Ustanak (28. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Situacija u Skoplju je noćas normalizovana. To je objavila tamošnja policija, uprkos povređenima pa i ranjenima kojih je preko sto, među njima preko dvadeset policajaca. Počelo je neko užareno makedonsko proleće, doduše nemirno i zlokobno i pitanje je kako će se završiti politička kriza započeta nakon izbora. Protestuje se i u Srbiji, svako veče, ali srećom bez upada u Skupštinu ili uz sukobe sa policijom. Analizirajući proteste mnogi su upali u zamku olakog potezanja za različtim teorijama zavere, a činjenica je da smo svi nezadovoljni time kako živimo. Neki strpljivo čekaju na kamenu neke bolje dane, a drugi nestpljivo žele sve i žele odmah. Iz Francuske nam je juče stiglo otrežnjenje u vidu odbijanja izručenja jednog od natraženijih lica sa srpskih poternica. Oglašavanje premijera koji je odmah o svemu šta se desilo obavestio i Velikog brata sa istoka proteklo je u saopštavanju detalja istrage o nedelima čoveka koji je od juče potpuno slobodan i može da putuje gde god i radi šta god. Teško je slušati mučne detalje istrage a još teže saznanje da se Evropa, u ovom slučaju sudstvo jedne od najmoćnijih zemalja, suočilo sa strahom od radikalnih najava sa Kosova. Ko nam je u ovom slučaju kriv, od koga možemo da očekujemo podršku? Čijom zastavom ćemo sada uvijati fotografije na društvenim mrežama? Sa Istoka stiže razumevanje za novonastalu situaciju ali bez predloga kako prevazići ovu nepravdu, što i nije čudno. Mnogo smo mali da bi se veliki bavili našim gnevom. Da li neko vešto upravlja nama, igra se, onda se u tami nekog centra moći grohotom smeje gledajući naše čuđenje, zaprepašćenje i ogorčenost? Detaljna analiza, potom strategija o namerama i daljim koracima Srbije, pa i realizacija planova – jedino je što nam uz traženje pouzdanih saveznika može obezbediti puki opstanak ali i ugled ozbiljne i uređene države. Sve ovo znamo iz neprijatnih iskustava iz prošlosti – pa šta nas koči da krenemo dalje? Ja mislim da imamo snage za novonastale izazove. U se i u svoje kljuse, što kaže narod.

Dobro jutro!

(Foto: www.sustinapasijansa.info, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Zamena konja u fudbalu – Klempavi parlament – Vodič sa kataraktom

(KVAKA 202četvrtak, 27. april 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Partizan sumnjiči Zvezdu da će je Vojvodina pustiti u 33. kolu Super lige, a iz Zvezde tvrde da će Partizan dobiti bodove od Napretka bez prave borbe…

Zato bi trebalo ponoviti prethodno kolo, pa da ponovo igraju Zvezda i Napredak, a Partizan s Vojvodinom. To je kao u onoj opkladi čiji je konj sporiji, jahači onda zamene grla pa jure ko ludi. Tako bi zamenom konja, možda i naše prvenstvo bilo makar malo regularnije…

***

Baš je ružna scena na snimku iz autobusa gradskog saobraćaja, u kojoj se tuku dva starija gospodina od kojih jedan razmahuje štakama…

A sve se moglo lepo rešiti dijalogom kao na snimku iz Skupštine: – Šta se dereš, ti, bre, klempavi? – kaže jedan poslanik. – Ko tebe šta pita, majmune jedan – odgovara drugi: – Kretenu jedan klempavi!… i tu prekidaju, jer Maja Gojković nastavlja sednicu…

***

Sutra je dan pasa vodiča, pa nije zgoreg podsetiti da je u Srbiji moguća operacija katarakte i kod ovih kućnih ljubimaca… Ovo nekim vlasnicima može olakšati svakodnevni život, jer se u našem zdravstvu na operaciju katarakte čeka i po dve godine…

Pošto su već takve prilike, ipak je mnogo lakše kad u šetnji makar jedno vidi…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkom, u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (27. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Pre neki dan nisam mogao da udenem konac u iglu. Pa šta, neki bi rekli. Uzmi naočare, šta te košta? Priznajem, zaista sam privilegovan što još uvek ne moram da ih nosim sem u slučaju da moram da čitam one fusnote na ugovorima ili deklaracijama. Ne zamišljam kako je ljudima, a u Srbiji ih ima oko 9 hiljada, koji su slepi. Mrak čitav dan i noć, i samo samo zvuci kojima se orijentišu u vremenu i prostoru – to je njihov život. Njihov život je u zavisnosti od stepena oštećenja vida, ponekad uslovljen posedovanjem obučenih pasa vodiča. Sve je u Srbiji traljavo, tako da se i slepi i slabodivi zajedno sa svojim najboljim prijateljima često nađu u neprijatnim situacijama. Od onog čuvenog izbacivanja slepe žene, novinarke, sa psom iz vozila javnog prevoza, pa sve do onog: „Skloni mi tu džukelu od deteta!“ Otuđeni kakvi jesmo, teško razumemo tuđe patnje i preke potrebe, a za pse vodiče se u svetu odvaja mnogo vremena i novca da postanu desna ruka onima koji ne vide. Kod nas postoje pokušaji da se obukom bukvalno svaki pas, ma koje rase bio, proizvede u vodiča, ali sve je to ipak još uvek na bazi dobre volje trenera i kinoloških saveza. Sutra je Svetski dan pasa vodiča, pa eto prilike da ako ništa drugo, bar budemo tolerantniji prema njima i njihovim slepim vlasnicima. Dovoljno je samo da se malo sklonimo u stranu ako nam slučajno i zasmetaju, ili bar na tern razumemo da i oni imaju puno pravo na slobodno kretanje bez prepreka. Nama je uvek lakše. Mi bar vidimo gde ćemo se skloniti.

Dobro jutro!

(Foto: North Bergen School District, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Robot zaposlio sina – Učila za seksualno vaspitanje – Pali za milione

(KVAKA 202sreda, 26. april 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Kinez Džek Ma predsednik Alibabe – jedne od najvećih firmi za elektronsku trgovinu – upozorava da će kompjuterizacija i razvoj veštačke inteligencije ugroziti mnoga radna mesta, i da neće biti čudo ako za trideset godina roboti postanu i direktori firmi…

…A šta će takav robot raditi u Srbiji? Pa ako zaista bude tako inteligentan, najpre će zaposliti sina-robota, a onda se žaliti da mu iz vladajuće stranke šalju toliko botova da nema dovoljno struje da ih sve uključi…

***

Svi su skočili protiv tek otvorenog seks-šopa kod vrtića u Novom Beogradu. Isto kao i protiv onog priručnika za seksualno vaspitanje; jer nije primeren deci, a eto ni većina odraslih nije kvalifikovana za ovu vrstu edukacije…

Dabome da neće ni biti, ako mi nastavimo ovako: ne damo ljudima ni knjigu ni učilo!…

***

Većina nas iskreno žali što nije u grupi uhapšenih carinika koji su opljačkali jedanaest miliona evra…

Ali kad treba dati pare za mesto ili položaj na kome jednog dana možemo biti uhapšeni zbog zloupotrebe – a pritom nam to niko ne garantuje – e, onda se stisnemo…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , | Ostavite komentar

Penzija za babu-lopova – Zatvorska izlaznost – Svilen rastanak – Protivvazdušni nokaut

(KVAKA 202utorak, 4. april 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Vest da je šezdesetogodišnja G.M. opljačkala dve apoteke u Valjevu mnogi su politički nekorektno komentarisali u stilu „vidi babe, al je opasna“. A niko nije hteo da prizna da je i ovo posledica bele kuge: jer, da je sreće, baka bi podučila unučad, pa bi oni išli u akciju… A i ona sama, već bi bila u penziji, i ne bi morala da u ovako stresnoj profesiji rinta do 63. godine…

***

Na podatak da je u Centralnom zatvoru u Beogradu glasalo preko 70 odsto zatvorenika, mnogi odmahuju rukom: e, da si ti, bato, na slobodi, pa da brineš šta ćeš sutra jesti, ne bi ti meni ovako političio…

***

U pobedničkom taboru novog predsednika trubači su zasvirali Svilen konac… Politički, to će nekim karijerama zazvučati kao svilen gajtan, a za neke će ovo biti Nizamski rastanak, od politike…

***

R.S. iz Loznice naširoko raspreda po medijima kako je navodno u jednom švajcarskom kafiću nokautirao pilota iz Engleske koji se hvalio da je bombardovao Srbiju…

Možda baš i nije bilo sve tako kako dotični navodi, ali bi ovu verziju trebalo podržati kao vid protivvazdušne odbrane, što je mnogo jevtinije, nego da se bakćemo sa remontom avijacije…

(Foto: nj1015.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. april – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Dipl. spec. inž. predškolac

 
Nisu samo mali i veliki maturanti s proleća malo napetiji zbog upisa. Psihičke pripreme, konkurisanje, pa i traženje veze, očekuje i roditelje dece koja treba da se upišu u vrtić. Beograd je tu uvek bio najproblematičniji, bar po stepenu paničenja. Stalno se sa nekom dozom napetosti najavljuje koliko mesta ima, apeluje na transparentnost pri upisu, kao da je na Voždovcu Harvard za trogodišnjake, a na Zvezdari Jejl! Pa, ko ga se domogne, uspeo je u životu, sigurno. Kada se suština vrtića i predškolskih ustanova toliko izmenila? Kako su neki bolji od drugih, kako se neki traže a neki ne, zašto velike opštine nemaju adekvatan broj vrtića, srazmeran prosečnom broju upisane dece u poslednjim godinama? Inače, prioritet pri upisu imaju deca iz društveno osetljivih grupa, deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata, deca koja imaju status trećeg i svakog narednog deteta u primarnoj porodici i deca čija su braća ili sestre upisani u isti vrtić. Koliko sve ovo zapravo može biti traumatično za roditelje, na sav svakodnevni stres, govore mi i iskustva poznanika i prijatelja s decom. Dešava se da im deca ne idu u isti vrtić, da su na drugom kraju svoje velike opštine, ili nekoj drugoj gde ima mesta. Roditelji tu zapravo ništa ne mogu da učine. Ako nisi prebogat ili presiromašan, u vrtlogu si administracije i „Ne znam šta da vam kažem, nađite vezu“ rečenica.
Koliko mi energije trošimo uzalud! Kod vrtića su bitne tri stvari: da vam neko čuva dete, da se druži s ostalom decom, i da ga niko ne „pokvari“. Ovim trendom, kupovaće se diplome i za završeno predškolsko.
Dobro jutro!

(Foto: Wake County Public Schools, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (25. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Da li ste jutros pozdravili komšiju? A komšinicu? Ova dva jednostavna, a opet veoma komplikovana pitanja, koja povremeno čujete na 202-ci, bude različite emocije kod slušalaca. Kod nekih, unose vedrinu a kod onih drugih – nelagodu. Da, stvarno. Kad smo poslednji put popričali sa prvim komšijom, da li smo mu se uopšte javili? Možda nije zaslužio? Možda je menjao pločice i hoblovao parker prošlog leta baš u vreme slatkog popodnevnog dremuckanja pa nam je od tada mrzak? Ili je možda prao tepih na terasi pa nam je isprskao veš? Ih, kakvi smo… Pa mi zaboravljamo na svoje najbliže u porodici koje viđamo ili ne viđamo baš svaki dan, a nećemo prve komšije. Ovoga puta u centru pažnje su oni koji su zagazili u ozbiljne godine, žive sami, i skoro zaboravljeni. A takvih je sve više u Srbiji jer se naša zemlja nažalost prazni i iseljava. Najveći problem je sa starima u urbanim celinama koji su svoju decu ispratili na put u svet, a unuci koji su pristigli nisu u mogućnosti ni da ih vide a kamoli obiđu jer žive negde daleko od Srbije. Lepu akciju pokrenule su kolege novinari sa juga Srbije a koja nosi naziv: „Imate li komšiju kome je neophodna pomoć?“. Pomoć ne mora da znači samo pakete u kojima su toalet papir, pirinač, makarone i konzerve. Pomoć je i „Dobar dan, komšija, kako ste? Treba li vam šta? Hoćete da zajedno popijemo kafu, ili čaj?“. Ja bar tako cenim, iako imam u komšiluku nekoliko vremešnih gospođi koje skoro ne izlaze iz stana, i kojima je razgovor u stvari najdragoceniji lek od samoće. Telefon ili skajp nisu im od pomoći. Kesa sa hlebom, mladim lukom, sirom i jogurtom takođe ne pomaže. Za tako nešto postoje komercijalni servisi za dostavu, ali topla ljudska reč nije na prodaju i ne dostavlja se kao unapred naručen bakaluk. Izgleda kao da smo siti priča na poslu, na ulici, u autobusu, kafiću i ne razumemo koliko je važna reč onome ko nema s kim da je podeli. Umesto tanjira čorbe veću vrednost ima čašica razgovora, makar bila i rakijska. Pa, uzdravlje komšije, da smo živi i zdravi.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Što je on bolji za ministra – Komunalci i divljaci – Fali parče mozga

(KVAKA 202utorak, 25. april 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

Prema pisanju nekih listova, poslanik Zukorlić za podršku Vučiću tokom izbora očekuje ministarsko mesto. Da li će se želje ispuniti, to je druga stvar. Ali bi se većina nas složila sa glavnim argumentom bivšeg muftije: Kada vidim ko je sve ministar i ko je sve bio ministar – ne bih se bojao nijednog ministarstva…

***

Poslednja žrtva divljih taksista koji na beogradskom aerodromu haraju od pamtiveka bio je Nemac kome su do centra naplatili 50 evra…

Građani u svojim komentarima neopravdano krivicu svaljuju na komunalnu policiju, iako divlji taksista pre vožnje nije napravio baš nijedan prekršaj iz njihove nadležnosti: pored auta nije prodavao lubenice; nije držao domaća jaja na haubi, niti prasiće bez pečata u gepeku – što sve upućuje na profil ličnosti koja ima bus-plus karticu…

***

Veliki publicitet je dobila vest da su naši lekari pacijentu u budnom stanju uklanjali milimetar po milimetar bolesnog tkiva u mozgu i sve vreme komunicirali sa njim da ne bi oštetili funkcije govora i pokrete ruku i nogu…

Malo je čudno da je ovo tolika novost, zato što nas svaki dan operišu u zdrav mozak, pri tom smo ubeđeni da shvatamo šta nam se dešava, i uopšte ne primećujemo da nam fali parče mozga…

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Skloni smo da sve upropastimo. Od dobre ideje, krene traljava realizacija, uglavnom. Od sjajnog, novog proizvoda koji nam se dopada, pa poželimo da ga kupimo opet, ostane samo ime – kvalitet, nula. Sve što prihvatimo kao nacionalnu vrednost veoma brzo i lako devalvira. Pre neki dan bilo je reči na jednom skupu kako je Srbija veoma lepa i atraktivna, samo joj nedostaje promocija. Pravu promociju do sada niko nije uradio, a da nešto nije upropastio. Od turizma možemo da pređemo na politiku. Pravu demokratiju smo „dobili“ sa zakašnjenjem. Onda smo je upropastili zahvaljujući političarima koji su nam je ukaljali svojim delima a više nedelima. Takođe, privatizacija. Trebalo je da to bude nešto što će pokrenuti naš razvoj, a pokrenulo je otkaze, prevremene penzije, štrajkove, stvorilo preko noći milione žrtava tranzicije. Fabrike hrane, vode, mleka, prodali smo preko noći a onda smo se čudili kako je moguće da nas sada u klještima drže monopolisti. Za njihove jahte, ljubavnice, avione i krstarenja, sada će opet da plaća narod. Uništeno je svojevremeno i domaće bankarstvo koje smo imali, a sada čujem da i naftu, ono malo što imamo, stranci eksploatišu nemilosrdno da će nas za koju godinu ostaviti čak i bez te muke jada što ga nazivamo rudno blago Srbije. Šta nismo upropastili? Ja mislim duh. Duh je krasio dva sjajna maratonca koji istrčaše svoju trku na beogradskim ulicama uprkos tome što boluju od neizlečivih bolesti multiplaskleroze i Kronove bolesti. Svaka im čast, oni su pravi uzor svima nama, zdravima. Inače, taj naš inat i sposobnost da se uprkos muci smejemo i radujemo, i to je možda nešto jedino što je ostalo, i što može da nas pokrene napred uz tradicionalni srpski inat. Najlakše je spustiti ruke za trenutak, a onda se čuditi kako je moguće da to neko iskoristi i zabije nam bod u gostima. Ja bih ipak da dignem ruku i dam svoj glas optimizmu. Valjaće za budućnost. Mnogo posla je tek pred nama! Siguran sam da tako misle i Aljoša Spremo i Slobodan Jotić heroji ovogodišnjeg Beogradskog maratona. Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

Otišao je zauvek jedan od junaka mnogih detinjstava, Raša Popov. Veliki čovek, humanista, novinar, književnik, publicista, scenarista, tiho je otišao na neku verovatno dečju nebesku planetu i poneo sa sobom muku koju je pre neku godinu doživeo dok su ga ispred stana napadala i tukla tri takoreći deteta. Heroj našeg doba, ostatak života proveo je iza zaključanih vrata, prestrašen od Beograda, kako je govorio. Umeo je Raša da mnogima unese optimizam u tužne duše, obraduje puno malih i velikih ljudi, iznese iz čiste duše, uprkos svojim ličnim dramama, svu snagu kojom je mamio osmehe na mnoga lica. Ostaće upamćen za sva vremena jer je za vreme vlastitog, bogatog životnog iskustva uspeo šarmom i ljubavlju prema najmlađima da pobedi razočaranja i bol zbog sveopšte agresije koju donosi sadašnjost i srećan u budućnost isprati neke dobre mlade ljude. Nalik njemu, mnogo nepoznatih i poznatih likova upoznajemo tokom odrastanja. Oni, čineći neka mala ljudska, a ipak veoma topla i predivna dela urezuju svoje ime u naše pamćenje. Sve dok je takvih, dobro je. Dobro je i što se pokvarenost i dobrota od pamtiveka bore i što se dobro uvek deset puta više mora da istakne da bi pronelo jarbol pobede. U to ime, Raša Pronalazač se imao „rašta roditi“. Čak i ako je možda bio povređen od onih koje je celog života branio i pomagao, verujem da nas je napustio zadovoljan pobedom vlastite dobrote i čestitosti nad svime što predstavlja puku suprotnost delu koje je iz dana u dan objavljivao na različite načine. Hvala Vam, Rašo – za sve.

Dobro jutro!

(Foto: rts.rs, )

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Zahladnelo u aprilu da čovek ne poveruje. Počeo i sneg da pada, a taman smo se ponadali da je proleće zavladalo. Tako je kod nas, iz sandala u čizme i obrnuto. Na sve strane čuđenje i zastrašivanje. Pa šta ako je hladno? Otopliće. Ako nam je zima u aprilu najveći problem, pa onda – blago nama. Treba da vidite cene. One „gore kao vatra“ u pesmi Zdravka Čolića. Cene voća i povrća su preko noći podivljale. Ako je luksuz jesti jagode u ovo doba godine, e pa onda neću, u redu je. Ima da prođem pored njih k‘o pored turskog groblja, iako će mi se onako GMO-vski ceriti u nuditi u svom raskošu i plastičnom sjaju. Ali, ako ostavimo jagode na miru, što onda onaj peršun „što sam niče a oni ga samo čupaju“ postaje luksuz? Teorija zavere da nam je ova zima u proleće u stvari HARPOVSKA možda i nema pokriće ali opet je rado citiramo. Niko sa sigurnošću ne može da utvrdi otkud taj talas ledenog vazduha, sem ako nam ga nije poslao „pokvareni“ Zapad da bi nam omlatio breskve, kajsije, trešnje, višnje, maline, marele, dakle sve ono od čega živimo. Čekajte, a šta je sa Istokom? Da nisu oni ustvari opet pokupili sve srpske jabuke i krompir pa sad za nas nema i jare i pare? Ima li ičega dobrog u tome što sam ponovo izvadio sa dna ormana debeli džemper iz kolekcije „hvala ti bako?“ Ima, bar nisam morao da uključim TA peć u stanu . Zamislite samo tu zimsku radost na majskih trideset stepeni kad stigne račun za aprilsku struju?

Dobro jutro!

(Foto: Pinterest, ilustracija)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Čuvari derbija – Pravimo guze – Dizel na pedale

(KVAKA 202četvrtak, 20. april 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Pošto je na utakmici između Zvezde i Partizana bilo izuzetno malo publike, pošto su stranci dali sva četiri gola, moramo se pitati šta će ostati od večitog derbija ako i huligani dignu ruke od njega…

***

Srbija postaje sve zanimljivja stranim gošćama koje traže razne estetske modifikacije, jer su naši hirurzi dovoljno vešti, ali su intervencije mnogo jevtinije… Biće dobro da nas krene ovaj medicinski turizam, kad već nije išlo sa auto-delovima, raketnim sistemima, pa ni sa čipovima…

I hvala bogu, da i mi konačno možemo da napravimo nešto dobro i veliko, pa makar to bilo i dup…bip…

***

Policija u Ingolštatu zaustavila je petogodišnjeg dečaka koji je ulicom vozio traktor na pedale. Ispostavilo se da se mališan iskrao iz kuće i krenuo na obližnju pumpu da sipa gorivo…

Makar u poslednje vreme, ovo se ne kod nas moglo desiti, jer bi roditelji posumnjali, čim bi klinja pitao: ćale, a je l bilo poskupljenja goriva i ove nedelje?…

(Foto: Twitter, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. april – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Plava koverta
„Ustaj sine, oči majkine, došla milicija da te vodi…“ – čuvena je rečenica majke junaka domaćeg filma „Munje“, kojoj je već preko glave sinovljevog problematičnog ponašanja, i pomirljivo prihvata sudbinu. Tako i mi kad treba državi da platimo bilo kakvu kaznu. „Plen“ prekršajnih sudova od novčanih kazni prošle godine bio je 4,7 milijardi dinara. Kažu, najbolja cifra u poslednje dve decenije! Ipak, primera radi, beogradski prekršajni sud dnevno pošalje pet do sedam hiljada poziva i pisama, a bar četiri hiljade koverti se svakog dana vrati kao neuručena pošta. Tek trećina predmeta ne zastareva u ovim sudovima, a za to se može okriviti i brojnost predmeta ali i odbijanje građana da im se rešenje lično uruči, što automatski znači kupovanje vremena do zastarevanja predmeta. Više od dve decenije nijedan dinar nije uložen u prekršajno sudstvo, ali poslednjih nekoliko godina uložena su znatna sredstva u adaptiranje, izgradnju i njihovo opremanje. Time se stiču uslovi da i sudije i sudsko osoblje svoj posao obavljaju bolje i efikasnije, pa se u narednmh godinama očekuju dobri rezultati i manje zastarelih predmeta. Sve je to lepo. Međutim, najspornije u svemu je izjava ministarke pravde Nele Kuburović kako „sva naplata kazni koju neki prekršajni sud napravi, ide za plate sudija i obnavljanje zgrada sudova“. Da li to znači da su zabranjena ponašanja zabranjena samo da bi neki ljudi imali plate? Biće da se ministarka nije dobro izrazila, ali, možda i jeste u pravu, u nekim slučajevima. Uvek u vreme praznika, pojačana je kontrola saobraćaja, zbog alkohola i brzine. Pa tu i tamo stigne dojava da na tom i tom delu puta, proveravaju samo pojaseve. Posle ga odveži, opušteno. Da li to znači da komunalna policija pred svoje godišnje odmore žustrije proverava pijačne tezge, pa koliko zaradi od kazni, tolika plata? Da li je zakon tu da nas štiti, ili neka radna mesta? Izvrnuta logika kaznene politike je zapravo najveći problem i dalje. Država se ponosi većom naplativošću kazni, umesto da bude ponosna kada doživimo i taj dan da svi mogu da na vreme plaćaju račune, voze oprezno, ne pretrčavaju ulicu, ne moraju da budu ilegalni, pa za nedelju dana opet legalni kombi prevoznik. A tek što će biti lepo kada ne budu penzioneri morali da prodaju cveće, jaja, peršun i stare stvari na improvizovanim tezgama! Ih!
Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Zima poništena – Zavičajno udruženje DS – Sirotinja u šoping molu – Rijaliti-popa

(KVAKA 202sreda, 19. april 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Pod uticajem otegnutih izbora, izgleda da će na velikom broju biračkih mesta morati i zima da se ponovi…

***

Pomirenje Pajtića i Šutanovca nikako ne znači novi politički aktivizam, ali daje ideju za pravljenje jednog Zavičajnog udruženja Demokrata, njihovih potomaka i prijatelja; koje bi bilo nestranačko i nevladino, sa zadatkom da sačuva sećanje na Demokratsku stranku i njihove izvorne običaje…

****

Četiri nova šoping mola ove godine u Beogradu nikako neće biti višak… Blještavi izlozi podsećaju nestrpljivu sirotinju da ih od Evrope deli samo staklo sa alarmom…

***

Sveštenik koji se pojavio u Parovima, otac Drago, branio se kasnije da je u Rijaliti ušao da bi zamolio učesnike da se ponašaju pristojno, jer dolaze uskršnji praznici. Ujedno, hteo je i da podrži jednog od takmičara poznatog po nadimku Manijak…

Ovo je dovoljna kvalifikacija za duhovnika u Skupštini. Poslanike treba podsećati na pristojnost, a i otac Drago bi imao sjajnu priliku da bira kog će manijaka da podrži…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (18. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Samo je Vaskrs na nekoliko dana utišao buru koja je nastala zbog nekakvog priručnika koji je navodno dostavljen vrtićima, a treba da unapredi spoznaju dece o vlastitom fizičkom i psihičkom integritetu pred odraslima. Zvuči rogobatno, i na prvi utisak neprihvatljivo, ali većina nas ipak zna šta to konkretno znači. To što je seks u ovim krajevima zabranjena tema, seksualno vapitanje u školama i dalje tabu, što se uvek zapanjimo kad čujemo šta sve neki urade deci ali i deca sebi samoj nije dovoljna opomena svima nama. Analiziranje različitih neprijatnih situacija na koje dete može da naiđe treba da postane praksa a to je najbolje kroz jednostavne razgovore bez ikakve nelagode prvo sa roditeljima a onda i vaspitačima. Stručnjaci koji nisu pisali ovaj priručnik misle da je sadržaj neadekvatan za mališane. Kao laik mislim da ma koliko bio takav, ipak će nekoj malenoj glavi objasniti neke važne stvari. One stvari, kako kažemo mi odrasli. Pre svega da ne treba i ne sme niko da ga pipka, štipka, tera da dodiruje nešto što bi moglo da mu izazove stres i agoniju do kraja života. Takođe, deca od malena treba da znaju da oko njih žive i osobe koje ne privlači suprotni pol, ali i ljudi drugačije boje kože, vere, nacije i da to treba da poštuju i tolerišu. Takođe, dete treba da zna da niko na planeti ne raspolaže njegovim telom maltretirajući ga fizički ili psihički. Uostalom, kome je od nas kao detetu bilo prijatno cmakanje, pljeskanje, zavirivanje u donji veš, cimanje za uši ili zulufe a sve to za „naše dobro“. Neznanca koji nudi žvake i bombone ali samo ako mu pokažemo ono „nešto“ valja odmah prijaviti, takođe je jedna od lekcija koju dete treba da nauči. Neka se trese cela stručna javnost oko priručnika ja sam ZA. Unapred verujem da su pisci priručnika imali najbolju nameru pišući lekcije koje će deca u vrtićima verovatno brzo razumeti uz adekvatno obučene i licencirane vaspitače. Uostalom neophodnost ovakve novine u našem sistemu potkrepljuju strašna iskustva silovane, pretučene i maltretirane dece. Da li ste jutros pročitali novine?

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (17. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Dugo sam razmišljao, iako nisam sklon treniranju vijuga. Analiza je pokazala da je došao trenutak za pravu odluku. Dugo je ona tinjala u meni. Tavorila je, a onda se jednostavno rodila. Od danas neću da jedem ništa! Mogu samo da pijem vodu i to u neograničenim količinama. Dosta je bilo juče za Vaskršnji ručak. Ustala je rano moja domaćica, podmesila pogaču, pristavila supu sa domaćim rezancima koje je sama razvijala, podavila u veliki lonac mnogo povrća i govedine da zapliva u vreloj uvodnici onoga što tek sledi. Nije imala sreću da se lepo uda, pa da joj muž donese pečenicu već iseckanu i poređanu po ovalima, pa se snašla sa jagnjećom polutkom kojoj je dušu uzimala četiri i po sata u rerni. Ostale su još tri cele glavice kiselog kupusa koje je iskoristila da napuni sarmu od dva kila mlevenog mesa, i sto grama pirinča. Svesno je žrtvovala pilence od dva i po kila da dopuni rinflajš od već pomenute goveđe supe. Napravila je sedam punih tacni sitnih kolača, vanilica, bombica, puslica, oblandi, orasnica, ama svega. Uz to i specijalitet svih svečanosti – ruska salata slana, i slatka u vidu torte istog imena. Da se neko od ukućana ne bi slučajno naljutio, opet slučajno ohladila je crno i belo vino, tamno pivo ali i radler pristigao od čika Žuje iz Slavonije, uz mnogo predjela koje se jede ali tek posle ručka. To je za grickanje uz opušteno ćaskanje. Bilo je kačkavalja, kulena, čajne i sremske kobasice, pa onda domaće slaninice „adidas“ iz robnih rezervi za „ne daj bože“. Ne treba da pominjem obilje kisele i ostale vode, pa napitaka gaziranih, pravih domaćih sokova, penušavog šampanjca i bar milion kuvanih šarenih jaja. Pa bio je Vaskrs, pobogu. Šta se čudite? Prejedanje je kao prirodnu posledicu donelo negde predveče dremež praznične depresije koju izaziva prenapunjena trba. Tiho, kao slon u staklarskoj radnji, uz zveket escajga, praćen pogledima ispražnjenih tanjira, lagano sam se iskobeljao od stola i potražio prvi slobodan ležaj da zahrčem. Posle posta bilo je logično da se sve proba, ali po malo. Ali! Ja nisam bio umeren i onda me razumete šta hoću da vam kažem kad izgovorim da je noć bila preduga. E, zato, danas neću ništa da okusim. Čekam da se oslobodi mesto, a u isto vreme iz iskustva znajući da je podgrejano i odstojalo mnogo lepše, sočnije i ukusnije jedva čekam da se nešto pojede i popije. Baš se dobro jede u Srbiji za Vaskrs. Sreća da ga proslavljamo „samo“ tri dana. Oprosti mi Bože. Ne znam šta činim.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (14. april – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 

ZAMIŠLJENA CRTICA

Nađoh se pre neki dan, gde bih inače, nego u gradskom prevozu. O njemu smo pričali toliko puta, pa što ne bismo i sada. Tamo se uvek dešava nešto zanimljivo. Tamo se svakog dana potvrđuju priče da nas ima raznih i da svetu nije lako ugoditi. I evo primera. Dogodilo se ovo: jedan momak uljudno se raspitivao kod putnika gde da siđe kako bi otišao u policijsku stanicu da preda papire za pasoš. Žena ispred njega zamislila se, a onda mu kazala da siđe kod Opštine. „Ne, bolje je da siđeš na sledećoj“, na to je odgovorila jedna starija žena, „bliže ti je“. Tu sam se i ja umešala: „Da, ali nema gde da pređe ulicu, tu nije zgodno, teško će mu biti odande da nađe zgradu.“ Na to se prva žena izbečila na mene: „Što se Vi mešate u tuđ razgovor? Ko vas je šta pitao, što se pravite pametni?!“. Iako sam rekla da samo pokušavam da pomognem, žena je nastavila paljbu, ali je više niko nije slušao. Ni ona starija žena ni ja više nismo rekle ništa. Ćutao je i momak koji nije dobio odgovor. Posle dve stanice, usudio se ponovo da zapita: „A gde ja da siđem?“. Sada smo sve tri ćutale, pa je učtivi momak ponovio pitanje. Odgovorili su mu neki drugi ljudi, koji su se opredelili za drugu varijantu. Momak se opet zahvalio i izvinio, pa izašao napolje.

Nije mi jasno zašto sam naljutila onu ženu, ali me je ta situacija podsetila na ovo: davno, boraveći u nekadašnjoj Jugoslaviji, Japanci su primetili kako je Jugoslovenima važnije da kažu svoje mišljenje nego da reše problem. To su i javno rekli. Prošlo je mnogo godina od tada, ali se stvari ne menjaju.

Dobro jutro.

(Foto: Superfast IT, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Današnji hleb već sutra

(KVAKA 202četvrtak, 13. april 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

Najpre se gađamo jajima, što u predizbornoj kampanji što posle izbora, a onda se čudimo zašto su skočila na 20 dinara…

***

Osuđenici u Niškom zatvoru u protekloj godini zaradili su 80 miliona dinara proizvodnjom elektrodelova i tekstila. Tako da nije teško zaključiti da našu ekonomiju najviše podrivaju oni sa nanogicom…

***

U poplavi neveselih vesti o padu kupovne moći, navodi se kako svet u mnogim mestima kupuje jevtiniji hleb od juče… A kad će doći vreme da svi jedemo današnji?… Pa obećali su: već sutra!…

***

Na kraju se ispostavilo da to nije nikakav višak listića u kutiji, nego manjak pokojnika na biračkom spisku…

***

A ni sa vremenom nije čista situacija, da li da priznamo ovakve dane za proleće ili da sačekamo šta će OEBS da kaže?

(Foto: www.pinterest.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Kako mi teško živimo, pa to je najočiglednije pred neki veliki praznik. Pred vratima je Vaskrs, nije to mali praznik, treba se lepo posle dugog posta počastiti, valja kupiti poklone najbližima, pripremiti đakonije za trpezu, ofarbati jaja, nabaviti mnogo različitog pića, malo obnoviti garderobu – ma valja se pokazati i pred Bogom i pred ljudima. Kaže pesma da se nekad dobro jelo baš, a danas? Jedemo i danas, doduše, malo više pazimo na to kako i gde nabavljamo hranu ali i dalje je trošimo nemilice. Deca su nam postala gojazna od brze, nezdrave pekarske i ostale hrane, a i mi uz njih. Ne moramo da se hranimo nezdravo, dovoljno je samo da pokupimo sve iz šerpe da se „ne baci“. E, tu upadamo u krug iz koga se teško izlazi. Unosimo svakog dana više hrane nego što je potrebno, a to povlači za sobom i višak kilograma, hronične bolesti i pad životne energije. Postajemo lenji, tromi i pospani, a sve zbog hrane. Žali mi se prijateljica pre neki dan da je zbog toga što živi u Banatu, obolela. Ima tome već duže vremena da mnogo Banaćana boluje od bubrežnih bolesti zbog neispravne vode. Teška situacija je i sa Istočnom Srbijom gde je broj pacijenata za dijalizu sve veći iz dana u dan. Još uvek se ne može reći da Srbija pati za zdravom pijaćom vodom, ali situacija u pojedinim područjima je zabrinjavajuća. Hronično nam fale fabrike vode. Skupa investicija, ali ipak jeftinija od troškova koji nastaju zbog preskupih lekova i terapije obolelih od bubrežnih i ostalih hroničnih bolesti. U mudrom trošenju i čuvanju prirodnih resursa, ali i u umerenosti, valja naći balans i sačuvati okruženje koliko god je moguće izbegavajući prezačinjenu masnu hranu, poručuju lekari. Vodu retko pominju. Ona je uglavnom bakteriološki i hemijski zdrava. Eto nama teme za razmišljanje dok u nedelju budemo tucali jaja i grickali vruće pečenje uz vruću pogaču umočenu u saft ili moču, svejedno. I to se valja, zarad izvesnije budućnosti. Ako nam mozak još uvek nije pojela praznična euforija, to će biti sasvim dovoljno za početak menjanja svesti.

Dobro jutro!

(Foto: Lacto Bacto, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Pojeli dokaze – Višak manjka

(KVAKA 202sreda, 12. april 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Prema pisanju lista Politika, sa stočnog groblja u Subotici tokom noći nestaju polutke i delovi uginulih životinja, ali – kako se kaže – „niko ne može da potvrdi da se kasnije ne pojavljuju u potrošnji“…

Drugim rečima, problem je u nesavesnim potrošačima, koji su sve dokaze pojeli…

***

Ankete o korišćenju narkotika među mladima donose alarmante podatke. Tako je, na primer, svakom drugom detetu bila je ponuđena droga. Zatim, svako drugo dete zna od koga bi drogu moglo da kupi. A ima još mnogo ozbiljnih stvari koje se odnose na svako drugo dete…

I zato smo svi mi toliko srećni što je naše dete u onoj prvoj polovini…

***

U Srbiji uvek neki paradoksi, pa tako nema posla za gotovo sedamsto hiljada ljudi, a sa druge strane se upozorava da nam nedostaje radna snaga – od kuvara i šnajdera do informatičara i lekara… Tako da nije lako odrediti da li imamo višak onoga što nam fali ili manjak onog što nam ne treba…

(Foto: YouTube, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

 

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. april – Crtica)

piše: Ru Šavr

PROLEĆNA CRTICA

Da je proleće stiglo, uverili smo se po mnogo znakova: dan se produžio, ima kiše, duva vetar, drveće je ozelenelo, a i pomerili smo satove. Većina nas je izvadila prolećnu, čak i letnju garderobu. Ima ih koji idu u majicama s kratkim rukavima – a sve to da ubedimo i sebe i druge da je stiglo toplo vreme. Baš kao u onom crtaću „Đole, proleće“…

Ali, zima kao da se još nije sasvim predala. Jutra i večeri su hladni, a nekoliko toplih časova oko podneva ne daju pravu sliku o vremenu. Mi se uželeli sunca. Hteli bismo da nam je uvek vedar i topao dan, ali nije, i to nas trenutno, nekako, stalno drži u napetosti.

Nema šta, uželeli smo se lepih prizora, otvorenih vidika. Sedimo u parkovima i pored reka, kao da tražimo od njih da nam se pokažu u punom sjaju. I stvarno, i na vodi je sve življe. Ima čamaca, brodića, ptica koje se ljuljuškaju na površini, mnogo šetača ili onih koji sede na klupama na keju. Ali, prolećno sunce neumoljivo pokazuje i ono što možda ne želimo da vidimo: da oko nas nije čisto i da ceo grad, uključujući i naše kuće i dvorišta traže veliko spremanje. Trenutak je da se pozabavimo njima. Biće nam lepše.

Jesmo li spremni za to?

Dobro jutro.

(Foto: Genesto, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Da li ste znali da je na današnji dan završena izgradnja prve srpske lađe, a počela izgradnja Novog Beograda? Ta srpska lađa bila je vlasništvo srpskih trgovaca braće German, koji su je pod imenom „Knez Mihailo“ posvetili Srbiji. Na tom prvom brodu bilo je, navodi istorija, mesta za 18 topova. Pa, odakle 1842. godine, tolike pare trgovcima? I tada je bila verovatno neka kriza. Međutim, smogli su snage i hrabrosti da se upuste u rizik i posvete ga Srbiji. Kako je bilo tek posle Drugog svetskog rata, kada je počelo dizanje Novog Beograda? Mladi iz svih krajeva Jugoslavije gurali su kolica, krampali, teglili, zidali i to za besplatnu uniformu, hranu, spavanje, i možda udarničku značku. Niko nije pominjao pare, privilegije, položaje. A danas? Ko bi danas hteo da uradi nešto za Srbiju? Doduše, Srbija je danas podeljena na više takozvanih struja ili kolona. Svaka od njih smatra za sebe da čini nešto važno za svoju zemlju i budućnost svojih potomaka. Nema tu mesta za kompromis, jedni druge ne primećuju ili uvažavaju a toliki potenicijal prosto kipi na sve strane. Počinjemo da se prebrojavamo, sabiramo ili oduzimamo, a niko da pokrene umnožavanje. Imamo mi svetle primere iz bliske prošlosti na koje ukazujemo dostojnim poštovanjem. Jedno šetalište pored Dunava u Sremskoj Kamenici uskoro će poneti ime po Velji Ribaru. Reč je Velimiru Teodoroviću, koji je za vreme bombardovanja 1999. godine, sa pogođenog mosta spasio devetoro ljudi iz hladne dunavske vode. Velja Ribar nije živ već dve godine, ali se srećom pamte njegova dobra dela nakon teškog života koji je proveo spasavajući ljude iz Dunava. Nije lađa, nije Novi Beograd, ali jeste velika korist za Srbiju životno delo Velje Ribara. Za večno pamćenje, pokolenjima, više nego dovoljno.

Dobro jutro!

(Foto: rass.rs, arhiva/ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. april – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 
„Ne zanima me politika“
Jedno je sigurno, u Srbiji nikad dosadno, kada je reč o društveno-političkim dešavanjima. Ulica je za građane kao skupština za političare – neki su došli da valjano predstavljaju korisne interese, a neki su tu jer su čuli da uz malo teatralnosti mogu da dobiju šta ’oće. Pa sad ti prepoznaj ko je ko! Svakako je da je lakše reći da su svi demonstranti nečiji plaćenici. Mi građani plaćamo i njih, političare! Dakle, oni su NAŠI plaćenici, a ne mi njihovi, ili tuđi. Ipak, kada bismo mi počeli da ignorišemo zakone koje donose u parlamentu, kada se ne bismo nikada odazivali na glasanje, propisano menjanje dokumenata, kada ne bismo plaćali račune na vreme (ili nikada), kada bismo kasnili na posao, sigurno je da bi se svi nadređeni pobunili. Valjda je onda u redu ako ljudi glasno kažu da neće da budu ignorisani, ne? Onda je tu dobra, stara, ulica. Zašto revolucija jede svoju decu? Zato što je već dugo gladovala i bežala i ponizno ćutala, dok stomak krči. Kažete, puni su stomaci Soroševim plaćenicima? Nikakav problem, znači da će i revolucija lepše da se najede, ovi manji su žilavi, i nisu baš za jelo. Ne zanima vas politika? To ne znači da vi nju ne zanimate. Kao ime i prezime, ili kao broj, zavisi od prilike, ali je i te kako zanimate. Ako imate državljanstvo, JMBG, radite ili ne radite, ako živite igde u Srbiji, ako ste ikada dobili poziv za glasanje – zanimate je. Ako ste kupili domaću ili stranu čokoladu, zanimate je. Ako ste dobili ili izgubili posao, zanimate je. Ako se pravimo da je nema, ako se pravimo da su svi isti, neki čak „istiji“, i da nikada neće biti bolje, pa, ni neće. Šta će biti važno za 50 godina od sad? Da li smo uvredili vlast ili opoziciju, Soroša, Merkelovu, Putina, Trampa, nadređenog, one koje ne zanima politika, ili će biti važno da uopšte možemo da zamislimo Srbiju za 50 godina?

Dobro jutro!

(Foto: www.pexels.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Pre trideset pet godina smejali smo se Raheli Ferari u „Tesnoj koži“ što je razumela da su stigla nova vremena. Još tada je shvatila da se više ne gleda glava, već u noge. Što su lepše, to se bolje prodaju najlon čarape. Žalila je za svojim fijakerom koji je odvezao nekada lepu prošlost, a ostavio je u novoj, surovoj stvarnosti. Naša je nevolja što se ta surova vremena i danas osećaju, nikada nam nisu ni odlazila. Navika je čudo, kažu stari. Navikneš se na loše, a na dobro još brže. Tako smo navikli da nam zbog pada standarda, odeću, obuću i sitne potrepštine za kuću nabavljaju Kinezi, od bižuterije smo pravili sjajne đinđuve, od raspale pa prerađene plastike – igračke za decu. Jeli smo sve i svašta, utrapili su nam ko zna šta sve iz uvoza, nema više pravog pasulja, belog luka, kupusa, pa ni mesa, sve se izveštačilo i postalo falsifikat. Ljudi od mesa i krvi postali su najpokvareniji. Ogrnuti paradoksima svih vrsta, više se ne iznenađujemo idejama da se ponovo ujedinimo, doduše ekonomski, sa bišim republikama pokojne Jugoslavije i da na to sve dodamo i Albaniju. Hajde da poverujemo da je to moguće, mada nemamo pokriće ako pogledamo istoriju. Dok policija vrši raciju u hrvatskom bioskopu dok šaka jada publike gleda stari film iz Srbije, ideje o integraciji tržišta zvuče kao naziv filma – Original falsifikata. Merkanje i očijukanje sa novinama koje se izmišljaju samo da bi se o nečemu govorilo ravne su propasti nalik onoj sa eksperimentalnim pitama u beogradskim pekarama. Pa ne može sve da se strpa u usta i proguta. NE ide ćuretina i bešamel sos u kore, a ni ćevapi se ne proslavljaju jer previše liče na pitu sa mesom. Sve pokušavamo zarad uloge pevca koji bi da prvi kukurikne. Zna se šta biva s takvima. Završe u loncu. Nama je izgleda sudbina da za sada samo visimo iznad lonca u kome vri.

Dobro jutro.

(Foto: Printscreen YouTube, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Pre dve godine, na današnji dan, kragujevčki fudbaleri štrajkovali su na Partizanovom stadionu. Seli su na teren, pola minuta ih je gledala publika u čudu, a oni su samo hteli da skrenu pažnju na svoj problem sa platama. Dobili su rada aplauz od Partizanovih navijača. I ništa. Štrajkovi i protesti, aktuelniji su nego ikada i danas i to zbog pukog preživljavanja. Ko prati dešavanja u Goši, zna o čemu pričam. Trideset plata nije isplaćeno radnicima, gazde, takozvani investitori, prebacuju fabriku iz ruke u ruku, zabašuruju obaveze, ne plaćaju zdravstveno osiguranje i nikome ništa. Bilo je u Srbiji štrajkova i sa oružjem, belim mantilima, đačkim dnevnicima u ruci, odsecanjem prstiju i nikom ništa. Gladovalo se prisilno i opet ništa. Radnici su se tukli sa obezbeđenjem novih gazda koje ih nije puštalo u fabrike, zatvarali glavne ulice u Beogradu, pružne pravce, samo što nisu avione obarali. I opet, nikom ništa. Radimo, u pojedinim slučajevima besplatno godinama, gledamo političare i statističare koji pokazuju grafikone i krivulje rasta i progresa a kod komšija u regionu i dalje mortadela i nutela kao minimum standarda a kod nas i suv lebac sa malo mleka lagano postaje luksuz, takoreći. Nisam siguran da ma šta više može da bude senzacija u Srbiji, ako se uzme u obzir pažnja javnosti u vezi sa aktuelnim protestima širom Srbije. Niko se ne pita šta građane na ulicama gradova Srbije motiviše da izražavaju nezadovoljstvo, već svi pitaju: ko ih je organzovao? Ništa nismo naučili iz prošlosti. Poređenja radi, i 6. april 1941. godine bio je posledica razjedinjenosti slabe Evrope pred fašizmom, a plamen Narodne biblioteke toga dana gutao je nacionalno pisano blago jer je neko uredno, kad su počeli napadi, zaključao zgradu i otišao negde. Srbija je očigledno i danas, posle toliko decenija, jedna velika pozornica na kojoj se igraju predstave sa plakanjem, čuđenjem i smejanjem od muke. Jedino, što sami plaćamo ulaznice za te predstave i to parama kojih nema ili su bez pokrića. A igramo, zamislite, samo i isključivo epizodne uloge zaključani nekim ključem koji je neko odneo. Pa, dokle tako?

Dobro jutro!

(Foto: appalachianartsalliance.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Zaokruži srce – Remodelirana baba – Talentovana svinja – Ko buši na ulici

(KVAKA 202četvrtak, 6. april  2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

U principu naprednjaci ne osporavaju Dačićevu tvrdnju da su socijalisti bili uz Vučića svim srcem. Samo tvrde da je na tom srcu konstatovan teži oblik angine elektoris, tj. biračka angine. Laički rečeno, to vam je kad srce ne pumpa dovoljno listića u glasačku kutiju…

***

Za neke stranke čiji su kandidati loše prošli na izborima, inventivni komentatori predlažu „re-modeliranje“, verovatno po uzoru na narodnu mudrost kad bi baba mogla biti remodelirana, bila bi deda

***

Pigkaso je krmača koja držeći u zubima četkicu pravi mrlje na platnu, pa se to onda prodaje po ceni od dve hiljade evra. Da bi skrenuo pažnju na ovu priču, ali i probudio ljubomoru čitalaca, jedna naš list je potpuno pogrešno stavio naslov: Ova svinja zarađuje više od vas…

Pogrešno – zato što mi odavno verujemo da od nas baš svako zarađuje više… A nema ni ljubomore, jer ljudi veliku zaradu lakše prihvate kad svinja ima talenta…

***

Taman počela rasprava o tome da li je normalno da i po novom zakonu o stanovanju možete u zgradi bušiti i majstorisati već od 6 ujutru, kad evo ti novi komunalni problem: ovi što buše od 6 uveče…

(Foto: Lost At E Minor, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

 

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Katastrofalna propast – Nemi Čeda – Biračka pluća

(KVAKA 202 – sreda, 5. april 2017.)
piše: Dragutin Rokvić

 
Govoreći o preživljavanju ljudske vrste, psiholozi ističu da je veća inteligencija kod onih koji se stalno bore za opstanak, ali i da je instinkt tačan u 90 posto slučajeva!..
Iako bi, po toj borbi za opstanak, trebalo da se visoko kotiramo, jasno je da ove teorije nešto ne funkcionišu u našem slučaju…
Jer, kad smo se oslanjali na sopstvenu pamet – srljali smo u propast; dok nas je instinkt redovno vodio u katastrofu… Ali na našu veliku sreću, nikad se nismo oslanjali samo na jedno…

 
***
Političar Čedomir Jovanović pojaviće se kao glumac u jednom domaćem filmu, ali neće izgovoriti ni reč, baš kao ni za vreme izborne kampanje…
A i film se nekako zgodno zove „After party“, što bi se reklo – posle izbora, nema kajanja…

 
***
Čudno, ali u u ovoj izbornoj nedelji među obolelima od akutne respiratorne infekcije samo je njih sedam posto bilo starije od 65 godina…
Ko zna, možda je tajna otpornosti ove populacije u redovnom izlasku na birališta…
I ko je kriv onda mlađima što se posle žale kako ne mogu da dišu…

(Foto: High Quality Carpet Cleaning, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkom u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (5. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Lepota je u savremenom svetu postala imperativ. Istraživanja govore da lepi i negovani ljudi lakše pronalaze posao, brže napreduju u karijeri, nisu usamljeni, obasuti su pažnjom sa svih strana i na svakom mestu – jednostavno poželjni su. Svaka mladost nosi privilegije koje su starijima uskraćene. Recimo sa dvadeset pet godina možete da pojedete dve pljeskavice, popijete litar piva, budni dočekati zoru u društvu i ništa se značajno neće desiti. Sa trideset pet godina već počinju prvi znaci opšte panike. Stomačić se prvo izduži pa se zaokrugli i počne da raste kao kod trudnice i tu nema kraja. Prve sede, uočene posle umivanja, počinju nam krate dah. Prvo ih se rešavamo čupanjem, pa onda farbanjem, međutim već sa četrdeset mnogima stiže i opadanje tih dragocenih makar i sedih vlasi. Srce počinje da preskače, stres počinje da nagriza duh, obaveze na poslu i oko porodice izazivaju velike promene u izgledu. Mnogi se zapuste, pa kad se desi neka proslava mature, najčešće dve decenije jubileja, jedni druge ne prepoznaju. Proleće kod onih koje trese kriza srednjih godina budi motiv za kupovinom novog kabrioleta. Češće se boravi u prirodi, bavi rekreacijom, padne i basket iza zgrade na terenčetu, a i počinje brojanje kalorija unetih tokom dana. Prošetajte nekim izletištem i videćete četrdesetogodišnjake kako smešno voze rolere, brekćući kao parna lokomotiva skidaju pivske stomake trčeći dok im znoj lije na sve strane ili besomučno vrte pedale iznajmljenog bicikla. Dame su ipak prefinjenije, dostojanstveno se čuvaju bez mnogo euforije i kampanjskog pristupa redovno su fizički aktivne, manje jedu i piju, trude se da redovno proveravaju zdravlje i kilažu i realno mnogo bolje izgledaju od svojih jačih polovina. Eto, i mene uhvatila ovih dana euforija, ako mi verujete. Hteo sam da krenem na rekreaciju, i taman da izađem napolje, kad iz rerne izlete pita sa mesom i povika mi: „Ma, gde si ti to meni krenuo? Vraćaj se ovamo. Nećeš ti nigde“! Šta ću, vratim se. Nije lepo izlaziti gladan i nervozan napolje i ostavljati vruću, mirisnu i čarobnu pitu. Nema veze, od ponedeljka ću na rekreaciju. Uh, ponedeljkom se sprema pizza. Pa, dobro onda, ništa. Ovako mi je dobro, za sada.

Dobro jutro!

(Foto: www.youtube.com, Printscreen)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (4. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Imate li završen fakultet? Ovo pitanje često postavljaju budući poslodavci svojim potencijalnim mladim saradnicima a niko od njih da se seti i upita: Imate li kakvu dragocenu uspomenu iz studentskih dana? Šta briga njih, ali nas jeste i nije nam svejedno. Sećam se da smo nekada davno sredinom devedesetih, studirajući, čuvali nekakve sitnice koje su nakon diplomiranja ostale zaboravljene u nekoj fijoci, možda kartonskoj kutiji ispod kreveta ili na tavanu. Bilo je tu bonova za menzu, čak i žetona koji su se koristili u ekspres restoranima, puškica za teške ispite, povlastica za gradski prevoz, kartica za biblioteku, svega. Jednu od uspomena koja je meni ostala za sva vremena jeste knjiga iz biblioteke. Našao sam je tek pre dve tri godine, a priča o njoj je veoma čudna. Naime, trebalo je da napišemo nekakav seminarski rad o ruskim klasicima, i pošto nisam poneo člansku kartu a krenuo sam do bibilioteke, zamolim svoju najbolju koleginicu Jovanku da mi na svoje ime podigne knjigu. Nemojte da se smejete ovo stvarno nema veze sa onim predizbornim spotom. Rad sam napisao, ispit položio a knjigu zaboravio u svojoj momačkoj sobi, stotinama kilometara udaljenoj od bibilioteke. Moja vesela Jovanka me je uporno podsećala da knjigu vratim, ja sam prvo obećavao, pa onda odbijao da je knjiga uopšte kod mene i da sam je vratio, izbio je rat, bibilioteka je propala i nikome ništa. Nedavno je sam knjigu našao tražeći neku stručnu literaturu i samo što se nisam šlogirao, u trenutku. Bilo mi je žao Jovanke, koja je verovatno mnogo propatila zbog moje nemarnosti, a opet drago što je knjiga zahvaljujući mom studentskom nemaru ostala živa za razliku od nekoliko hiljada drugih koje su javno spaljivane u Prištini posle pobede nad NATO. Sad je tek ne dam nikome. Čuvam je, a u njoj i papirić na kome piše da je rok za vraćanje 15 dana, do 4. aprila 1993. godine. Žao mi je, ali ta knjiga se neće naći na izložbi koju organizujemo u Radio Beogradu, ali opet drago da od svega što je moglo da bude suvenir na studentske dane, ostao jedan „Zločin i kazna“. Kaznu još nisam odslužio.

Dobro jutro!

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (3. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić
Izvinite, ako su prošli izbori, ja bih sada malo da predahnem. Najslađe bih uzeo godišnji odmor. To je u praksi, doduše, malo teže. Neki bi rekli, šta će ti odmor, uzmi ko čovek bolovanje. Hvala bogu, nije mi ništa tako da od prave dijagnoze, a i od razumevanja moje, inače, divne doktorke – nema ništa. Ta bi mi pre dala sve pare iz novčanika nego bolovanje. Mogao bih da se pravim lud? Mislim, ne bih morao, ja u stvari i jesam malko lud, kao i svaki normalni Srbin. Ali, velika je konkurencija za dijagnozu. Znate li vi koliko njih čeka u redu da je dobije? Od ovih što su gore, do nas skroz dole. Zajedničko nam je da želimo da je dobijemo, ali da se za to ne zna. Dok tako čekamo na dijagnozu mentalnog oštećenja, već se uveliko menjaju parametri za utvrđivanje kolektivne ludosti. Ono što je danas nenormalno, sutra je već društveno prihvatljivo, čak preporučljivo ponašanje. Ipak, da uzmem ja godišnji odmor? Može, ali mora da se prvo najavi pa onda pripremi, odobri i potpiše, a za to vremena nemam. Ne mogu da čekam. Hoću sad, i odmah. Prošli su izbori. Prirodno je da budem nestpljiv posle toliko očekivanja. Idi u penziju, čujem glas iz dubine duše. Pa, da! To je rešenje! Onda neka Fond lomi glavu gde će da mi namakne pare za mesečnu prinadležnost. Mozak na otavu i eto ozdravljenja. Bilo bi dobro da izmuvam invalidsku, pa rekoh već da sam kao svi normalni pomalo lud. Poznaje li neko nečiju šurnjaju, svastiku ili taštu, ali da je u rodu sa nekim članom komisije? Hajde, slobodno mi preporučite, neću nikome da kažem da ste mi to vi rekli. Ne može, sigurno tu vezu čuvate za sebe. Baš ste sebični. A meni bi baš dobro došlo, neka invalidska penzijica i bog da me vidi. Tačno je, nemam staža, godina starosti, ali imam nešto drugo. Iza mene su ratovi, razni ptičji i ko zna koji sve virusi, vanredna stanja, nekoliko desetina izbora, režima, tako da imam šansu. Opet čujem da to ne vredi. Na žalost, ovu životnu istoriju imaju mnogi, a ja sam ipak samo pojedinac. Koga je briga za mene kad su tek sada počela bolja vremena. Da smo živi i zdravi pa da to i osetimo.

Dobro jutro!

(Foto: pixabay.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (31. mart – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 
Ne sudi knjigu po koricama…

Već pola decenije, jednom godišnje, po bar nedelju dana upadnemo u drugu dimenziju, ovde u Srbiji. Nije to baš neki magičan svet kao onaj koji čeka Alisu sa druge strane ogledala. Kad smo kod magije, znate li šta je jedan od prvih postulata vrhunskih spin doktora ali i mađioničara? Skretanje pažnje. Naizgled bombastičniji događaj neutrališe mnogo naizgled malih; sve je u tome da se „nabode“ pravi trenutak. Tako se nama ovih dana skreće pažnja samo na plakate, oglase, reklame, „korice“ dnevnih novina, a korice hleba dele golubovi i penzioneri, bez puno preterivanja. A ako ne sudite knjizi po koricama, pa je možda čak i prelistate, videćete šta tu piše, ponegde će se uočiti i pokoja, takođe, značajna stvar: juče je u Sarajevu predstavljena deklaracija o zajedničkom jeziku, koju je potpisalo više do 200 eksperata za jezik – lingvista i pisaca, ali i aktivista, umetnika različitih profila iz Hrvatske, Srbije, BiH i Crne Gore. Radnik domaćeg lanca marketa osnovao sindikat u firmi, i otad počinje njegovo omalovažavanje na poslu. U fabrici u Rumuniji, radnica iz Srbije poginula je na pauzi za ručak, zbog čoveka koji je slučajno uleteo kolima kroz ogradu u prostor fabrike. Prosvetarima neizvesne povišice, štrajk se nastavlja. Ustavni sud je oborio odluku i zaključio da je ipak dozvoljeno držati više od dva psa ili mačke. Vrtića u Beogradu nema dovoljno, ali ne jer se mnogo dece rađa, već su pravila upisa savršena podloga za nepotizam i korupciju. A to, kako gradski čelnici kažu, treba da bude rešeno čim, evo, dođu svi zainteresovani strani investitori i ovde otvore vrtiće. I tako dalje, dokle god možemo da se probijemo kroz redne brojeve i dobro znane figure.
Ovde ne želim da pokrećem raspravu o samim izborima. Ko je hteo, doneo je odluku, ko nije, doneće neko umesto njega. Volela bih da svet ne staje na par dana u Srbiji, da se sporni zakoni provlače u par poslednjih dana rada parlamenta, da se ruši baš kad se broje glasovi, da se šire laži i pravi demonizacija ili glorifikacija. Čiji god da ste, nećemo kukati posle. Nije ni Amerika zbrisana s lica planete kada je Tramp pobedio. Nije ni 2. april 31. decembar. Tu smo svi još, na okupu, bićemo i u ponedeljak. Zakonodavna, sudska i izvršna vlast. A mi, svaki dan, nadgledamo.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (30. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Ona je naša, kao neko devojče iz komšiluka. Traje dugi niz godina. Peva i dušu nam leči tananim, kristalno čistim i umilnim glasom. Počela je uz Boru Čorbu i Đoleta Balaševića. Nastavila je svojim putem sama, snimajući pop pesme. Onda se desila promena. Ušla je, u do tada ne baš poznat rudnik nacionalnog melosa, i napravila čudo. Zbog nje su, i oni koji su se mrštili na pomen stare narodne muzike, počeli da je slušaju. Obeležila je svoj jubilej nedavno, a čini se da će ta proslava muzičkog stvaralaštva, trajati i dalje – kao svojevrsni državni praznik za oči i uši. Bistrična Bilja Krstić! Ona će večeras poneti crvenu haljinu i izraziti tako svoju unutrašnju lepotu koja se ogleda u čovekoljublju potvrđenom mnogim humanitarnim nastupima. Na humanitarnoj modnoj reviji „Oboji u crveno svim srcem“, svima koji boluju od bolesti srca pružiće svoju podršku. Dame koje će njoj praviti društvo znamo svi: glumice Danica Maksimović, Tanja Bošković, Nela Mihalović, pa čuvena Lokica, Ana Sofrenović, Lena Bogdanović i tu nije kraj spisku. Sve one, skrenuće nam pažnju na to kako da čuvamo srce. Kažu da je bitno da znamo sve što je u vezi sa tegobama koje najčešće stižu s godinama i nemarom prema zdravlju. A srce pamti sve. Kao što mi tražimo hitove, slušamo ih u različtim stanjima, tako i ono vapi za više pažnje, brige o zdravlju i kontroli krvne slike. Posle večerašnje revije, Bilja, posle regionalne, kreće i na evropsku turneju. Smeši joj se Pariz i čeka je posle velikog međunarodnog uspeha sa novim CD-om. Crvena haljina biće samo jedan od načina da nam svima otvori oči, probudi ljubav, strast, uzbuđenje, ali i pusti najjaču sirenu za uzbunu jer srce ne sme da trpi. Ako muzika leči, onda je lek u glasu naše Bilje. Pojačajte radio, zdravo je za srce.

Dobro jutro.

(Foto: wel-com.nl, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (29. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Proleće je, a ja živim u Srbiji. To je grafit iz devedesetih čiji autor je u stvari sa samo nekoliko reči želeo da opiše svu apatiju onih koji su živeli živote bez budućnosti. Politički gledano, malo se toga i veoma sporo promenilo nabolje, ali ako poslušamo bajke koje kod nas traju samo do raspisivanja izbora, budućnost nam je svetla, ali se ne da. Treba još da čekamo, da sve protutnji što nas napada i koči, da zavlada razum i blagostanje. Ništa novo nisam rekao, osim što sam se ponadao da će sve to mnogo brže da nas snađe. Dobro, oni koji su zdravi i mogu da osete svu lepotu raskošnog proleća imaju brigu o tome kada će nam plate biti veće, kada će država ojačati, pravda i čovekoljublje zauzeti mesta sebičluku i moralnoj krizi. Dobio sam juče pismo iz VMA, odakle mi se javila moja drugarica, Splića: „Dragi moj, dok ti pišeš ‘danas je sreda 29. mart’, ja sam u bolnici. Sve me napalo. Čitam tvoje tekstove i tako skraćujem vreme. Ljubim te što me zabavaljaš, rastužuješ i zasmejavaš. Ne brini za mene. Ne sekiraj se. Nemam ja vremena za ove doktore. Meni u stvari nije ništa. Šećer ide samo do 20, karotidu mi ne smeju operisati sve dok ne spadne šećer. A on se ne da. Jedan stent mi pravo društvo na srcu kad nema nečeg muškijeg i dražeg ovde. Čvrsto ga držim, čuvam i ne ispuštam. Onda i taj tumorčić na limfnoj žlezdi samo mi pravi neke senke na snimcima, lekar ga čestito ne mogu ni posmatrati. Ne da se, baksuz. Pokušava da me savlada ali ja se ne dam. Suviše je jaka moja volja za životom, da mi i ta neka cista na štitnoj ne znači ništa. I gore sam ja od toga pobedila, a neću tu sitninu od napasti. Samo da prođe vikend, on je najgori i najduži u bolnici. Držim sve vreme mobilni u ruci, tako skraćujem vreme. Možda te i oslušnem rano ujutro, neću valjda zaginuti od sna. A ovde i nemaš druge snove, osim one o tome kako što pre izaći u proleće, među svoje, na slobodu. Ljubi tebe, tvoja Splića, srića ti pivala, drug moj.“.
U trenutku zaboravih na sve što me muči i o čemu stalno gunđam i samo pomislih jednu želju, onu jednu o kojoj maštaju svi koji su kao moja Splića: proleće u zdravlju i na slobodi, napolju. Šteta što ovakvih kao što je moja drugarica ima mnogo, čak i previše za jedno proleće u Srbiji.

Dobro jutro.

(Foto: Perceptive Healing, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (28. mart – Crtica)

piše: Ru Šavr

Crtica za zakidanje

Kad danas krenete na posao, ili kad budete pravili pauzu, verujem da ćete svatiti do neke pekare da kupite pogačice, đevrek ili nešto slično. Ne znam kako vi, ali mene često iznenađuju cene pekarskih proizvoda. To me je navelo da o svemu tome malo porazmislim… Manje ili više, cena kilograma belog brašna u maloprodaji kreće se oko pedeset dinara. U velikoprodaji mora biti znatno manje. Zašto onda jedna pogačica košta toliko? Da li je to realno? Kad se svi troškovi koje pekar ima saberu, da li zaista pogačica, kao najjeftinija, mora toliko da košta? Ili je pekar po prirodi nestrpljiv čovek, pa mu se ne čeka nekoliko godina da bi malo više zaradio? Ali pošto nije samo jedan takav, mora biti da se u pekarstvu zapošljavaju samo najnestrpljiviji ljudi. Ako zanemarimo pomenute pogačice, da progovorimo i o kvalitetu. Ako su mu već svi proizvodi skupi, da li pekar zaista mora još i da uštedi na detaljima kao što su sir, pečurke ili meso, za koje se tvrdi da su takođe sastojci raznih pita i peciva koja se nude? Primetili ste, verovatno, da ih najčešće ima u tragovima. Tek koliko da se potvrdi da niste kupili pogrešan proizvod.

Da ne shvatite pogrešno, mnogo je pekara koji savesno rade svoj posao. I nije ovo vezano samo za njih. Vezano je za trgovce, generalno. Na pijaci se prečesto dešava da će prvo pokušati da vam prodaju robu koja je „na izmaku“, pa tek ako ne nasednete dobijate svežu. I tako redom. Stiče se utisak da je kod trgovca veće zadovoljstvo ako vam nešto proda i prevari vas nego ako vam samo nešto proda. Reći će neko – kriza je, na svemu se štedi i svima je do brze zarade. Ali kriza je i kupcima, a dragi proizvođači, bez nas vam posla nema uopšte!

Dobro jutro!

(Foto: Cooking with Zoki – blogger, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (27. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Piše mi pre neki dan prijateljica da su joj lopovi obili „jugića“ i ukrali akumulator. Stari radio im verovatno nije trebao. Postaje paranoična jer se to dešava treći put za poslednjih mesec dana. Da li je neko prati, posmatra, snima? Nije svejedno ostati bez automobila, a krađa akumulatora svakako predstavlja onesposobljavanje prevoznog sredstva koje uvek može da zatreba i trošak od bar pet hiljadarki. Šta da joj je zatrebalo da krene lekaru? Ključ u kontakt, i – nema starta. Gotovo. Tako je neko odlučio jer će ga obogatiti akumulator sa jugića koji će prodati na nekom auto-otpadu ili buvljaku. Ona smatra da je sama kriva što nema bolju zaštitu, ali šta će joj bolja zaštita ako se lopov rešio da sada svaki put kada ona kupi novi akumulator krene u nečasnu žetvu. A da nije prodavac akumulatora uključen u celu zaveru, pa šalje dojavu? Eto sada paranoje. Moguće je da paranoju izazove i prizor koji ćete zateći u jednoj pekari na Novom Beogradu. Tamo su uz hleb i kifle, burek i pice, poređane na zidu slike beba. Sve je u redu, ne brinite. Nikakva izopačenost nije u pitanju. Njihove slike pekar je dobio od mama tih istih beba u znak zahvalnosti. Ovaj dobri čovek nijednoj trudnici koja bi ušla u njegovu radnju nije hteo da naplati burek. I onda, kad su se porodile, slikale su svoje bebe koje su pre majčinog mleka uveliko „lucale“ burek, onako baš po naški, što bi se reklo. Eto, s jedne strane krađa, s druge uzdarje, pa to je Srbija u dva primera. Treći primer krađe ili uzdarja čeka nas u narednih sedam dana. Čujem da su stranke počele da dele pakete sa uljem, pirinčom, šećerom i makaronama. Čujem i da su neki od srećnih dobitnika tih istih paketa napadnuti na ulici pa im je poklonjeno odmah i ukradeno. A i država se otvorila, malo-malo, pa stan u Beogradu. I za to sam svašta čuo. Bolje da ćutim nego da dobijem dijagnozu „Paranoik“.

Dobro jutro!

(Foto: Leafly, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Valjalo bi da ovoga jutra budemo vedri, uprkos svemu. Prijalo bi da zbogom kažemo nekome ko to zaslužuje odavno. Koristilo bi da nezvanima zalupimo vratima ispred nosa. Oplemenilo bi nas da nekom nepoznatom samo poželimo dobar dan. Ispunilo bi nas, nekom prijatnom toplotom, uverenje da smo najjači i da nam niko ništa ne može. Sve to, ali iz inata! Uprokos svima. Uprkos svemu! Kao i na današnji dan pre osamnaest godina, ne terajući sebe, terajmo neku svoju pravdu svojevoljno, sanjajmo budni nedosanjane snove, birajmo ono što vredi samo za sebe, i volimo sve oko sebe, najviše svoju decu i svoju zemlju. Ona, zemlja, nema ništa da pruži osim čarobnih jezera i velikih reka, hladnih i snežnih planina, ravnog vojvođanskog mira, žustrog pešterskog vazduha i zlatiborskih snobovšitina, beogradskih splavova i valjevskih podvala. Srbija je obeležavajući punoletstvo od dana od kojeg više nije ista, pred sve nas, danas, iznela so i još uvek toplu kosovsku pogaču prelivenu medom sa Šare i vinom iz Velike Hoče, ikonu iz Gračanice, iznad koje gori kandilo spaseno iz Svetih arhangela, a možda čak i Hilandara. Sveću je, baš jutros Srbija zapalila za sve nas. Načinila ju je od voska što ga skupiše radilice ispod Čakora, a stolnjak joj vezom ukrasiše i svetu vodu donesoše devojke iz Zvečana. Pomolimo se bogu, pričestimo, i dušu okrepimo. To jutros vapi Srbija upućujući molitve Gospodu u ime svojih predaka ali i potomaka. Očistimo dušu od zlih misli, pamteći sve nedužnike što od milosrdnog anđela nastradaše. U naše ime deca platiše inat siline i množine, ne sluteći da je danas pod znakom pitanja kuda ćemo, preostali krenuti? Istok ili zapad neće nam sačuvati ono što nam pripada, a mudrost koju još nemamo valja iskoristiti jednom, nekad, kad dođe vreme. Dogodine, ako bog da.

Dobro jutro!

(Foto: www.vaseljenska.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (23. mart – Crtica)

piše: Ru Šavr

CRTICA ZA LEKTIRU

Sigurno ste primiteli one naslove kojima je cilj samo to da što više ljudi klikne na njih. Nije čak ni toliko bitno šta u daljem tekstu piše… Obično je u naslovu informacija za koji se na kraju ispostavi da i ne postoji. Ili je reč o pompeznim naslovima koji nude neverovatne podatke ili rešenja, a u tekstu zapravo vidite da je prepričana neka „mlaka“, često stara ves,t ili je navedena samo pretpostavka u vezi sa nekim događajem. Poenta je u privlačenju pažnje kako bi se „kliknulo“ na naslov jer je danas u internet medijima često prioritet broj „klikova“ a ne vest. To su oni čuveni primeri koje zna svako ko koristi internet. Recimo: „Mladić pronašao novčanik i NIKADA NEĆETE VEROVATI ŠTA SE POSLE DOGODILO!“ Ili „ŠOKANTNO! Progovorio bivši dečko (NN osobe) i otkrio NJENU MRAČNU TAJNU!!!“. Ova pojava se zove “clikbait“. To je dalo inspiraciju jednoj američkoj biblioteci da napravi eksperiment nazvan “Litbait“ (mešavina literature lit i naslova bait). Naslovima ovog tipa privukli su čitaoce da kliknu na linkove, koji su ih, zatim, preusmeravali na blog koji uključuje tekst cele knjige. Reč je bila o svetskim klasicima. Ovaj projekat podigao je posetu bibliotečkog sajta 14.000 puta. Kao što sam pomenula, biblioteka je koristila ovu tehniku da promoviše neka od najvećih dela svetske književnosti. Evo nekih primera:

Britanac umro kada je selfi pošao po zlu“ (Slika Dorijana Greja)

Tinejdžerka navela mladića da se ubije“ (Romeo i Julija) …

Mladić ubio babu i nikada nećete pogoditi šta se desilo sledeće.“ (Zločin i kazna)

Bacila se pod voz zbog ljubavnika.“ (Ana Karenjina)

Evo i nekoliko naših predloga, pogodite o kojim knjigama je reč:

Ispovest dečaka koji tvrdi da je doleteo na asteroidu, a društvo mu pravili jedna lisica i jedna ruža.

BIZARNO! Čovek ubijen tako što su mu SIPALI OTROV U UVO!!! Sin traži osvetu!

Senzacionalno: Italijan posle kliničke smrti tvrdi da pakao ima devet krugova!

Starac se izborio sa ribom ubicom! FOTO

Vrlo brzo se ulazi u štos pravljenja ovakvih, često poluistinitih naslova koji su tipičan primer aktuelnog tabloidnog kvazi-novinarstva. Mi smo započeli, vi nastavite niz, ume ovo da bude zanimljivo.

Dobro jutro!

(Foto: Gigaom, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Birački sanatorijum – Rogata Roda – Baštovan junior

(KVAKA 202četvrtak, 23. mart 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

Gledajući predizborne spotove, prosto vam bude žao što će tolike ideje otpasti. Zar ne bi bilo bolje da umesto predsednika biramo predsedništvo. Pa bi jedni gradili zemlju, drugi hapsili lopove, treći podizali plate i penzije, a četvrti brinuli da se to pravedno rasporedi… Naše bi bilo samo da uživamo u raju, i da se odmaramo u sanatorijumu…

***

Jedan naš poznati lekar tvrdi da je proučavajući ishranu ruskih ovnova pronašao preparat koji – dokazano je u praksi povečava plodnost muškaraca, a deca dobijena posle tretmana ovim sastojkom – najbolji su đaci u školi.

Naravno da odraslima nije problem da poveruju, ali kako sad objasniti deci otkud rodi toliki rogovi…

***

Na beogradskom Sajmu automobila jedan model izložiće i Rols-Rojs. Iz čuvene kompanije poručuju da se ozbiljno računa na prodaju na našem području…

Ovo je zaista sjajna vest, jer ako se kupuje rols-rojs, onda treba i šofer, kuvari, sobarice, pa sve dok se ne stigne i do nas sa zvanjem assistant baštovan fellow…

A pošto se i selo ugasilo, i baba prestala da se češlja – imamo baš sve razloge da se snimi prava domaća Dinastija…

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Nikada nisam bio ljubitelj oružja, niti sam ikada imao problema sa zakonom u vezi sa dozvolama za nošenje ili držanje istog. Poslednji put sam pušku držao na obuci u JNA. Međutim, u poslednje vreme, nakon donošenja Zakona o oružju i municiji, kojim je Srbija želela da uvede red u ovu izuzetno osetljivu oblast, javljaju se glasovi pojedinaca koji su u poziciji da se odriču čak i trofejnog oružja. Tako jedan moj prijatelj, koji je ceo radni vek proveo u vojsci i penzionisan je bez i jedne mrlje u karijeri, sada ima problem zbog novog zakona da svoj revolver, kupljen pre 25 godina za tadašnjih 350 maraka i iz kojeg ni metka nije ispalio, sada ne može da registruje kao trofejno oružje. Ranije je to činio bez problema. Po novim propisima, iako će po najavama iz MUP-a to moći da uradi ali uz mnogo peripetija, papira, provera, i pregleda, on je praktično požurivši kao lojalni građanin da ponovo prijavi svoj pištolj, ostao bez uspomene iz vojničkih dana. Ponavljam, čovek je kupio oružje, i u to vreme dobio sve dozvole za nošenje i držanje. Međutim, posle odlaska u penziju, trofejni revolver je dočekao novi zakon i verovatno zbog lošeg tumačenja istog, otpremljen u Kragujevac o trošku vlasnika i tamo uništen za ne male pare koje je isplatio upravo taj moj prijatelj. Zašto? Pa, moj prijatelj je penzioner, nema para da plati sve dažbine kojih ranije nije bilo kada se trofejno oružje registrovalo. Predao ga je državi i odustao od sećanja na davne dane vojničke službe. Pitam se kome će otići svo trofejno oružje koje će vlasnici sličnog materijalnog stanja kao moj prijatelj penzioner morati da predaju državi. Da li će država nametima ili prodajom tog oružja zaraditi i stati na zelenu granu? Možda i hoće, ali otvoreno je pitanje ko danas ima para za kojekakve sačmare, puške ili pištolje iz prošlog veka? Ne bih voleo da uskoro čitam da je neki kontroverzni momak kratkog fitilja sa vrelog asfalta pun para i pod dejstvom opojnih supstanci oduzeo nekom nedužniku ono što je najdragocenije – život i to iz nekog bivšeg trofejnog oružja. Manimo se oružja, nikome sreću donelo nije – ali kada su u pitanju nove odredbe zakona iz nekih drugih oblasti bilo bi korisnije da ih tumačimo javno i temeljno da ne bi na kraju od njih najviše ispaštali oni zbog kojih su i doneseni – običnih i čestitih građana. Dobro jutro.

(Foto: leap.utah.edu, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Vrapci u tranziciji – Partijska luda – Baba demograf

(KVAKA 202sreda, 22. mart 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

Tiho i skromno obeležen je Međunarodni dan Vrabaca, kojih je kod nas sve manje i manje. Zato što je sve manje sela da ih hrani, a kad odu u grad, tamo ih dočekuju prepredene gradske mačke. Tako da su i vrapci tipični tranzicioni gubitnici, bez izgleda ovde i bez šanse da odlete dalje…

***

Jedan austrijski hotel raspisao je konkurs za animatora-dvorsku ludu, a plata je preko hiljadu i po evra. Iz naše perspektive, liči na posao iz snova, ali nije – jer se traži da kandidati budu komunikativni, muzički nadareni, maštoviti… i da na kraju polažu ispit…

I zato je mnogo bolje sličan posao tražiti ovde – i bez imalo talenta a za iste pare – oprobati se kao partijska luda…

***

U timove za borbu protiv bele kuge stavljaju političare, akademike, pravnike, psihijatre, i još mnoge, ali to nije dalo neki rezultat. A niko da se seti da uključi babu, onu od koje unuka beži jer ne sme da joj kaže da se još ne udaje…

(Foto: Opušteno.rs, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. mart – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Nikada nisam voleo da skupljam veš sa žice. Uvek mi ta obaveza koju povremeno dobijem kao zadatak od ženske ekipe u kući predstavlja razlog za nelagodu. Prvo, na terasi odmerim ima li koga u dvorištu ili na obližnjem igralištu. Onda kad se uverim da je teren čist, brzo skidam štipaljke a čist veš trpam nervozno u veliku plavu korpu. Ako se desi da će kiša, a meni uvek jave pet minuta kasnije da je počela da pada, to znači i razvlačenje po termo peći da se sve osuši do kraja. Najviše me nerviraju čarape. Svaka čarapa, jedna štipaljka. Onda, kad treba iz gomile koja je nabacana bez reda i smisla, spojiti parove tu nastaje problem. To me mrzi i onda pokupim sve čarape i natrpam ih u fijoku koja je samo za njih rezervisana. Baš me briga, kome treba neka ih uparuje. Problem nastaje kad meni zatreba da spojim par, naročito u tri sata ujutru kad se spremam za posao. Ovoga jutra nisam se mučio, zgrabio sam dve rasparene čarapa i obuo ih namerno. Danas je Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom. Sigurno ste viđali mališane koje odlikuju koso postavljene oči, male ušne školjke, kratak vrat, ugnuta baza nosa, mala usta, široke šake i kratki prsti. Kod ovih osoba koja celog života ostaju deca uočljiva je hipotonija mišića, kao i hiperfleksibilnost zglobova. Ovo je definicija a kakav je njihov život, pogotovu njihovih roditelja koji im posvete ceo život. Na igralištima ih deca izbegavaju jer su „čudni i drukčiji“ a njihove potrebe za društvom i igrom su beskonačne. Obično su tužni i usmereni na svoje mame koje bezgraničnom ljubavlju pokušavaju da nadomeste sve nepravde koje im činimo mi ostali izopštavajući ih i izolujući od većine takozvanih „zdravih“ osoba. Dešava se da tate posle rođenja bebe sa Daunovim sindromom jednostavno nestanu. Odu. Ostaju samo mame koje život posvete gajenju deteta kojem je neophodna ljubav, razumevanje i pažnja u ogromnim količinama. Bilo bi lepo da neskrivenim ponosom danas makar obuvajući čarape različitih boja pružimo podršku svima njima sa kojima se priroda poigrala i uskratila im normalan život. To je najmanje što možemo da učinimo, a nije isključeno da ćemo zbog tog čina i svoju svest o prisutnosti ove dece oko nas podići za makar jedan nivo. Tako malo, a tako važno za sve. Samo bez fotografisanja za društvene mreže, molim vas.

Dobro jutro.

(Foto: critterkin.com, ilustracija)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Prolećna mešalica – Strina Bosa i Rambo – Predizborna epilepsija

(KVAKA 202utorak, 21. mart 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Red bi bio da i vi svečano otvorite nešto ovih dana. Makar ono vino što ste dobili na poklon pre dve godine… Iako nemate para za popravke, ipak uključite bušilicu (ili još bolje betonsku mešalicu) – neka barem zuje na prazno… Komšijama koje dođu na vrata zapretite komunalnom policijom, jer ometaju dah proleća i kvare ritam izbora…

***

Vremešna Bosiljka Aleksić iz okoline Prnjavora, kad ne radi kućne poslove, opsesivno gleda filmove iz serijala o heroju Rambu. Na veliko čuđenje svojih komšija, serije i vesti gotovo i da ne pogleda…

Po rečima same starice, ona se neprestano divi tome kako Rambo deli pravdu brzo i pošteno. Očito da se strina Bosa, sa svojih 80 godina, uverila da pravdu koju sprovode junaci indijskih serija i glavni likovi vesti – smrtan čovek teško može da dočeka…

***

Amerikancu, izvesnom Džonu Rivelu, preti nekoliko godina zatvora jer je jednoj osobi poslao svetlucavu fotografiju koja može da izazove epileptični napad…

Vidite kolika je to nepravda: jedna slika, i preti vam aps. A kad vam grupa džentlmena šalje na stotine šljaštećih slika – onda su to predsednički kandidati. I što je najgore, mi smo ti koje posle čeka pet godina robije…

(Foto: Astrozmaj, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. mart – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

„Samo da pitam nešto“

Svako je bar jednom doživeo da poluživ čeka u redu ispred lekarske ordinacije, a da neko prešiša sve prisutne i zakuca na vrata kako bi kod doktora rešio SAMO OVO. Pacijenti često nemaju snage da se izbore sa ljudima koji ulaze preko reda, pa su lekari u jednoj ordinaciji u Sremskoj Mitrovici rešili da prevaspitaju nevaspitane. „U medicini ne postoji SAMO ovo… Za svako SAMO treba sesti i čekati red“, napisano je na papiru.
Sličnih načina „vaspitavanja“ u javnim ustanovama bilo je i ranije; od uputstava za pristojno oblačenje u srednjim školama, molbi da pacijenti dođu okupani, pa do kreativnih poruka kojima se poručuje da je dolazak „preko reda“ neprihvatljiv. Ipak, papir i praksa nisu uvek isto, pa tako piše i da u gradskom i međugradskom prevozu postoji besplatan Internet, a naravno, retko kad ga ima. Na papiru piše i da nije dozvoljen nepotizam i korupcija, mada, taj kao da se negde zaturio, niko ga se ni ne seća.
Onaj ko je već rešio da „samo nešto pita“, neće svoju nameru promeniti zbog nekog obaveštenja. Ono treba da se kao naredba da svima koji rade sa strankama, da ljubazno zamole „prekoredaše“ da sačekaju svoj red. Mislite li da će se to desiti? Ni ja. Ipak, samoregulacija je bogom dana, pa ste i vi bili među onima koji propuste na kasi ljude koji imaju tek pokoju stvar, naspram vaše pune korpe. Propustili ste starije ljude ili trudnice u pošti, možda neko dete u redu za sladoled. Dobro, ne preterujmo, svi jedva čekamo da uzmemo sladoled , a jedva čekamo i proleće, koje danas stiže, svake godine, po redu – bar na papiru.

Dobro jutro!

(Foto: Pinterest, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (17. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Došlo vreme da dobro razmislimo o budućnosti. Prošlost nam i nije nešto, rekli bi mladi. Ostali smo sa mnogo istorije, a malo geografije, pa hajde onda da pokušamo nešto sa ekonomijom. Recimo, imate problem u kupatilu. Pozovete majstora vodoinstalatera da vam to reši. Ako se pojavi mladić mlađi od 25 godina, budite sigurni da vas pohodi priučeni majstor jer se u Srbiji skoro tri godine nije u srednju školu upisao nijedan vodoinstalater. Slična je priča i sa nekim drugim zanimanjima. Na primer, zidara, tesara, armirača ili keramičara, ali školovanih sve je manje u Srbiji. To su oni koji vam odrade posao za kratko vreme, uz optimalni utrošak materijala. Sve to za istu cenu kao i ovi koji su priučeni, a glume majstore. Nije čudo što Srbija u kojoj niču gradilišta svaki čas, (krenulo srljanje u progres, bato!), nema dovoljno kvalifikovane radne snage. Pa skoro je bio Sajam zapošljavanja i samo su tražili majstore građevince svih struktura i jedva da se javilo njih desetak. Ovo nisam ja izmislio, tako pišu novine, da direktorka Građevinske škole ima istu platu kao njen bivši učenik koji sada radi u Energoprojektu. Nije morao da završi fakultet, odmah je dobio posao. I šta sad hoćemo? Da kukamo kako je teško, kako je mart težak za nove ideje i odluke? Nije, odlučite odmah gde ćete da upišete svog osmaka u junu. Neka uči za zidara pa ako bude hteo, posle neka studira šta god hoće. Zanat je ipak, zanat. Za početak samostalnog života to je sasvim dovoljno. Menadžeri, istoričari, geografičari, glumci, slikari, kulturolozi, muzikolozi nam silaze, svake sezone diplomirani i napirlitani, odmah se penju na top listu – nezaposlenih. Za to vreme, zanatlije rade i ćute. I ne žale se, valjda im je – Dobro jutro.

(Foto: Srednja škola SVETI NIKOLA, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Birački mozak u tegli – Komatozna ćirilica – Ludak na zeleno

(KVAKA 202četvrtak, 16. mart 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

Dok se u Beogradu održava manifestacija Nedelja svesti o mozgu, predizborna atmosfera se zagreva…

Očito da je slučaj umešao prste, i da je nekako hteo da izbore poveže sa mozgom. Ili čak da pomoću njih demonstrira kako u mozgu nastaju halucinacije…

A bilo bi edukativno i da nam se u teglici sa formalinom prikaže kako izgleda prosečan srpski mozak koji se istrošio od silnog glasanja…

***

Mladi Englez Rori Kertis – koji je zadobio tešku povredu glave – obratio se medicinskoj sestri na francuskom, kada se posle godinu dana probudio iz kome. Rori je ovaj jezik učio nešto malo u srednjoj školi…

A onda su francuski mediji počeli o tome naširoko i ponosno da pišu. Nije teško razumeti Francuze koji vode ogorčenu borbu protiv prodora engleskog jezika…

Možda bismo se i mi tako oduševili kad bi neko posle izlaska iz kome počeo da piše ćirilicom…

***

Prilog novinara redakcije Dojče vele, o beogradskom vozaču koji gradskim ulicama juri 200 na sat, prolazi na crveno svetlo – i pravi druge slične manevre – samo potvrđuje dobro poznatu tezu: da u našim okolnostima, nesreću uvek napravi ludak koji proleti na zeleno…

(Foto: valentinagurarie.wordpress.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Znam da nisam moderan tip. Mnogo sam nekako skučen, zatvoren, uskih shvatanja, prosto dosadan. Mislim da nije u redu praviti sprdnju s ljudima, a oko sebe čujem aplauze prostakluku i glupiranju. Takođe, saglasan sam sa svim akcijama koje se sprovode za pomoć deci, a od jedne organizatorke saznajem da se karte za humanitarni koncert skoro pa i ne prodaju. Većina ih završi u rukama nekih sekretarica i vozača kojima ne pada na pamet da slušaju operu. Takođe, organizatori tih manifestacija čovekoljublja muku muče sa ubeđivanjem onih koji imaju para da iste, obećane, napokon i uplate. Ili, na kraju i ne uplate ali zato na plakatima ne precrtavaju svoj logo kojim podržavaju humanost. Prezirem nasilje prema ženama i deci, a gledam na ulici kako mladić šamara devojku i pokušavam da pomognem. Međutim, žrtva mi se okreće i galami: Beži tamo, šta se mešaš, ko te šta pita? Ne volim ni kada očiglednu glupost svojevremeno zvanu „kuća-pos‘o“ proglasiše za fenomen, a danas nešto što se predstavlja kao duhovito ima ambicije da postane neko i nešto. I mi, aplaudiramo. Valjda je to neki naš prkos svemu što nas pritiska, da pokažemo da je demokratija većinska volja, makar bila i za jedan glas teža od manjinske. Gde smo dogurali, pitam se? Budite moderni, otvoreni, širokih shvatanja, ja vala neću. Pa, dokle stignem sa nepreletanjem u većinsko jato.

Dobro jutro.

(Foto: www.techinasia.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (15. mart – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Hej, Sloveni

U Srbiji za bivšom Jugoslavijom žali čak 71 odsto stanovnika, dok za zajedničkom državom najmanje žale na Kosovu i u Hrvatskoj, pokazuju rezultati regionalnog megaprojekta „Strategija simbolične izgradnje nacije u državama Jugoistočne Evrope“. Posle Srbije, najviše za bivšom Jugoslavijom žale u BiH i to 68 odsto, u Crnoj Gori 63 odsto i u Makedoniji 45 odsto. Istraživanjem nije bila obuhvaćena Slovenija.
Živi, živi duh slovenski, ali preti mu ponor pakla i vatra groma, pretočeni u podele prema religiji i naciji. Zapravo, nije ni to, nego jedna opšta alavost i komformizam bez pokrića. Toliko smo politikantsko društvo, a u isto vreme želimo ono staro, socijalističko samoupravljanje; „tetkice“ u borosanama, sindikalne polutke, letovanja i zimovanja na trinaestu platu, jednu partiju i držanje slave krišom. Za i protiv u svakom uređenju ima koliko hoćete. Budući da je kod nas uvek kriza, oni koji su doživeli med „Stare Juge“, a okusili i pelin njenog rasparčavanja, romantičarski se vraćaju u sigurnu zonu. Tad su radile fabrike, radnik bio ponosan, gradilo se i učilo. Nama koji, izvinićete, baš i nismo nešto puno od toga okusili, nije jasno kako se tako lako uskočilo iz bajnog stanja u potpuni kolaps. Negde je morao da bude tobogan na koji su seli produkti tog divnog, srećnog i bezbrižnog vremena i kliznuli u devedesete.
Znate, volim svoje detinjstvo i rado ga se setim, ali čovek odraste u ono u šta ga napravi okolina, ali i on sam. Bude teško, burno, bude i prijatno i zanimljivo. Tako je i sa državama. Reći ćete, za sve to su krivi pohlepni pojedinci i međunarodna zajednica. Kao i meni vaspitačica i to što imam tamnu kosu i oči.
Možda će Britanci za 25 godina biti „Unijonostalgičari“, jer tada se znao red, dobro se živelo i mogao si da putuješ i trguješ k’o pravi. Sentimentalnost nas izgleda drži i da gledamo ta ista lica političara toliko dugo, a da se ne zapitamo – a što se mi ništa ne pitamo nego samo u ovim bezveznim istraživanjima? Dok se pitamo sve to, evo jednog komentara na vest o jugonostalgiji:
Ko ne žali Jugoslaviju, nema srca;
Ko želi novu Jugoslaviju – nema pameti!

Dobro jutro!

 

(Foto: hamdočamo – WordPress.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Nesposobni muškarci – Putarska magija – Ko sisa vesla

(KVAKA 202utorak, 14. mart 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

Prema danskim naučnicima, među onim muškarcima srednjih godina kojima žene stalno prigovaraju – stopa smrtnosti je čak tri puta veća nego kod njihovih vršnjaka koji sa partnerkom žive u skladnim odnosima…

A možda ovo i nije do žena, nego do muškaraca. I da su jedni ugroženi zato što su – nesposobni!; dok su oni drugi neposobni i da umru!…

***

Japanci su u gradu Fukuoki rupu prečnika 30 metara zakrpili za dva dana, međutim, popravljeni kolovoz je brzo počeo da tone…

Domaći putari sad trijumfalno odmahuju rukom, jer je to stvar magije i veštine, a ne mehanike. Dakle, rupa treba da odleži najmanje deset meseci, da je obiđe deset ekipa i da na kraju deset poslovođa gleda u radnika dok sipa asfalt lopatom – da bi tek tada duhovi prihvatili kao žrtvu onih deset otkinutih točkova…

***

Činjenicu da je na beogradskom sajmu nautike prodato mnogo više jahti i čamaca nego ranijih godina, neki su uzeli zdravo za gotovo, kao znak da je kriza prošla…

Nama koji ćutimo i plivamo – jedva držeći glavu iznad vode – ovo izgleda kao da oni misle da smo mi sisali vesla…

(Foto: Sup-club.ru, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , | Ostavite komentar

Premijer učila mađarski – Prognoza za hapšenja – Lajkovani lanci

(KVAKA 202četvrtak, 9. mart 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Premijer je javno obećao da će naučiti još koju mađarsku reč…

Ovo je lep politički gest, ali treba mnoge upozoriti da sada za državljanstvo Mađari traže ozbiljno znanje ovog jezika. Naravno da je do papira lakše doći brakom, ali i to nosi veliki rizik. I zato pazite da ne završite psujući na lošem mađarskom “vaša premijer, što vas ZAJE-bip-La sa loša ideja I uopšte, elengedni minden… Šta god to značilo…

***

Prognoze kažu da Dunav i Sava imaju tendenciju blagog porasta, ali je za naredne nedelje najavljen nailazak novog talasa borbe protiv korupcije, pa su na kritičnim sektorima moguća hapšenja, posebno u ranim jutarnjim časovima…

***

Na internetu se pojavio snimak iz Kine u kome mlada do oltara vuče mladoženju vezanog u lance. Naravno da mnogi misle da je ovo performans i obična parada…

Ima nešto od tog paradnog vezivanja i kod nas… U poteri za lajkovima ovo radi, recimo, i naša policija, ali dosta neubedljivo. Mnogo su ozbiljniji sado-mazo parovi, gde jedno posle toga stvarno ostane modro…

(Foto: Kingofwallpapers, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , | Ostavite komentar

Ulica A. Vučića – Mačka u Beču – Izbori i pihtije

(KVAKA 202utorak, 7. mart 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

Dokon svet se zabavlja gafom koji je dr Macura napravila u izveštaju iz Hitne pomoći, jer je umesto Ulica Gospodara Vučića rekla „Aleksandra Vučića“…

Asocijacije imaju svoje tokove, i doktorki bi se možda omaklo da kaže i „Gospodara Tome“, samo da je se predsednik Nikolić kandidovao – jer se istorijski lik zaista zbunjujuće zvao: Gospodar Toma Vučić… da ne idemo dalje…

***

Hrvati nas opet grubo vređaju. Posle beogradskog derbija tvrde da su naše fudbalske sudije gore i od njihovih…

***

Peper, mačka iz Holandije, pronađena je hiljadu kilometara dalje, u jednom austrijskom selu, pa će za njom doći i vlasnik da je vrati….

Kod nas je obrnuto, iz Srbije u Austriju prvo stigne gazda, i ostaje tamo da čeka sve dok mačka ne dođe u Beč…

***

Najpre je zapelo u Rumenki – pa se odustalo od pihtijade u vreme posta, jer je crkva orgnizatorima zapretila izopštenjem; potom je zapelo u SPS-u, jer je Ivica Dačić najavio da će reditelj Srđan Dragojević biti izbačen iz partije zato što je podržao protivničkog kandidata Sašu Jankovića…

Očito, da bi izbore – kao i pihtije – trebalo usaglasiti sa verskim kalendarom. Stvarno nije u redu da se baš najviše lažemo u vreme posta…

(Foto: LOL Bre!, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar