mačaka koji lutaju gradom izlgadneli mokri, promrzli i prestrašeni. Najmanje šta možemo je da otvorimo ulaze, prolaze, ili šta god što predstavlja kakav takav zaklon od vetra i snega, ostavimo malo hrane, ili vode i tako pomognemo našim prijateljima, životinjama i pticama, a oni će to siguran sam ceniti. Jedino ruka koja pruža može da očekuje uzdarje u znak zahvalnosti. A zahvalnost će stići čim grane sunce i krene jutarnja pesma veselih stanarica i mahanje repom čuvenih i dragih skitnica. Pa zaboga, ne ujedaju svi kućići a ne grebu ni sve mačke. Nisu baš svi golubovi i vrapci krivi za fleke po posteljini koja se suši napolju. Umesto što kukamo o sebi, setimo se da mi bar imamo nekoga ko će razumeti naše reči patnje. A koga imaju ovi mučenici? Nas, koji ih se ne setimo kad im je najteže. Trebaće nam za proleće, pomozimo im.

Dobro jutro.

1

(Foto: www.zastavki.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (9. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Ledeno doba u Srbija zakovalo je mnogo ljudi koji ne bi da mrdnu iz kuća ili toplih stanova. Međutim, danas napokon počinje prava radna nedjelja i valja nešto da se radi. Teško je izbaciti iz glave sve ono što smo tokom novogodišnjih praznika doživeli, nadajući se da će biti bolje. Još su prisutne slike sa beogradskog Trga Republike gde se lomila česnica, a na jednom portalu se videlo mnogo lica u čijim očima je bila neizvesnost, briga i glad. Grabilo se, otimalo za zlatnike i srebrnjake, a rezultat je mnogo bačenog hleba koji su posetioci gazili a golubovi strpljivo skupljali. Najave da će plate početi da rastu, a nova radna mesta biti otvorena valja prihvatiti za dozom opreznog optimizma. Prvi susret sa šefovima i kolegama posle nekoliko spojenih dana praznika predstavlja blagi stres, ali to nije ništa u odnosu na ono što sa zebnjom čekamo da nam se desi u ovoj godini. Od Kosova, preko poglavlja, MMF-a, visoke i one niske politike, sve pobrojano veoma utiče na malog čoveka koji zarad opstanka sluša i pamti samo dobre prognoze, a one loše trpa pod tepih ako ga ima, i ako na njemu nema rupu. A rupe će nam i dalje ostati, što u duši, što u novčaniku. Radni dani odavno su počeli za radnike zimskih službi, policiju i vatrogasce. Dok na mrežama gledamo kako im led okiva trepavice, a ruke i noge postaju tupe od studi i vetra, za utehu nam može poslužiti to što su naša radna mesta dobro zaštićena od sibirske hladnoće. Prošla je Nova godna, prolazi i Božić, vreme je da se radi. Još samo da znamo da li je ovaj početak vezan isključivo za spasavanje ugroženih i čišćenje saobraćajnica. Gde bi nam bio kraj da ovu zimu i sneg možemo da izvezemo?

Dobro jutro!

1

(Foto: Packing my Suitcase, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. januar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

LJUBAZNA CRTICA

Odlučih da današnji dan započnem crticom koja će govoriti o ljubaznosti, u skladu sa praznikom koji je pred nama. Nekako, češće primećujemo situacije koje su suprotne od toga. Kao da smo, silom prilika, izoštrili i vid i sluh za ružne stvari pa slabije primećujemo one lepe. No, ipak, ljubaznosti ima, itekako i to je dobro. Primer jednog dobro raspoloženog vozača koji me je pre neko jutro ljubazno i uljudno pozdravio pri ulasku u autobus, u startu me je zbunilo. Pomislila sam da se možda od negde znamo, pokušavala sma da se setim odakle, a onda sam shvatila da se javlja svima koji ulaze na prednja vrata. Možda je to bilo, onako, sezonski, u skladu sa prazničnim raspoloženjem, U svakom slučaju prijatno me je iznenadio. Do te mere, da sam počela da razmišljam kako li putnici, u sebi, reaguju na te pozdrave budući da je ovo krajnje neobična slika našeg gradskog prevoza. Pomislila sam čak da taj vozač pozdravlja svakog desetog, pedesetog ili stotog putnika, pa kome se posreći. Ali, zapravo, on je samo hteo da bude ljubazan i da nekome ulepša dan, pre svega, čini mi se, sebi. I zaista, kada smo ljubazni prema drugima ili kada nešto darujemo i sami se dobro osećamo.

Generalno, mnogo je toga bilo čudno u dvadesetšestici tog jutra: neki putnici su ustajali i ustupali mesta starijima, neki su čitali knjige, drugi su se ljubazno raspitivali za to gde treba da siđu, dok su im putnici isto tako ljubazno odgovarali. I ako mislite da sam se po izlasku iz autobusa probudila – varate se. Baš lepo, zar ne? Neka tako i ostane.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (5. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Ne znam da li postoji neko, ko je iole znatiželjan, a da već nije pogledao šta nam kažu zvezde za ovu novu godinu. Prvi sam pročitao nekoliko verzija različitih prognoza za sebe i shvatio da je najbolje da zahvalim bogu što sam živ, što sam tu gde jesam, sa svojima oko sebe. Ne sumnjam ja u astrologe, verovatno tu ima nečega što se može videti među zvezdama, ali ko još sme, i da hoće i da ume, da tumači aspekte da kaže recimo da će nekome da bude loše. Kad kažem nekome, mislim na ove, gore. Ko zna koliko bi lekovito bilo da neko pročita ono što mu odgovara, pa makar to i bilo bez veze s vezom. Afere, prisluškivanja, podmetačine, vanbračna deca, vile i stanovi, skupi automobili, međunarodni skandali, sve to pobrojano negde je zapisano u horoskopu za ovu godinu, ali – političarima. Za nas obične, ostaje zanimacija za ljubav, zdravlje i posao. Da li ćemo ostati tu gde jesmo, ili ćemo morati da pakujemo prnje i obilazimo nove poslodavce u nadi da će nam udeliti kakvo-takvo radno mesto, makar i za minimalac? Nekada smo imali državnog vidovnjaka Deda Miloja, od koga se jedino obistinilo da će da se „tumba po celom svetu“. Potom je stigao jedan ugledni dramski pisac koji je smislio kako će nam iz Koštunića stići med i mleko, a za njim i kojekakve vidovite proročice i proroci koji su predviđali svetlu budućnost u skladu sa time ko ih je „odozgo“ za to platio. Uostalom, zar se ne bi cela Evropa lakše snašla da im je neko ukazao na terorizam i veliku seobu naroda? Ostaje nam da verujemo jedino onome što se dešava sada i odmah, ako je lepo, da molimo Boga da potraje, ako je ružno, da što pre zaboravimo, kao i staru u odnosu na novu godinu. Tako je mnogo jednostavnije i lakše se vari. Tako ćemo puštati mnogo manje vetrova u čabar.

Dobro jutro!

1

(Foto: asztromiskolc.hu ,ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Erotika belog luka – Bezvizni noj – Smršajte u kilovatima

 

(KVAKA 202četvrtak, 5. januar 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Naučnici sa Karlovog instituta u Pragu testovima pokušavaju da dokažu da miris osoba čija ishrana sadrži beli luk deluje privlačnije na suprotni pol. Naravno, ne baš istog trenutka posle jela…

Dakle, zaštita od mračnih sila i gripa, plus erotsko dejstvo – sve to dobijate na jednom mestu. Vaše je samo kad kupujete, da pripazite da luk ne bude kineski… Ili da ubedite ženu da ga na terasi gajite zbog infekcije gornjih disajnih puteva…

***

Meštani Nakova, sela pored Kikinde, bili su malo zbunjeni kad su ugledali noja kako šetka šorom. Ispostavilo se da je ptica iz čista mira i bez pasoša došla iz Rumunije…

Međutim, ni ovaj seoski događaj nije bez političkog tumačenja. Za jedne je ovo primer kako bismo i mi mogli – kao i noj – da bezbrižno prelazimo granice. Za evroskeptike samo dokaz više da ni tamo nije sve bajno, jer ne bi, burazeru, noj tek tako bežao kod nas…

***

Holandski lekari tvrde da više temperature u kući i kancelarijama dovode do gojaznosti, jer organizam u komforu ne mora da troši kalorije na zagrevanje. Tako da u okruženju nije potrebno više od devetnaest stepeni…

Što se nas tiče, mi smo već sprečili debljanje od grejanja na gas i struju… A istopićemo i masnoću od centralnog grejanja. Tako da će kod nas najdeblji biti oni što iz šume nose drva na leđima…

11

(Foto: Care2, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (4. januar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Metla bez zadrške

Kao mala, uvek sam se čudila zašto baka mete prilaz do kapije, sa ulične strane. „Samo ti to meti tamo, ka travi s puta“, odmahivala je glavom na moje pokušaje izbegavanja posla i sklanjanja lišća koje će mi svakako biti pare u svetu mašte, a grančice produžena ruka umetnika i prirodnjaka istraživača. Znala sam da će sve to, kad-tad, čim dune vetar ili prođu kola, biti vraćeno u oblaku prašine na taj očišćeni trotoar.
Onda sam shvatila da tako zapravo funkcioniše politika, ekonomski, javni društveni i ekološki odnosi nas prema svetu. Ti pometi, pa će da se slegne dok ti više ni ne budeš tu; kad neko „digne prašinu“, moraće ti odati priznanje da si se trudio! Želeo si nešto da učiniš. Tako je i sa, čitam ovih dana, kanalizacijom i otpadnim vodama u Srbiji. Vi pometite iz svog dvorišta, a dalje, više ne znamo. Tako bi se, kada se ogole diplomatske floskule, zvučao stav nadležnog ministarstva poljoprivrede, i lokalnih samouprava. U EU je prosečna pokrivenost kanalizacijom 70 ili 80 odsto, u Srbiji je 17 odsto, ni Beograd nije potpuno pokriven. Ovo nam i nije najbitnija tema u državi, ali ne biste tako razmišljali, da niste u tih 17 odsto. Koliko znači funkcionalno kupatilo, možda nam neće Evropska unija pomoći, ali ko god da to bude, i poveća ovaj procenat, odlično. Ipak, ako se vratimo na početak ove priče, i kako se koristi metla u politici, više mi se čini da oblak prašine ide u našu travu! A, ako ga iskašljemo nazad, platićemo kaznu za zagađenje životne sredine. Prvo taksativne mere, a onda i podići finansijski moral, ali tamo negde 2020. godine, kada, baš gledam, planiraju da puste u saobraćaj leteće automobile! Dakle, treba mudroga nadmudriti, a metlom pažljivo rasterati štetočine, jer, dok je izbora kod nas, biće i asfaltiranih ulica i kanalizacionih cevi i većih deponija i većih kanti za đubre, ne brinite se, Evropo!

1

(Foto: Subotica.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (3. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

Znam da zvučim kao matoro zakeralo i da stalno nešto gunđam od ranog jutra, ali šta ću – moram. Kad vidim šta se dešava, onaj urođeni osećaj za pravdu mi prosto ne da da ćutim. Evo recimo, mnogo me je iznervirala jedna odluka Skupštine grada Beograda, donesena dva dana pre Nove godine po kojoj će prvorođeni dečak i devojčica u novoj godini dobiti po 300.000 dinara. Prvo što mi je zasmetalo je navođenje dečaka kao prvog, pa tek onda devojčice. Zašto ne devojčica i dečak, već mora obrnuto? Da se zna da je ovo Srbija i da je muško muško, a žensko tuđa kuća. Onda me iznervirala odluka o iznosu para koje će ta, sada već privilegovana, deca dobiti u odnosu na ostale koji su se rodili dan pre, ili dan kasnije. Po čemu je to prednost, roditi se prvi u Novoj godini? Meni se čini da je lepo obeležiti svako rođenje, makar i sa 3.000 dinara. Što mora trista? Da li znate da u Kamendinu živi jedno dete bolesno od srca, nedavno operisano, kojoj majka svaki dan za užinu da novac koji jedva odvoji od nadnice, a devojčica, inače odličan đak, svesno gladuje i laže majku da je kupila doručak, a novac čuva za „ne daj bože“ ako im ne produže ugovor za stanovanje u socijalnim stanovima? Ne znate ni da su tri beogradske bebe dobile novac koji je uplatila jedna privatna kompanija u iznosu od 600.000 dinara, ali zašto o tome Skupština grada odlučuje o iznosu, pitam se. Svejedno, ostali će dobiti bebi pakete i ‘ajd zdravo! Gradska opština Palilula obelela je obraz prema bebama jer će tokom godine svako prvo novorođenče dobiti na poklon bebi kolica. Ne pominjem ostale opštine a ni gradove širom Srbije, jer ko zna šta bi se sve tu našlo za gunđanje. Nije red, nekima je ipak ovo samo Nova godina. Da ih ne nerviramo….

Dobro jutro!

1

(Foto: funny-pics.co, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (2. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

Preživesmo novogodišnju noć. Od euforije ostade po koja uspomena fotografisana i na brzinu objavljena na društvenim mrežama. Videli smo, da ne kažem nagledali smo se. okićenih jelki, prelepih aranžmana od suvomesnatih proizvoda, kolača, torti i pića, naslušali topovskih udara, petardi i vatrometa koji su žarili vedro nebo nad Srbijom i šta sad? Prazno je posle praznika. Prodavnice obilaze retki, kupuje se ono što je zaista potrebno. Puste su i ulice osim jedne koja je juče u nekoliko varijanti širom Beograda okupila sve što se oseća dobro, raspoloženo i humano. Ulica otvorenog srca. Ponosni smo što smo uzeli aktivno učešće, kao i svake godine uostalom, naše je to čedo valja to uvek isticati. U ogromnoj gužvi pored bina sa najveselim, najsmešnijim i najmuzikalnijim učesnicima programa mogla se osetiti ona konstruktivna atmosfera koju bi valjalo preneti i na ostale dane u godini. Svako je koliko je mogao dao svoj doprinos, kupovinom simobola ulice skupljene su neke pare koje će biti uručene onima koje su najpotrebnije, ali to nije jedina suština ove jedinstvene manifestacije. Lepa poruka koju takođe možemo odaslati svetu jeste da ovde žive ljudi koji su posle svega pokazali svoje lepo lice ukrašeno crvenim nosićem a koji će ulepšati bar na trenutak nečije tužne živote. Pokrenimo sebe, snagu koju nosimo a koja se uspavala usmerimo na ono što nam svima može doneti dobro, ponajviše našoj Srbiji koja osim nas, dobrih, poštenih, čestitih, radnih i humanih nema nikog drugo. U to ime, neka ova godina bude u znaku Srbije – Srećne, Radne, Bogate, Inteligentne, Jake, i Atraktivne!

Dobro jutro, srećna Nova godina!

_sze1334

(Foto: Beograd 202)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (31. decembar – Crtica specijal)

piše: Dejan Grujić

 

Ako odete kod lekara, za najobičniji simptom tipa „boli me pod grudi“ verovatno je da ćete osim nekoliko uputa specijalistima dobiti i dijagnozu „to vam je od stresa“. Ako šetate ulicom, onako nezainteresovano, ali obraćate pažnju na prolaznike, u hodu ćete čuti „boli me glava, ne mogu da dišem, to mi je od stresa“. Vozač je napravio prekršaj, skrenuo slučajno u suprotnu traku, i nervozan što ga je policajac zabeležio u tefter, objašnjava ženi: „Samo mi se desilo, ne znam ni o čemu sam razmišljao, mora da sam zbog stresa dekoncentrisan“. Ako je tako, ako nam je stres kriv za sve, danas bi valjalo da ga se otresemo kao što se sneg otresa s ramena. Doduše, to će biti teško, ako još uvek niste sve pripremili, ako je frizura u haosu, on dolazi kuća je u haosu, cipelice nisu još uvek izabrane, a košulja neispeglana. Da li će sarma da se dovoljno iskrčka, ruska salata ohladi a šlag stegne? Ma, nema veze, ova 2016. godina nije bila laka, zašto bi nam samo tako jednostavno otišla? Treba da nam još koja porcija stresa, valjda da bi u narednoj godini sve bilo bolje i blistavije. Ne možemo mi bez galame, nerviranja, žurbe. Tako smo naviknuti. U to ime, neka je srećno staroj što odlazi a novoj, što dolazi, sve blagosloveno. Dan ranije, u skladu sa progresom u koji Srbija juri, srećna nova godina svima koji su slušali, koji slušaju, ili onima koji će tek slušati – USTANAK 202!

Živeli, dobro jutro!

1

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (29. decembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Spremate li se za novogodišnju trpezu? Hajde, šta čekate? Požurite! Akcijske cene su na svakom koraku. Još ako imate para, ja stvarno ne znam šta čekate? Pravac prvi megamarket pa među rafove! Ima tu svega. Od predjela iseckanog za serviranje, preko supa, kolača, bombona, čokolade, torti, sladoleda, sokova, kisele vode, vina, rakije, piva, samo trpajte u što veća kolica. Sve opcije plaćanja dolaze u obzir – i čekovi i kartice, gotovina – samo dođite i kupite. Međutim, ima jedan štos, koji već nekoliko godina proizvođači, tačnije njihovi majstori za reklame, prodaju potrošačima uz sve manje gramaže svojih brendova. Na primer, jeli smo čokolade od 100 grama po ceni od, recimo, 100 dinara. Onda je cena ostala ista godinama, ali se čokolada smanjivala za po 10 do 15 grama ali je ostajala u pakovanju iste veličine kao i nekadašnja. Skoro da nismo primetili kako se crna, magično slatka tabla stanjuje. Zato, sada plaćamo čokoladu od 75 grama isto kao i svojevremeno onu od sto. To se odnosi i na mineralnu vodu, pojedine supe u kesici i slično. Proizvođači isturaju svoje manekene menadžerstva u prve redove: to je svetski, i u trendu, a i cene godinama nismo menjali na radost potrošača, poručuju. To je nepravda, mi smo obmanuti, poručuju s druge strane predstavnici potrošača. I šta sad? Ima li rešenja? Ima, samo što u svakom slučaju odštetu kupac dobiti neće, baš kao ni proizvođač uvećanje profita na račun smanjenja broja zaposlenih ili količine sirovina koje koristi. Tek, sve u Srbiji funkcioniše bez problema, samo nam je ovo sada briga i alarm za uzbunu? Ma haj’te molim vas, ta man’ te me kao što ste nekad tamanili čokoladu. Ide Nova godina, šta stalno izmišljate nešto?! Uvek neki problemi, a oko nas magija kiča i lažnog sjaja.

Dobro jutro!

111

(Foto: Banjaluka.net, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Seks oštri memoriju – Braća po Hristu, i tužilaštvu – Crkva i država noću zajedno

 

(KVAKA 202 – četvrtak, 29. decembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Svoj doprinos nauci daje i kanadski univerzitet Mek Gil, koji u jednom istraživanju dokazuje da seks poboljšava memoriju. Naime, pomenuta aktivnost, prema ovim učenjacima, pomaže da se setimo apstraktnih reči…

Dakle, proverite sami svoje stanje i priznajte sebi pošteno kad ste poslednji put upotrebili, recimo, reč transcendentalno, a da ne govorimo abrakadabra… Pa vi vidite sad…

***

Nekad se za ljute neprijatelje govorilo da će se pomiriti tek na nebu, kad odu sa ovoga sveta…

Danas ne mora da se čeka toliko. Epske protivnike Dinkića i Karića može za života da pomiri i srpsko tužilaštvo, koje onda uverenje o bezgrešnosti šalje kancelariji Svetog Petra…

***

Prema pisanju jednog dnevnog lista, policijski inspektor iz Užica i đakon jedne užičke crkve privođeni su zbog sumnje da su pokušali da obiju seosku poštu u Kremnima…

Nije problem u tome što su oni pogrešili, nego što smo džaba odvajali crkvu od države…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (28. decembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Znam ja da se prase ne tovi za Božić, ali i da se tri dana pred Novu godinu ne priča o gripu. Ja moram. Jeste me zakačio ali pre par sedmica, i to možda nije bio grip već prehlada. Otkud znam, za takve stvari ne idem kod lekara. Ako kijate, curite, gorite, lomite se, previjate oblogama od sirćeta ili pijete litre čaja, aspirin ili „C“ vitamin, onda nema svrhe da slušate ovu priču. Znate vi vrlo dobro da li je epidemija prisutna ili ne, proglašavali je ili ne? Ne znam zašto čekamo to proglašenje, jer prema uglednom epidemiologu u penziji, Predragu Konu, „davno je objavljeno da su virusi gripa u cirkulaciji. Prati se samo intenzitet aktvnosti virusa gripa.“. Zatvarnje škola ispada potpuno neopravdano jer ko još bolestan dolazi u školu, ili ide na posao. Doduše, na posao ide ko mora. Lekove treba platiti, a oni se za prehladu ili grip uglavnom kupuju. To znamo da kutija čudotvornog praška lako pomogne, ali i odmogne ako se ipak na vreme ne obratimo lekaru. Ko će još da sada, pred Novu godinu zakazuje pregled, zbog tamo nekog običnog gripa? Onaj ko mora. Onaj što se zarazio dok je čekao red da zameni isprave bilo lične, bilo zdravstvene. Zato dok čekamo proglašenje epidemije, sačekajmo da ipak prođe Nova godina i Božić, pa Srpska Nova godina. Možda se do tada sve ovo oko gripa zaboravi i preživi.

Dobro jutro!

11

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Više masti nego svinje – Stanje sve tanje – Izvođač partnerskih uslug

(KVAKA 202 – sreda, 28. decembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Jedan dnevni sasvim ozbiljno prenosi iskustvo mladog momka koji se nedavno zaposlio i sa platom od 40 tak hiljada uspeo za 3 meseca da uštedi 1000 evra tako što je mesečno odvajao 200 evra.

Ovo mnogo liči na službenu statistiku, koja se inače dobija kombinacijom matematike prosečnog srpkog đaka i vranjanske procene: svinja 100 kile – 200 kile mast…

***

U proteklih godinu dana mnogim proizvodima zadržana je približno ista cena, ali je znatno smanjeno pakovanje. Tako je konačno ostvaren ideal: isto jesti, a mršaviti. Ovaj postupak se lako kombinuje sa dijetom isto raditi – manje primati. Za najteže slučajeve predviđen je tretman raditi, a ne primati ni dinara

Toliko za javno zdravlje od države… Ko hoće više, neka o svom trošku ide na program Čigota…

***

Ako trenutno ne stojite najbolje sa mužem, ženom, devojkom, momkom, uopšte ako je veza u krizi, uradite isto što i lokalna vlast za doček Nove godine: raspišite tender! Oglasite javnu nabavku za izvođača partnerskih usluga. Navedite detaljno reference kao i oni kad traže pevača; i ne objavljujte javni poziv – kao što ni oni ne objavljuju. Da se ne daj bože ne javi neko drugi.

I šta ovim dobijamo? Pa ono što daje demokratska procedura – idealnog kandidata uz najniže emotivne troškove… a sav dobitak podelite u mraku…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (27. decembar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

Novoizgrađena crtica

Često prolazim pored novih zgrada. Niču kao pečurke i izgledaju „neotpakovano“. Ne valja što, iako najčešće nije reč o divljoj gradnji, zgrade koje viđam kao da su projektovane bez konsultacije sa stručnim licima. Barem ne onim koji imaju veze sa dozvolama za gradnju i urbanističkim planiranjem. Tako vidite novu zgradu koja je u potpunosti zaklonila svetlost onoj do nje; umeju jedna drugoj da budu toliko blizu da komšije mogu međusobno da razmenjuju šta žele bez izlaska iz kuće. Nadogradnje umeju da nonšalantno zaklone građevinu od istorijskog značaja, a ima idrugih, sličnih primera. Navodi to na razmišljanje… Ne samo ono „ko im dade dozvolu“ nego se podsetite i nekih pravila tj. zakonitosti vezanih za gradnju kuće. Naime, inspirisala me je vest koju sam nedavno pročitala: Pobunili se u Irskoj i na Islandu zbog gradnje kuća na, tzv. vilinskoj zemlji. Danas ovo čitamo kao čudnu vest. A i kod nas je nekada važilo to pravilo. Ništa se nije gradilo na mestu koje se naziva vilino kolo. Tamo trava raste proređeno ili bujnije, što je siguran znak da su vile ostavile svoj trag. S vilama nije bilo šale…

Postojala su i druga mesta na kojima se nije gradilo: tamo gde je bila stara crkva ili kuća, na međi, na raskršću, na mestu sa lošom vodom, tamo gde je grom udario u drvo ili blizu groblja. E, ali to je bilo u staro vreme. Sad se o tome ne vodi računa. Gradi se gde bilo. Na mestima koja očigledno nisu na dobrom položaju jer su zagađena, ili suviše izložena dejstvu prirodnih sila. No, niko za to kao da ne mari, iako su nam danas znanja o graditeljstvu mnogo veća. Nužda zakon menja, a i ne verujemo više u vile. I mnogo smo sujetni. Mislimo da nam niko ne može ništa.

Kamo sreće da i danas oslušnemo ne bi li čuli dobar glas pre nego što nešto započnemo.

Dobro jutro!

1

(Foto: beobuild.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. decembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Mnogo se priča o pirotehničkim sredstvima jer je Nova godina, uz Božićne praznike, u stvari, sezona kada trgovci priotehnikom najviše para zarade od kojekakvih bučnih i kičasto šarenih vatri i eksplozija. Razumem da postoje ljudi, mnogo češće deca, kojima najveću radost pričinjava prizor koji čine: buka od jedne sekunde, bljesak od dve i šištanje koje potraje bar pet i onda bezbroj raznobojnih svetlećih kuglica koje padaju sa neba. Ne razumem lokalne siledžije, od sedam pa do dvadeset sedam godina, a možda i više, koji bacaju petarde iza leđa slučajnih prolaznika. Najveća je radost tim nasilnicima pogled na taj neželjeni pokret tela kojim se oslobađamo trenutnog šoka ili straha, svejedno. Ne znam da li se vama desilo, meni jeste. U trenutku sam razmišljao da se vratim i nalupam šamare bagri, ali odustao sam jer sam ugledao jednog psa, lutalicu koji je počeo da od straha trči u krug i tužno laje, više plače. Pokušao sam da mu priđem ali je on zarežao prema meni. Taman sam hteo da se udaljim da me ne napadne, kada se okrenuo i ugledao dripca od 15 godina kako se sprema da ponovo baci petardu u našem pravcu. E, tu već nisam mogao da se uzdržim. Koliko me grlo nosilo izgovorio sam nešto što ni onaj siroti uplašeni pas ne bi polizao sa maslom a ticalo se između ostalog polnog opštenja sa celom rodbinom i verbalnog serviranja obroka sačinjenog od svog mogućeg biološkog otpada čoveka. Naravno da je to bilo lekovito i da se siledžija sklonio kad me je čuo i video, a zanimljivo je da je pas potčao ka meni kao prema zaštitniku i počeo da laje u smeru odakle je trebala da stigne još jedna petarda. Čučnuo sam iz poštovanja i počeo da ga mazim a on je samo drhtao i cvileo. Nisam znao kako da mu pomognem. Jednom je neko rekao da ko je spreman da ubije psa, učiniće to i čoveku. Ovde su stvari obrnute, pa vi sad vidite šta je pametno da uradite kada vam mladunci zavape za pirotehnikom? Da li želite da budete suučesnik u ovakvim nedelima? Malo li je što su nam nekadašnji ljubimci, a sada odbačene lutalice, na ulici gladni, promrzli i sami, treba li još i da ih dodatno traumiramo petardama? Ja sigurno neću.

Dobro jutro!

1

(Foto: Zivotinje.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Čarobni pogled na ciglanu – Budžet u flasterima

(KVAKA 202četvrtak, 22. decembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Poreznici u Portugaliji za stanove i zgrade sa osunčane strane – ili za one iz kojih se navodno pruža lep pogled – predvidjaju dodatnu poresku tarifu od 20 odsto… Zbog protesta, vlasti se vade da će to ipak važiti samo za najskuplje lokacije; ali da će biti i obrnuto: umanjenje – za loš pogled…

Nadajmo se da će naši poreznici zadržati razuman stav da se porezi povećavaju samo na jevtinije stanove, jer se oni skupi, eto, slabo prodaju… A uvodjenje „poreza na sunce“ svakako bi ih dokusurilo. Toliko, da bi se u oglasima nudile ucenjivačke zamene: menjam stan u Borči sa pogledom na groblje, ciglanu i deponiju, za dva iste veličine na Senjaku…

***

Vozači odobravaju to što policija sprovodi pojačanu kontrolu brzine u saobraćaju, ali im nije jasno čemu kažnjavanje, ako zafali neki zavoj u kompletu prve pomoći…

Upravo takvo razmišljanje pokazuje da ne znaju: da gušenje, nagnječenje, uštinuće i slično može da doživi – i budžet… I da je tih pet hiljadarki kazne najbolji zavoj za njegovo obilno krvarenje…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. decembar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

Prednovogodišnja Crtica

Pre neki dan opet se ujutru nađoh u centru grada, tačnije na Terazijama. Bila je nedelja i hladno vreme, jutro maglovito i tmurno. Iako je već bilo deset sati, malo ljudi se našlo na ulicama. Drugim rečima, ko god je mogao još da bude u toplom, sedeo je kod kuće ili spavao. Grad je, istina, bio okićen, ali nisam mogla a da ne zapazim da izgleda avetinjski. Desilo se sigurno i vama da noću uđete u neki inostrani grad ili da ne prepoznate svoj u magli. Događalo vam se da po kiši, pljusku i nevremenu krenete nekuda i da se, pomalo izgubljeni, šćućurite u nekoj kapiji i čekate da prođe. A primetili ste i to koliko je sve lepše i sjajnije kad zasija sunce. Tada svi dobiju ideje gde bi i kako mogli da iskoriste dan na najbolji način – da urade neki nedovršen posao, da odu do prodavnice ili pošte, da prošetaju parkom ili započnu nešto novo. U takvim danima rađaju se lepe ideje za budućnost. Mozak nam bolje radi, radosnije mislimo o budućnosti.

Prošlonedeljnog jutra nisam razmišljala o započinjanju kakvog novog posla, ali sam nedvosmisleno osetila ono što svi znamo, ali zaboravljamo – a to je da jedan grad čine ljudi. Oni su njegov najlepši ukras čak i ako nisu obučeni u šljokice. Kada ljudi slobodno i vedro žive u jednom gradu i bave se svojim poslovima, oni mu čine čast i upotpunjuju ga. A oronule fasade, prazne kuće i ulice, makar i okićene, bez mirnih i zadovoljnih ljudi, ne znače ništa.

Dobro jutro.

11

(Foto: Pinterest, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Frojd u pletenim čarapama – Majmun finansijski ekspert

(KVAKA 202sreda, 21. decembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Ko veruje nauci, može da se okoristi rezultatima dr Gerta Holstedža koji preporučuje parovima da ni u spavaćoj sobi ne skidaju tople čarape, jer se njihove šanse da se domognu cilja duplo veće u odnosu na bosonogu čeljad…

Dakle, manite se lajf kouča, seksualnog terapeuta i sličnih specijalista – nego na prvoj pijaci nabavite domaće štrikane čarape. Ili pokušajte sami sa pletivom: malo klot, malo frket, tj. napred-nazad, pa dok ne stignete do ranfle…

***

Čak i za Induse, koji iz verskih razloga tolerišu prisustvo majmuna u gradovima, majmun koji je u hramu u gradu Vrindavanu jednoj vernici oteo torbu – zaista je preterao… Sa otetom torbom skočio je potom na neku terasu, izvadio iz nje svežanj novčanica i razbacao oko 150 hiljada rupija (preko dve hiljade evra) koje je prisutna masa razgrabila…

Gledano iz našeg ugla, ovaj majmun bi stekao velike političke simpatije: krade, brate, ali daje i drugima… Pa onda, stranac je, a ekspertski manipuliše parama – dušu dao za ministarstvo finansija…

A posle ovako nesebičnog gesta – jedino bismo još njemu poverovali u skori rast plata i penzija…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. decembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Moja drugarica Marta mi je poslala razglednicu iz banje sa oporavka. Moj drug Zoran javio se iz Egipta, poslao je takođe razglednicu. Čuvam ih, zajedno sa još nekoliko koje su mi stigle iz Amerike, Rijeke, ali i Noehausena u Nemačkoj. Mnogo su mi drage, ali ja nisam uzvratio istom merom prijateljima. Jednostavno, nisam imao vremena da odem do kioska, kupim neku razglednicu ili čestitiku, pa onda u pošti nalepim marku, pa pronađem sanduče i ubacim. Mislim, imao sam vremena, ali me je, što bi rekao običan svet, „mrzelo da se cimam“. E, baš tu je u stvari mnogo toga rečeno. Da li treba da nas mrzi da uložimo malo vremena i truda i nekome koga poštujemo i cenimo pošaljemo čestitku, na primer sada, za Novu godinu? Moguće je da su društvene mreže, mejlovi i mobilni telefoni krivi za to. A možda i nisu? Iščekivanje poštara, pod uslovom da znate da će nešto doneti, najlepša je „sreća koja se čeka“. Ali, mi ni za to nemamo vremena. Poštari dolaze prepodne, a tada su mnogi na poslu ili gde god već. Kako smo nekad bili uvek kod kuće? Tada je bilo sve drugačije, mi smo bili deca, majke nam nisu radile, imali smo vremena jer nije bilo interneta koji ga je prosto istopio. Godine mi prođoše u proveravanju imejla, Fejsbuka ili Tvitera, a nekada je sve to bilo sažeto u pismo, ilustrovano parče sjajnog kartona ili dopisnu kartu iz daleka. Možemo li da vratimo vreme? Ne. Ali, zato serveri pucaju, poruke se brišu i nestaju zauvek, a šarmantno kičaste novogodišnje čestitke ili razglednice ostaju za sva vremena. Makar to bilo na tavanu u staroj kutiji za cipele.

Dobro jutro!

10

(Foto: www.comlab.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. decembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Pahulje, mraz, staklo, šare, Deda Mraz, grejano vino, bina sa rasvetom i pevačica – ukratko bi tako moglo da izgleda poslednje veče ove godine ili prva noć nove. Sve je besplatno, grejanja nema, uostalom šta će nam kad su tu vreli ritmovi uz koje se skakuće i veseli. Sve plaća neko drugi, u naše ime. Lokalne samouprave se takmiče ko će dovesti atraktivnije vedete na improvizovane scene, a ponekad se tu i politički mešetari, naročito ako je na sceni umetnica bliska sa nekim moćnikom. Grad Novi Sad zadao je domaći zadatak Subotici da, umesto što novac iz budžeta grada izvajaju za izvođače na bini, isti usmere u fondove za bolesnu decu. Građani predlažu u Subotici, konkretno, da se osnuje poseban budžetski fond koji bi bio namenjen samo za potrebe lečenja bolesnih građana, bilo odraslih, bilo dece. Ta, man’te sada Novu godinu, poručuju u peticiji humani ljudi. Inspiracija za pokretanje peticija u Novom Sadu i Subotici, u stvari potiče iz Požege, gde je lokalna vlast odlučila da novac odvojen za proslavu donira bolnici. To je za pohvalu, jer građani nisu morali da vrše pritisak za nešto što je jasno kao dan. Nisu ovo srećna vremena, ovo su vremena humanosti i čovekoljublja, solidarnosti i skromnosti. Ako nas je grip prepolovio ovih dana, bilo bi lepo da nas zapljusne i epidemija otkazivanja nastupa estradnih zvezda na javnim dočecima Nove godine jer građanima nisu takvi skupovi vredniji od bolesnih mališana pa i odraslih ljudi. Za sada su dobrotom „zaražena“ tri grada. Ima li ih još na ovoj svetloj listi? Ko je sledeći? Od juče i Čačak ne da dva i po miliona dinara Lepoj Breni. I neka.

Dobro jutro!

11

(Foto: grfear.blogspot.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. decembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Od kako je počela sezona slava, još od sredine oktobra, možemo da pričamo na temu kakvi smo, i kao domaćini i kao gosti? Sezona slava trajaće do proleća, skoro. Od Svete Petke do Svetog Trifuna, redom, nikako da predahnemo od đakonija koje svaka domaćica pravi da im ne možeš odoleti. Skloni smo prejedanju i napijanju i to nije ništa novo. Ne znamo za „hvala , ne mogu više“ kad je sve ukusno. Otpuštamo kaiš, satirući sve sa stola kao popisna komisija. Nije novo ni da se umesto u tišini, svetac – zaštitnik porodice, obeležava tako što se umesto u domu, sve premešta u kafanu. Tamo se uz muziku i ciku, razdrljivanje košulja i igranje po stolovima, dešava da se na Svetog Nikolu umesto ribe služi pečenje, umesto vina i rakije toči viski ili tekila, a ponegde se čak i za kraj slavlja dovode dame za animaciju. Zbog gostiju, da upamte kako je bilo dobro na slavi. Sve ovo, na kraju treba da bude zabeleženo na društvenim mrežama uz bar sto lajkova. O običajima od starina malo ko vodi računa. Zato ću navesti neke lepe misli koje su izgovarali naši dedovi jer su očevi i unuci, pa i praunuci očigledno ispali loši đaci, da ne kažem nedostojni čuvari tradicije: „Domaćine, neka ti slava bude srećna i zdrava, da okupiš dobrotu oko sebe od ovoga lepog sveta. Neka na stolu bude sveća, žito, kolač i vino i neka za stolom bude onaj ko se Bogu moli i zna da je tvoj svetac što ga dvoriš vasceli dan do večeri. Podelite svi zajedno zalog od kolača i žita uz gutljaj vina, i srdačno razgovarajte. Neka sveća gori, a kad se razilazite, neka to bude onako kako ljudima dolikuje, bez tumaranja, prangijajanja i vriske u kasne noćne sate“. Eto, kratko, jasno i mudro za svakog ko razume. Neću dalje. Pošto je danas najveća slava u Srba, Sveti Nikola, neka je svečarima srećno i berićetno a gostima ugodno i veličanstveno.

Dobro jutro!

1

(Foto: commons.wikimedia.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. decembar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

CRTICA s porukom

Svojevremeno je neko ostavljao romantične, poučne i stimulišuće poruke po beograskim pločnicima. Već smo zaboravili na ovu ekstravaganciju koja je znala da nas obraduje i zamisli, kad ono, u Novom Sadu nešto slično. Neko lepi po banderama haiku stihove. Ne znači da se onaj naš sugrađanin preselio u Novi Sad. Jednostavno, ima domišljatih i sentimentalnih popravljača bulevara, ulica i naših duša – uvek i svuda. Pa kad se tako nešto neobično dogodi, ne moramo odmah pomišljati da je reč o istoj osobi.

U te što imaju dobre želje i žele ad sebi i drugima ulepšaju stvarnost, svakako spada niz diskretnih heroja. U poslednje vreme kao da ih je više. Tu svakako spadaju i oni koji sade cveće u sivim, urbanim sredinama zakovanim u beton, ili oni koji sklanjaju papire i kese sa travnjaka. Tu možda spada i onaj koji je na jednoj fasadi u Hilandarskoj ulici napravio „muzej zaboravljenih uspomena“. Mesto sa kog svako može uzeti ili ostaviti neki predmet za koji je bio sentimentalno vezan u nekoj ljubavnoj priči bez srećnog kraja. To su neki mali, sitni pozivi na kreativnost i bogaćenje života koji nas podsećaju da naš dan ne mora da bude ni siv ni jednoličan i da ponešto zavisi od nas u svakodnevici, čak i onda kada se u svemu poštujemo propise. Složićete se da je na banderi lepše videti haiku pesme nego čitulje ili oglase. No, da li ste primetili da smo se na ružne stvari, vremenom, navikli. Kad naiđemo na lepe čudimo se. Ali se i osmehnemo. Neka i vaše jutro bude s osmehom.

Dobro jutro!

1

(Foto: amandaquraishi.com. ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (15. decembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Đak ošamario nastavnicu u školi. Iz čista mira. Šokirana profesorka zažalila što radi posao vredan divljenja i poštovanja. Profesor se iznervirao, tresnuo knjigom o klupu, u stvari možda i u glavu učenika, ali to na sudu nije dokazano. Izgubio licencu. Ko zna koliko još ima slučajeva nasilja u prosveti, a da se o tome ne govori. Zbog sramote. Čije, pitam se? Naše.
U moje vreme, kad se znao neki red, jednom nisam napisao domaći zadatak. Slagao sam učiteljicu i ona me je povukla za zuluf i ja sam ustao. Izgrdila me pred svima i ja sam pognute glave seo. Pošto nisam smeo da lažem roditelje, odmah sam s vrata ispričao moju stranu priče. Prećutao sam ono o zulufu. Međutim, lajava drugarica je sutradan srela moju majku i sve joj istrtljala. Majka se vratila sa pijace vukući cegere ali i prut. Tako me je izmlatila zbog tog slučaja da i danas pamtim te batine. To nije bilo u redu, mislio sam tada a mislim i danas. Pa, šta ako nisam napisao domaći? E, odgovor na to pitanje krije se u razlozima zašto su nam deca takva kakva su, razbacana, napucana i drčna. Mi, njihovi roditelji smo ih navikli na to „pa šta ako nisi…“ i došli smo do toga da su prestali da pišu domaće zadatke, čitaju lektiru, rade fizičko, pa da beže sa časova, a sada evo i da tuku nastavnike, ili oni njih ako se to dokaže. Neki iz zabave zapale pijanog beskućnika a imaju samo 12 godina. Zato će Ministarstvo prosvete, ali i unutrašnjih poslova, da preuzme ulogu one moje konzervativne učiteljice i u slučaju nasilja naših junoša kazne izricati nama, roditeljima. Ima da platiš i robijaš, rođo, ako nisi na vreme pričao, ubeđivao, vaspitavao, ponekad i zveknuo kao što to činiše naši stari. Znam da će sada posle ovog „zvekneš“ da kriknu bolnim jaucima zaštitnici dečjih prava, ali njima naše kazne neće stizati. Nas, roditelje, najviše će boleti zadiranje u novčnik. To je sigurno. Pa ti vidi.

Dobro jutro!

1

(Foto: YouTube, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Iskijali zemni prah – Ubi me nezgodan broj – Pobegla kilava deca

(KVAKA 202četvrtak, 15. decembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Jedan od bivših Zvezdinih trenera kaže u novinskom intervjuu da bi voleo – kad jednog dana umre – da ga kremiraju i prah pospu po beogradskoj Marakani…

Medjutim, za razliku od drugih evropskih zemlja, zemni prah kod nas ostaje u vlasništvu države. Tako da je uzalud svaki fantazam da će jednom delije moći da vas udahnu, ili grobari da vas iskijaju…

***

Naučnici tvrde da je strah od matematike i brojeva zapravo strah od bola.

Nama ovo deluje uverljivo, jer nema brojke koja nas nije zabolela. Od državnih brojki, brojki na poslu – do onih što stižu na kuću. Pritom su štetni brojevi uvek veliki, a on korisni – mali!..

Najgore je što doktori kažu da su nam prognoze sa brojkama loše. Laički rečeno – već smo svoje odbrojali. Spasa ima samo za ono malo pravednika koji svoje brojeve čuvaju u stranim sefovima.

***

Kad je u autobus na liniji 95 u Beogradu ušla majka sa detetom – putnici su se okomili na jednu trudnicu da im ustupi mesto, dok su ostali mirno nastavili da sede…

Ovakva scena nije retkost, i ukazuje da smo svi mi u javnom prevozu pomalo trudni, tako da kontrolori bus-plusa vrlo često imaju ulogu babice, kod koje i kilavo dete lako potrči…

1

(Foto: Business Insider, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

 

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Gutanje domaće žabe – Erotska apstinencija – Vladika u romingu

(KVAKA 202sreda, 14. decembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Ornitologe zbunjuje činjenica da sve više roda preko zime ostaje u Srbiji… Izgleda da smo toliko osiromašili da ni naše rode više ne mogu do bare u inostranstvu… I bilo bi fer od države da im podeli ritske vaučere, uz kampanju progutaj domaću žabu!

***

Indus Svami Sivanandi kaže da je napunio 120 godina i to zahvaljujući uzdržavanju od seksa; dok naučnici iz Bristola tvrde sasvim suprotno: da upravo pomenuta aktivnost – i to u pojačanom obliku – predstavlja najbolju prevenciju od moždanog i srčanog udara, nekih vrsta karcinom, nesanice, i ko zna čega još… I da, čak, rizik od fatalnog ishoda umanjuje za 50 posto…

Izgleda da bi bilo najbolje kombinovati ova dva fantastična metoda…

Dakle, 120 godina života, po Svamijevom receptu, ali paziti da pritom ni jednom ne umrete, što vam garantuje „bristolska“ metoda…

***

Kad na ekranu ugleda patrijarha kako služi liturgiju, a vladika pored njega kucka u mobilni – stariji svet se malo ozlojedi; mladji, opet, smatraju da je fora definitivno kul, ali se pitaju zašto na kraju reklame nema poznatog slogana ostani u priči, osim ako preosvećeni nije bio u romingu…

1

(Foto: Zivotinje.rs, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (14. decembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Najviše volim da bistrim politiku. Uvek imam razlog za to, jer su dnevni događaji neverovatno inspirativni da u društvu svog komšije i prijatelja razvučem priču. Eto, sad baš pričamo o više svetskih tema u isto vreme: Tramp postavlja administraciju, Rusi nam donose poklone i mnogo obećanja, a Hrvatska stiska kočnicu na naše srljanje u evropski progres, a premijer ljut, ljut, mnogo ljut… Komšija i ja se ne svađamo oko tih tema. U stvari, nikad se nismo ni popreko pogledali. Lepo živimo, jedan kraj drugoga, svako sa svojim brigama. Recimo, logično je i komšijski da mi javi kad ne ugasim svetla na automobilu. Takođe, prirodno je da zvirnem na špijunku ako čujem da se neko muva oko njegovih ulaznih vrata dok je on na godišnjem odmoru. Ima tu još mnogo lepih iskustava mada znam da neki imaju i potpuno suprotna. Ima slučajava da se komšije tužakaju, neki završe i na sudu. Šta se čudite, kod nas ipak i dalje nekadašnji slogan tolerancije „da komšiji krava bude živa i zdrava“ ne važi ni na državnim a kamoli onim lokalnim okvirima. Nisu nam otvorena sva planirana poglavlja jer je Hrvatska stavila rampu. Komšije smo, imamo komplikovanu prošlost, ali bar budućnost bi mogli da promenimo. Neću ja da držim slovo punopravnoj članici EU kako treba da se ponaša prema zemlji s kojom je ratovala, koja se svih evropskih vrednosti drži strogo i po propisu, ali sam od mog komšije saznao da u stvari Hrvati treba Srbima da otvore sve moguće i nemoguće rampe i pomognu im da pootvaraju sva moguća poglavlja i na kraju što pre uđu u Uniju. Tako bi im se najjeftinije osvetili za sve. I za čokoladice, ako ćemo pravo. Ako već sami stoje na ivici finansijskog ambisa, zar im ne bi bilo lepše da im na toj ivici provalije društvo prave omraženi zlikovci iz Srbije? Tako misli moj mudri komšija. A šta vi kažete?

Dobro jutro!

1

(Foto: http://www.leptirica.com/, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. decembar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

 

Bez alata nema ni zanata

Kupovali smo cigarete na komad, lekove na komad, jagode na komad. Eto, ako neko hoće da radi, treba mu alat, očigledno, ali teško da će mu pomoći da ga kupuje na komad! Ne kaže za džabe ona stara: Bez alata nema ni zanata! Međutim, narod je toliko dekintiran da neki, za svoj novi početak čak i ako imaju znanje, jednostavno nemaju para za alat. I šta oni da rade?

Vrlo jednostavno – da pozajme alat! Ali, ako nemaju od koga da pozajme, onda mogu da ga – iznajme! Naime, videh na internetu da postoji sajt gde možete da iznajmite „alat na dan“. Recimo – umete da izbušite rupu u zidu, treba da izbušite rupu u zidu, niste još upoznali komšije, drugovi vam nisu baš skloni manuelnim radovima. Eto rešenja – umesto da kupujete alat koji će da stoji, posle, neupotrebljivan, vi iznajmite ono što vam treba, završite posao, počistite đubre i vratite alat. Koga zanima – iznajmljivanje vibracione bušilice na dan košta 300 dinara. Da li je to puno ili ne, znaće oni koji znaju šta sa njom može da se uradi.

Naravno, ovo je ipak više varijanta za ljude kojima je alat potreban s mene pa na uštap. Za onoga ko bi da se bavi nekim poslom, sigurno je da ovo nije rešenje koje je isplativo na duže staze. Ali, čak i njima možda može da posluži za neki početak. Ideja je, definitivno, sveža. Možda i uspe.

1

(Foto: LOL Bre!, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. decembar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Tender za novi Zender
Jedan od mojih omiljenih komičara, Irac Dilan Moran, simpatični mrgud koji ima fantastičnu moć da stereotipe pronađe u nečemu gde ih ne bismo sami uočili, rekao je jednu istinu i lažnoj političkoj korektnosti. Ispričao je kako je, putujući sa svojim stend-ap nastupima, bio i u Nemačkoj. Kaže, fini ljudi, ljubazni, odmereni, ispoštovali sve dogovore, dobar utisak. Ali, kaže Moran – meni džaba! Kad god ih gledam i slušam, i klimam glavom na to što govore, i lepo tako razgovaramo o svemu i svačemu, jedina misao u glavi mi je „Hitler, Hitler, Hitler, Hitler…“. No, nije rekao i naglas. On je svoj honorar od prodaje karata uzeo, i otišao dalje. Drugi komičar koji je isto sa mnogo intelekta provocirao političku korektnost, bio je montipajtonovac u ranijoj komičnoj seriji „Motel Folti“ u kojoj glumi neurotičnog vlasnika motela koji u svakoj situaciji koja ne bi trebalo da je čudna, nađe pukotinu gde procuri njegova socijalna nelagoda. Tako su mu u jednoj epizodi došli gosti iz Nemačke, pa je svoje osoblje strogo opominjao: „NE SPOMINJITE RAT!“. U svakom obraćanju njima, baš njemu bi se desila frojdovska omaška, pa bi spomenuo rat umesto računa, logor umesto sobe i slično.
Mi ovde, u Radio Beogradu, Lili Marlen ni ne spominjemo. Ova zgrada nosi i deo gorke istorije četrdesetih godina prošlog veka. Ali, Nemci nam dolaze u Srbiju, tačnije, nisu ni odlazili, mi idemo tamo, ekonomija nas povezuje. I politika, kažete? Ne, ne, i to je sredstvo ekonomije. Gosti u Skadarliji su deo profita od privrede, ugostiteljstva. Smeta Lili Marlen, a ne smeta bahato parkiran džip srpskih „biznismena“, jer oni su naši. Ćuti, i ne diraj đavola. Da li je naš đavo Lili Marlen? Da li se, ako i jeste nekim slučajem bila provokacija, ovde možda mogao naći i treći komičar u nizu? Možda su oni čija su razmišljanja zaista opasna za okolinu, a dela teraju u nove sukobe, baš ta neka domaća kulturna gospoda koja evriće, ne dinare, zadene muzici i konobarima? Da li je vikanje na goste za otkaz – i jeste i nije, možda nije jer su mu namere verovatno bile iz poriva časti i bunta protiv ugnjetavača, a jeste, jer, ako nam Nemci i dalje „rade o glavi“, nismo li svi kolaboracionisti?
Dobro jutro!

1

(Foto: Printscreen YouTube, ilustracija (film „Balkan ekspres“)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (9. decembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Naši susedi, Hrvati, mogu da se pohvale da su u mnogo čemu napredniji od nas u Srbiji. Recimo, imaju odlične auto-puteve, mi ih tek izgrađujemo. Imaju fenomenalnu obalu, mi smo preko noći ostali bez one rezervne, crnogorske. Takođe, oni su punopravni članovi Evropske unije kojoj mi tako mukotrpno puzimo. Ima, međutim nešto, što su oni dobili tek pre neki dan, a mi to imamo već skoro pet godina – brendiran proizvod predsednika države. Pogađate, mi uveliko imamo Tomovaču, rakiju koja teče iz kazana našeg predsednika, dok naše komšije tek pre neki dan dobiše Čokolindu. Tako se zove brend predsednice koja je, omaškom, deci dubrovačkih branitelja poklonila srpsku čokoladicu nazvanu tako mrskim imenom – Pionir. Uzalud sada sve, deca iz Dubrovnika su zahvaljujići čiki koji je vlasnik skoro svega što ima veze sa hranom širom Balkana a izjašnjava se Hrvatom, probala pa čak i pojela srpsku čokoladu koja je izazavala štetu nemerljivih razmera. Sa terena stižu neverovatne vesti: beleže se primeri da su neka dubrovačka deca odustala od kićenja jelke jer će umesto nje sada žele kititi badnjak. Takođe, neki su već počeli da psuju rodbini mater hrvatsku, a ima i primera da su poželeli da uče ćirilicu. Posle nesagledivih razmera posledica vlastitog propusta, hrvatska predsednica odlučila je da se lepo izvini, poruči „kupujmo hrvatsko“ jer nikad se ne zna šta sve prokleti Srbi mogu da podvale dubrovačkoj nejači. Ionako u Srbiji šetaju potrovana deca sa sve pionirskim maramama oko vrata željna još Pionirove čokoladice. Šalu na stranu, u ovoj smešno-tužnoj priči, glas razuma probudio se među mnogim ljudima koji su komentarisali ovaj slučaj kao veoma trapav pokušaj vaskrsavanja hrvatske ostrašćenosti protiv svega što stiže iz Srbije, pa makar to bila i čokoladica koju u Srbiji deca i ne jedu sa preteranim oduševljenjem ako već mogu da biraju između nekih poznatih švajcarskih, nemačkih pa čak i hrvatskih brendova. Umesto da se izvinjava svojima, predsednica bi hitno trebala da brendira svoju „Čokolindu“ i ponudi je tržištu Srbije. To bi bila najslađa osveta srbo-četnicima jer bi je oni, siguran sam u to, kupovali bez ikakvog zaziranja mršteći se na one „pionirske“.

Dobro jutro!

11

(Foto: The Inquisitr, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Cedi kečap i porez – Pušenje izvozni adut – Zemunska jezička akademija

(KVAKA 202četvrtak, 8. decembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Tehnolozi su napravili premaz koji omogućava da se istisne i poslednja kap iz flaše kečapa ili najmanja količina paste iz tube…

Pošto ovo čarobno sredstvo – nazvano likvid-Glajd – počinje da se primenjuje gde god zapne, mogla bi i naša država da ga iskoristi za jačanje finansijske discipline. Problem je u onoj ogromnoj većini građana koja se pravi da je siromašna – i kuka da nema više ni dinara – ali kad bi ih ovim namazali, lepo bi se videlo da tu ima još dosta da se iscedi…

S druge strane, socijalno odgovorna država bi se pobrinula da se mleko i pašteta prodaju isključivo u pakovanju sa likvid-Glajdom

***

Ide Nova godina, valjda će i ovaj put biti dosta bugarskih turista, naročito u hotelima u Nišu. Više puta su objašnjavali da ih vodi jednostavan razlog: kod nas je malo jevtinije i – dozvoljeno je pušenje…

Gledajući neuspešne izlete naše ekonomije u nove oblasti, neće biti čudo ako pušenje postane naš najveći izvozni adut…

***

Na skupu o jeziku u Srpskoj akademiji nauka rečeno je da je jezik „ultimativna domovina“, mada su uvaženi akademici mogli upotrebiti i jaču frazu, recimo „definitivno brutalno-ultimativna domovina“… Isto ovo bi, ali mnogo srpskije, rekli pripadnici zemunske jezičke akademije: jezik je, znači ono, vrh-domovina, tebra…

1

(Foto: lanseybrothers.blogspot.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. decembar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Izgubljeno – nenađeno

Kupujem burek sa sirom na pijaci, a čovek pita prodavačicu, koja mi uredno pakuje naručeno, „imate li rukavice viška?“.

Žena staje sa poslom, ja gledam zbunjeno, ona takođe. Kakve sad „rukavice viška“? „Znate, ja sam negde izgubio svoje rukavice na pijaci, pa reko’ da nisu možda kod vas“, pojašnjava čovek.

„Ma, haj’te. Kakve rukavice. Nema“, kaže žena. Čovek odlazi, a ona nastavlja da mi objašnjava. „Evo, te rukavice, te jedna žena zaboravila pasulj jutros. Pa, da neko tu izgubi 200 evra, ja ne bi’ ni mogla da vidim od pulta“, jada se prodavačica.

I, jeste. Od kifli i ostalog izloženog pekarskog asortimana, stvarno se ne vidi šta se dešava „spolja“.

I, tako. Osta čovek bez rukavica, žena bez pasulja, a prodavačica bez 200 evra! Ja dobio svoj burek sa sirom i uredno ga platio. On bar, nije dospeo o ovu čudnu pijačnu rubriku „izgubljeno, nenađeno“.

No, ono što je najčudnije je to što sam ja – ljubitelj bureka sa mesom, definitivno morao da se preorijentišem na onaj sa sirom. Meso je iz bureka davno izgubljeno i nikako da ga nađu.

1

 

(Foto: Na tanjiru, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. decembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Nisam hteo da se oglašavam povodom slučaja darivanja patika u gradskom prevozu. Sećate, momak koji je i sam u teškoj situaciji, pomogao je jednoj mladoj ženi koja luta autobusima i peva bosonoga i pocepana tako što joj je poklonio patike. Priča o toj ženi je veoma neobična. Ljudi zaziru od nje, neko joj da po koji dinar, a ona i dalje prosi, peva i svoju životnu priču nosi budeći savest kod retkih. Osnovno pitanje u celoj priči nije da li je ova priča nameštena, već da li je do nje uopšte trebalo da dođe? Država ima mehanizme da ovakve ljude skloni sa ulice, pomogne im služba socijalne zaštite, imamo o tome sve zakone kojima možemo da stanemo pred evropske i svetske države ali opet – prosjačenje postoji. Ovoj i sličnim osobama treba pomoć, ali ta pomoć ne podrazumeva torbu starih nepotrebnih stvari i lonac čorbe s veknom hleba. Neophodno je najpre pronaći prostor gde bi ih smestili, onda opismenili i obučili za posao koji bi im obezbedio egzistenciju i uključio u društvo iz kojeg su ne svojom voljom izopšteni. Onda niko ne bi gledao na njih kao višak i talog društva. Dovoljno je samo da radimo kako smo sami propisali. Dobar primer je jedan projekat koji je pokrenulo više asocijacija iz nevladinog i vladinog sektora, a u vezi je sa obrazovanjem žena žrtava porodičnog nasilja kojim će se postići da iz prostora Sigurne kuće obrazovane i zanatom pripremljene žene pokrenu posao od kojeg će moći da žive pristojno. Dakle, ima načina, samo je neophodna akcija upornih sa vrha da svima bude bolje. Najpre onima koje smo pre vremena otpisali.

Dobro jutro.

1

(Foto: miriamrousseau.wordpress.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. decembar – Crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

 

Da me neko pita ne bih znao da odgovorim na pitanje kad su u naš sistem uvedene liste čekanja za pacijente. U neka druga vremena, išlo se kod lekara ali mnogo manje. Bili smo zdraviji, možda? Ili mlađi kao nacija, ko zna? Ili je taj sistem ipak bio savršeniji iako je na kraju propao. Svemu dođe kraj pa i čuvenim listama gde se za pojedine intervencije čeka i godinu, dve pa ponegde i tri. Uvođenje prakse zakazivanja pregleda elektronskim putem, tek je napravilo haos. Sećam se iskustva iz Niša od letos, gde su prvog dana imali pad sistema pa su ljudi zbog toga bili em bolesni, em nervozni. Pokušaj da se te liste ukinu, ili bar smanje, jeste i najava da bi već od iduće godine, morali da pazimo da li se odazivamo na preglede koje smo zakazali. Bićemo kažnjavani ako recimo dobijemo termin pa se u utanačeno vreme ne pojavimo kod specijaliste. Kazna nije tako mala. Godinu dana nećemo imati pravo da se lečimo. Tako prevodim jedno tumačenje koje kaže da pacijent neće moći da zakaže sledeći pregled bar godinu dana da se nauči pameti. U međuvremenu, niko nam neće zabraniti da se lečimo privatno, možda baš kod istog lekara koji nas je ocinkario sistemu. Zakon nije još pred nama da bi mogli da ga komentarišemo, ovo samo spekulacije, čekaćemo da vidimo šta su nam to spremili zakonodavci. Do tada, imamo dovoljno vremena. Još tri sedmice možemo slobodno i bez sankcija da izbegavamo preglede koji su nam zakazali možda još prošle godine.

Dobro jutro!

1

(Foto: Dr. Apple San Diego, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (5. decembar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Vitezovi prosečnog stola

Sve je u Beogradu, a verovatno i u nekom od gradova gde ste vi sada, upakovano u lepu i bajnu predprazničnu euforiju, koja se tek odmotava iz šljokičastog klupka. Pod okriljem okićenog glavnog grada, čiji trgovi, bulevari i široke najpoznatije ulice, pomalo eklektičnog stila nepokolebljivo privlače šetače sa raznih strana, nije baš sve tako bajkovito. Na društvenim mrežama objavljen je snimak na kojem se vide dvojica mladića koji su učinili nešto dobro za svoj grad. Oni su uzeli metlu i đubrovnik i očistili đubre koje se nagomilalo oko kontejnera ispod Brankovog mosta u Beogradu. Nisu ovi naši momci junaci, već građani kojima radi svest. Treba nam lepih vesti kao vode pustinji, to je tačno. A da li je dobro što smo društvo koje na pijedestal plemenitih vesti stavlja jedno, svakako hvale vredno, ali prosto – čišćenje đubreta? Hvalimo nešto što bi zapravo, trebalo da je podrazumevano i nešto o čemu ne treba previše ni da se razmišlja, a to jeste čistoća okoline. Kao deca koja sa noše, uz preeuforično tetošenje roditelja i familije, prelaze na wc školjku, što danas često biva ispraćeno i ponosnim Fejsbuk statusima. Nek se slavi i hvali, nije bitno šta i zašto! Pa i vi ne dobijete odlikovanje prosto jer dođete na vreme na posao svakog dana, zar ne? Ipak, funkcionisanje gradskih organa je definisano pravilima i zakonskim aktima, pa je to jedno od osnovnih zaduženja „Gradske čistoće“, da prazni kontejnere. Negde sam čula kako je jedan od simptoma propasti dotadašnjeg sistema zapravo baš hvaljenje prosečnosti. Surovo zvuči, ali medalja za „učestvovanje na takmičenju“, zapravo i ništa ne znači. Treba iz sebe da izvlačimo dobrotu, razum, talente, i to je ono što je, kroz svoje ostvarivanje, hvale vredno. I jesu dobri momci koji su počistili oko kontejnera, to nije sporno. Nije u pitanju cinizam, već želja da makaze i svilene vrpce ne budu obavezan asesoar kod svečanog puštanja semafora u rad. Estradno razmišljanje ostavimo za estradu. A mi – žvake i pikavce u kante! Ajde, ajde, to je normalno, neće vas pohvaliti prolaznik svaki put, kao onda kada smo naučili pravilno da prelazimo ulicu, bilo je, „Bravo!“, ali nakon 30 godina, pa nema smisla.

Dobro jutro!

1

(Foto: Dreamstime.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (2. decembar – Crtica)

piše: Kruna Pitarić

 
Burazerska država

Kada bi se delila Zlatna malina za najgoru kompaniju u Srbiji, “Jura” bi sigurno bila nominovana. O domaćim fabrikama i firmama gubitašima da i ne pričamo. I sve to ako bi glasala javnost, a ne oni koji grle investitore čim pređu granicu, i tako zagrljene ih drže da baš ne vide najbolje naše zakone i poreske “otežice”. Prepričava se sa gorčinom slučaj radnice “Jure”, samohrane majke obolele od karcinoma, kojoj ugovor na određeno vreme nije produžen nakon bolovanja. Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ zatražili su da premijer i Ministarstvo rada zaštite radnicu Violetu Petrović, pa su joj ponudili i besplatnu pravnu pomoć. Teška situacija, a svako bi odmah rekao, mora neko da reaguje! I mi šta ćemo, odmah pitamo prvog čoveka države, onako, burazerski. Ali, što ne pitamo Zakon? Zašto zakon ne štiti radnike zaposlene na određeno vreme? Zašto je moguće izigravati slovo na papiru, kao da se igramo onog dečijeg “kamen, papir, makaze”, pa se seče i prekraja kako kome za šta odgovara? Pitanje pojedinca nije nešto što država treba svaki put da rešava kada se javnost sažali, nego da ponudi fer inspekcije rada, da ne pravi malverzacije sa subvencijama strancima, da Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje više od krajnje formalnih uslova i pomoći kod traženja posla i usavršavanja, da čovek, na svakom poslu, oseća da ga tretiraju sa iole dostojanstva.
Koliko god to mi u ovom slučaju otpuštene radnice “Jure” želeli – ne može se zakon menjati izjavom sindikata, pa to pravdati humanošću ili čim drugim. Bolestan čovek bez posla ima pravo na zaštitu preko biroa za nezaposlene. Ali, sve to, kada bismo bili u državi koja zakone primenjuje u interesu onih zbog kojih i postoji. Do tada, lajemo i lajemo i lajemo na nju, ne jer želimo sledeći obrok, već uslove da ga sami obezbedimo svakog dana.
Dobro jutro!

1

(Foto: Justitia, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (1. decembar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

Konfučijanska crtica

Ova jesen kao da nosi sa sobom i neke bizarne momente. Među njima su i krađe. Nisu krađe same po sebi bizarne koliko to šta se krade. Kao što verovatno znate, na tek otvorenom auto-putu Ljig-Preljina ukradena je ograda u dužini od 2 km i poklopci šahtova, ukradene su i kašike iz jednog vrtića u Leskovcu, pa onda i jedna bista u sred Beograda. Posebno je čudno što je reč o bisti Konfučija koja „nije ni postavljena“. Sad ste zbunjeni, verovatno…

No, iako gradske vlasti do juče nisu bile sigurne da li je pomenuti spomenik uopšte postavljen na još nedovršenom trgu srpsko-kineskog prijateljstva na Novom Beogradu, ispostavilo se da jeste, ali da je dobio noge, baš pre neki dan. Ko je odlučio da se „časti“ likom jednog od najvećih mislilaca svih vremena izvajanim u bronzi? Da li je taj neko smatrao da je kulturno uzdizanje bukvalno dizanje biste sa njenog postolja? Da li će se sažaliti pre nego što odluči da je pretopi te je za koji dan nađemo negde u grmlju na obodu grada? Ko zna…

Dešavaju se takve stvari u poslednje vreme. I to da se spomenici kradu i to da se posle nađu negde „zatureni“, očigledno nakon procene da na njima baš i nije neka zarada. Nego, pitam se kako će Kinezi reagovati na sve ovo?

Dobro jutro.

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Magična udarna rupa – Minhauzen se kandiduje – Lopov pravi gasovod

(KVAKA 202četvrtak, 1. decembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Japanci su u gradu Fukuoki rupu prečnika 30 metara zakrpili za dva dana, medjutim, popravljeni kolovoz je brzo počeo da tone…

Domaći putari sad trijumfalno odmahuju rukom, jer je to stvar magije i veštine, a ne mehanike. Dakle, rupa treba da odleži najmanje deset meseci, da je obidje deset ekipa i da na kraju deset poslovodja gleda u radnika dok sipa asfalt lopatom – da bi tek tada duhovi prihvatili kao žrtvu onih deset otkinutih točkova…

***

U časopisu Neurosajans naučnici objašnjavaju da prilikom laganja deo mozga, amigdala, izaziva nelagodu. Medjutim, što češće lažemo, naše reakcije postaju sve slabije, i postepeno prelaze u zavisnost… Koja se u najtežim slučajevima završi kandidaturom…

***

Izgleda da će se lopovi koji kradu metal izvući i po novom krivičnom zakonu. Džaba strani primeri da se ova dela oštro kažnjavu. Naravno, bilo bi previše da kao Švedjani ovakve lopove šaljemo i kod psihijatra…

Jer bi naš sud morao da uvaži stav odbrane da je optuženi ukrao gvozdeni most zato što je uobrazio da je to kavez; da je bronzanu heroinu odneo jer je u njoj video majčinsku figuru koja će da ga podoji; a od bakarnog lima sa crkve hteo je da napravi gasovod do Rusije, kad je već omanuo Južni tok…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (30. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Malo, malo, pa država kriva. Nije, nego. Iskreno, kriva je u mnogo slučajeva gde se umešala da reši probleme. Iskustvo je pokazalo da gde god država ukrupnjava, integriše, sređuje, rešava u stvari dobijamo muziku pleh orkestra koji svira Baha, na primer. Sve je po zakonu, sve je lepo zamišljeno, ali u praksi škripi. Pojma nisam imao da se u apotekama ne može da pronađe lek koji smiruje stomak. Navodno, nisu prošli tenderi, pa proizvođač nije isporučio dovoljne količine, ili nije imao dovoljno sirovine, a država je sve svoje obaveze isplatila i očekuje se da taj neki lek bude dostupan tek krajem januara iduće godine. Država nije mislila na to da se stomačni grip pojavljuje tokom cele godine, a nekako najviše u jesen kad dođe do naglog zahlađenja. E, to vam je ta pleh muzika. S druge strane, država nam mnogo uzima, od akciza, poreza na plate, osiguranja koječega, čišćenje obala i rečnih korita, prenos struje kroz distributivni sistem EPS-a i šta sve ne. A tamo neke „nerazvijene“ zemlje u Evropi su, kako mi javlja jedan prijatelj, odlučile da pozdrave jedan par iz naših krajeva, tačnije iz Homolja. Taj par je u Malom Crnuću sklopio brak i odselio u Evropu na privremeni rad. Pre neki dan, nepoznati čovek, kurir, zazvonio je na njihova vrata i predao bocu šampanjca i čestitku nemačke opštine uz najlepše želje povodom jubileja – pedeset godina braka. I, šta reći? Pedantni Nemci negde su zabeležili podatak o venčanju svojih privremenih građana u srpskoj varoši pre pola veka, i setili se da pozdrave jubilarce. Iz homoljske opštine koja ih je venčala, dobili su opomenu za porez. Da se ne opuštaju na zlatnoj svadbi pa potroše sve pare.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (29. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Eh, ta stara vremena. Da je kao što nije, danas bi se odmarali. U stvari, bili bi na selu gde bi se, na današnji dan, u ta stara vremena, organizovao – svinjokolj. Cvrčali bi čvarci, ogromna trbušina bi izbacivala crevca i druge iznutrice, deca bi poskakivala po blatu, a stariji bi nalivali pljoske sa šljivom pored velike vatre naložene na sred dvorišta. Na televiziji bi išli domaći ratni filmovi, na radiju koračnice i vatreni politički govori, a gradovi i sela okićeni trobojkama sa petokrakom. Deklarativno, svi bi se zaklinjali Partiji i drugu Titu na vernost i koračanje pravim putem, dok bi krajičkom oka vrebali da li se prža dobro upržila i da li su čvarci dobro isceđeni. Na pumpama ne bi bilo goriva, u rafovima deterdženta i kafe, ali tekstilna industrija bi odavno već sašila i isporučila dovoljan broj titovki i crvenih marama za pionire. Posle spojenih nekoliko dana odmaranja svet se vraćao svojim obavezama, prvog bi stigla plata i sve što miče, upadalo bi u novogodišnju histeriju. Danas nema više od par stotina ljudi koji će se setiti tog čuvenog 29. novembra, Jajca i AVNOJ-a, i to samo iz ideoloških razloga, a ovi ostali mogu samo da maštaju o vremenima za koja znamo da su otišla a da za sobom nisu ostavila ništa drugo do uspomena na nešto danas nedohvatljivo i nestvarno. Međutim, najmlađi koji nose sećanja na ta vremena, sada imaju pedeset godina. Malo da se kaže, kasno je za nas, a mnogo da bi se planirala dugoročna svetla budućnost. A ona nam se nešto u poslednjim decenijama ne da.

Dobro jutro!

0

(Foto: www.nspm.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (28. novembar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

„Brzi“ novčanici

U autobus ulazi stariji čovek i prosi. „Pomozite deki. Dajte neki dinar. Za hleba. Za lekove. Deka je srčani bolesnik“, ponavlja prosjak sa štapom svoju mantru.

Autobus poluprazan. Svoju turu prosjak sa štapom je započeo iz prednjeg dela autobusa. Zadržao se tu pola minuta. Niko mu ništa ne daje, on se okreće i kreće ka sredini autobusa, ponavljajući svoje reči.

I onda se dešava interesantna stvar. Nekoliko žena iz prednjeg dela autobusa otvara svoje novčanike, vadi pare… Ali deka-je-srčani-bolesnik je već na drugom kraju vozila. Živahno obilazi autobus, ne gleda šta mu se dešava iza leđa. Žene, sa novčanicama u rukama, ostaju na svojim sedištima. Kao da čekaju da kupe kartu.

Autobus se zaustavlja, prosjak sa štapom izlazi. Da sačeka novi autobus. Žene vraćaju novčanice u novčanike.

Dakle – ili je deka bio suviše brz, ili su žene dobrog srca bile… malo spore. Možda će više sreće imati pri narednim susretom sa njim.

1

(Foto: aie-guild.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (28. novembar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Kombi preko zakonskih bombi

Koliko vas ima nekog u porodici ili među poznanicima, ko je otišao da radi u inostranstvo? I ja isto. Samo oni znaju koliko to ume da bude teško, stresno, koliko su uplašeni kada prvi put idu u nepoznato, na sasvim neznanu adresu ljudi koje nikada nisu videli. Ali, besparica uz želju da se popravi ta situacija, jeste ono što je uvek motiv. Lakše je kada bar ne mora da se razmišlja i o riziku da ako se putuje tamo autobusom, taksista opelješi za vožnju do adrese.

Do sada su ljudi najčešće išli kombi prevozom u evropske gradove da rade. Pokupi vas od kuće, preveze na željenu adresu. Kako je predviđeno novim Zakonom o prevozu putnika, koji je još prošle godine usvojen, a stupa na snagu za manje od tri meseca, sledećeg februara to se potpuno ukida.

Poslovno udruženje prevoznika pozdravlja te propise, dok se u agencijama koje korisnicima nude uslugu putovanja od vrata do vrata nadaju da će se nadležni ipak predomisliti. I jedna i druga strana imaju svoje argumente, a svi za svoje smatraju da su „jači“. Činjenica je da ni do sada kombi-prevoz putnika u vozilima koja imaju do devet sedišta nije bio legalan, ali su inspekcije gledale kroz prste. Najveći gubitnici su ipak putnici. Nadležni pravdaju odluku, da će tako suzbiti sivu ekonomiju, ali znamo već iz naše duge istorije menjanja zakona, da kada smo priterani u ćošak, izmigoljimo se nekako. Ali, zašto mora tako?

Iz mog iskustva, autobuski prevoznici su bezobrazni, manje-više svi. Cena nikako ne priliči usluzi, a porez nije opravdanje, jer cena drastično varira od jednog prevoznika do drugog. Sam po sebi, autobus je neudoban, pa još i često prljav, često sa preteranom ili nedostajućom klimatizacijom, a ako se neko od putnika usudi da uputi kritiku, dobije: „Šta o’š, ajde, to je još sat dva, nisi siš’o s dvora“ odgovor. Oporezujte, legalizujte, ne ukidajte. Izbor putovanja je nešto što majke sa decom, stariji, bolesni, oni sa mnogo prtljaga, oni uplašeni od novog mesta, treba da imaju. To što ni Evropa nema to, ne znači da je Evropa najpametnija na svetu. Mi nemamo metro, pa nismo ni mi onda nešto pametni. Oporezujte razumno, legalizujte, ne ukidajte; šaljite poštene inspekcije i velikim prevoznicima, dogovorite normalnu cenu karte, dajte ljudima izbor. Jer u ovom trenutku, možda neki vozač kombija nakon duge i naporne ture razvoženja jedva drži oči otvorene. Nije rešenje da ostane sasvim bez posla. Samo malo logike i razumevanja.

Dobro jutro!

1

(Foto: Prvi Magazin, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. novembar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Šta je „zabava“? 
Šta je zajedničko sledećim novinskim naslovima?

– Argentinski ljubičasti i roze krompir sa juga Srbije
– Tužna ispovest Ešli Džad: Bila sam žrtva zlostvljanja i incesta
– Ujele ga zmije otrovnice dva puta za tri dana
– Kad napaljena baba siluje Crnogorca, Srbina i Hrvata
– Matematičar izračunao šansu da nestanemo već 2017.
– Lansiran najmoderniji meteorološki satelit

Dok vi razmišljate, odmah da vam kažem da zapravo i nije bitno da otkrijete logiku, jer je zapravo – nema. Tačnije, ovi naslovi su pokupljeni sa jednog internet sajta koji se bavi prenošenjem vesti sa raznih izvora, a jedino što im je zajedničko je da su bile okupljene pod zajedničkim imenom: „zabava“.

Pretpostavljam da je nekom „zabavno“ da čita kako su nekog nesretnika izujedale zmije, ali teško da ima ičeg zabavnog u ljubičastom krompiru i metorološkom satelitu, a ispovest Ešli Džad da i ne spominjemo.

Ne radi se ovde ni o kakvom „ludilu“ urednika, već, po svojoj prilici, nesavršenosti sistema dotičnog njuz-agregatora. Taj sajt, kao i mnogi drugi koji se bave prikupljanjem vesti, preuzimaju ih sa sajtova raznih novina, i ostalih izvora informisanja, te tako i formiraju „sport“, „politiku“, „kulturu“ i druge zbirne stranice. Možete pretpostaviti da u „zabavi“ dominiraju vesti sa estrade, pa je time još veći šok kada između vesti tipa: „Implanti za grudi nisu smetnja u policijskom radu“ i „Evo šta on zaista misli o vašem nagom telu“, naiđete na vest koja definitivno ne pripada tu. Nema, moraće programeri još malo da porade kako odvojiti „žito od kukolja“. Ako već hoće da imaju „zabavu“ na svojoj stranici.

1                                                      (Papazjanija)

(Foto: www.jukuu.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Kolubarin dim – Pušenje bez optimizma – Zec u šahtu

(KVAKA 202 – sreda, 23. novembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Ruski inženjeri razvijaju metodu kojom se iz tone sagorelog uglja – filtriranjem dima – dobije oko gram zlata…

Za nas ovo nije nikakvo otkriće jer je poznato da su naši eksperti odavno hvatali zlatni dim iz Kolubare, a da pritom niko nije mogao da uhvati njih…

***

Čudno, ali izgleda da je pesimizam loš, posebno po zdravlje srčanih bolesnika… Barem tako tvrde finski medicinari… I još dodaju – da pesimizam zajedno sa dijabetesom, hipertenzijom ili pušenjem može biti katastrofalna kombinacija…

Dakle, nije naš najveći problem što smo nacija koja mnogo puši, nego što to radimo bez optimizma…

***

Ne treba dizati galamu zbog kradje ograde na trasi Ljig – Preljina, nego uz putarinu naplaćivati i taksu za safari… Plus, cena za svakog sustignutog zeca, i obavezno osiguranje od ujeda besne lisice, i propadanja u šaht bez poklopca…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (23. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić
Posle pobede Trampa u Americi, vaskrsle su mnoge teorije o tome kako će Srbiji da svane. Od kako je Hilari izgubila, čuje se na sve strane mnogo toga što je u vezi sa nama i Trampom. Između ostalog, pronađena je baka koja je radila kao dadilja u njegovoj porodici pa smo, eto, našli vezu kod predsednika, da jednom i Amerika stane na našu stranu. Naša strana podrazumeva pravdu i istinu po kojoj smo samo mi u pravu i samo što nije poteklo mleko Savom a med Dunavom. Pravoslavlje kao adut ističu samozvani analitičari budeći uspavanu naciju da još ništa nije gotovo. Tek nas čeka zadovoljenje vaskolike pravde. Namigivanje i očijukanje raznih vidovnjaka, prognostičara ili analitičara ne ispira nam ipak gorak ukus u ustima. Svaki dobronamerni građanin ove zemlje koji je preživeo godine raspleta, mraka i bezumlja, dobro se seća šta je sve ova nacija popila od šarenih pilula. Sećamo se deda Miloja koji nam je obećavao da ćemo izaći na obale Jadrana i Egeja, pa vidovitih Kleopatri i Zorki, ili Ljubiša uz čije prognoze nam je svakodnevno aplicirana doza optimizma bez pokrića dok nam je mladost za to vreme bežala u beli svet od rata i bede. I šta? Na kraju smo ipak ostali šupljeg nosa do očiju bez nade, ponosa i dostojanstva. Rezultat razgovora Trampa sa svetskim liderima donosi otrežnjenje: Spoljna politika Amerike se neće bitno menjati, pa vi Srbi, nadajte se brdima, dolinama, zlatu, nafti, teritorijama – i niko vam to nema nameru da zabrani. Ali, nemojte da bude da vam nismo rekli. Ako vam je tako lepo, živite u epskim pesmama koje ste sami izmišljali, konstruišite teorije zavere i namere i za svaki slučaj ipak zasucite rukave. Neko mora da radi dok prognostičari mlate po medijima, jer oni ipak to ne rade uzalud. Rade za svoj napaćeni narod koji će na kraju sve to ponaTrampiti.

Dobro jutro!

1

(Foto: Vukajlija, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Nerentabilna bajka – Zevajte pažljivo – Ukus mesa iz 82.

 

(KVAKA 202utorak, 22. novembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Kad ministarstvo rada usvoji spisak poslova koje deca ne smeju da obavljaju, priča iz slikovnice o dedi i repi postaće politički nekorektna…

Dakle, iz živog lanca koji cima repu sada odlazi i unuka, a već su uklonili psa i mačku zbog zlostavljanja ljubimaca. Miš je nepouzdan, a baba i deda po prirodi stvari ne mogu sami ništa da urade s repom… pa slikovnicu kao nerentabilnu treba prodati u sekundarne sirovine…

***

Ako nauka kaže da je svrha zevanja rashladjivanje mozga koji se pregrejao ili previše naprezao, onda se nemojte ljutiti: jer su vas najpažljivije slušali baš oni koji su najviše zevali, osim ako im nije crko termostat na hladnjaku…

***

Ako iz Bara ipak stigne to dugo najavljivano meso iz 82., biće zanimljive reakcije potrošačkih grupa: za jugonostalgičare ovo će biti još jedan dokaz da je sve iz tog vremena bolje od ovoga danas; za seksiste nema dileme da je meso u tim godinama najbolje; a nacionalno orijentisani potrošači – da nije ni prineti domaćoj svinjetini sa trihinelom…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar