Ustanak (17. februar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 

BAŠTOVANSKA CRTICA

Ideja ove Crtice je da prizivamo proleće. Februar je zimski mesec, ne kažem da je čudno ako je hladno ili pada sneg, već, jednostavno, umorili smo se od ledeniha dana i dosta je! Osim toga, kao da se oseća proleće u vazduhu. Možda mi se samo čini ali, opet, videh visibabe u travi pre neki dan. Oni koji žive blizu parkova, urbanih džepova zasađenih travom, žardinjera, kao i oni koji ujutru šetaju kućne ljubimce – otvoreniji su za dešavanja i promene u prirodi. Takvi srećnici ne zapažaju samo da je granulo sunce i da više nema snega. Oni takođe mogu slobodno reći da su, ako su samo imali vremena i spustili pogled naniže, ovih dana primetili bele glavice kako se pomaljaju iz zemlje. A i mimoze su počele da se prodaju.

Gradski pločnici uprljani blatom, promiče po koji od prašine zatamljeni gradski autobus, sve je jasno – stiže nam proleće. Počele su i lale da se pojavljuju na pijaci. Istina, još bi mogao napadati sneg preko njih, ne smemo zaboraviti na baba-Martu i njene osobine. Ali, ko nam brani da se radujemo. Iako ima još mesec dana do proleća, ne moramo baš gledati u kalendar.

Dobro jutro.

1

(Foto: www.cvijet.info, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Svakog dana pre nego li pođem na posao, pogledam u aplikaciju za vremensku prognozu koju sam odavno instalirao na svoj pametni telefon. Pogledam kakvo će vreme da bude, kakvo je trenutno i listam temperature po dnevnoj satnici naznačenoj na ekranu i planiram neke obaveze napolju po tome kada će biti najtoplije tokom dana. Eto, to su sada, čuda moderne tehnologije koja nam olakšavaju život i planiranje. Međutim, postoji jedan dan u godini kada svi gledamo u jednu rupu iz koje u Zoološkom vrtu treba da izađe jedna gospođa Mečka. To je Sretenje, praznik kada se sreću leto i zima. Zima tada kaže letu da mu vraća obučen narod i da čeka da mu ga leto vrati golog. A mečka, nebitno kako se zove; Goca, Božana ili samo Mečka, iščekuje se kao glasnik leta ili još šest nedjelja duže zime. Pojedini joj više veruju nego čuvenom Nedeljku Todoroviću. Čekali smo je i juče, kao ozebli Sunce. Nakupilo se toliko ledenih dana tokom prethodne zime da smo je kao Boga molili da se pojavi, ne vidi senku i krene u šetnju da traži hranu. To je po narodnom verovanju pravi znak da je gotovo sa zimom. Međutim, kao za baksuza, svanulo je sunčano jutro, Gordana se nije dala isprovocirat’, iako su je brojne ekipe novinara i snimatelja čekale i hrabrile da se osmeli i izađena videlo i – ništa. Ostade Gordana u svom brlogu bez i jednog znaka ohrabrenja za široke narodne mase a mi se sada osećamo pomalo prevarenim. Isti brlog od života koji živimo uprkos modernim aplikacijama, samo će se nastaviti u sedmicama koje slede – bilo sunčano ili snežno vreme. Gledate li vi uopšte TV? Vidite li šta se dešava okolo? Šta će vam mečka Gordana za prognozu?

Dobro jutro!

11

(Foto: cliffmass.blogspot.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Sveti Trifun odustao – Mrmot i mečka – Solarni komunalci – Karađorđe u zvezdi i šnicli

(KVAKA 202sreda, 15. februar 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Po narodnom verovanju, ako za Trifundan bude kiše ili snega, godina će biti plodna, inače preti oskudica…

Pošto Sveti Trifun juče nije obećao ništa – nije bilo padavina u celoj Srbiji – analitičari zaključuju da se neće kandidovati za predsednika, bez obzira na Vučićevu odluku…

***

Možda ste pomalo razočarani zbog netačnih vremenskih prognoza. Ali, ima neko pouzdaniji od meteorologa: već ste čuli šta je najavio mrmot Fil, pa to dopunite sa prognozom mečke Gordane! Moguće su naravno mestimične oscilacije, ali to korigujte lokalnom cenom peleta…

***

U Beogradu su, doduše probno, na nekoliko mesta postavljeni kontejneri čiji mehanizam na solarni pogon sabija otpad…

Novine su dobre, ali što da se razbacujemo kad i ovi stari odlično rade na žar, a ni od pepela se ne može napraviti ništa sitnije…

***

Za Dan državnosti ispalili smo plotune i podelili ordenje. Srbija poštuje laureate i Karađorđevu zvezdu, ali je u takvom stanju da većina mašta o Karađorđevoj šnicli…

 

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (15. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

Kada prođe četrdeset dana od Božića, slavi se Sretenje, ili susret zime i leta. Srbija slavi svoje slavne istorijske događaje, podizanje Prvog srpskog ustanka u Orašcu, 1804. godine, ali i donošenje Sretenjskog ustava u Kragujevcu 1835. godine. S druge strane posmatrano, u svetu je, ali i kod nas, ovaj dan određen za sećanje na decu obolelu od raka, bilo da se leče, bilo da su svoje životne bitke već izgubila. Mnogo je razloga da ovoga dana osim što ćemo se prisećati slavne istorije, svoje misli podelimo sa tim malim borcima koji su bez svoje volje gurnuti u borbu, tešku, nepravednu i nepredvidivu. Svoje misli, ovoga jutra ja ću usmeriti ka jednoj devojčici koju sam pre petnaest godina upoznao na jednoj klinici u Beogradu. Borila se tada za život, bila je jako slaba, bleda i iscrpljena ali je Deda Mrazu koji joj je doneo novogodišnji paketić rekla da ima samo jednu želju a to je da popravi trojku iz matematike – bar na četvorku. Imao sam taj snimak izjave, često sam ga slušao kasnije, naročito zbog šapata doktorke koja je o njoj brinula. Naime, kad sam devojčicu snimio, rekao sam joj da se ne sekira da će do kraja školske godine sigurno dobiti bar četvorku. Onda je usledio taj šapat doktorke koji mi i danas podiže kosu na glavi: „Mala ima još mesec-dva najviše“. Užasnuo sam se, okrenuo i takoreći pobegao da nisam mogao iz prve da pogodim izlaz sa klinike. Od tada, pre nego li bilo šta zatražim od života uvek pomislim samo na zdravlje – svoje dece ali i dece celog sveta. Nemaju oni ništa od toga što ćemo puštati balone u vazduh da bi ih podržali, ali sigurno je da će im to značiti. Onima, koji budu jači od bolesti biće to lepa uspomena na šareno nebo u vreme kad su bili slabi i iscrpljeni bolešću, a onima koji pokleknu pred zlokobnom pošasti balončići će biti lepo šareno stepenište za mesto gde će zauvek biti zdravi. Žao mi je što sam ovo baš ovako morao da vam kažem i možda nekome pokvarim jutro i dan. Morao sam. Lako ćemo mi sa Sretenjem: verni slavnoj prošlosti ipak se najpre zagledajmo u budućnost koju nam sve više kvare teške i ponekad neizlečive bolesti naše dece.

11(Foto: www.pinterest.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (14. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Ne pada mi na pamet da ovoga jutra raspravljam šta je važnije, Sveti Trifun ili Dan zaljubljenih. Neću ja da upadam u tu klopku. Jednom mi se to obilo o glavu jer sam se opredelio. Oba puta sam nagrabusio. Ovoga puta neću. Dosta je meni pametovanja o tome. Ako bih krenuo da pričam kako je Dan zaljubljenih, onda bi me verovatno kritikovali oni koji vole samo vino, iako u vinogradu nisu bili nikada. Ako bih počeo da pričam o tome kako danas valja orezati lozu da bi bila rodna godina, i slično, siguran sam da bi neki pomislili kako u meni čuči prikriveni vinopija kojem nije do ljubavi. Ovako ću da se lepo držim struje pa makar me i ubila. Neće to da mi se desi, drmnula me je već prošlog meseca, ali računom i to tako da su mi uši bridele kao od mladog vina. Platio sam, a da se ni požalio nisam. A lepo mi je preko Dnevnika sve objašnjeno. Rekoh, greška je kod svih, ispraviće se i meni. Eh, lenjosti, teža si od crvene tarife. Još kad sam čuo da su posmenjivali neke direktore zbog grešaka u očitavanju brojila, mirno sam sačekao novi račun. On je stigao pre neki dan, a ja zbog njega sada više nemam mira. Samo se tresem kao da sam ona muzika na struju, i ne verujem. Skoro pa nepogrešivo i ovog meseca potrošio sam struju u skoro istom iznosu. Dobro, razlikuje se malo, sad sam potrošio za 100 kw više jer je januar bio hladan. Ali, to je u principu – to. Žaliću se, ali unapred znam da će oni biti u pravu. Oduvek je uostalom sa njima tako: Dođite da se dogovorimo, ali će na kraju ipak biti kako mi kažemo. Mislim da vam je jasno što ne trošim slova na Trifuna i Valentina. Štedim struju, pošto ovo pišem po skupljoj tarifi.

Dobro jutro!

tirelire

tirelire

 

(Foto: europa.eu, ilustracija)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu, 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Urbana legenda kaže da su novinari zaustavili jednog džeparoša ispred supermarketa. Postavili su mu jednostavno pitanje: Kad ste bolje živeli, sada ili za vreme Slobe? Kao iz topa odgovorio: „Za vreme Slobe!“. „A, zašto?“, bili su uporni novinari, „Pa, tad si mogao lepo da odeš u supermarket i k’o čovek nabaviš šta ti treba, a sad – kamera ovde, kamera onde“. Jasno, sve se manje krade zahvaljujući kamerama, ali i sve manje slobodno razgovara iz straha od prisluškivanja. Svi se žale da ih neko špijunira. Navodno, postoje službe koje samo to rade, a s druge strane od te aktivnosti nisu imuni ni ljubomorni muževi ili sumnjičave žene, devojke ili ljubavnice. Može se tako lako saznati sadržaj poruka, čak i uživo pratiti i snimati sumnjiv razgovor, praviti fotografije tipa paparaco lov, i sve to nas dovodi do kolektivne paranoje. Nedavno sam pitao sebe da li i sam upadam u takvu zamku da se plašim svega što bi moglo da me otkrije, bilo da je reč o fotografijama na društvenim mrežama, SMS porukama, ili možda razgovorima koje inače volim da vodim preko telefona? Otvoreno je i pitanje da li možda i sam želim da predstavim vlastitu projekciju divnog i pametnog čoveka onima koji me prate ili to oni mogu sami da zaključe, pod uslovom da su iole socijalno inteligentni. Uzalud su svi pokušaji da živite po pravilima većine, da poštujete okruženje, da izbegavate provokacije – na kraju će se uvek naći neko, dežuran da izigrava policajca ili još gore, čuvara vrednosti koje sam ne poseduje niti ih se pridržava. To je način da sebe zamaskira, ujedno prikrije sve greške, mane i nedostatke i tako na kratko postane važan. Pratite slobodno šta god i koliko god vam volja, na kraju je samo važan efekat koji ćete proizvesti kod onoga kome upućujete svoja saznanja. Tu ume da zapne ako se zaletite na vrat, na nos, i na svoju ruku. Zato, pažljivo, možda i vas neko sada posmatra i osluškuje.

Dobro jutro!

1

(Foto: Twitter, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Kažu da je noć najteža na Kosovu jer je strahom okovana. To je, jednostavno, tako. Oči su u mraku širom otvorene, osluškuje se lavež pasa, izviruje kroz prozor, stoji iza zavese u mračnoj sobi i zagleda sat. Dok deca spavaju, stariji su na oprezu. Čak i da ugledaju senke koje izvode stoku iz štale ili hvataju kokoške, kradu traktor ili automobil u dvorištu – ne izlaze, ni po koju cenu. I tako do jutra, do dolaska policije, pa opet preko dana u strahu i iščekivanju sledeće noći. Predugo to već traje na Kosmetu, više decenija. Svako se od svakog pribojava. Uglavnom, južno od Ibra, život je težak, ogrnut oprezom, strahom ali i nadom da će biti bolje. Nedavno je na internetu objavljeno nešto što je isprovociralo mnoge Srbe: „Ako si već prodao njivu na Kosovu, ne naručuj u kafani pesmu ‘Ko da mi otme iz moje duše Kosovo’“. Onda je krenula nova, ko zna koliko puta ispričana priča, da se, iako je teško, rodne grude, pa bila i prodata u bescenje, mora nekad i u kafanu. To naše tradicionalno udaranje u grudi i skandiranje „Kosovo je Srbija“ veoma je popularno svuda gde ima Srba, ali pod uslovom da su na bezbednoj udaljenosti od srpske kolevke. Pitajte samo one Srbe, južno od Ibra, koliko su odahnuli kada je ispregovaran zidić u Mitrovici? Samo oni znaju kako im je tih napetih dana bilo u Orahovcu, Velikoj Hoči, Drsniku, Dolovu, Osojanu, Goraždevcu, Drenovcu. Nedavno je jedna baka iz Donjeg Petriča u Metohiji dobila plaketu za najplemenitiji podvig godine. Kad su je upitali da li zna čime je to zaslužila, rekla je da to ne zna ali da zna da nikada neće napustiti svoju kuću i neveliko imanje. U tih nekoliko reči stale su sve patriotske pesme, barjaci, mitinzi, pregovori i pobeda nad onim strahom od noći koja ledi krv u žilama. I sve je jasno, kao dan koji će valjda jednom mirno svanuti.

Dobro jutro!

1

 

(Foto: www.kosovo.net, ilustracija / Polje kosovskih božura, Nadežda Petrović)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Masažom do EU – Bus-prebijanje – Nemanjići protiv rijalitija

(KVAKA 202četvrtak, 9. februar 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Na Skupu Hrvatska naš sused/susjed analitičar Dejan Jović iz Zagreba objašnjava da bi hrvatskoj državi odgovaralo da pristup Srbije Uniji traje do u beskraj – da bi tako mogla da komšijama ispostavlja svoje zahteve…

Izgleda da logika u ovoj oblasti liči na masersku ponudu iz onih, „specijalnih“ salona…

Hrvatska nudi masažu, ali bez srećnog kraja…

Srbija bi samo srećni kraj, ali bez imalo masaže…

***

Više i nije vest da su, na primer, nepoznata lica u svojstvu putnika pretukla kontrolora i vozača, kao što se desilo pre nekoliko dana na liniji 71, u Vojvođanskoj ulici… Tako da se ovo odavno pretvorilo u fenomen komunalne osvete: ako komunalna policija tuče putnike, putnici će da biju gradske kontrolore i šofere…

Mada su to sve posledice pogrešnih ideja – da se prevoz naplaćuje, da čovek treba da ima posao, da se rad plaća… što se sve može elegantno izbeći tučom…

***

Scenarista Gordan Mihić najavljuje seriju „Nemanjići“ kao oružje kojim započinje bitku protiv rijalitija…

Zvuči optimistički, ali ostaje pitanje mogu li Stefani, Uroši, Dragutini-Milutini i ostali da izađu na kraj sa Sorajama, Ajfonkama ili Dalilama Moreno… A i sveti ratnici teško da išta mogu Zmaju od Šipova, kad njemu pomažu publika i Veliki brat…

261114063236_756327

(Foto: Preslatko, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (9. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Da li ste čuli da su stomatolozi na pragu neverovatnog otkrića kojim će nam obezbediti popravljanje zuba bez plombi? Da, dobro ste čuli. Radi se na tome da se prirodnom metodom izazove samopopunjavanje oštećenog tkiva zuba a koje je do sada za mnoge bilo bauk. Kao nacija smo poprilično zapustili zube, o odlasku kod stomatologa se razmišlja tek kad zub toliko zaboli da je vađenje jedino rešenje. Uveli su nam pre desetak godina obavezu plaćanja stomatoloških usluga pa nas i to odbija od zubarske stolice. Za blistav osmeh, reče mi onomad zubarka, dovoljna je četkica za zube i najjeftiniji kaladont. Po zakonu sve paste moraju da imaju fluor tako da je samo pitanje na čiju marketinšku foru ćete pasti inače, pasta je pasta. Takođe, kažu i da je konac dobrodošao, ako je moguće, i vodica za ispiranje usta tokom dana, ali nije to ništa pod moranje. Mora se na šest meseci kod stomatologa. U tom vremenskom razmaku, lako se i brzo rešavaju mali kvarovi, plombe i kamenac ali šta to sve vredi onome ko je već sa četrdeset godina ostao bez desetak zuba. Skupo je ugrađivanje implanta, proteze su neudobne, mostovi problematični, a i navlake nisu baš za široke slojeve. Dakle, treba malo truda da ne budeš bez zuba, šta probleme stvara rešite kod zubara. Zašto sve ovo govorim? Danas je Međunarodni dan stomatologa. Eto prilike da im lično čestitate praznik, a usput i sednete na stolicu, samo „zbog malo kamenca“.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.pinterest.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Fiskalni junaci – Ukradi i smršaj – Kraljica u penziji – Porez Sv. Valentina

(KVAKA 202sreda, 8. februar 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Penzioneri, junaci! – vrhovna komanda nas je ostavila bez ijednog koverta, ali odavde poručujemo da ćemo naš položaj pred poštom čuvati do poslednjeg fiskalnog računa!…

***

U Turskoj su počeli da gradjanima dele bicikle radi borbe protiv gojaznosti. Nije to loše, ali je pomalo kampanjski…

Isto ovo sredstvo za mršavlenje koristimo i mi, ali u sklopu trajne akcije pod geslom: ukradi i smršaj!…

***

Oni koji zameraju vlasti da pod pritiskom MMF-a ženama stalno diže normu za pun penzijski staž – mogli bi malo da razmisle o primeru britanske kraljice, koja ima 65 godina staža na tronu i još joj ne pada na pamet da ide u penziju…

***

Budite potpuno spremni za dolazak Svetog Valentina! Iznenadite voljenu osobu, i do 14. februara uplatite – prvi kvartal poreza na imovinu! Ljubav je svuda oko vas..

Vaša Poreska uprava

1

(Foto: RTS Oko, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. februar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

(NE)VIDLJIVA CRTICA

Danas je tako tmuran dan da čovek stalno ima utisak da ne vidi dobro. Oblačno je i pritiska neko difuzno svetlo. Upalimo lampu, ali ne ide, meša se veštačko sa dnevnim. Ugasimo je, pa opet ne vidimo dobro. Izađemo napolje, a ono sve presvučeno nekom skramom. Trljamo oči i mislimo kako su nam potrebne naočari. Doduše, možda i jesu. Ko zna kad smo poslednji put bili kod lekara i optičara. Ja se nešto ne sećam. Uostalom, svi koje poznajem takođe ne idu tamo bez preke potrebe. Znam i one koji naočare kupuju na pijaci, kod Kineza. A znam i one koji ih pozajmljuju od najbližih. Mnogi stariji vezuju ih gumicama za tegle da bolje pasuju. A opet, ima i onih koji ne beže od lekara, ali ne bi stavili naočare za vid ni za živu glavu. Smatraju da su lepši bez njih. Neki se dovijaju sočivima, koja itekako znaju da iznevere.

Nekada se nadamo da ne vidimo dobro jer je maglovit i tmuran dan, biće bolje kad ogreje Sunce. I on osvane. I stvarno, sve je, nekako, lepše i bliže po lepom danu. Imamo volje za sve. Čak i da odemo u prodavnicu naočara. Samo, zna se i to, nećemo kupiti one providne, za bolji vid, nego ćemo izabrati neke lepe, obojene, za sunce. Nekako uvek radije kupujemo te, sunčane naočare, za njih se ipak, nekako, nađu pare i to za one malo bolje a ne kineske… Tako, čekamo proleće i trenutak kada ćemo šetati nove, ne tako jeftine tamne naočare, a oftalmolog opet može malo da pričeka…

Dobro jutro.

1

(Foto: Pinterest, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Bog na nebu – kum na zemlji. Tako se Srbi zaklinju u svoje najbliže na venčanju ili krštenju, slavi, rođendanu ili u kafani. O kumovima su nastale brojne poznate i manje poznate pesme, a usklik: „Kume, brate moj“, podrazumeva se svuda gde miče srpsko uvo sa šajkačom na glavi ili pištoljem za pojasom. Institucija kuma u Srbiji ali i svuda gde Srbi žive veoma je poštovana. Niko sa sigurnošću ne može da se zakune koliko stotina godina unazad neguje svoje kumstvo, ali pod uslovom da ga nije raskidao. Ponekad se to činilo i u krvi, kao čuveno kumstvo okončano u Radovanjskom lugu ili pre neki dan na šinama u krugu beogradske dvojke. Najviše sumnji izazivaju novokomponovana kumstva političko-kriminalno-estradna. To vam je ono, znam čoveka, mnogo je moćan, mogao bi da mi bude kum. Ili možda ovi njegovi su mnogo jaki, možda mi ženu zaposle a švecu ubace na televiziju da nešto čitucka. Ta kumstva iz koristi lako, brzo i duboko pucaju kao lubenica u avgustu. Iskrena traju kao što rekoh i stotinama godina, i to pre svega zahvaljujući starom običaju po kome se „kumu ne smeta“. Ide se u goste samo kad kum pozove, a kuma posećujemo samo kad nešto mora da mu se javi tipa, venčanje, krštenje ili daleko bilo sahrana. Tako je od davnina ko je pravi tradicionalni domaćin, a ovi kajlaši sa dobrom
robom i kumom kome prvo uz „gde si“ pomenu mater, sestru ili oca odavno su izgubili svaki dodir sa, verom i kultom kuma. Njihov smisao života i vere, sveo se na „koliko sam ja dobar“ i „stavi mi malo belog u tri crte“. To im je jedina veza sa mozgom.

Dobro jutro!

1

(Foto: ItalianAware, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Kažu da je porodica utočište gde se valja skloniti od spoljašnosti. Okolo je surova realnost, neviđena džungla koja guta, pa je porodica mesto gde se prikuplja snaga i pozitivna energija za neke nove, dnevne bitke. Tako je, pod pod uslovom da je porodica kompletna i spremna da pruži toplinu i zaštitu. Od malena, neki među nama, osuđeni su da se zlopate jer je upravo podrška porodice izostala. Trajno narušeno poverenje, izgubljena vera u pripadnost, ili možda hronični nedostatak ljubavi samo su neki razlozi zbog kojih se ta nit međusobnih veza trajno pokidala. Ako se nit i nastavi, ostane ožiljak na tom nastavljanju kao kada se uvežu dva konca. Neki se, sa druge strane zaklanjuju iza moći koju neke porodice imaju. Takozvani tatini mezimci i mezimice lepo se provode, prolaze kroz život i probleme kao kroz švajcarski sir. U stvari, oni probleme nemaju, umesto njih rešavaju ih
drugi, najčešće ugledni članovi porodice. Ima nešto zanimljivo: Ako je kompletna, porodica funkcioniše tako što opstaje po vlastitim pravilima i merilima šta je ispravno a šta ne. U takozvanim „krnjim“ porodicama koju čine samohrane majke, ili očevi sa decom ili se sve pokida i sruši ili se upravo oko roditelja stvara jedan čvrst oslonac na koji svi imaju pravo podjednako i bezgranično. Skupljaju se u tuzi, brizi i nemaštini, pokušavaju da poštenim radom prežive i prebole sve što ih snađe u zemlji koja, iako ima sistem socijalne zaštite, isti ne usmerava tako da bude servis svima kojima je pomoć neophodna. Važni su papiri, a ponajmanje činjenice ili takozvano „stanje na terenu“. Imamo slučajeve da se ostavljaju bebe u porodilištima zbog nemaštine, ali i zbog osude porodice koja ne prihvata oca jer nije iz „dobre kuće“. Sve bi bilo lakše da smo bogatiji, da imamo snažnije institucije socijalne podrške koje bi podprle porodicu pa bila ona potpuna, ili „krnja“. Od
nje počinje sve, ona je temelj države. Eto prilike da razoreno podignemo ali krećući od temelja, a ne od krova ili daleko bilo – nekog betonskog zidića.

Dobro jutro!

1

(Foto: Prosperity Eating Disorders and Wellness, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (3. febrar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Levijatan

 
„Ne diraj životinje, naći ćemo te“, glasi slogan udruženja „Levijatan“, pokreta koji za sebe tvrdi da brine o napuštenim i zlostavljanim životinjama. Grupa mladića, sakrivenih iza fantomki, poziraju na slikama u majicama ovog udruženja i prete mučiteljima životinja da se „neće dobro provesti“ ako ih oni pronađu. Ovi mladići na svojoj Fejsbuk stranici tvrde da se brinu o životinjama sa ulice ali i onima koje su zlostavljane, što su potkrepili brojnim slikama i video snimcima. Zapravo, iza ovoga stoji čist marketing, kako su i momci kasnije rekli, i nisu neka grupa ljudi koja bi zaista išla redom po principu „oko za oko“. Svakako, dovoljno je videti komentare na neku strašnu vest i videti kako civilizovani ljudi hoće ovom da odseku ono ili zapale ovo. „Levijatan“ je, inače, prema istoimenoj knjizi Tomasa Hobsa, sistem državnog uređenja gde se svaki čovek vraća u onaj stadijum gde je čovek čoveku vuk, i ne čini ništa što ne bi da se čini njemu. „Levijatan“ se spominje u Starom zavetu i u knjizi “Mobi Dik”, a to je morska neman, otelotvorenje sile i haosa koji vlada u potpunom odsustvu državnih zakona, i gde vladaju samo oni prirodni i strahom dogovoreni. Ljudi tako, iz nepoverenja jednih prema drugima, stvaraju pravila, koja ih čuvaju. Savršena alegorija koja se lako primećuje i danas; međutim, mi je stalno kršimo. Ko ima zdravstveno osiguranje, može kod lekara opšte prakse i specijalista, ali iz straha i nepoverenja da će ta usluga da bude kvalitetna i pravovremena, mi donosimo kafe, čokolade, viskije, koverte – prinosimo žrtvu božanstvu Korupcije. Čovek naočigled komšija pred kapijom istuče ženu, policiji i društvu je to važno samo kada je inspekcija tu, reflektori medija ili neka druga, slična „neman“. Baš zato što se, u strahu, loše ponašamo prema svemu, jedni drugima, živoj i neživoj okolini, prirodni zakon jačeg vraća nas na početak stepenica. Plaćamo porez, takse, račune, da budemo zaštićeni i mirni, tako bi trebalo. Izopačenost koja se ne sankcioniše i koju hranimo, okreće se protiv nas. Možda jeste istina da, u teškim vremenima, čovek koji ne zauzima stranu, jeste najgori, ali njiva posejana nasiljem, nebrigom i rđavim delima, neće dobre plodove doneti.
Dobro jutro!

Group of pets sitting in front of white background

(Foto: Timeout with Mom, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (2. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Počela je nagradna igra koju organizuje država u želji da nas natera da od trgovaca tražimo fiskalne račune. Mene to najmanje podseća na igru, a više na besplatno angažovanje dežurnih inspektora koji kontrolišu da li se PDV uredno naplaćuje ili ne. Zamislite samo koliko je revnosnih građana kojima će značiti nada da će dobiti neku od vrednih nagrada, možda. Ideja da se državna kasa puni od svih koji se bave trgovinom jeste odlična, ali to sa nagradama ume da u našim uslovima bude veoma diskutabilno. Imali smo brojna iskustva sa nameštenim igrama na sreću, čak su neki bili osuđeni zbog toga, a ipak, ko će odoleti stanu u Beogradu? Ako statističari upozoravaju da se glavni grad unazad decenijama puni mladima iz unutrašnjosti onda bi možda bilo bolje da se revnosnim učesnicima igre ponudi stan u Babušnici, ili možda Sečnju? Zamislite samo da umesto stanova, automobila ili tehnike, ponude imanje od pet hektara obradive zemlje u rejonu Merdara? Da li bi se tada skupljalo tih famoznih deset računa ili koliko već, s nadom da će baš iz bubnja izvući naše ime? Teško, od zemlje se više ne živi, a ni za zemlju kao nekada. Druga vremena, treći običaji, četvrti ljudi, peta je strana sveta a na njoj smeštena Srbija – između fiskalnih računa i maštanja o stanu u Beogradu.

Dobro jutro.

20170202_143321

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (1. februar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 

ZIMSKE ČAROLIJE

Kao i mnogi, i ja se radujem ovom topljenju snega i leda, iako se zimske radosti i čarolije uglavnom vezuju za njih. Skijanje, hokej, sankanje, klizanje, sve je simpatično na svoj način. Mada, najviše volim da ih gledam iz fotelje u toploj sobi. Čak mi i odlazak do klizališta u vidu publike, uvlači zimu u kosti, više volim da mislim na njih i gledam ih sa distance, kad već nisam na nekoj planini.

Sneg ne volim ni u saksiji da vidim“, reče jedan moj poznanik. Priznaću da sam, vremenom, počela da se slažem s njim, mada, neću poricati da prvi dan kada padne i okuje grad sve izgleda čarobno. To je zimska čarolija, što se mene tiče. Sneg pokrije i našu nebrigu i đubre koje bacamo, pa sve deluje lepše nego inače. U takvim zimskim večerima prija šetnja. Ono što nam kvari zadovoljstvo je činjenica da posle ne znamo šta ćemo sa snegom, a kad napuni rečna korita, zna da napravi čudo i sve poremeti za čas.

I tako, sneg kao nekakav fenomen, vremenom, jasno pokazuje razliku između deteta i odraslog čoveka. S poslovnim obavezama, čišćenjem zavejanog automobila i dvorišta, redukovanim gradskim prevozom i zaleđenim ulicama, na sneg počinjemo da gledamo kao na nešto što ne priželjkujemo. Inače, retko ko od nas bi mogao da kaže da su mu blistavi beli predeli, pravljenje Sneška, grudvanje i slično, odbojni. Jednostavno, sneg nam s godinama menja percepciju. I kad se otopi a ledeni dani popuste, najednom se budi osećaj nekakve slobode. Prave se planovi – otići ću ovde ili onde – završiću sve što nisam ovih dana – slobodni smo. Dete bi, s druge strane, želelo da sve to potraje.

Dobro jutro.

1

(Foto: Pinterest, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (31. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić
Januar mesec pamtićemo dugo po neverovatnoj pojavi minusa koji nas nije napuštao više od trideset dana. Meteorolozi stidljivo najavljuju plus već za koji dan, ali avaj. Taj plus očekujemo sa zebnjom, poručuju lekari. S obizirom na to da će dnevna temperatura za kratko vreme biti i do dvadeset stepeni viša u odnosu na neke ranije noćne i jutarnje, preostaje nam da budemo posebno oprezni. Svi su u riziku, najpre srčani bolesnici. Znamo svi za našu naviku da čim grane prvo sunce isterujemo bicikle iz garaža, nabacujemo patike i trenerke i krećemo na trčanje, ili se setimo da bi bilo dobro krenuti u veliko kućno spremanje. To podrazumeva krečenje, pomeranje nameštaja, pranje tepiha i slično, a u svemu tome treba naći meru. Nismo navikli krvne sudove na toliki pritisak koji izazaziva napor i eto problema. Ako već preterujemo, neka to bude u oprezu. Ne mora sve odjednom, a ni preko noći. Međutim, kod nas u našim uslovima, sve što nije sada, odmah i na brzinu, nije vredno pažnje. Osim zdravlja koje rasipamo gde i kako god stignemo, valjalo bi sačuvati i nerve od svih izazova koje može da izazovu ti takozvani lepši dani. Ne smem ni zamislim bahatluk koji nas čeka čim stignu ti lepši dani u ekonomskom smislu pa umesto dvesta imamo, recimo, dve hiljade dinara više za troškarenje na dnevnom nivou. Ako smo neumereni sa fizikom, hajde da budemo i sa ekonomijom. Samo da stignu ti ekonomski dani sunca u novčaniku. Brzo će i to, izbori su na pragu.

Dobro jutro!

11

(Foto: 31tv.ru, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (30. janaur – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Orvel i odgovori čitalaca 

Da li se sećate Džordža Orvela i njegove „1984“? I čuvenog „Ministarstva istine“? Koje je zaduženo za prekrajanje vesti i njihovu izmenu u skladu s tim s kim je Evroazija u ratu? Nešto slično se dešava i sa vestima na internetu. I to odavno. Ali, poslednji primer je bio sa vešću o nesreći kod Imo centra, kada je pregažen pešak.

Ako ste, recimo, otvorili tu vest u podne, mogli ste da pročitate da je na nesretnog pešaka „na pešačkom prelazu naletelo putničko vozilo plave boje“. Ono što je interesantno je kada počnete da čitate komentare čitalaca koji su zgroženi činjenicom da je vozač autobusa pobegao sa mesta nesreće. Dok drugima nije jasno zašto se napada vozač autobusa, kada lepo piše da je pešaka zgazio automobil.

Ako to neki nisu znali, vesti koje se objave na internet stranici, nisu kao vesti koje su štampane na papiru. Daleko lakše se obrišu, ili se stavi nova i – tačnija, verzija. Što se i ovde desilo. U prvom, jutarnjem, izveštaju pominjao se autobus. Ljudi su to komentarisali, onda se pojavila preciznija informacija, pa je uredništvo na istoj adresi stavilo noviju verziju vesti. Ali, komentari su ostali. I sve to, pomalo, deluje kao Orvel. Podseća nas koliko je sada lako menjati i manipulisati informacijama.

1

(Foto: simplepimple.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (27. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Sveti Sava, školska slava. Ovaj dan dočekaće prosvetari i učenici zajedno okupljeni oko slavskih kolača, ikone sveće i žita ali i sveštenikom koji im verujem, neće naplatiti dolazak u školu. Radno neradni dan, učenici će bez mnogo volje provesti u školi, a ni njihovi nastavnici koji su već u protestu neće biti presrećni. Kažu, da ih vlada sluša samo kad zaprete štrajkom ili još bolje – obustavom nastave. A nekad je sve bilo drugačije. Prvo se srpski prosvetitelj slavio u svakoj školi pa je ukinut i zaboravljen takoreći. Jednom sam ja, uprkos protivljenju okoline, morao da poslušam moju baba Miku i odem kod popa Miloja po deklamaciju. Imao sam deset godina i dobio da recitujem čuvenu pesmu Rastko ili „Ko udara tako pozno“… Naučim ja to brzo, dođe Sveti Sava, odem u crkvu kad tamo moje društvo iz škole. Došli po paketiće, kažu. Izdeklamujem ja Rastka, siđem, dobijem poklon i padne neka sitna para od lokalnih bakica kojima su suze lile dok sam ja nadahnuto govorio, i ništa. Sutradan učiteljica prvo mene izvede pred tablu i pita: zašto si išao u crkvu i recitovao, govori? Ja ćutim, gledam u drugaricu za koju sam znao da cinkari sve, i ne progovaram reč. U tom slučaju uporedim sebe sa Đakonom Avakumom i čekam kaznu. Kazne nije bilo, poslala me je učiteljica na mesto i to je cela priča. Početkom devedesetih viđao sam novovernike iz svog starog društva i u sebi bio ljut na njih zbog svega što su prećutali kad mi je trebala njihova podrška. Posle sam se ohladio, oprostio jer je tako hrišćanski i nikom ništa. Danas retko odlazim u crkvu, a pravo da kažem, nešto nemam volje da se junačim verom pravoslavnom kad vidim ko je sve brani i zastupa. Rekoh ovo, pa pretekoh nekako.

Dobro jutro!

1

(Foto: Wikipedia, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Politikom po ušima – Rikanje na stranom jeziku – Pretučeni autobus

(KVAKA 202četvrtak, 26. januar 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Politička svađa dvojice ljudi u Pitsburgu zbog predsednika Trampa – završila se tučom u kojoj je jednom učesniku odgrizeno uvo…

Imajući u vidu domaću strast i pojačanu političku nervozu pred izbore, uskoro bi mogle da lete uši i kod nas. A s obzirom na broj predsedničkih kandidata, komotno možemo jedni drugima da odgrizemo više od pola inventara…

***

Neodređene izjave da su za kupovinu PKB-a zainteresovani Rusi, Kinezi, a evo sad još jednom Arapi… samo sluđuju već nervozne krave, koje ne znaju na kom jeziku treba da nauče kako se kaže domaće “mu“, da bi zadržale mesto u štali, kad dođe novi poslodavac…

***

Kao i mnogi drugi, i Francuzi su, u Lionu na jednoj liniji, počeli da testiraju i autobus bez vozača… Ipak neki saobraćajni eksperti smatraju da ćemo još sačekati dok automobili ne budu vozili sami…

I zaista, gledano iz našeg ugla, koliko je decenija daleko od realnog života vest da su – trojica huligana pretukla autobus na liniji 95! I da sindikat Gradskog saobraćajnog još jednom traži da autobusi dobiju status službenog lica, i pravo na pištolj kad su van garaže…

1

(Foto: Modern Farmer, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. januar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Iskusno

Učenici Građevinske škole Beograd već nekoliko nedelja kreče prostorije opštine Voždovac, čime ujedno ostvaruju časove neophodne prakse. Od vrednih učeničkih ruku obostranu korist imaju i škola i opština, čiji će hodnici i kancelarije uskoro dobiti čistiji i lepši izgled. Vojin Bulatović, nastavnik Građevinske škole, objasnio je da je ovo deo višegodišnje saradnje. Naime, đaci druge i treće godine ove škole izvode časove praktične nastave tako što kreče prostorije, po potrebi farbaju stolariju i radijatore sa materijalom koji obezbeđuje opština. Na ovaj način učenici stiču praktična znanja i veštine koje će im kasnije biti od velike koristi.

Ne znam kako se vama čini, ali ova zamisao zvuči zaista odlično; bez muka oko tendera, dodatnih troškova iz opštinskih budžeta, posao koji zapravo i nije toliko rizičan, može, na obostranu korist da se završi. Zašto ne bi i druge profesije ovako sticale praksu? Recimo, da slavske pogače u školama sutra osveštaju i lome studenti Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Istina, nije po kanonu, ali bilo bi lepo. Ili da nam brojila očitavaju studenti FON-a, pošto svakako većina njih i želi da radi u privatnim preduzećima, a trudili bi se za visoku ocenu pošteno. Zaista, zar sve to ne bi bio odličan primer dualnog obrazovanja? Da student ekonomije može da vam da savet za ulaganje ili planiranje budžeta. Da student Poljoprivrednog fakulteta ode na put oko sveta, proučavajući uslove zemljišta na kojima biljke uzgajaju paori iz Vijetnama, Provanse, Novog Zelanda. Da učenici Filološke gimnazije podučavaju zainteresovanu decu u kraju u kom žive, za neki dogovoreni džeparac. Svakako firme obično traže „mlađe od 30 godina sa minimum 5 godina iskustva“. Ovako, vraćamo zajedništvo među nas, koje će smenjivati sve pametnije generacije. Gde ćeš bolje!

Dobro jutro!

1

(Foto: konkurent6.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (25. janauar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

Dogodilo se da su, ispitujući kvalitet vazduha koji udišemo u Beogradu, aparati zabeleželi visok procent zagađenja. Atmosfera u društvu nam je slična. Zagađena, kuda god da se okrenete. Puca se, i to rafalno, u dvorištima osnovnih škola dok deca napuštaju nastavu. Zamislite koliko mozak počinilaca treba da bude zatrovan ili ozračen da svoj zlikovački naum ostvari, pa makar zbog toga neko dete stradalo. Deca nam postaju žrtve birokratije koja ne ume da izbroji koliko je dece rođeno u prvim minutima Nove godine. Javljaju se glasovi da tu nisu bila čista posla, a sve zbog novca koji je obećan najbržima. Vladin funkcioner koji se nije snašao u tv emisiji, eskpresno je dobio otkaz jer je ionako javnost bila radoznala danima unazad ko ga je doveo na funkciju. Čovek je tražio čašu vode, ali uzavrela atmosfera nije dozvolila da se okrepi i možda išćupa iz čabra u koji je upao sam, ili voljom nekih drugih činilaca vlasti. Nekoliko direktora, za sada osam, smeniće generalni EPS-a, zbog afere sa računima. Čekajte, a ko je te ljude doveo na odgovorna mesta? Ja sigurno nisam. A to šta će biti sa onom magičnom Holanđankom, Natašom, koja u Nišu gleda pune kafiće u radno vreme, komentariše da svi imamo najbolje mobilne i kukamo dok nam svekar donosi vruć burek a dete ne sme da čisti stepenište ili bere voće tokom leta. Ništa, promenićemo Natašu, da zaboravi na to da je ovde sve normalno i zdravo. Uglavnom je kao i kvalitet vazduha, izuzetno zagađeno. Možda da dune košava pa rastera otrov oko nas. Ovaj led koji nas je okovao ne pomaže.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.pinterest.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Pucaju na spore vozače – Počivaj po nižoj tarifi – Ledolomac oslobađa srce

(KVAKA 202utorak, 24. januar 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Engleski taksisti predlažu nove saobraćajne znakove, koji bi bili u skladu sa promenama u gradovima. Na primer, predlažu znak Pažnja, pešaci koji pišu SMS, ili Pažnja, turisti u razgledanju, i tome slična upozorenja…

Nismo ni mi zaostali u razvoju, i nama trebaju novi saobraćajni simboli. Recimo, speleolog na užetu – označavao bi izuzetno duboke kratere na putu; novčanik sa uzvičnikom – ljudski se dogovorite sa saobraćajnom patrolom; ukrštene bejzbol palice – zona gde ne važi pravo prvenstva; lovačka puška ukoso preko hrta – trube i pucaju ako vozite sporo… I mnoge druge situacije koje napredak nosi sa sobom…

***

Novosadski komunalci traže od naslednika pesnika Mike Antića koji počiva u Aleji slavnih pisaca da se retroaktivno plati grobarina za 20 godina. Dok se u Aleji zaslužnih građana – gde su sahranjeni i mnogi narodni heroji i političari – taksa ne naplaćuje…

Ima ovo svoju logiku, jer ako je piscima već dodeljeno besplatno mesto u istoriji književnosti, ne mogu istu povlasticu da traže još jednom i za ležanje na groblju…

***

Ako se nahvatao led oko srca voljene osobe – sačekajte proleće; ne pokušavajte da ga otopite sad, kad je metar drva nagurao do šest hiljadarki…

A ubuduće, pamet u glavu i nemojte kao vaša država dozvoliti da zaledi, pa da vam onda Mađari traže 500 evra na sat za svoj ledolomac…

11

(Foto: Weekend Collective, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Da li će Srbija skrenuti sa svog evropskog puta? Da li će izbori promeniti politiku aktuelne vlasti? Šta izborima dobijamo, a šta gubimo? Hoće li nam Tramp biti bolji od Obame? Da li će Putin zbog Krima priznati Kosovo? Mnogo pitanja, ali za visoku politiku. Šta je sa malim ljudima, onima koje ne primećujemo, a ti „mali ljudi“ umeju da nas iznenade dobrotom i plemenitošću? Troje mladih, bolesnih ljudi, dobiće organe navijača koji je sticajem nesrećnih okolnosti zauvek ostao na tribinama. Porodica nesrećnog mladića je odlučila da produži tri života donirajući organe onima koji su očekivali „najvažniji poziv u životu“. Ne znamo ko su oni, a veliki su. Znamo samo da je u trenucima velike tuga pravi trijumf nad smrću ovakva odluka, a ne znamo ko su ti ljudi i zauvek će tako ostati. Takav je propis. Propisi ne poznaju obavezu dobročinstva u najvećoj muci. Doniranje organa je u svetu normalna stvar jer tamo ljudi ne gaje predrasude da će neko zloupotrijebiti njihovu volju da i posle kraja života ostanu živi na neki način. Statistički gledano, pre će nam organi zatrebati, nego što bi nekome baš naši zatrebali. Ali, mnogo će vode proteći srpskim rekama dok se naša svest o tome ne promeni. Do tada, ostaje nam da se divimo ljudima za koje nikada nećemo saznati ko su. A ovaj primer pokazuje da njima nije ni stalo do publiciteta. Takvi su. Mali, a opet, veliki, sazdani od gromade čovekoljublja.

Dobro jutro!

1

(Foto: Screenshot rts.rs, ilustracija )

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (23. januar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

Crtica u troli

 

Ko se ovih dana vozio trolejbusom, taj se nije ugrejao. (Ne važi ovo samo u trolejbusima, naravno, ali tamo je najočiglednije) Tačno je da se ne vozimo prevozom zato da bismo se grejali, ali ipak očekujemo malo dobrodošlice u vozilu. Pogotovu kada je napolju minus. A doček je prilično hladan… Nije da smo baš toliko osetljivi, nećemo se za nekih desetak, petnaest stanica smrznuti. Ako se i razbolimo, biće to od virusa, a ne od hladnoće, ali ipak… Razmišljam o tome da li se grejanje u vozilu podrazumeva u zimskim danima. Niko od nas ne proverava da li u nekom ugovoru stoji da je u cenu karte uključeno grejanje u vozilu, odnosno, temperatura iznad nule. Ljudi su ovih dana u trolama, nekako, ćutljivi. Ovo je period u kom se zaista samo misli na prevoz i kako što pre stići do cilja. U kojoj smo ono ulici? A-ha, evo nas kod Čuburskog parka. Dobro je. Još Makenzijeva, pa Slavija, pa Kralja Milana, Terazije samo što nisu… Stalno se nešto žalimo, a možda je ta hladnoća, za razliku od letnje žege, upravo težnja GSP-a da građani bolje upoznaju ulice svoga grada, ili da bolje nauče da broje: još pet stanica, još četiri, još tri…

Možda je posredi neka akcija čije domete još nismo otkrili, a možda je sve to u redu, ko će znati. Kad temperatura padne ispod nule, život se menja…

Dobro jutro.

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Pre neki dan je bilo burno u jednoj beogradskoj školi. Naime, kako su izvestili mediji, Ministarstvo prosvete je bilo ogorčeno zbog pokušaja da se u pojedinim odeljenjima skupi po sto dinara od svakog učenika i od tog novca plati sveštenik koji bi došao u školu povodom Svetog Save. Još uvek se ne zna ko je tu koga oklevetao. Neki sveštenici se zaklinju da se tako nešto nikada ne naplaćuje školama, samim tim i deca ne treba da plaćaju apsolutno ništa. Međutim, s druge strane, roditelji se kunu da je ipak od dece zahtevano da donesu novac. Direktorka škole odbacila je krivicu, tvrdeći da postoje različita školska tela koja odlučuju kako treba proslaviti školsku slavu, i na njima je da celu stvar objasne. Tela ćute, a bruka puca. Direktorka škole odlučuje da roditelji đaka, izabrani za “školskog domaćina”, ove godine ipak budu oslobođeni svih troškova oko proslave Svetog Save – i “dnevnice za sveštenika”. Bravo, ali da li bi se tako šta desilo da nije bilo povike zbog još jednog nameta. Nije baš jednostavno u opštoj besparici odvojiti novac, makar to bilo za sečenje kolača, pozorište ili jednodnevni izlet. Dobro, koliko nas onda košta besplatno školovanje? Mnogo, jer sve košta, a stalno se nešto traži: od zavesa koje se kidaju, do obnavljanja, dobrovoljnog doduše, inventara, podova, česmi ili lavaboa, menjanje staza i tepiha a sve da bi deci bilo prijatnije. Od svega što roditelji, naročito osnovaca, prećute i progutaju da im se dete ne bi „izdvajalo“, ostaje nauk za srednje škole, gde kasnije kada treba platiti neke osnovne troškove tipa zdravstveno osiguranje, biblioteka ili neka manja šteta roditelji to bez pardona odbiju. Znaju da im niko ne može ništa i tačka. Iako se preti obustavom dodele diploma i svedočanstava sve dok se ne plati i poslednja para školskog harača, neki se snađu pa uhvate maglu i nikada ne plate nešto što su iskoristili. I, šta smo saznali iz svega navedenog: ništa. Ima da se plaća, sve dok neko ne poviče: Držite lopova! A tih uzbunjivača biće sve više u zavisnosti od toga koliko nam standard bude padao. Za sada, statistika je na strani nezadovoljnih.

Dobro jutro!

1

(Foto: The Next Web, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Procvetali putnici – Radni elan džihadista – Lopov-opsesivac

(KVAKA 202četvrtak, 19. januar 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

U Madridu na nekim linijama, voziće tridesetak autobusa na čijem će krovu biti zasađeno cveće. Ovo je samo pilot-projekat, jer nije sigurno da li će se ovim smanjiti buka, ili uštedeti gorivo, ali je ambijent lepši u svakom slučaju…

Mi još nemamo autobuse za ovakve rajske prizore, ali tu su putnici, koji dok čekaju prevoz na mnogim stanicama puštaju korenje, a uz malo sreće mogli bi da doguraju i do prvog cvetanja…

***

Oni koji su nezadovoljni državom, zato što im je smanjila primanja – trebalo bi ponekad da pomisle i na džihadiste islamske države u Mosulu, kojima je njihova uprava najpre skresala plate za polovinu, a evo sad i potpuno ukinula; i opet, ne ogovaraju svoju vlast, nego ćute – i rade…

***

Koliko je poljuljano psihičko stanje nacije najbolje pokazuje primer I.M. iz Vranja, uhapšenog pilikom provale u jednu radnju mešovite robe, koju je pre toga opljačkao već tri puta…

Pošto je reč o tipičnom opsesivno-kompulzivnom poremećaju, lekari smatraju da bi to uradio i peti put da nije bilo – pravovremenog reagovanja policije…

11

(Foto: Pinterest, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

One imaju natpis sa imenom, radnu uniformu i uglavnom osmeh kada nam se obraćaju. Umeju da budu veoma fine, ali ponekad umemo i da ih iznerviramo. Neke od njih se u tim situacijama brane lažnim osmehom ljubaznosti, a neke umeju pošteno da se uzjogune. Zameramo im da su spore, da ne vraćaju kusur tačno u dinar, da su drčne i nervozne. Kasirke.

Zamislite samo kako izgleda njihov radni dan. Dolaze na posao ostavljajući kod kuće možda bolesno dete, muža koji je otpušten s posla, nervoznu i džangrizavu svekrvu, neplaćene račune za kiriju ili struju i počinju da broje novac. Sitnine uvek nedostaje, pa se dovijaju. Mole mušterije da im, ili oproste što nemaju da vrate četiri, ili da dodaju na hiljadarku još petnaest da bi vratile pet stotina dinara. Nemaju vremena za kafu, tračarenje, možda i cigaretu. Jednostavno, kupci nadiru sa punim korpama i kolicima sa svih strana i samo nešto gunđaju. Žale se što im kuca višu cenu, a na rafu je istaknuta niža. Takođe, iznose čekove koji nisu popunjeni, pa im, naročito penzioneri, traže hemijsku ili i da im ona lično popuni prazna polja. Tako se brzo stvori dugačak red i eto problema. Kase, to jest njihova radna mesta, obično su smeštena blizu izlaznih vrata kroz koja ulaze kupci, a zimi to ume da bude jako nezgodno, naročito za kičmu. Nije to sve, mogao bih još da nabrajam. Na kraju radnog vremena, zbog kojekakvih obračuna i razduženja umeju da ostanu i po dva-tri sata duže nego što treba. Taj prekovremeni rad im skoro i ne plaćaju. Obećaju im slobodne dane koje ne mogu da iskoriste. Rade za plate koje su redovne, ali iznose malo više od dvadeset hiljada dinara. I šta mi kupci na kraju da kažemo? Treba li da imamo malo više razumevanja za kasirke? Posle ovoga siguran sam da ćemo bar dobro razmisliti pre nego li im se obratimo, naročito drskim tonom. Mušterija je uvek u pravu, a kad će kasirke da budu u pravu? Postoji jedan slučaj, a to je da im to pravo damo mi – mušterije.

Dobro jutro!

1

(Foto: Facebook.com/crtani, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | 1 komentar

Ustanak (18. januar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

 

Mobilni „trećeg doba“ 

Starija žena ide ulicom i mobilni telefon joj zvoni u ruci. Ona malo gleda u njega, pa gleda okolo. I, prvom čoveku koji joj se približio, koji sam zamalo bio ja, reče: „Izvinite, molim vas, kako se ovo uključuje?“

Prilično neobična situacija, morate priznati. Čovek bi pomislio da se očekuje od nekoga ko ima mobilni da i zna kako da ga koristi. Međutim, ono što se često dešava je da rodbina želi da malo „modernizuje“ svoje najstarije članove i onda im kupi „pametan“ mobilni telefon, sa velikim ekranom. Objasne im kako da pozovu nekoga, ali zaborave da im objasni šta se dešava kada njih neko pozove. I kada se na ekranu pojave crveni i zeleni telefon, plus pulsirajuće dugme u sredini. Šta onda treba da se uradi.

Prijateljica mi se nedavno žalila da je njena tetka mislila da joj se mobilni pokvario kada mu se ispraznila baterija. Mladi, ili oni koji su sa novim tehnologijama na „ti“, zaborave da seniorima često moderni proizvodi deluju čak i zastrašujuće.

Nesumnjivo je da je itekako korisno da i stariji ljudi koriste mobilne telefone, kompjutere… Sigurno je da mogu da budu od pomoći. Samo se treba malo više potruditi da pripadnicima trećeg doba približite tu tehnologiju koju želite da i oni koriste. A ne da ih puštate na ulicu i ostavljate na milost prolaznicima. Nije baš dobro za njihovo samopouzdanje.

1

(Foto: Silver Group, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (17. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Krenula je kampanja u Srbiji. Još ne znamo ko su kandidati, za neke smo očekivali da će biti, a za neke navijamo da budu. Ne znamo da li će biti predsednička, parlamentarna, lokalna, ali vidimo da je već počela. Počelo je napuštanjem studije gde su se suočili vladin i nevladin sektor. Ponovo je krenula priča o tome ko više voli Srbiju i da li radi u interesu svoje ili neke druge države. Potvrđuju to i događaji koji se kao na filmskoj traci ređaju jedan za drugim. Ko li će odneti pobedu, pitanje je koje već okupira javnost. Da se manemo političke kladionice, da pogledamo šta možemo da očekujemo kad se taj cirkus u najavi završi. Najveća stranka još uvek ne objavljuje ime svog kandidata, opozicija još uvek glasno razmišlja kome će i ko da da prednost. Onaj nesrećni voz koji je zaustavljen u Raški je dobro došao za političko obračunavanje. Premijer reče da Srbija grabi napred bez obzira na to što će izborni proces sve nas omađijati neverovatnim političkim sučeljavanjima, aferama, zapaljivim govorima i ostalom pozamanterijom skandala. Nema veze, i prošle godine smo imali izbore pa su Svetska banka i MMF rekli da smo u plusu i više nego što su oni procenili. Pustimo se tih svetskih finansijskih policajaca, da pogledamo mi u tanjire i novčanike? Promaja na sve strane. Samo nam je falila ova zima da upadamo u trošak dogrevanja zbog minusa koji se ne pamti od kako je struja izmišljena. I voda je problem, nema je dovoljno jer je trošimo nemilice da se ne zamrznu slavine u avlijama. Telefoni rade, a gluvi – punom parom. Šta je ko rekao, ko je kome odbrusio, ko je koga prevario a ko bio obmanut. Samo se strpite malo, već je počelo. Za sada smo još ispred startnih pozicija a do cilja je daleko. Predaleko, još uvek, za neku izmaštanu, normalnu Srbiju. Dobro jutro!

1

(Foto: RS4 Security, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Seksualni terapeut iz budžeta – Brze pruge do Raške – Grejno telo pod ćebetom

(KVAKA 202utorak, 17. januar 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Nemačka stranka zelenih traži da država teško bolesnim licima refundria troškove za – aj da tako kažemo – seksualnog radnika-terapeuta… Na prošlim izborima, mnogi alternativni stavovi doneli su zelenima velikih 8 posto glasova…

Što se nas tiče, teško da bi ovakva politička ponuda imala prođu, jer naš svet mnogo apstinira, čak i u vreme izbora… A i nekako smo navikli da jedino oni na položaju ili funkciji mogu da rade ove stvari o državnom trošku…

***

Svaka čast onima koji politički rešavaju spor oko otvaranja železničke linije Beograd – sever Kosova…

Ali mi ovo pitanje nismo još raščistili ni pravopisno, da li je srpski voz stao u Raškoj ili u Raški?… Pa tek onda da vidimo, kako će dalje do Mitrovice…

***

Otkako su počele vejavice i mrazevi, ljudi se žale da je u našim prodavnicama teško nabaviti grejalicu ili kalorifer… Izleda da se grejno telo još jedino može pronaći u horoskopu i ličnim oglasima… Ali budite oprezni, jer je u tom slučaju atest o vašem trošku, a nemate ni pravo žalbe inspekciji…

1

(Foto: www.coolerpress.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. januar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Dobar čovek

 

 
Ne mislim da sam osoba od intuicije, ali svako od nas prepozna očiglednu dobrotu i ljubaznost. U moru ljudi sa kojima se susretnete u prevozu, na ulici, pošti, prodavnici, pešačkom prelazu, koncertu, čekaonici, blago je videti osmeh, finoću, uviđavnost. Porodicu takvih ljudi upamtila sam još pre koju godinu, na liniji trolejbusa 29.
Ka gradu bismo ušli na istoj stanici, on i ja, oboje u „pekarske smene“, oko 5 ujutru. On u fluorescentnom prsluku ili narandžastom kombinezonu sa par plavih pruga, ja u „civilu“. Retko kad bi seo, a ako sedne, čitao bi neku knjigu. Za prevoz, podebelu! Ponekad bih opet videla tog čoveka mirnog izraza lica, bez grča, blago umornog, ali nekako kao da govori „ide se dalje, iz dana u dan…“. U popodnevnim satima srela bih celu porodicu, lepu nasmejanu ženu bujne crne kose i simpatičnu devojčicu u osnovnoj školi. Šapuću međusobno, kikoću se, pričaju s puno ljubavi, On i žena se često drže za ruku i planiraju lep ručak.
Pre neki dan, videla sam članak koji je uveliko deljen na društvenim mrežama, naslov kaže „Čisteći ulice završio fakultet u petoj deceniji, voli knjige i nada se nastavku studija“, a na fotografiji – on!
Arslan Bajramoski radnik je „Gradske čistoće“. I dok mu je posao da čisti gradske ulice, slobodno vreme koristi za sopstveno obrazovanje. Arslan je zaljubljen u knjige i godišnje pročita 50 knjiga zbog čega ga zovu i Aca Filozof. Pre četiri godine upisao je i fakultet. U petoj deceniji dobio je stipendiju i postao student ekonomije. I, verovali ili ne, školu je završio u roku, iako su mu govorili da odustane. Najveći problem nisu mu bile knjige i obimno gradivo, već trema. Dao je 29 ispita i završni rad. Iako je dobio diplomu, još uvek radi sa metlom. Imao je ponudu za posao magacionera, ali je zbog problema sa kolenima odbio. Dok čeka bolji posao, za koji su nadležni u Gradskoj čistoći naveli da je u planu, Arslan je dobio priliku da svoje studije nastavi. Dobio je školarinu za master studije, koju je sa oduševljenjem prihvatio, ali takođe još od jedne stvari ne odustaje, a to je čitanje. Letos je pročitao “Braću Karamazove”, “Zločin i kaznu”, sad trenutno čita “Idiota”.
Znamo da dobrota i vrednoća u ovom svetu imaju tešku prolaznost. Međutim, rekla bih da to zavisi iz kog ugla gledate na uspeh. A biti kvalitetan čovek, najveće je dostignuće, a pitanje karaktera je koji način će bilo ko da odabere da bi iskoristio ovaj jedan život koji imamo.

Dobro jutro!

2

(Foto: www.pinterest.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. januar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

„Okićeno“ drvce 

U ovo doba novih godina, nekako je logično pričati i o ukrašenim drvcima – mada ko je hteo da kiti jelku, odavno je to i učinio. No, preko puta moje zgrade stoji drvo koje je godinama „okićeno“ – raznoraznim krpama. Niko se više ne seća kako su one tamo dospele, po svojoj prilici su bile izbačene iz obližnje zgrade i strateški se rasporedile po granama.

Ovako okićeno drvo nije postalo, na žalost, turistička atrakcija, ali se komšiluk saživeo sa time da gleda krpe sve ispranijih boja i da se čudi kako to da vetar nije taj džumbus rasčistio. Očigledno, „ukrasi“ su dovoljno teški i opstaće tamo još dugo vremena, dok sunce, kiša, sneg i vetar ne učine svoje. Dekoracija je, bar, tokom leta – kada drvo olista, malo diskretnija, ali zato itekako dolazi do izražaja kada dođe zima i lišće opadne.

Postavlja se, doduše, još jedno pitanje. Da li će pre ove krpe da otpadnu sa drveta ili će neki veseli komšija da ga „zalije“ bespotrebnim viškom tekstilnih materijala koje ne želi da odnese u đubre. Definitivno, ne bi valjalo da to preraste u novi „modni“ trend.

okiceno-drvo2

(Foto: Vlada Todorović)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Dosta, sad je stvarno dosta. Toliko kuknjave na svim mogućim aberšerovima o tome da je sa deset centimetara snega i minus devet stepeni ovo jedna od najgorih mogućih zima koja je strefila Beograd. Kako će dečica u školu, da li će da ih pitaju po ovom kijametu, hoće li moći da se probiju gradskim prevozom do škole, da li će moći da kupe doručak ako krene vejavica i ko zna šta još smo pitali juče. Otkazan ispit iz vožnje, zato što nisu očišćene ulice, a poligon se iako očišćen ponovo zabeleo. Ma, nemojte kasti, što bi rekle Lale. Sve funkcioniše besprekorno, naročito u strmim delovima Autokomande. Pitajte srpsku majku, ona je sve snimila, objavila i pomogla kad joj se autobus zakovao u kuću. Doduše, nije bilo više od dvoje lakše povređenih hvala bogu, ali ipak je moglo da bude mnogo gore. Zaleteo se vozač, ponela ga atmosfera u stilu „deco je l’ volite brzu vožnju“ i eto.. Nije tu kraj. Jutros je bez grejanja centar Beograda, a jedan od funkcionera kaže na sve to da će biti napeto. Ma, biće hladno, kome je do napetosti?! Voz je prošao na crveno i tresnuo u teretnjak koji ga nije ni osetio. Ali zato jesu putnici kojih je dvadeset dvoje povređeno. Svako svoju muku muči, i njemu je vlastita najgora. Ima još, samo neću da vas nerviram. Zamislite kako je tek na Pešteru, gde stoka propada od minusa i žeđi, ili u Ivanjici gde nemaju više stočne hrane jer je sve zavejano? Ili Timočka Krajina, Kopaonik gde se najbliže komšije ne viđaju po mesec dana, sve dok sami ne prokrče prtinu. I ništa, ćute. I ako bi hteli da nešto zavape to nema ko da čuje, zapiše ili snimi. Hajde, da ne nabrajam samo: da li znate da postoje ljudi koji su već 12 dana bez zdravstvene knjižice iako su svi nameti plaćeni? Ili da u redovima za zdravstvene knjižice ili lične karte ljudi provode više sati a neki naplaćuju čekanje u redu umesto vas? Znate li koliko je ljudi dobilo otkaz posle Nove godine? Da li ćemo kad grane sunce na proleće vaskrsnuti ili imati neki drugi razlog za kukumavku? Poplave, možda? Šalim sam se, nisam ja prorok.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.pinterest.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Bot u Školi – Bumbari i opozicija – Slani putevi – I nebesa po Bolonji

(KVAKA 202četvrtak, 12. januar 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Dolazak 200 robota u naše škole svakako je za pohvalu… Mada postoji jedan mali problem: kako su donatori našli baš model koji se zove m-BOT? (Kao i ona čeljad što piše partijske komentare.)…

Dakle, šta ako ovakvi roboti završe sa partijskim knjižicama, pa će onda svi đaci gledati kod koga se učlanio najpametniji robot…

***

Sneg koji veje uvek budi uspomene, sećate se olujnih dana pre pet godina: bilo je više snega, ali i više opozicione strasti, pa su se demokrate i naprednjaci žestoko svađali oko toga ko će uzeti lopatu u ruke… Ali izgleda da su klimatske promene u Srbiji proredile i bumbare i opoziciju…

***

Lepo je to što vlast najavljuje još stotine kilometara novih puteva. Ali i tu treba imati meru, jer kad počnu vejavice, ko će sve to da očisti, i još toliko da zasoli…

***

Kažu da se studenti ne javljaju nešto preterano za čišćenje snega, valjda zato što pripremaju ispite… Ali, biće još padavina do kraja zime, dakle novih rokova za čišćenje, jer je izgleda i Gospod morao da pređe na Bolonju…

 

1

(Foto: Tim’s Tree Care, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. januar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Uvek se ponešto šapuće, šapuće

Ko vidi put od snega, danas ide u školu – ukratko bi tako glasilo uputstvo Ministarstva prosvete u dogovoru sa školama i službama sektora za vanredne situacije. Mnogi danas pakuju i rezervne čarape u ranac, sa svaki slučaj. Za prvi dan nakon raspusta i nije nužno natrpati odmah sve knjige i sveske za raspored od srede. Bar su nama, ranije, opraštali ako se to desi. Ako je bilo najavljeno usmeno odgovaranje ili kontrolni zadaci, znalo se i pre Nove godine. Ako uspemo da namolimo nastavnika da se to odloži, uspemo, ako ne, pokaže se ko je učio, a ko nije. Međutim, prosvetni radnici su po svemu sudeći zapravo servis za čitanje udžbenika grupi od tridesetoro đaka i nema mnogo mesta da grade svoj autoritet van preporuka i uputstava Praviteljstvujuščeg sovjeta. Pa zar se toliko nema poverenja u nastavni kadar zemlje koju vodite? Koliko puta smo samo od raznih političara čuli kako smo mi „specifična nacija“, „tvrde glave i čudnog mentaliteta“, kako nas je potrebno usmeravati, prevaspitati za 21. vek, i kako baš oni znaju šta je dobro za nas? Lekari imaju preporuku, tačnije, pravilnik nalaže da je sasvim optimalno vreme pregleda pacijenta oko deset minuta, normativno 6 u satu. Džaba završen medicinski fakultet, birokratija je tako izračunala. Preporučiti nastavnicima da, eto, baš prvog dana nakon raspusta, zbog hladnoće i gripa, ne ispituju đake, deluje kao da ste nekom početniku, šegrtu, poverili posao, pa ipak odlučili da je lakše da sve sami završite brže i onako kako ste tačno zamislili. Kod dece ne možete kupiti političke poene. Ni kod životinja, isto. Zato nešto i nisam čula da ministri apeluju da, tu i tamo, budemo dobri prema njima, koji nam ne mogu ponuditi glas, ali mogu ogledalo i sebe.

Dobro jutro!

01

(Foto: Creative Fan, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić
Pune su nam novine fotografija i priča o delima savremenih junaka, spasilaca onih nesrećnika koje je sneg blokirao širom Srbije. I treba tako, neka pišu o njima, to su i zaslužili. Bili oni vatrogasci, policajci, vojnici, spasioci, svejedno – u pitanju su LJUDI koji pomažu drugim ljudima. A šta je sa onima koji su živi, a nisu ljudi, a ipak i dalje vole ljude koji su ih napustili i zaboravili? To su naši bivši rasni ljubimci a sada mešanci, kuce, mace, mada su među ugroženima od snega i leda i naši labudovi sa Dunava, pa amblemi Beograda čuveni vrapci dživđžani, golubovi, senice, ćukovi, detlići… Ovaj jutarnji pozdrav Crtice razumite kao pokušaj otapanja leda u svim našim srcima, hteli da pomognemo ovim nemoćnim bićima ili ne? Kako je njima, zapitamo li se ikada? U nekim gradovima Evrope neki su tržni centri ostavili mesta za napuštene životinje da ispred lokala u toplim vrećama prežive hladne noći. Takođe, neki savesni ljudi u Srbiji su apelovali da se pticama ostavi hrana i sveža voda, a pokrenuta je i akcija spasavanja i udomljavanja napuštenih pasa i mačaka koji lutaju gradom izlgadneli mokri, promrzli i prestrašeni. Najmanje šta možemo je da otvorimo ulaze, prolaze, ili šta god što predstavlja kakav takav zaklon od vetra i snega, ostavimo malo hrane, ili vode i tako pomognemo našim prijateljima, životinjama i pticama, a oni će to siguran sam ceniti. Jedino ruka koja pruža može da očekuje uzdarje u znak zahvalnosti. A zahvalnost će stići čim grane sunce i krene jutarnja pesma veselih stanarica i mahanje repom čuvenih i dragih skitnica. Pa zaboga, ne ujedaju svi kućići a ne grebu ni sve mačke. Nisu baš svi golubovi i vrapci krivi za fleke po posteljini koja se suši napolju. Umesto što kukamo o sebi, setimo se da mi bar imamo nekoga ko će razumeti naše reči patnje. A koga imaju ovi mučenici? Nas, koji ih se ne setimo kad im je najteže. Trebaće nam za proleće, pomozimo im.

Dobro jutro.

1

(Foto: www.zastavki.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Lajk za božićnu pogaču – Pekarska Unija bolja od EU – Loto-česnica

(KVAKA 202utorak, 10. januar 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Lepo je što ste Božić proveli radosno sa porodicom, ali priznajte da vam je ipak zasmetalo što je vaša božićna česnica dobila tako malo lajkova…

***

Manite se za sada Evropske unije, jedina unija od koje ćemo još dugo moći nešto da dobijemo – naravno i tu treba sreće – jeste Pekarska unija… Ako naletimo na onaj dukat za Božić…

***

Lomljenje božićne pogače u Nišu podsetilo je pomalo na izvlačenje loto-lutrije. Kao što se često dešava kad se izvuče sedmica, tako se ni ovde – na veliku žalost novinara – niko nije hteo da javi da je bio srećne ruke, i da je našao jedan od ona tri zlatnika koji su sigurno bili u hlebu…

Niti je, opet, ikome palo na pamet i da pomisli da je nešto bilo neregularno, i po tome još više liči na loto…

2

(Foto: PC Press, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (9. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Ledeno doba u Srbija zakovalo je mnogo ljudi koji ne bi da mrdnu iz kuća ili toplih stanova. Međutim, danas napokon počinje prava radna nedjelja i valja nešto da se radi. Teško je izbaciti iz glave sve ono što smo tokom novogodišnjih praznika doživeli, nadajući se da će biti bolje. Još su prisutne slike sa beogradskog Trga Republike gde se lomila česnica, a na jednom portalu se videlo mnogo lica u čijim očima je bila neizvesnost, briga i glad. Grabilo se, otimalo za zlatnike i srebrnjake, a rezultat je mnogo bačenog hleba koji su posetioci gazili a golubovi strpljivo skupljali. Najave da će plate početi da rastu, a nova radna mesta biti otvorena valja prihvatiti za dozom opreznog optimizma. Prvi susret sa šefovima i kolegama posle nekoliko spojenih dana praznika predstavlja blagi stres, ali to nije ništa u odnosu na ono što sa zebnjom čekamo da nam se desi u ovoj godini. Od Kosova, preko poglavlja, MMF-a, visoke i one niske politike, sve pobrojano veoma utiče na malog čoveka koji zarad opstanka sluša i pamti samo dobre prognoze, a one loše trpa pod tepih ako ga ima, i ako na njemu nema rupu. A rupe će nam i dalje ostati, što u duši, što u novčaniku. Radni dani odavno su počeli za radnike zimskih službi, policiju i vatrogasce. Dok na mrežama gledamo kako im led okiva trepavice, a ruke i noge postaju tupe od studi i vetra, za utehu nam može poslužiti to što su naša radna mesta dobro zaštićena od sibirske hladnoće. Prošla je Nova godna, prolazi i Božić, vreme je da se radi. Još samo da znamo da li je ovaj početak vezan isključivo za spasavanje ugroženih i čišćenje saobraćajnica. Gde bi nam bio kraj da ovu zimu i sneg možemo da izvezemo?

Dobro jutro!

1

(Foto: Packing my Suitcase, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. januar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

LJUBAZNA CRTICA

Odlučih da današnji dan započnem crticom koja će govoriti o ljubaznosti, u skladu sa praznikom koji je pred nama. Nekako, češće primećujemo situacije koje su suprotne od toga. Kao da smo, silom prilika, izoštrili i vid i sluh za ružne stvari pa slabije primećujemo one lepe. No, ipak, ljubaznosti ima, itekako i to je dobro. Primer jednog dobro raspoloženog vozača koji me je pre neko jutro ljubazno i uljudno pozdravio pri ulasku u autobus, u startu me je zbunilo. Pomislila sam da se možda od negde znamo, pokušavala sma da se setim odakle, a onda sam shvatila da se javlja svima koji ulaze na prednja vrata. Možda je to bilo, onako, sezonski, u skladu sa prazničnim raspoloženjem, U svakom slučaju prijatno me je iznenadio. Do te mere, da sam počela da razmišljam kako li putnici, u sebi, reaguju na te pozdrave budući da je ovo krajnje neobična slika našeg gradskog prevoza. Pomislila sam čak da taj vozač pozdravlja svakog desetog, pedesetog ili stotog putnika, pa kome se posreći. Ali, zapravo, on je samo hteo da bude ljubazan i da nekome ulepša dan, pre svega, čini mi se, sebi. I zaista, kada smo ljubazni prema drugima ili kada nešto darujemo i sami se dobro osećamo.

Generalno, mnogo je toga bilo čudno u dvadesetšestici tog jutra: neki putnici su ustajali i ustupali mesta starijima, neki su čitali knjige, drugi su se ljubazno raspitivali za to gde treba da siđu, dok su im putnici isto tako ljubazno odgovarali. I ako mislite da sam se po izlasku iz autobusa probudila – varate se. Baš lepo, zar ne? Neka tako i ostane.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (5. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Ne znam da li postoji neko, ko je iole znatiželjan, a da već nije pogledao šta nam kažu zvezde za ovu novu godinu. Prvi sam pročitao nekoliko verzija različitih prognoza za sebe i shvatio da je najbolje da zahvalim bogu što sam živ, što sam tu gde jesam, sa svojima oko sebe. Ne sumnjam ja u astrologe, verovatno tu ima nečega što se može videti među zvezdama, ali ko još sme, i da hoće i da ume, da tumači aspekte da kaže recimo da će nekome da bude loše. Kad kažem nekome, mislim na ove, gore. Ko zna koliko bi lekovito bilo da neko pročita ono što mu odgovara, pa makar to i bilo bez veze s vezom. Afere, prisluškivanja, podmetačine, vanbračna deca, vile i stanovi, skupi automobili, međunarodni skandali, sve to pobrojano negde je zapisano u horoskopu za ovu godinu, ali – političarima. Za nas obične, ostaje zanimacija za ljubav, zdravlje i posao. Da li ćemo ostati tu gde jesmo, ili ćemo morati da pakujemo prnje i obilazimo nove poslodavce u nadi da će nam udeliti kakvo-takvo radno mesto, makar i za minimalac? Nekada smo imali državnog vidovnjaka Deda Miloja, od koga se jedino obistinilo da će da se „tumba po celom svetu“. Potom je stigao jedan ugledni dramski pisac koji je smislio kako će nam iz Koštunića stići med i mleko, a za njim i kojekakve vidovite proročice i proroci koji su predviđali svetlu budućnost u skladu sa time ko ih je „odozgo“ za to platio. Uostalom, zar se ne bi cela Evropa lakše snašla da im je neko ukazao na terorizam i veliku seobu naroda? Ostaje nam da verujemo jedino onome što se dešava sada i odmah, ako je lepo, da molimo Boga da potraje, ako je ružno, da što pre zaboravimo, kao i staru u odnosu na novu godinu. Tako je mnogo jednostavnije i lakše se vari. Tako ćemo puštati mnogo manje vetrova u čabar.

Dobro jutro!

1

(Foto: asztromiskolc.hu ,ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Erotika belog luka – Bezvizni noj – Smršajte u kilovatima

 

(KVAKA 202četvrtak, 5. januar 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Naučnici sa Karlovog instituta u Pragu testovima pokušavaju da dokažu da miris osoba čija ishrana sadrži beli luk deluje privlačnije na suprotni pol. Naravno, ne baš istog trenutka posle jela…

Dakle, zaštita od mračnih sila i gripa, plus erotsko dejstvo – sve to dobijate na jednom mestu. Vaše je samo kad kupujete, da pripazite da luk ne bude kineski… Ili da ubedite ženu da ga na terasi gajite zbog infekcije gornjih disajnih puteva…

***

Meštani Nakova, sela pored Kikinde, bili su malo zbunjeni kad su ugledali noja kako šetka šorom. Ispostavilo se da je ptica iz čista mira i bez pasoša došla iz Rumunije…

Međutim, ni ovaj seoski događaj nije bez političkog tumačenja. Za jedne je ovo primer kako bismo i mi mogli – kao i noj – da bezbrižno prelazimo granice. Za evroskeptike samo dokaz više da ni tamo nije sve bajno, jer ne bi, burazeru, noj tek tako bežao kod nas…

***

Holandski lekari tvrde da više temperature u kući i kancelarijama dovode do gojaznosti, jer organizam u komforu ne mora da troši kalorije na zagrevanje. Tako da u okruženju nije potrebno više od devetnaest stepeni…

Što se nas tiče, mi smo već sprečili debljanje od grejanja na gas i struju… A istopićemo i masnoću od centralnog grejanja. Tako da će kod nas najdeblji biti oni što iz šume nose drva na leđima…

11

(Foto: Care2, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (4. januar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Metla bez zadrške

Kao mala, uvek sam se čudila zašto baka mete prilaz do kapije, sa ulične strane. „Samo ti to meti tamo, ka travi s puta“, odmahivala je glavom na moje pokušaje izbegavanja posla i sklanjanja lišća koje će mi svakako biti pare u svetu mašte, a grančice produžena ruka umetnika i prirodnjaka istraživača. Znala sam da će sve to, kad-tad, čim dune vetar ili prođu kola, biti vraćeno u oblaku prašine na taj očišćeni trotoar.
Onda sam shvatila da tako zapravo funkcioniše politika, ekonomski, javni društveni i ekološki odnosi nas prema svetu. Ti pometi, pa će da se slegne dok ti više ni ne budeš tu; kad neko „digne prašinu“, moraće ti odati priznanje da si se trudio! Želeo si nešto da učiniš. Tako je i sa, čitam ovih dana, kanalizacijom i otpadnim vodama u Srbiji. Vi pometite iz svog dvorišta, a dalje, više ne znamo. Tako bi se, kada se ogole diplomatske floskule, zvučao stav nadležnog ministarstva poljoprivrede, i lokalnih samouprava. U EU je prosečna pokrivenost kanalizacijom 70 ili 80 odsto, u Srbiji je 17 odsto, ni Beograd nije potpuno pokriven. Ovo nam i nije najbitnija tema u državi, ali ne biste tako razmišljali, da niste u tih 17 odsto. Koliko znači funkcionalno kupatilo, možda nam neće Evropska unija pomoći, ali ko god da to bude, i poveća ovaj procenat, odlično. Ipak, ako se vratimo na početak ove priče, i kako se koristi metla u politici, više mi se čini da oblak prašine ide u našu travu! A, ako ga iskašljemo nazad, platićemo kaznu za zagađenje životne sredine. Prvo taksativne mere, a onda i podići finansijski moral, ali tamo negde 2020. godine, kada, baš gledam, planiraju da puste u saobraćaj leteće automobile! Dakle, treba mudroga nadmudriti, a metlom pažljivo rasterati štetočine, jer, dok je izbora kod nas, biće i asfaltiranih ulica i kanalizacionih cevi i većih deponija i većih kanti za đubre, ne brinite se, Evropo!

1

(Foto: Subotica.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (3. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

Znam da zvučim kao matoro zakeralo i da stalno nešto gunđam od ranog jutra, ali šta ću – moram. Kad vidim šta se dešava, onaj urođeni osećaj za pravdu mi prosto ne da da ćutim. Evo recimo, mnogo me je iznervirala jedna odluka Skupštine grada Beograda, donesena dva dana pre Nove godine po kojoj će prvorođeni dečak i devojčica u novoj godini dobiti po 300.000 dinara. Prvo što mi je zasmetalo je navođenje dečaka kao prvog, pa tek onda devojčice. Zašto ne devojčica i dečak, već mora obrnuto? Da se zna da je ovo Srbija i da je muško muško, a žensko tuđa kuća. Onda me iznervirala odluka o iznosu para koje će ta, sada već privilegovana, deca dobiti u odnosu na ostale koji su se rodili dan pre, ili dan kasnije. Po čemu je to prednost, roditi se prvi u Novoj godini? Meni se čini da je lepo obeležiti svako rođenje, makar i sa 3.000 dinara. Što mora trista? Da li znate da u Kamendinu živi jedno dete bolesno od srca, nedavno operisano, kojoj majka svaki dan za užinu da novac koji jedva odvoji od nadnice, a devojčica, inače odličan đak, svesno gladuje i laže majku da je kupila doručak, a novac čuva za „ne daj bože“ ako im ne produže ugovor za stanovanje u socijalnim stanovima? Ne znate ni da su tri beogradske bebe dobile novac koji je uplatila jedna privatna kompanija u iznosu od 600.000 dinara, ali zašto o tome Skupština grada odlučuje o iznosu, pitam se. Svejedno, ostali će dobiti bebi pakete i ‘ajd zdravo! Gradska opština Palilula obelela je obraz prema bebama jer će tokom godine svako prvo novorođenče dobiti na poklon bebi kolica. Ne pominjem ostale opštine a ni gradove širom Srbije, jer ko zna šta bi se sve tu našlo za gunđanje. Nije red, nekima je ipak ovo samo Nova godina. Da ih ne nerviramo….

Dobro jutro!

1

(Foto: funny-pics.co, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (2. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

Preživesmo novogodišnju noć. Od euforije ostade po koja uspomena fotografisana i na brzinu objavljena na društvenim mrežama. Videli smo, da ne kažem nagledali smo se. okićenih jelki, prelepih aranžmana od suvomesnatih proizvoda, kolača, torti i pića, naslušali topovskih udara, petardi i vatrometa koji su žarili vedro nebo nad Srbijom i šta sad? Prazno je posle praznika. Prodavnice obilaze retki, kupuje se ono što je zaista potrebno. Puste su i ulice osim jedne koja je juče u nekoliko varijanti širom Beograda okupila sve što se oseća dobro, raspoloženo i humano. Ulica otvorenog srca. Ponosni smo što smo uzeli aktivno učešće, kao i svake godine uostalom, naše je to čedo valja to uvek isticati. U ogromnoj gužvi pored bina sa najveselim, najsmešnijim i najmuzikalnijim učesnicima programa mogla se osetiti ona konstruktivna atmosfera koju bi valjalo preneti i na ostale dane u godini. Svako je koliko je mogao dao svoj doprinos, kupovinom simobola ulice skupljene su neke pare koje će biti uručene onima koje su najpotrebnije, ali to nije jedina suština ove jedinstvene manifestacije. Lepa poruka koju takođe možemo odaslati svetu jeste da ovde žive ljudi koji su posle svega pokazali svoje lepo lice ukrašeno crvenim nosićem a koji će ulepšati bar na trenutak nečije tužne živote. Pokrenimo sebe, snagu koju nosimo a koja se uspavala usmerimo na ono što nam svima može doneti dobro, ponajviše našoj Srbiji koja osim nas, dobrih, poštenih, čestitih, radnih i humanih nema nikog drugo. U to ime, neka ova godina bude u znaku Srbije – Srećne, Radne, Bogate, Inteligentne, Jake, i Atraktivne!

Dobro jutro, srećna Nova godina!

_sze1334

(Foto: Beograd 202)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (31. decembar – Crtica specijal)

piše: Dejan Grujić

 

Ako odete kod lekara, za najobičniji simptom tipa „boli me pod grudi“ verovatno je da ćete osim nekoliko uputa specijalistima dobiti i dijagnozu „to vam je od stresa“. Ako šetate ulicom, onako nezainteresovano, ali obraćate pažnju na prolaznike, u hodu ćete čuti „boli me glava, ne mogu da dišem, to mi je od stresa“. Vozač je napravio prekršaj, skrenuo slučajno u suprotnu traku, i nervozan što ga je policajac zabeležio u tefter, objašnjava ženi: „Samo mi se desilo, ne znam ni o čemu sam razmišljao, mora da sam zbog stresa dekoncentrisan“. Ako je tako, ako nam je stres kriv za sve, danas bi valjalo da ga se otresemo kao što se sneg otresa s ramena. Doduše, to će biti teško, ako još uvek niste sve pripremili, ako je frizura u haosu, on dolazi kuća je u haosu, cipelice nisu još uvek izabrane, a košulja neispeglana. Da li će sarma da se dovoljno iskrčka, ruska salata ohladi a šlag stegne? Ma, nema veze, ova 2016. godina nije bila laka, zašto bi nam samo tako jednostavno otišla? Treba da nam još koja porcija stresa, valjda da bi u narednoj godini sve bilo bolje i blistavije. Ne možemo mi bez galame, nerviranja, žurbe. Tako smo naviknuti. U to ime, neka je srećno staroj što odlazi a novoj, što dolazi, sve blagosloveno. Dan ranije, u skladu sa progresom u koji Srbija juri, srećna nova godina svima koji su slušali, koji slušaju, ili onima koji će tek slušati – USTANAK 202!

Živeli, dobro jutro!

1

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Seks oštri memoriju – Braća po Hristu, i tužilaštvu – Crkva i država noću zajedno

 

(KVAKA 202 – četvrtak, 29. decembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Svoj doprinos nauci daje i kanadski univerzitet Mek Gil, koji u jednom istraživanju dokazuje da seks poboljšava memoriju. Naime, pomenuta aktivnost, prema ovim učenjacima, pomaže da se setimo apstraktnih reči…

Dakle, proverite sami svoje stanje i priznajte sebi pošteno kad ste poslednji put upotrebili, recimo, reč transcendentalno, a da ne govorimo abrakadabra… Pa vi vidite sad…

***

Nekad se za ljute neprijatelje govorilo da će se pomiriti tek na nebu, kad odu sa ovoga sveta…

Danas ne mora da se čeka toliko. Epske protivnike Dinkića i Karića može za života da pomiri i srpsko tužilaštvo, koje onda uverenje o bezgrešnosti šalje kancelariji Svetog Petra…

***

Prema pisanju jednog dnevnog lista, policijski inspektor iz Užica i đakon jedne užičke crkve privođeni su zbog sumnje da su pokušali da obiju seosku poštu u Kremnima…

Nije problem u tome što su oni pogrešili, nego što smo džaba odvajali crkvu od države…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Više masti nego svinje – Stanje sve tanje – Izvođač partnerskih uslug

(KVAKA 202 – sreda, 28. decembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Jedan dnevni sasvim ozbiljno prenosi iskustvo mladog momka koji se nedavno zaposlio i sa platom od 40 tak hiljada uspeo za 3 meseca da uštedi 1000 evra tako što je mesečno odvajao 200 evra.

Ovo mnogo liči na službenu statistiku, koja se inače dobija kombinacijom matematike prosečnog srpkog đaka i vranjanske procene: svinja 100 kile – 200 kile mast…

***

U proteklih godinu dana mnogim proizvodima zadržana je približno ista cena, ali je znatno smanjeno pakovanje. Tako je konačno ostvaren ideal: isto jesti, a mršaviti. Ovaj postupak se lako kombinuje sa dijetom isto raditi – manje primati. Za najteže slučajeve predviđen je tretman raditi, a ne primati ni dinara

Toliko za javno zdravlje od države… Ko hoće više, neka o svom trošku ide na program Čigota…

***

Ako trenutno ne stojite najbolje sa mužem, ženom, devojkom, momkom, uopšte ako je veza u krizi, uradite isto što i lokalna vlast za doček Nove godine: raspišite tender! Oglasite javnu nabavku za izvođača partnerskih usluga. Navedite detaljno reference kao i oni kad traže pevača; i ne objavljujte javni poziv – kao što ni oni ne objavljuju. Da se ne daj bože ne javi neko drugi.

I šta ovim dobijamo? Pa ono što daje demokratska procedura – idealnog kandidata uz najniže emotivne troškove… a sav dobitak podelite u mraku…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Čarobni pogled na ciglanu – Budžet u flasterima

(KVAKA 202četvrtak, 22. decembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Poreznici u Portugaliji za stanove i zgrade sa osunčane strane – ili za one iz kojih se navodno pruža lep pogled – predvidjaju dodatnu poresku tarifu od 20 odsto… Zbog protesta, vlasti se vade da će to ipak važiti samo za najskuplje lokacije; ali da će biti i obrnuto: umanjenje – za loš pogled…

Nadajmo se da će naši poreznici zadržati razuman stav da se porezi povećavaju samo na jevtinije stanove, jer se oni skupi, eto, slabo prodaju… A uvodjenje „poreza na sunce“ svakako bi ih dokusurilo. Toliko, da bi se u oglasima nudile ucenjivačke zamene: menjam stan u Borči sa pogledom na groblje, ciglanu i deponiju, za dva iste veličine na Senjaku…

***

Vozači odobravaju to što policija sprovodi pojačanu kontrolu brzine u saobraćaju, ali im nije jasno čemu kažnjavanje, ako zafali neki zavoj u kompletu prve pomoći…

Upravo takvo razmišljanje pokazuje da ne znaju: da gušenje, nagnječenje, uštinuće i slično može da doživi – i budžet… I da je tih pet hiljadarki kazne najbolji zavoj za njegovo obilno krvarenje…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Frojd u pletenim čarapama – Majmun finansijski ekspert

(KVAKA 202sreda, 21. decembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Ko veruje nauci, može da se okoristi rezultatima dr Gerta Holstedža koji preporučuje parovima da ni u spavaćoj sobi ne skidaju tople čarape, jer se njihove šanse da se domognu cilja duplo veće u odnosu na bosonogu čeljad…

Dakle, manite se lajf kouča, seksualnog terapeuta i sličnih specijalista – nego na prvoj pijaci nabavite domaće štrikane čarape. Ili pokušajte sami sa pletivom: malo klot, malo frket, tj. napred-nazad, pa dok ne stignete do ranfle…

***

Čak i za Induse, koji iz verskih razloga tolerišu prisustvo majmuna u gradovima, majmun koji je u hramu u gradu Vrindavanu jednoj vernici oteo torbu – zaista je preterao… Sa otetom torbom skočio je potom na neku terasu, izvadio iz nje svežanj novčanica i razbacao oko 150 hiljada rupija (preko dve hiljade evra) koje je prisutna masa razgrabila…

Gledano iz našeg ugla, ovaj majmun bi stekao velike političke simpatije: krade, brate, ali daje i drugima… Pa onda, stranac je, a ekspertski manipuliše parama – dušu dao za ministarstvo finansija…

A posle ovako nesebičnog gesta – jedino bismo još njemu poverovali u skori rast plata i penzija…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Meca prolongira – Policija stišava radost – Partijski kokošinjac – Januar laže EPS

(KVAKA 202četvrtak, 16. februar 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Neizvesnost traje i dalje, niti je mečka Goca izašla da pokaže hoće li skoro biti proleća, niti smo sigurni da li će biti parlamentarnih izbora…

***

Raduje vest da nam je rast u evropskom vrhu, ali to može i da nam udari u glavu… Tako je i Rumunija bila rekorder Unije u prošloj godini, pa su razdragani Rumuni izleteli na ulicu, i sad ni policijom ne mogu da ih vrate u kuće…

***

Oni čuveni petlovi što prvi kukuriču – zapravo su vođe jata. Barem tako kažu japanski prirodnjaci. Ostali petlovi se oglašavaju redosledom koji odgovara njihovom položaju u grupi…

Ima li onda ikakvog načina da ambiciozniji petlovi kukuriknu preko reda? Vrlo teško, osim ako ne osnuju sopstvenu stranku. Ali im onda niko ne garantuje da će posle izbora uspeti da se vrate u kokošinjac…

***

Izgleda da su građani opet zbunjeni iznosom računa za struju. Gledaju čas u januar čas u EPS i nikako da budu sigurni ko od njih dvoje laže?…

Crowing Rooster

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

(Foto:kockica.org, ilustracija)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar