Ustanak (29. jul – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Juče je goreo stan u centru Beograda. Izgorela je soba, nameštaj, druga polovina stana je oštećena toliko da je neophodna rekonstrukcija. Poplavljen je jedan stan ispod, i a komšija iznad je takođe zbog plamena pretrpeo štetu. Vlasnik stana koji je u strahu za život izleteo napolje, uzalud je dozivao svoje komšije da mu pomognu. Ostali su nemi, i kako on kaže, zaključani u svojim stanovima. Tek kad je dim počeo da se širi celom zgradom koja nije imala protivpožarni aparat, neko se setio i pozvao vatrogasce. Šta hoćete, hteli smo da ličimo na zapad. Doduše, ne baš na divlji zapad. Danas nikome ne možete da prebacite za ravnodušnost prema drugima, jer niko nikog više ne gleda. Svi gledaju svoja posla i ne mešaju se. Ali, to je jedna strana ove priče. S druge strane, vlasnik stana je nedavno renovirao kompletnu instalaciju u stanu da bi bio siguran. Našao je majstore preko interneta, platio sve što zatražili nakon završetka radova, i sada je ubrao plodove njihovog nerada, neznanja ili neodgovornosti. Postavlja se pitanje, da li u ovoj zemlji neko kontroliše te izvođače radova u stanovima? Imaju li oni nekoga iznad sebe, što bi prost narod rekao, nekog popa iznad popa? Da li se danas pišu ona majstorska pisma koja su nekad bila najbolja preporuka za svršene šegrte. Ne verujem. Danas kad svako malo neko završi na ulici zbog progresa Srbije, mora da se spasava kako zna i ume. Ne biraju se poslovi i odjednom žrtve tranzicije iz metalske, ili prehrambene industrije postaju preko noći pekari, električari, vodoinstalateri, zidari ili keramičari. To što ne urade dobro posao, a uzmu pare, nije u ovom trenutku toliko važno mada nije zanemarljivo, ali ako svojim nedelima dovode ljudske živote u opasnost, onda bi morali da za to i odgovaraju. Ko će sada da plati štetu nesrećniku iz ove priče, a koju su prouzrokovale nestručno postavljene instalacije? Majstor sigurno neće, jer taj je već tri puta do sada promenio i broj telefona i adresu u međuvremenu varajući neke druge koji bi da renoviraju stan. Pa, kako onda da tražimo prave majstore i koga da jurimo kad oni naprave haos? Ja nemam ideju. A vi? Dobro jutro!

1

(Foto: Screenshot www.youtube.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (28. jul – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Korpa poverenja

Znate svi one viceve koji se ukrug prepričavaju, o tome šta se sve nalazi u takozvanoj potrošačkoj korpi? Ni meni nisu smešni. Dovijanje oko raspodele kućnog budžeta je kao triatlon; prvo juri za poslom, verglaj od prvog do sledećeg prvog u mesecu, pa kotrljaj ono što imaš, što bolje i efikasnije. Olakšice u vidu „akcijskih cena“ viđamo često, pa se nekako osećamo kao da smo kupovinom proizvoda na sniženju uradili dobro za kućni budžet. A u stvari, shvatite da su to proizvodi koji su upitnog kvaliteta, porekla, roka trajanja i svega već što inspekcije proveravaju s vremena na vreme.
Tako je nedavno inspekcija Ministarstva poljoprivrede utvrdila mnoogo lošeg u kontroli domaćih konditorskih proizvoda. Rezultat je sedam zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i jedna prijava za privredni prestup. Povučeni kremovi i čokolade iz prodaje, možda će se naći na nekoj uličnoj tezgi – ne bi bio prvi put. Ali, smanjenje sive zone ekonomije ne znači nužno dobar odnos pravde i pravednog. Pojavila se informacija da su poskupele tezge na Vidikovačkoj pijaci, za prodavce jaja. Oni se pobunili na svoj način, opet preko grbače i tuđih kućnih budžeta – prodaju jaja iz cegera, umesto dosadašnjih 8, po ceni od 15 dinara! Ekonomska logika luduje. U isto vreme, svinjsko i pileće meso poskupljuje, čak i do 50 odsto. Povećanje cena mesa je opravdano jer je povećana otkupna cena žive stoke i ona je dostigla realni iznos, ocenili su uzgajivači svinja, proizvođači i stručnjaci. Kažu, sad je evropski prosek. A znate li koliki je evropski prosek potrošačke korpe, i koji je sadržaj tu, i kvalitet? Da li imamo poverenja da inspekcije kontrolišu sve, ili samo, onako, odokativno i dogovorno?
Sve to kada se sabere, računica je jasna da dovijanje i dozvoljeni minusi ne mogu u nedogled. Ipak, dovijati se malo drugačije, to još možemo. Ako izbegnemo posrednike u prodaji, ako negujemo seoske farme i proizvođače, ako oni neguju recepturu i kvalitet, takav krug vredi napraviti. Ako nađete frizera, automehaničara, „kompjuteraša“, prijatelja od poverenja, naći ćete i čoveka koji proizvodi dobru hranu, za koju vredi dati pare.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.24sata.hr, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (27. jul – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Čudno, ali istinito. Sa Mosta na Adi, mladići željni slave, skakali su u vodu proteklih dana. Sve je snimljeno i objavljeno, čak su i novine pisale o tome. Sreća, pa se do sada nikome od njih ništa nije desilo. Iskreno, zaista ne znam kakvu emociju bi u eventualnom „ne daj bože“ slučaju trebalo ispoljiti. Svakako ne bi to bila euforija što je neko iz mladalačkog hira napravio životnu grešku, ali ne bi bila ni povika na boga da je nepravedan i da uzima samo najbolje. Jednostavno, ali tačno tvrdi naša narodna izreka da će te bog sačuvati onoliko koliko se i sam potrudiš da se sačuvaš. Sada je pravi trenutak za apel mladim, zdravim i snažnim momcima da se uzdrže od skakanja sa mostova širom Srbije zarad klipova koje će neko objaviti na mrežama. Izuzimam naravno sportiste koji se bave skokovima, ali voda je voda. Nikad se ne zna koji hir priroda u njoj može da izazove. Za to vreme, dok se zgražavamo nad postupcima neodgovornih mladih ljudi, imamo dovoljno vremena da se do sledećeg računa za vodu nervozno češemo po glavi, to jest grebemo po novčaniku. Voda će poskupeti od prvog i to je sigurno. Kako smanjiti račun? Možda proverom starih ventila, gumica ili vodokotlića – podmuklih rasipnika vode. Tako se možda mesečno može uštedeti. A šta ako to i komšiluk ne uradi, u situacijama zajedničkog obračuna potrošnje vode? Ništa, polako, sistematski i diplomatski, od vrata do vrata pa proveravati kvarove kod komšija u ulazu ili se potruditi da se pomogne onima koji bi hteli ali ne umeju da otklone pomenute kvarove. Eto prilike da se pokažemo i kao dobre komšije, ali i kao odgovorni potrošači. Svaka kap je dragocena, a svaki ušteđeni dinar dobrodošao. Srbija još nije Sahara, biće vode za sve, ali da li ćemo imati čime i da je platimo, pitam se jer to nije jedino poskupljenje koje nas očekuje. Dobro jutro!

1

(Foto: petapixel.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. jul – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 
PEČURKASTA CRTICA

 

 
Nije da baš čeznem za onim što je staro, ali ima stvari koje su nekad postojale u gradu, a više ih nema, jer su, iz nekog razloga, postale suvišne ili su nestale iz nekog drugog razloga. U ovim vrelim danima, čekajući prevoz, sve češće se prisećam starih, dobrih „pečuraka“ na autobuskim stanicama. Nema ih više. A onako masivne predstavljale su dobar zaklon. Zimi od snega i kiše, leti od Sunca. Onaj ko je čekao autobus imao je gde da se skloni – „ispod pečurke“, baš kao miš, žaba i zec iz one dečje priče. Na autobusima je da kasne, a na nama da ih čekamo. Tako je ovde bilo i biće. Za tu svrhu pečurke su vredno ispunjavale očekivanja, a mi putnici mogli smo na tim označenim mestima da potražimo spas. Sad je drugačije. Kad su ih skidali da bi ih zamenili novim ostvarenjima od pleksiglasa ili već od čega su, delovalo je da konačno stiže nešto novo, i to sa klupom, postamentom za svetleću reklamu (što u mraku i te kako ume da pomogne) ukratko, bilo je obećavajuće…

No, ispostavilo se da je novo i elegantno rešenje sa providnom nastrešnicom podesno za reklame, a za ljude i nije naročito. Zaklona takoreći nema jer senku skoro da ne pravi, a ispod malo ko može da stane dok Sunce (zbog onog providnog pleksiglasa) stvara nepodnošljivu atmosferu kazana koji ispod nje vri. Ne bi se tu sklanjali ni junaci iz one dečje priče, pa to ne rade ni ljudi. Radije biraju providnu senku staničnog obeleživača i osvrću se u potrazi za kakvim drvetom ako je preostalo negde u blizini. Isti problem važi i kad sija Sunce i kad pada kiša.

Tako se, još jednom, pokazalo da sve što je novo ne mora nužno da bude bolje nego ono staro. A pokazuje se i nešto što bi trebalo da se podrazumeva – drveće ne valja seći, a valja posaditi, poslužiće.

Dobro jutro!

1

(Foto: sudirekcija.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (25. jul – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Iako bi roditelji ali i profesori voleli da deca čitaju više, ovih dana u jednoj beogradskoj srednjoj školi od čitanja knjiga imaju glavobolju. U pitanju je tek objavljena knjiga, čija autorka je do nedavno bila učenik te škole. Ono što njenu knjigu ne preporučuje jeste sadržaj. Nije u pitanju ništa slično Ruždijevom slučaju, već je devojka pisala o ljubavnim iskustvima sa profesorima ali na malo sočniji način, ako me razumete. Ja knjigu nisam čitao, ali jesam izjavu direktora koji se javno ograđuje od svega što je napisano rečima da sve to nije fer. Zašto se, danas spisateljica, a do juče učenica, nije odmah žalila ako je neko od profesora maltretira, pitao se direktor. Nije se žalila jer joj to nije bilo maltretiranje već zabava, zaključuju retki čitaoci ovog štiva. Čudna zabava, upuštanje sa matorcima u avanturu, a još čudnija odluka tih istih osumnjičenih prosvetara da pristanu na pecanje u mrežu neprihvatljivog ponašanja. Knjigu neću da čitam, a ni da kupim jer sam prepoznao klasičnu reklamu koja će je dovesti do većeg tiraža. Ono što hoću jeste da izrazim sumnju u namere onih koji su upleteni u celu priču bilo kao izdavači, pisci, ili akteri. Namera po mom mišljenju nije samo blaćenje jedne škole, već pre svega profit od prodaje knjige u kojoj se, koliko mogu da primetim, sem jeftinih opisa situacija u kojima se glavna junakinja sa profesorom ili više njih nešto kao pipka i štipka, ništa novo nema pročitati. Ako je i od marketinga, onda je mnogo. Ne bih pozivao tužilaštvo i policiju da istražuje istinitost sadržaja knjige, za tim nema potrebe. Dokaza nema, jer iako neki prepoznaju navodno o kojim profesorima je reč, nijedno konkretno ime nije navedeno. Moguće da je sve to izmišljotina. Ne bih da na kraju sve bude nalik situaciji iz Bara gde je pre trideset godina Bora Čorba analizirao pred borcima stihove „za ideale ginu budale“. Ovde nema budala, možda je samo u pitanju instrument teorije zavere kojim ćemo u nekom TV rijalitiju dobiti još jednu atraktivnu učesnicu.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.zenica24sata.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. jul – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Novi podaci kažu, a nekako mogu biti i od pre deset, dvadeset godina, da je u Beograd došlo 16.000 ljudi iz drugih krajeva Srbije, samo u prethodnih godinu dana. U proseku, ti ljudi imaju 33,3 godine, skoro tačno do u decimalu, trećinu veka. To su valjda one godine kada i nakon nekoliko entuzijastičnih pokušaja u rodnom gradu, da pronađeš posao kakav valja, ili bilo kakav, odlučuješ da ga ima možda tamo u tom Beogradu. Za njim, najviše je doseljenika u Vojvodinu, a ostali regioni imaju manji broj doseljenih u odnosu na odseljene. Svako ima svoju ideju kako će da živi i gde. To izgleda, po inerciji, najviše nudi gužva, buka, napetost, loš vazduh i „najluđi noćni život“ Beograda. Ovde svako dete ima besplatne komplete knjiga, ne nose torbe u školu, tokom raspusta biraju gde će i šta besplatno da rade, klizanje, bazen, origami, crtanje, pevanje, engleski…, imaćemo tunel ispod reka, dok se novopridošli bore zaobilazeći rupe na lokalnim putevima, sve do Beograda. Vreme u Srbiji, pretežno sunčano, do 30 stepeni, u Beogradu pretežno sunčano, najviša tepmeratura 30 stepeni. Glavni grad je, donekle razumljivo. I sve većem broju ljudi, ta prognoza je bitnija. Ili su u njemu, ili brinu za dete, brata, sestru, devojku, koji su se tamo odselili; hoće li pokisnuti, ili će se kuvati po prevozu i betonu.
Ono od čega se sve više pokreće novi talas života i duha manjih, zapostavljenih sredina, jeste buđenje sopstvenog šarma putem različitih festivala, bazara rukotvorina, starih zanata, vikend-utočišta. Međutim, koliko god to savršeno prijalo onima koji u ta mesta dođu turistički, nje poenta praviti šou za „velegrađane“. Manite se vi toga da li se sviđate omladincu sa Vračara, i ima li sve na šta je navikao. Okrenite se onima koji drže kartonski pejzaž napravljen za tu priliku, jer, šta kada svi gosti odu? Predsednici opština, dičite li se i pred njima prirodnim bogatstvima i odličnim programom i ponudom? Kakav vam je program za mlade porodice? Kod nas se pitanje međugradske migracije ne shvata dovoljno celovito. A kada za 365 dana još 30.000 ljudi ode, manje ćete morati vikati u predizbornim govorima, gomila će biti sve tanja i manja.
Dobro jutro!

2

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. jul – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

 

Gde je Velja?

Taman izlazim iz zgrade u kojoj živim, kad me zaustavlja nepoznati prolaznik pitanjem: „Gde je Velja?“. Dobro pitanje, mislim se pošto ne znam gde je Velja. Problem je što, koliko ja znam, zapravo i ne znam ko je sad pa Velja?

Kao da mi čita misli čovek dodaje: „Znate, onaj kostolomac i travar, što prodaje čajeve“.

Moram priznati da sam se prijatno zapanjio. Kakva svestrana ličnost taj Velja! I kostolomac i travar! Osećam da nema šta ne leči! Umesto da se nalazi u nekoj planini, kako već to narodna mudrost nalaže, dotični Velja se zakopao međ’ soliterima i, normalno, niko ne može da ga nađe. Od kad znam za sebe živim u istoj zgradi, ali za Velju nisam čak ni čuo. Mora da je problem do mene – upoznaj svoj komšiluk da bi ga više voleo. Ili – nisam se, bar do sada, dovoljno lomentao da mi bude potreban kostolomac… i travar!

Raziđosmo se tako nepoznati prolaznik i ja. Jedno drugom ne mogosmo pomoći, a ostade i nedgovoreno pitanje – gde je Velja? Do danas ne saznadoh odgovor.

 

1

(Foto: www.holycrapitslate.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. jul – Crtica)

piše: Dejan Grujić
Leto se vratilo, rasplamsalo ljubav, pokrenulo avanture. Mladi se vole, ne biraju vreme i mesto, ali se i posvađaju pa onda dođe do skandala. Uvek je jedna strana kriva, jer ona druga je sve dala da veza uspe. Ovih dana, Beograd je oblepila čudnim plakatom neobične sadržine, jedna, odnosno, dve devojke. Naime, desilo se da je jedna od njih bila u vezi sa mladićem koji je bacio oko i na njenu drugaricu. Pošto znamo da dve stolice ne mogu da istrpe jedan tur, tako je stradao i ovaj momak jer su mu obe devojke izmakle tlo pod nogama. Dogovorile su se da ga javno ponize. Iako je drugarica mogla da prećuti, ili jednostavno zatraži od dečka da je se okane ako je već u vezi sa njenom najboljom prijateljicom, ona je i dala ideju kako da se osvete. Odštampale su u ko zna koliko primeraka letak kojim su oblepile veći deo grada. U letku piše da je momak težak seljak, koji vozi automobil te i te marke, da ga se devojke čuvaju jer baš i nije obdaren. Čak su nalepile i njegovu fotografiju, da neka buduća naivka ne padne u zamku ovog srcolomca. E, to je prevršilo svaku meru. Ko zna šta će sada biti? Ljubav je pukla, drugarstvo se verovatno ojačalo među prijateljicama, a šta je sa momkom? Njega čeka više različitih godina, meseci ili dana raspleta. Moguće je da će cena da mu skoči jer vozi auto. Možda i zbog toga što šara, neka treća pomisli da je zaista vredan? Moguće je da se poneka primi na onu proveru muškosti, a možda se na kraju ipak on pomiri sa bivšom curom, ili nastavi život sa njenom drugaricom koja ga je opanjkala. Život je čudan, zato se i ne brinem za njega. Snaći će se taj. Nego, šta ćemo sa komunalnim prestupom da se bez saglasnosti lokalne samouprave objavljuje i postavlja podatak privatne prirode? Ništa, ako je dečko pripadnik komunalne, a ako nije, čuvajte se prestupnice. I dobro otvorite oči kad drugi put birate momka. Za sve ostale devojke, javni konkurs je otvoren. Važno je ostati u saobraćaju, da živi ljubav.

Dobro jutro!

1

(Foto: disqus.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. jul – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Koliko puta ste čuli pitanja tipa: Da li si ti normalan? Da l’ si lud, čoveče? Imaš li ti mozga? Ili, dijagnoze: On je definitvno puk’o! Nije čist, majke mi! Što si paranoičan? Ti si nenormalan! Iza svega ovoga kriju se ponekad potpuno bezazlene šale, a u nekim drugim slučajevima opravdane tvrdnje. Ko ovde ne poludi, taj nije normalan. Ovo je grafit koji je bio aktuelan pre više godina, a i danas je, samo što smo prema mišljenju jednog psihijatra svi već odavno normalno poludeli. Kako tvrdi ovaj stručnjak, stara generacija u Srbiji povukla se i samuje. Društvo im prave deca i unuci i to samo kada dođe vreme isplata prinadležnosti, a u međuvremenu rijaliti TV programi. Srednja generacija je potištena, smrknuta, bezosećajna i depresivna. Nisu osetili bolje dane, a i ako jesu, bilo ih je veoma malo. Čak, ni to nisu bili dobri dani, već nagoveštaj da će bolji možda stići. Znamo da nisu stigli, a takođe i da su deca tih srednjovečnih danas robovi telefona, društvenih mreža i materijalnog prestiža uglavnom bez pokrića. Šta reći o deci? Opet imamo istraživanje koje kaže da se i u vrtiću dešavaju vršnjačko nasilje i agresija prema okolini u vidu destruktivnog ponašanja i uništavanja opšteg materijalnog dobra. Vaspitačice se javno žale na roditelje koji zanemaruju decu, pri tom za sve kriveći predškolske ustanove pa se opet sve vrti u krug. Komplikovano, jednostavno, ili nešto između, ako uzmemo u obzir antijunake današnjeg doba, koji postaju uzor, promovišući blud, kriminal i nasilje. Pa, dobro a gde je rešenje? Ako su svi normalni poludeli, kao u onom grafitu, kako da očekujemo da se nešto promeni? A za sve je, kaže ugledni psihijatar, kriva država. Ona se srozala, uništila građanski osećaj sigurnosti i uređenosti društva koji se preneo na porodicu i pojedinca a onda je nastupila takozvana masovna psihoterapija u vidu gutanja šarenih pilula. Ako se i desi nešto što je dobro i hvale vredno, prolazi nezapaženo jer nam sa domaće i svetske pozornice stižu užasavajući vesti koje prenoseći informacije o strašnim dešavanjima samo daju za pravo psihijatrima. Ceo svet je poludeo, izgleda. A da, za promenu, okrenemo brigu na veselje? Možda na neodređeno vreme zaboravimo na planetu sa koje bi većina nas da siđe. Možda tako i nađemo motiv da preživimo koliko toliko normalno ludi, ali ipak srećni u svojoj ludosti. Drugačije ne ide.

Dobro jutro!

1

(Foto: caskanja.net, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (18. jul – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

Biciklistička crtica

 

Ako pratite Tour d’ France, primetili ste da je uveliko počeo. Voleli biciklizam ili ne, svakako je lepo posmatrati ovo šarenilo na putevima Francuske, lepo je posmatrati i pejzaže, ukratko, ovo je samo po sebi lepo za oko… Slično je i sa trkom Giro d’Italia, koja se takoreći tek završila. Ko je pratio ovaj sport morao je primetiti da iz godine u godinu tu nema naših biciklista. Doduše, nema ni drugih iz regiona, osim slovenačkih, i ponekog hrvatskog. U ovim najprestižnijim trkama na svetu učestvuju najbolji klubovi iz celog sveta, a mi smo daleko od ovog ideala.

Ne možemo a da ne primetimo da se naši sportisti i te kako dobro snalaze u onome što se od njih očekuje. Ali, sa biciklizmom to nije slučaj i dugo još neće biti. Jer za ovaj lep sport potrebno je mnogo više od dobre volje, disciplinovanosti, upornosti i želje da se pobedi. Da bi se u njemu učestvovalo, potrebna je ne samo dobra oprema već i staze po kojima se biciklisti mogu nesmetano kretati. A kako to ovde da izvedemo? Ako izuzmemo izletničke staze za rekreativce kojih ima po parkovima i na kejovima pored reka, biciklisti se malo gde mogu bezbedno kretati. Staza je nedovoljno, često su ispresecane parkiranim automobilima, dezorjentisanim pešacima i nizom drugih fizičkih prepreka. Ne smemo zaboraviti i činjenicu da je ovo u Srbiji opasan sport jer su biciklisti u saobraćaju potpuno nezaštićena kategorija.

Ako sve ovo umemo u obzir, ne samo da je teško da će uskoro neko od naših biciklista učestvovati u nekoj značajnijoj trci, već se biciklizam teško može i rekreativno upražnjavati bez rizika. Istina, kao i u svemu, i ovde postoji izvestan broj entuzijasta i zaljubljenika u ovaj sport, koji ga treniraju kako znaju i umeju, a jednom mesečno u Beogradu organizuju i skup „Kritična masa“. Verujem da će oni prvi komentarisati ovu temu uz skretanje pažnje na prijatnosti koje prate vožnju bicikla, ali će se takođe složiti i da ova stvar kod nas, verovatno, još dugo ostaje u sferama amaterizma.

Dobro jutro.

1

(Foto: runawaywonk.blogspot.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (15. jul – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Još jedna petina

Danas je datum kada ističe drugi rok u ovoj godini za podnošenje zahteva za povraćaj PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe. Svaki dinar je bitan, i dobro je voditi evidenciju o finansijama. I dalje imam „sreće“ da mogu da budem pobornik stava da je bolje da što manje banaka, državnih institucija, putujućih trgovaca bilo kojih uverenja znaju da postojim, jer što više je vaše ime negde upisano, to se uz njega samo ređaju porezi za ovo i ono. Pravna država, pa to ti je. Sve je to u redu i civilizovano, naravno. Vest koja je objavljena u mnogim medijima kaže da bi od jeseni stanodavci trebalo da budu u obavezi da plaćaju porez za izdavanje nekretnine i očekuje se da će on biti 20% cene zakupa. Tako, ako plaćate stan, lokal, 200 evra mesečno, od jeseni, kada sklopite ugovor sa stanodavcem, moguće da će vama stanodavac staviti na teret plaćanje tog poreza, te će kirija biti 240 evra.
Procena kaže da je samo 1% nekretnina u izdavanju pod ugovorom, a ostalo je „na crno“. To svakako nije fer naročito kada i ako na snagu stupi ovo pravilo. Ugovor između stanodavca i zakupca je višestruko koristan za obe strane, jer, znate onu staru: „ima svakakvih ljudi“.
U Poreskoj upravi Srbije rekli su da preduzimaju aktivnosti kako bi poreski obveznici koji žele da poštuju zakon to mogli jednostavno i lako da urade, ali preduzimaju i aktivnosti kako bi obezbedili izvršenja koja su usmerena na one koji uporno ne poštuju propise. Kako bi motivisali stanodavce da plate porez na izdavanje, poreznici su izradili flajere, a pozivali su i građane da putem Poreskog alarma prijavljuju one na koje sumnjaju da imaju stanare a na to ne plaćaju porez.
Sve je to super, ali kada čujem za slučajeve da u toj istoj Poreskoj upravi rade pojedinci koji izjavljuju: „Obožavam da strancima oduzimam PIB“, onda se zapitate, šta će i ovde krenuti naopako? Preko čijih leđa? I ko će da ide od stana do stana i proverava da li tu ilegalno žive podstanari, studenti u sobama penzionera, koji time opstaju uz malu penziju? I koliko u ovoj državi ima ugovora koje bismo mi voleli da vidimo crno na belo, i da vidimo taksativno nabrojano, u procentima, kuda ide svaki dinar našeg poreza? Pravno i ekonomsko osnaživanje države, bolje rečeno, „upristojenje“ života, desiće se kada ne bude ni motiva za funkcionisanje u sivoj ekonomiji, a to je, ipak, proces u kom svi, ama baš svi, treba da umeju da rade svoj posao, i da ga rade pošteno.
Dobro jutro!

1

(Foto: www.halooglasi.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (14. jul – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Godinama unazad roditelji kukaju kako su im deca postala zavisna od interneta i igranja igrica. Izgleda da su tu kuknjavu čuli u jednoj od gejmerskih kompanija, to jest da im je dozlogrdila povika, pa su odlučili da učine nešto konkretno. Znajući da je decu teško naterati na fizičku aktivnost, smislili su igricu u kojoj glavni junak jedan lik iz crtanog filmova boravi isključivo na ulici ali onoj pravoj, napolju. Uz pomoć aplikacije za satelitsku navigaciju, kreatori ove igre su smislili da igrač mora da lovi bodove tako što će poznatog junaka tražiti po okolini. Dolaze u obzir sve lokacije ali, ponavljam, samo i isključivo napolju. Igrač mora da izađe napolje, ponese smart telefon sa igricom i pešice krene nasumice ulicom vrebajući gde će se na ekranu pojaviti ulov. Sve funkcioniše tako da igrač mora povremeno ubrzati hod, potrčati, ili se prikradati ulovu. Nema prevare, to jest nije dozvoljen bicikl, automobil ili gradski autobus. Mladi su oduševljeni, a brižni roditelji već kukaju da će ih, dok zevaju u ekrane mobilnih telefona, tresnuti neki auto jer „hodaju sad kao zombi“. Nikada se ne može ugoditi roditeljima, ali svakako, ovo je, ako ništa drugo a ono smeo, hrabar i uspešan eksperiment koji će se nešto konkretno preduzeti da nam deca izađu napolje i tako se bave preko potrebnom fizičkom aktivnošću. Samo što ne bi bilo loše da i roditelji urade slično, dakle nabave pametni telefon, skinu igricu, instaliraju i krenu da upoznaju svoje naselje, pa i grad. Tako će ga više zavoleti, a i zdravo je za duh. Valjalo bi uz sve to i malo poskidati stomake.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.gamespot.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. jul – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

U Beogradu, u centru grada na Kalemegdanu, jedan ugledni gospodin je juče proslavio 80. rođendan. Taj fini dekica ušuškan Savom i Dunavom, na prostoru koji je često bio tiha patnja građevinskih investitora, pružio je, pruža i pružaće utočište domaćim i divljim životinjama. Svoja vrata uvek je otvarao svim pristiglim mališanima, njihovim roditeljima, bakama i dekama da tu, kod njega svrate i nauče nešto novo. Najviše o životu. Kad su moja deca mala, odlučim jednom da ih odvedem u goste tom deki. Bio sam dobre volje, ali, zaboravih da ništa ne treba im obećavam kad sam raspoložen. Deca umeju to da zloupotrebe. Kasnije sam bio srećan što su zloupotrebili. Naime, odemo mi, kad tamo, otvorena vrata kod Čikice, i to širom. Velika kovana kapija. Morali smo da mu malo platimo za ulaz, ali nismo se zbog toga uvredili. Ukazalo nam se carstvo različitih životnjskih vrsta u veoma prijatnom ambijentu. Sreli smo tadašnjeg kućepazitelja, gospodina Vuka. On je brinuo da sve funkcioniše kao sat, da životinje dobiju hranu na vreme i budu negovane kao bebe. Ukazala nam se jedna lepa prodavnica sa sitnim životinjama. Treba li da kažem da smo kupili u istom danu i ribicu, i hrčka, i zeku i morsko prase i uz sve to dobili jednu macu gratis. Mama samo što nas nije ubila. Naučili smo toga dana da je važno imati prijatelje, da se valja o njima redovno brinuti i čuvati ih. Odraslo se, odavno, a ona briga o životinjama, sada se prenela u vidu ljubavi prema ljudima pa ta investicija iz prošlosti u ljubimce nije bila uzaludna. Čikica koji je već napunio 80. godina, tek će dočekivati neke nove goste, svakog dana nadajući se da će mu njihova mladost dati neka nova krila da još više poleti među sećanja nekih budućih mama, tata, baka ili deka. Za mene, večito mlad, kao i Beograd, naš Zoološki vrt, vrt dobre nade i lepih misli. Ako je preživeo nekoliko bombardovanja, onda slobodno možemo da verujemo da je večan i neuništiv. Kao svaki pravi gospodin.

Dobro jutro!

1

(Foto: Printscreen Youtube, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. jul – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

 

Žabajev čeka Nazarbajeva

Ako bi vam neko rekao „Žabajev čeka Nazarbajeva“ to bi vam sigurno zazvučalo kao bajka nekog naroda sa istoka. Jednim delom bi bili u pravu. Nije bajka, nije „čekajući Godoa“, već čekajući – spomenik!

Ako se ovih dana prošetate pored Energoprojekta, na Novom Beogradu, videćete prazan postament izlepljen crnom plastičnom kesom. Ono glavno što fali je nešto što bi bilo na postamentu. Tako da slučajni prolaznik ostaje sav zbunjen.

I tako će neobavešteni prolaznici ostajati zbunjeni sve do druge polovine avgusta kada konačno stiže – Nazarbajev! Drugi deo „slagalice“ će otvoriti prvi deo slagalice. Naime, Nazarbajev je predsednik Kazahstana sa punim imenom Nursultan Abiševič Nazarbajev. On nam dolazi u posetu u drugoj polovini avugsta, i tada će otkriti spomenik čuvenom Žamilu Žabajevu, kazahstanskom pesniku. Čuvenom – u Kazahstanu.

Svi oni koji kukaju kako Beograd podiže spomenik nama totalno nepoznatom čoveku, neka ne brinu. Em što se sve to podiže parama koje je obezbedila ambasada Kazahstana, em što se od početka ove godine u Beogradu spomenici opskrbljuju QR kodovima – sistemom kojim dobijate informacije o spomeniku sa interneta. Dovoljno je samo da „očitate“ QR kod vašim mobilnim telefonom i tako ćete saznati sve o Žabajevu! Hteli to ili ne! Kao u (modernoj) bajci!

????????????

(Foto: Vlada Todorović)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. jul – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Završila se upisna groznica. Rezultati govore da su deca najbolje umela da prepoznaju od čega će u budućnosti imati koristi kad završe školu ili fakultet. Svakako to više nisu gimnazije ili izvikane bankarsko-ekonomskopravno-birotehničke škole,ili fakulteti društvenih smerova. Sada se odlikaši otimaju za proizvodna ili zanatska zanimanja, informatiku i medicinu. Vide roditelje koji kao, takozvane žrtve tranzicije, rade sve poslove osim one za koje su školovani. Jedan poznanik mi je pre desetak godina pričao da se sa svojim sinom koji je bio odlikaš nikako ne može da usaglasi oko upisa u srednju školu. Momčić je zapeo da ide u poslastičare, a tata i mama su bili za to da upiše Prvu beogradsku. Mene su molili da ga ja odvratim od tog, kako su rekli, suludog nauma. Pogrešio sam što sam uopšte pokušao da razgovaram na tu temu, ali ko mi kriv? Dečak mi je veoma precizno objasnio da su njegovi ciljevi da živi kao čovek od svog poštenog ali dobro plaćenog posla i da u njegovu budućnost niko ne treba da se meša. Svaka čast, pomislio sam i odustao od bilo kakvog ubeđivanja. Prošle su godine, on je završio za poslastičara, Otišao je ubrzo posle škole na praksu u jedan elitni beogradski hotel, tamo su ga zadržali, onda uputili u svoju evropsku centralu i eno ga, radi u najpoznatijem lancu evropskih hotela… Sa nepunih 26 godina, već je vlasnik stana u Beogradu, ima dva automobila, za ovde i tamo gde radi, uskoro se ženi i baš ga briga za velike škole. Znao je šta hoće. U stvari, ako ćemo pravo, nemaština i nužda ga je naterala. Za to vreme, njegov otac i ja, možemo samo da maštamo šta bi bilo kad bi i nama krenulo bolje. Krenuće, samo da nam to jave za dve godine. Strpljivi smo mi, ali deca više nisu. Srećom pa imaju pameti, za razliku od nas matorih. Dobro jutro.

1

(Foto: maisoncupcake.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. jul – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Pre neki dan sam naučio važnu lekciju. Bez para ne izlazite iz kuće. Uvek ponesite, nikad se ne zna zašto će vam zatrebati. Čak, i kada krenete da bacite đubre. Tako je ispalo da sam rano posle podne krenuo iz stana sa par kesa đubreta i na trotoaru zatekao grupu mališana okupljenih oko improvizovanih tezgi. Nekoliko njih je stajalo i u blizini kontejnera nedaleko. Ne, nisu čeprkali i tražili otpad već su stajali pored plastičnog balona punog šarenih plastičnih čepova. Jedan od njih, ne stariji od deset godina mi je prišao i ljubazno pitao da li imam možda plastičnu bocu ili čep, jer im treba za hitnu humanitarnu akciju. Odmah sam iz kesa izvadio boce bez dodatnih pitanja. Mališan je skinuo čepove i nastavio razgovor. Pitao je, da li možda imam kod kuće i stare novine a devojčica sa perlicama i končićima pokušavala je da mi proda narukvicu iako je i sama znala da mi ne treba. Odmah sam hteo da platim, ali nisam poneo pare. „Ih, nemate 20 dinara“, tužno je za mnom povikala. Toliko mi je bilo krivo da to ne mogu da vam opišem. Zastao sam da malo čujem otkud to da su setili da skupljaju čepove i prodaju narukvice, ali tu nije bio kraj mojim prijatnim iznenađenjima. Na jednom improvizovanom pultu, u neposrednoj blizini, stajale su u redu Crvenkapa, Snežana, Ivica i Marica i još neke video kasete, uz njih igračke i stare konzole za video igrice. „Nama to više ne treba, a kada skupimo bar pet hiljada dinara odnećemo da damo za bolesnu drugaricu“. Sve što su imali, izneli su. Sve što su prodavali koštalo je između 20 i 100 dinara. Nisu verovali da ću se vratiti ponovo. „Ih, čiko, tako svi kažu“. E, pa ja ću da dođem, obećao sam. Otrčao sam nazad u stan, pokupio pare i vratio se. „E, svaka vam čast, a šta hoćete da kupite?“ Neću ništa. Evo samo pare, i doviđenja. „Pa, čiko, ne može ništa, morate makar ovu narukvicu da uzmete“. Neka, deco, meni je ono vaše „svaka čast“ najvrednije čime sam naučio lekciju o humanosti. Ipak, svaka VAMA čast! Mnogo vam hvala.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.godvine.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Na krilima anestezije – Prozorče na evru – Blagodeti psovanja

(KVAKA 202četvrtak, 7. jul 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Nije novost da medicinski radnici pokazuju svoje selfije napravljene na radnom mestu. Pa je tako i anestetičarka iz KBC-a Dedinje pokazala na Mreži svoju fotografiju iz operacione sale pored onesvešćenog pacijenta. Uz sliku ide i nadahnut potpis …

Možda ovde i nije bilo loše namere, ali šta će biti ako pred slikom zgodne sestre popuste i anđeli, i udare pacijentu – lajk

***

Nova novčanica od 50 evra ima na sebi iscrtan prozor, koji postaje providan kad se okrene svetlu, valjda radi težeg falsifikovanja. A trebalo bi po nekoj simbolici da predstavlja otvorenost, i slično tome…

Kod nas će to značenje biti malo komplikovanije: kad uzmete poslednjih 50 evra i pogledate kroz prozorče – sve će jasno da vam pukne pred očima… a onda će da se smrkne…

50

***

U poslednje vreme ima dosta informacija o korisnosti psovanja: da umanjuje bol, olakšava stres, jača koncentraciju… Pritom, nije povezano sa nižom inteligencijom ili obrazovanjem; povoljna je okolnost i to što psuju svuda oko vas, pa imate i podsticaj… I zato ne propuštajte ovoliku blagodet, da ne bude posle: e, jee..bip

(Foto: www.new-euro-banknotes.eu, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. jul – Crtica)

Piše: Ru Šavr

Crtica o novinarstvu i o nečemu još

Neko reče nedavno, posmatrajući opštu situaciju u zemlji – previše ničega mora pući. I tako to ništa povremeno puca, a do pucanja pumpaju različita iščekivanja, nedaće, čest osećaj bespomoćnosti i beznađa. Pre tri godine smo imali nezapamćenu situaciju u selu Velika Ivanča kada je jedan „miran i dobar komšija“ kako su ga opisivali meštani, ubio sina, a zatim još dvanaestoro ljudi, pa sebe. Slična situacija se ponovila nedavno i navela me na pisanje ove Crtice. Opet je „previše ničega“, puklo u blizini Zrenjanina i to po sličnom scenariju sa sličnim posledicama. Ali nije zločin sam po sebi ono našta bih ovde skrenula pažnju. Ovo je Crtica o novinarstvu iz sledećeg razloga: novinarstvo je ostalo 7. sila, a novinar danas može postati bilo ko. U praksi je to pogubna kombinacija, jer pojedini, izveštavajući o žrtvama, prizivaju nove žrtve, i to zbog načina na koji objavljuju vesti o zločinu, morbidno uređuju naslovnice, forsiraju crnu hroniku po svaku cenu, praveći tako novu traumu i novi generator za slične radnje. Ovih dana o pojedinim medijima i njihovoj pogubnoj ulozi u ovakvim situacijama, govore i stručnjaci, konkretno, lekari koji skreću pažnju na ovaj problem. Mediji jesu sila i njima se ponekad bespogovorno veruje. No ipak, oni povremeno nude stvari koje je bolje preskočiti, novinari postupaju neprofesionalno, redakcije se utrkuju u morbidnostima, a zarad prodaje tiraža, neretko ruše i kodeks ove profesije. Tako dobijamo, naročito ovih dana, naslovnice na kojima dominira rasprodaja bola, zalaženje u strogu intimu žrtava, nagađanja ubica u nerešenim zločinima i slične stvari koje bi morale biti zabranjene.

U nadi da se užas, kao ovaj nedavni u Žitištu, neće ponoviti, pokušavamo da idemo dalje i verujemo da se pomenuti problem može prevazići. Ali da bi se prevazišao, moramo postatati selektivniji u izboru izvora informisanja, tražti kvalitet i prepoznati generator novog zla, tj. ignorisati one koji objavljuju uznemirujući sadržaj samo da bi prodali tiraž.

Možda je vreme da sami sebi kažemo Dobro jutro i započnemo, svako na svoj način, reparaciju sistema izveštavanja koji je toksičan. Prvi korak je biranje medija kojem verujete.

1

(Foto: www.educationconnects.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. jul – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Više puta smo u Crtici isticali probleme sa kojima se suočavamo u susretu sa vozačima GSP-a. Dešavalo se mnogo puta da su u centru pažnje naše javnosti bili sukobi putnika sa tim istim vozačima bez kojih bi nam funkionisanje u glavnom gradu bilo skoro pa nemoguće. Umeli smo da ih tučemo zbog kojekakvih suludih razloga. Romane bi mogli da napišu dugogodišnji vozači o tome. Pre neki dan smo istakli hrabrost i odvažnost jednog vozača koji upozorava putnike na prisustvo džeparoša u vozilu, a danas oduševljeno naglašavamo gest vozača autobusa koji je spasio jedan mladi život. Sve se dešavalo kod Plavog mosta sa kojeg je jedna tinejdžerka htela da skoči. Vozač je primećujući neobičnu situaciju, odmah zaustavio pun autobus, uključio četiri žmigavca i uz pomoć jednog od putnika devojku zadržao među živima. Vojislav Marković, heroj među nama, otac je dvoje odrasle dece na koju je prvo pomislio spasavajući ovu devojku. Ljudski, i bez želje da mu neko za to javno zahvali, objasnio je svoje plemenite motive učeći sve nas vrednosti života. Iako i ne zna ime devojke kojoj je spasio život, on će, siguran sam u to, ostati u njenom sećanju kad se sabere, i sebi samoj objasni koliko je bila nerazumna odluka da se odluči na tako okrutan čin. Sve se srećno završilo, a ovim činom čovek je zaslužio da o njemu ne pričamo samo dva dana dok se prašina ne slegne. Njegov čin je vredan zlatne medalje za čovekoljublje za koju bi i mi ostali koji mu se divimo morali svakog dana da se borimo.

Dobro jutro!

1

(Foto: printscreen rts.rs)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Bogatašica sa kiflom – Efikasno bežanje s posla – Prvi u čekanju

(KVAKA 202utorak, 5. jul 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Fakat da smo za poslednjih deset godina potrošnju hleba smanjili sa 100 kilograma na 80 – traži objašnjenje. Prema jednima, bliže smo Uniji jer jedemo manje hleba… Drugi, opet kažu, da smo se podelili i da bogatiji jedu peciva, a sirotinja hleb…

I zato kad rano ujutro u tramvaj utrči ženska osoba sa integralnom kiflom u ruci i stane pored vas – razmislite: da vas to možda sudbina ne upućuje na bogatašicu!…

1

***

Britanska novinarka Helen Rusel koja živi u Danskoj kaže da je bila iznenađena što u ovoj zemlji ne postoji kult dugog radnog dana, niti velikog broja radnih sati – nego je bitnije efikasno obaviti posao. Smatra se da Danac prosečno radi oko 33 sata nedeljno…

Nama je poznat ovaj kult, a uvek ga prati i naglašeno osećanje skromnosti. Jer, ne bi naš čovek tako rano bežao sa posla – da mu nije neprijatno koliko je tog dana bio efikasniji od drugih…

***

Prema nekim arheološkim otkrićima, u srpskim srednjovekovnim bolnicama vršene su prve operacije u Evropi…

Oni koji sumnjaju u ovaj podatak zaboravljaju da su naše liste čekanja najduže u evropskim zemljama; i da niko danas ne bi došao na red kod hirurga da naši preci nisu počeli da operišu ovako rano…

(Foto: www.gardenclubbackbay.org, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (5. jul – Crtica)

piše: Dejan Grujić
Naša kriza nikada nije kucala na vrata. Odmah je pre nekoliko decenija ušla, raskomotila se u dnevnoj sobi, zauzela najbolje mesto i samo zvoca i traži. Ta kriza nam potroši sve pare na račune za komunalije, hranu, nešto sasvim malo za obuću i odeću, skoro ništa za kulturu. Reklo bi se na prvi pogled da ne biramo poslove u želji da tu istu krizu sprečimo, ili makar usporimo u nezajažljivost da nam krv popije. Ali to važi samo za one koji su već zasnovali porodicu, imaju decu pa i unuke. Međutim sasvim drugačija slika je sa nezaposlenima kojima prinadležnosti obezbeđuju stariji članovi domaćinstva. Iako su dobro plaćeni, neki poslovi skoro pa nikada ne nađu one koji bi hteli da ih rade, ili odrađuju. Iako se svi kunu, naročito oni iz kruga dvojke, da im je svega preko glave i da bi najslađe digli ruke od svega i otišli na selo da čuvaju ovce, to ipak ne pije vodu. Pitajte, uostalom, Makedonce ili naše Lale, koji svake godine jedva, na jedvite jade upošljavaju pastire stare od pedeset godina pa nadalje. A plata nije tako mala, veća je od prosečne u državnom sektoru. Takođe, u užičkom kraju veoma je traženo zanimanje auto-dizaličara. I pored dobrih uslova i još bolje plate koja može da pregura i hiljadu evra, mlade to ne zanima. Ne vole ni da kopaju, zato što je teško, naporno a i malo je bezveze. Razumljivo, ali… To ne smeta građanima Evropske unije, doduše iz Bugarske i Rumunije, da ovde nađu svoju sreću i zarađene pare odnesu kući. Pa neka onda neko kaže kako se kod nas loše živi. Nekome je i Srbija Zapad. Iako u mnogim gradovima širom Srbije hronično nedostaju lekari, inženjeri ili programeri, retko ko se usudi da napusti sređen život u stanu, kraj mame, tate, seke i bake sa sve dedom pride, ali kod Botaničke bašte u centru Beograda. Niko neće u Bajinu baštu ili u Sremsku Mitrovicu. U Banatu i Potisju, kažu neki podaci, neophodni su i preko potrebni, operativci na muži ovaca i krava. Kažem operativci, jer se za mužu ne koriste ruke. Čim mladi čuju da se radi na salašu gde, iako ima i struje i vode i interneta, beže glavom bez obzira. A sve se radi uz pomoć savremenih mašina. Dobro, postoje i radna mesta čuvara egzotičnih ostrva širom sveta, gde se uz hiljade dolara samo uživa i šeta, jede i spava. E, to je već nešto na šta u ovom trenutku i ne računam, iako se mnogi prijavljuju odavde ali ih niko ne zove da počnu da rade. Verovatno i tamo radi neka veza, pa ne može svaka šuša da uživa i za to prima pare. Ovde je za sada, doduše, uživanje garantovano, sve dok je roditelja koji će da rade više poslova odjednom da bi bilo za sve troškove i svakodnevno baštovanstvo podmlatka u centru Beograda uz kapućino i koktelčiće. Ko će još da radi pored fudbala, a i Olimpijada nam se smeška. Vruće je za takve egzibicije.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.beogradnocu.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (4. juli – Crtica)

piše: Dejan Grujić

Desilo se da jednom prilikom zbog posla odem do jednog planinskog sela i dobri domaćin me zadrži na ručku. Nije bila velika vrućina, meni je tamo to još i bilo prijatno ali ne i domaćinima koji mi se izviniše što ne lože šporet, pa će ručak biti skroman i hladan. Nisam bio posebno gladan pa sam odlučio da samo malo zamezim, da ne uvredim domaćine. Međutim, kad je krenulo punjenje stola, nisam mogao da se nagledam te lepote i apetit mi se naprosto uzjogunio. Prvo su izneli neke pogače, tanke dva prsta i hladne ali prilično mekane i brašnjave. Onda je sto dopunjen sirom, mladim i starim. U lepim drvenim činijama nepravilnog ali ovalnog oblika baškario se kajmak. Na jednom plastičnom poslužavniku naslagala je domaćica jarko crveni paradajz koji je bio presečen na četvrtine, a uz njega mladi luk, crni i beli, sa sve percima, tek ubran u bašti. Sitno narezani krastavac u kiselom mleku uz mirođiju i ukus belog luka takođe je ukrasio trpezu. Onda je na sto postavljeno nešto kao otprilike crvena pečena paprika sa belim lukom, peršunom i malo mirođije preko koje je bio narendan tvrdi sir. Sa strane je bilo i malo pinđura koji je verovatno zaostao od zime, ali bio je ljut kao da je čili unutra. Na sve to, pire od pasulja posut alevom paprikom i uljem, ali hladan kao da je bio u frižideru. Odnekud se stvrorila i zelena ljuta paprika, malo suvog mesa, tvrdog i pomalo kiselkastog ukusa. Izvolite, služite se, rekoše domaćini. I, ne zamerite. Ma, kakvo zameranje, pomislio sam. Ovo je carska trpeza. Nisam znao šta ću pre da uzmem. Od svega po kašiku i stomak mi je bio pun kao bure. A opet, osećaj lakoće i snage u isto vreme davao mi je neverovatno dobro raspoloženje. Tako nešto više nikada nisam u toj kombinaciji i u tom ambijentu jeo tako da je od svega, danas, ostalo samo lepo sećanje. Padne mi na pamet da bih to mogao nekako da ponovim i u sopstvenom kućnom aranžmanu, samo prilagođavajući pripremu našim urbanim uslovima. Ne ide, ne vredi. Ipak je sve što kupujemo na pijaci drugačijeg, da ne kažem plastičnog ukusa. Mnogo je lakše svratiti u pekaru za đevrek, ili oko ručka naručiti roštilj. A kako čujem ovi moji domaćini su nedavno počeli da se bave seoskim turizmom, pa pokušajte da ih pronađete i tako proverite sve što sam vam kazao. Srbija je ionako u kampanji promocije seoskog turizma. Valjalo bi podržati naše domaćine koji nude smeštaj i hranu kao u stara vremena. Razmislite bar o tome čak i ako ste već unapred čvrsto odlučili da odete u Grčku, na primer.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.turizamzavasinas.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (1. jul – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Visoke temperature su nas „utromile“. Oskudno obučeni, laka smo meta džeparošima. Koliko puta smo čuli „ma nije mi za pare, bilo je trista dinara, nego sad moram da ponovo vadim sva dokumenta“. Taj trošak, nije zanemarljiv. Nije za igrnorisanje ni nerviranje što se baš nama desilo da nas odžepare. Uglavnom se to dešava u vozilima gradskog prevoza. Kako pišu beogradski mediji, u našem glavnom gradu postoji jedan vozač GSP-a koji preko razglasa upozorava putnike da čuvaju torbe i novčanike jer je upravo u vozilo ušla grupa džeparoša. Čovek je postao veoma popularan, vozi na liniji 31 koja je veoma opterećena i do nedavno je bila raj za lopove. Kažem namerno da je to bila do nedavno, jer zahvaljujući vozaču Aleksandru Živanoviću to više nije. Već deset godina on je vozeći autobuse upoznao skoro sve beogradske lopove novčanika i utvrdio kako „rade“. Pljačkaju u špicu i to organizovani u grupama od po troje, četvoro ljudi. Ima čak i žena i dece u tim grupama. Ono što me čudi jeste odgovor na pitanje: Kako to, da policija kojoj se svakodnevno obraćaju opljačkani građani, nije iskoristila ovo iskustvo našeg junaka Crtice? Takođe, zašto se oni mučenici kojima lopovi pobacaju dokumenta a pokupe sitniš iz novčanika ne oslobode bar delimično troškova za vađenje novih isprava? Ovako, ispada da najveću korist od nedela ovih štetočina ipka ima država koja uredno puni budžet od taksi za nova dokumenta. Lopovi, iako nas odžepare, od toga nemaju veliku novčanu korist. Da li je to razlog da se pozornici baš i ne mešaju mnogo u svoj posao? Ništa zato, naša uteha je tu, sedi za volanom trideset keca. Bar u autobus koji vozi Aca vozač, džeparoši neće više ni pokušavati da uđu. Jer čemu vajda i da uđu kad će on preko razglasa odmah čim ih vidi da zagrmi: “Dragi putnici kod drugih vrata, oprez! Čuvajte novčanike. Ušli su u vozilo“. Hvala Ti, Aco. Bilo bi dobro da nas i na drugim linijama tako upozoravaju. Zbog dokumenata. Dobro jutro!

1

(Foto: www.empoweringparents.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (30. jun -Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Užasne stvari se dešavaju u svetu. Poslednji šok stigao je iz Turske, gde je terorizam oteo živote, slobodu i mir. Dok iz sveta stižu poruke ohrabrenja i saučešća građanima Turske, jedna od mnogo loših vesti u celoj priči je dobra. Rusija i Turska ponovo će razmotriti svoje zategnute odnose i, kako se očekuje, zajedničkim snagama povesti borbu protiv terorizma. Kod nas je, kažu zvaničnici, sve pod kontrolom. Ipak, oprez nam nije na odmet. Nikad se ne zna. Zabavljeni pričom o Bregzitu i posledicama odluke da EU počne da se kruni kao onomad Jugoslavija, u drugi plan stavljamo priču o evropskim integracijama jer nam iz susedne Bosne i Hercegovine stižu poruke koje nikako ne mogu doneti spokoj. Iako smo načinili prvi korak u uspostavljanju normalnih odnosa, aveti prošlosti nam ne daju mira. Šta će biti posle najava iz krugova vladajuće stranke da sa vladom u Sarajevu prekinemo svaku komunikaciju, znaćemo posle odluke srpskog premijera šta mu je činiti. Dobro je u ovoj priči da ćemo se malo otrezniti od uverenja da smo sve rešili u vezi sa Srebrenicom i da je sada sve u redu. Nije u redu, još mnogo treba raditi, prvo za svoje a potom i interese komšija. Dok nas iz susedne Hrvatske uslovljavaju novim zahtevima za otvaranjem poglavlja u pregovaranju za pristup Uniji, opet kažem da je to dobro. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog potrebe da radimo na uređenju svoje avlije koja će, ako ikada procveta, biti atraktivna svima pa nećemo dolaziti u situaciju da se stalno nešto pravdamo i tresemo od novih uslova. Uslovi mogu samo da znače jedno: još uvek ne želimo da sa vama imamo posla. Dobro je što je tako. Jer, da nije, verovatno je da bi nas Bregzit ozbiljnije zabrinuo zbog pada funte ili rasta švajcarskog franka i manjih prinadležnosti za preživljavanje pod krizom kao što je to slučaj u nekim zemljama Evropske unije. Ovako, ponavljam, dobro je. Evropa se, da se ne lažemo, nalazi u minus fazi kada je točak raspada pokrenut i tu nema zaustavljanja. Samo će sve više, iz dana u dan, put kojim će taj točak da prođe biti strmiji i klizaviji. Živi bili pa videli. Za sada smo mi u oluji od koje nas čuva mali zaklon načinjen od skromnih rezultata koje postižemo kao nacija, bukvalno jedva sastavljajući kraj s krajem i ubeđivanjem stranih investitora da dođu ovde. Kineski predsednik se juče zahvalio za gostoprimstvo i ponovio rešenost njegove države da ulaže u Srbiju. To je dobro, a biće još bolje ako slična pisma počnu da stižu i iz ostalih, razvijenih zemalja sveta. Ponavljam, dobro je što samo bogata Srbija neće morati da se klanja nikome, a kad će se to desiti ipak zavisi od nas i našeg truda da budemo u poziciji onih koji nas danas uslovljavaju. Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Topalovići na faksu – Komunalac u Kalgariju – Krava na trambulini

(KVAKA 202četvrtak, 30. jun 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Japanac Šigemi Hirata, koji je posle 7–8 godina studiranja, diplomirao u 96. godini – ponosno pokazuje svoju diplomu…

Naravno da i naš čovek koji u tom dobu postane diplomac – oseća ponos; i za razliku od Japanca, on ima uspomenu i na mlade studentske godine… Jedino mu sreću kvari pomisao na sina i unuka, koji nisu bili uporni kao on, pa su deceniju ranije napustili fakultet, iako su bili pri kraju…

***

Vidite ove pikavce na ulici, ove ovde, gospodine!… E, da smo u Kalgariju, taj bi platio kaznu hiljadu dolara; a u Singapuru, ako bi to ponovio, bogami i četiri hiljade dolara…

Au, pa to baš… zvuči… i sjajno i strašno…

Mislite, sjajna – čistoća; a strašne – tolike kazne?…

Ne, ne, mislio sam da su sjajne plate njihovih komunalaca… a onda sigurno traže toliko za radno mesto da je to – strašno…

2

***

Južnoafrički predsednik Zuma, prema sudskoj odluci, treba da vrati deo novca za renoviranje svoje kuće, jer su pravljeni bazen i ograda za stoku, koji nisu bitni za bezbednost…

Da se ovo dešava kod nas, naša javnost bi ovo doživela kao skandal: da krava koja skače sa trambuline nije opasna po život funkcionera u bazenu!

(Foto: www.kragujevacke.rs, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (29. jun – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Čitajući već godinama unazad o promenama i razmišljanjima kako obrazovanje u Srbiji treba da izgleda i funkcioniše, sa ove tačke, potpuno mi smešno izgleda ono moje iz osnovne i srednje škole. Političkim jezikom rečeno, pozdravljam tu promenu i modernizaciju. Informatika kao izborni predmet u mojoj osnovnoj školi, bio je, malo je reći, tragično zaostao. Šta je bit, šta je bajt, hardver, softver, operativni sistem… a to sve na gomili izgleda kao da o maternjem jeziku pričate u terminima deklinacija i konjugacija – uporno teorijski.
Nekoliko 386-ica bile su računari donekle i prikladni i sasvim moderni za taj trenutak, ali mi „sedmaci“ nismo baš smeli puno da ih koristimo. Uključi, otvori, ostavi, ne diraj ništa dalje!
Srednja škola, slično, sa, doduše, boljim operativnim sistemom, konačno Windows 98! A zadaci… Napiši program u Paskalu koji kad se pokrene ispuni ekran zvezdicama, ili, napravi u MS Wordu čiča-glišu (!) posebnih dimenzija i boja. Priznajem, Excel tabele bile su najomraženije međ’ celom generacijom. Takođe, mnogo, previše teorije uz loše profesore koji su već pri prvom času stavom dali do znanja da ne veruju da ćemo mi išta od toga razumeti. Srećom, imam rođenog brata koji je najbolji učitelj svega što je moglo da me ikada zanima u vezi sa računarima, pa sam uz njegovo tutorstvo imala 5 iz praktičnog rada, a jedan iz teorijskog, odbijajući prosto da bubačim podatke; rekao mi brat da je nebitno!
Informatika i dalje nije obavezan predmet, a viđamo svi dečicu, još nesigurnu u koracima, ali pametni telefoni i tableti u osnovi savladani još u pelenama. Neke škole koriste ova pomagala u nastavi i deca su veoma vešta sa njima. Međutim, vidim da se nastavnici tehničkog obrazovanja bune jer je bilo mogućnosti da se razvdoje tehničko i informatika u osnovnoj, kao dva zasebna obavezna predmeta. Pretpostavljam da se u prosveti često plaše za plate i sigurnost posla, a tako izgleda svi mi sebično razmišljamo. Deca ih već ispravljaju na časovima! Napredna su, upijaju nova znanja i savremena tehnološka dostignuća. Čuvamo li mi njih od tih preoštrih i prebrzih promena, ili sebi dajemo alibi jer su nas prestigli? Zašto je to loše, stalno? Neće, zaboga, roboti pokoriti svet, naročito ako naučimo klince da rukuju programima, jer mi, iz straha od novog stepenika digitalne generacije nikako ne pomažemo da oni budu svoji. Što više znaju o nečemu, bolje će plivati.
Dobro jutro!

1

 

(Foto: www.elllo.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (28. jun – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Znakovi pored puta

Pre dve nedelje videh jednu sveže oborenu tablu sa natpisom ulice. Malo je čudno bila postavljena, na ostrvu kod novobeogradskog bloka 30, pa je tokom noći neki brzi vozač zakačio i sad leži izvaljena na asfaltu. Dešava se to.

Juče, prolazim istim putem, i, nailazeći na to pešačko ostrvce, shvatih da me tamo i dalje čeka uredno oborena tabla sa natpisom „Bulevar Mihaila Pupina“ na ćirilici i latinici. Dve nedelje! Ej! Ajde što nadležne službe nisu došle da sklone tablu, postave novu… Nego je ne odnesoše čak ni oni što su nekada krali šahtove i prodavali to u staro gvožđe. Izgleda da oni, bar, gaje poštovanje prema Mihailu Pupinu.

I, sad, ako vas ne mrzi… možete da započnete jednu igru. Da li će tabla pre da zarđa i ostane tu decenijama, ili će ipak neko zameniti iskrivljenu šipku i postaviti je da informiše narod gde je Bulevar Mihaila Pupina. Mada, poznata je to ulica, znaju ljudi. I ne mora.

????????????

(Foto: Vlada Todorović)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (27. jun – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Ovaj divan dan, obeležićemo kao datum rođenja jedne od najuticajnijih radio stanica na prostoru zapadnog Balkana. Ta radio stanica, pre četrdeset i sedam godina je u šest sati počela svoj proboj u tada nezagušeni etar. Krenula je sa kratkim informacijama i dobrom, u to vreme veoma popularnom muzikom. To joj je bilo malo, pa je počela da se širi, što programski što pokrivenošću signalom. Promovisala je mnoge danas kultne rok grupe i pevače pop ili narodne muzike. U neka vremena slušali su je osim u Srbiji i u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Makedoniji, delu Crne Gore, Slavoniji i istočnoj Bosni. Imala je peh da joj mrežu predajnika projektilima unište NATO bombarderi u proleće nesrećne 1999-te godine. Oporavak je trajao dugo. Podizala se iz pepela poput feniksa, ostajući polako bez mnogih svojih prepoznatljivih glasova. Neki su otišli prateći vlastite profesionalne izazove a neke je odnela sudbina. I danas je ova radio stanica aktuelna. Promoviše mlade muzičare kao što je to nekada činila sa Bajagom, Čorbom ili Orgazmom. Ima dnevnik, kratke vesti, servisne informacije, raznolik muzički i zabavni program, emisije za studente i klince, kulturu i sport. Sve je to raspoređeno kao u dobro organizovanom ormanu i radi 24 sata dnevno sedam dana u nedelji tokom cele godine. Uprkos svim potresima koji prate rad javnog medijskog servisa, sve pliva na talasima ili internetu, fejsbuku ili tviteru. Više nas zahvaljujući internetu ne sluša samo region, već čitav svet. U prilog tome poruke slušalaca sa svih strana. Prošle jeseni smo promenili haljine i odela 202-ke, rezultat je ubrzo stigao. Slušanost iz meseca u mesec raste. Verni prošlosti a ipak zagledani u budućnost, nastavićemo da unapređujemo radijski izraz. To od nas osim slušalaca jedva čekaju i drugi koji naše ideje koriste a mi im na tome ne zameramo. Prvi ćemo na Fejsbuku i Jutjubu obezbediti slušaocima da prate dešavanja u vezi sa našim rođendanom pomoću video striminga. Danas će u Kamenoj sali Radio Beograda robot NAO biti domaćin svečanosti na kojoj ćemo okupiti sve prijatelje i najaviti im opet neke nove koncepte kojima ćemo se i u bliskoj budućnosti približiti po standardima najboljima u svetu. Pratićemo tokom leta sve manifestacije u Srbiji, interesovati se u ime slušalaca o svemu za šta procenimo da ih može interesovati uz bogat letnji muzički program da i dalje budemo tu, kada trebamo, i da se malo udaljimo, ako zasmetamo. Do sada smo težili unapređenju programske ponude, a u budućim danima ćemo tražiti nove izazove da ono što je sada već dobro uskoro bude još bolje. Spremni smo za leto, a već se pripremamo za novu jesenju šemu. Imamo mnogo ideja, važno nam je i dalje da čujemo one vaše. U to ime, hvala vam što nas slušate sve ove godine. Dobro jutro!

CAM00438

(Foto: Dejan Grujić, torta – poklon prijatelja Dvestadvojke, pekare Mijatović sa Vidikovca)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. jun – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Juče je put Njujorka odleteo iz Beograda naš Erbas A330, nakon četvrt veka. Srećno je i sleteo dočekan vodenim topovima. Premijer Vučić je uprkos najavama i unapred kupljenoj karti ostao ipak u Srbiji. Ima preča posla. Treba rešiti nagomilane probleme, izvršiti sve obaveze. Nakupilo se posla, treba se pripremiti za nove zadatke koje ga očekuju kao premijera. Ima nešto zbog čega je dobro što nije odleteo, a za šta ni on sam ne zna da se dogodilo. Kad bi znao, sigurno bi reagovao slično kao i jedan otac dve slatke beogradske devojčice koje zamalo nisu doživele teško povređivanje. Naime, u jednoj beogradskoj opštini, nedavno je instaliran park za decu. Sve je po propisu, bezbedno i sigurno. Sprave su testirane, ljuljaške, klackalice, koševi, podloga od recikliranog materijala je pravilno postavljena, dakle mladim roditeljima nije preostalo ništa drugo do uživanja sa svojim podmlatkom. Međutim, taj tata, primetio je sa prozora svog stana čudnu aktivnost u popodnevnim satima a koja nije bila uobičajena. Nekoliko dečaka viših razreda obližnje osnovne škole, sa odvijačima poznatim među vozačima kao dvanaestica i trinaestica bez ikakvog obzira odvijali su šrafove kojima su pričvršćena sedišta za ljuljaške i klackalice. Odmah je reagovao, oduzeo malim prestupnicima alat i pokušao da dođe do njihovih roditelja. Saznao je da je jednom od njih otac trenutno „na službenom putu“ a ovim, ostalim dečacima, roditelji pojma nemaju čime se bave u vreme dok ovi nisu kod kuće. Sve se završilo uz suze, kajanje i odricanje učinjenog, a da li se, pitam zabrinuto, ipak sve i konačno završilo? Gde grešimo, kako vaspitavamo decu? Da li je moguće da im zadovoljstvo više ne pričinjava samo igra, već je to sada nanošenje štete svima i ugrožavanje života mlađih drugara? Ne čudi više to što se dešavaju napadi na profesore, usvajaju šabloni neprimerenog ponašanja, nezdravo odrasta među starletama i kriminalcima koji dobijaju prostor u udarnim terminima nekih nacionalnih televizija dok nam na ulici neka druga, dobra deca sviraju Betovena i na njih malo ko obraća pažnju. Sreća je da prozor onog tate s početka Crtice gleda na igralište pa u nekom novom neželjenom slučaju vandalizma on može brzo da reaguje i zaustavi neko potencijalno ubistvo sa predumišljajem. Samo bih na njegovom mestu dobro pazio kako takve probleme rešavam. Ipak su u pitanju deca od 14 godina. Znate šta sve može da se desi ako bi se skupilo njih desetak? Da ne čuje zlo.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu, 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Vladika iz EPS-a – Deco, testira BISA (BIA i PISA)!

 

(KVAKA 202četvrtak, 23. jun 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Pored vladičanskih audija koji često izazivaju komentare u javnosti, dosta se govorilo i o kupovini luksuzniha audija u EPS-u; zbog čega je i smenjen prvi čovek ovog javnog preduzeća. Tada je i rečeno – da će luksuzni automobili biti odmah prodati…

Ovih dana EPS prodaje višak voznog parka, ali na spisku nema audija. Nije teško pogoditi šta se desilo – ne da vladika!…

***

Osnovci su ove godine lošije uradili završne testove nego lani. Valjda zato što su testove čuvali policija i službenici državne bezbednosti. A nije bilo dozvoljeno ni nastavnicima da pomažu đacima u prepisivanju…

Godinama se već govori da đačko znanje ne odgovara ocenama; niti se sa njim dobro prolazi na međunarodnim tzv. PISA proverama. I zato bi za oporavak školstva trebalo nastaviti sa BISA testovima: malo BIA, malo PISA!

1

(Foto: Youtube, printscreen, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (23. jun – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

VANZEMALJSKA CRTICA

Da li vam nešto znači šifra KIC 8462852? Nije to nikakav broj telefona, niti automobila, niti je pak neki ogroman poštanski broj. Ne. Ništa od zemaljskih banalnosti. To je broj „najmisterioznije zvezde u galaksiji“, kako još zovu Tabijinu zvezdu. Ta zvezda se čudno ponaša. Nekad lepo svetli kao i sve ostale zvezde, a nekad joj se svetlost smanji i za 20%. I to onda traje pet do 80 dana. E, to je već čudo, jer se tako šta drugim zvezdama ne dešava. I sad, naučnici misle da se u nekom periodu oko nje vrti neka „vanzemaljska struktura“. A to je već, složićete se, krupna stvar. Takoreći, dokaz da inteligentne civilizacije postoje i drugde, ne samo kod nas.

Neko će se sada, verovatno, upitati jesmo li mi uopšte inteligentna civilizacija. Ovo pitanje može se braniti, kad se uzme u obzir kakve sve gluposti čovek pravi na Zemlji. Pa, ipak, mi i dalje verujemo da smo jedinstveni u svemiru. Možda, na neki način, i jesmo. A da li nam pripada titula najinteligentnijih, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, dobro jutro, zemljaci, vanzemaljci, vanzemljaci, vanzemunci i ostali koji se ponekad osećate kao da ste van ovog sveta.

1

(Foto: www.popsci.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Kreten bez dijabetesa – Golf-jaja iz oblaka – LG protiv štetočina

(KVAKA 202četvrtak, 23. jun 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Ako vam žena više zvoca – manja je mogućnost da dobijete šećernu bolest! Zašto i kako – to još nisu odgonetnuli lekari mičigenskog instituta, ali podaci koje su uzeli od preko hiljadu ispitanika govore da je baš tako…

Dakle, mudar čovek svuda može naći zrno utehe: zar nije bolje da vam kažu da ste nesposobni kreten, nego da imate – dijabetes…

1

***

Nevreme koje hara ovih dana Srbijom pokazuje da su tranzicione podele zahvatile i ledene oblake. Pa tako razorni grad kad pada po selima obično dostiže veličinu kokošjeg jajeta, dok se za onaj po gradovima sve češće govori da je veličine – golf loptice…

***

Poznata kompanija LG počela je za neka područja da proizvodi televizor koji emituje ultrazvučne talase i navodno tera komarce…

Sad, ako je baš sve tako – kako se kaže u reklami – i napasti stvarno beže od TV aparata, opet je rešeno samo pola problema. Jer i dalje ostaju štetočine sa druge strane ekrana, koje popiju dosta krvi, a i ne prestaju sezonski da zuje…

(Foto: f3y.com, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. jun – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Novi kontejneri, stare navike

Stigli novi kontejneri i u moj kraj. Mislim, više-manje isti su to kontejneri kao što su se nekada koristili, pre nego što smo dobili ove podzemne. I, šta ima novo? Ništa. Sve je kao i nekada. Odmah sam video do pola presamićenog komšiju kako rastura kese iz kontejnera u potrazi za limenkama, koje potom prodaje. Čovek mora da se bavi sekundarnim sirovinama, a sada mu je lakše da do njih i dođe – sa podzemnim kontejnerima to nikako nije išlo.

Onda je tu i jedan čika koji se doveze na nekoj trokolici i skuplja bačen ‘leba. Ima toga, da čovek ne poveruje. Mislim na bačen hleba. Buđav ili ne. Pa, onda su tu i odbačeni modni detalji. Iz kontejnera je, ničim izazvana, virila ovih dana i jedna jakna.

Kada sve to vidite, ne možete a da se ne zapitate – šta to sve mi bacamo? I, zašto država ne preduzme nešto kako bi se sekundarne sirovine bolje sakupljale. Dobro, možda smo izuzetno bogata zemlja, pa nam to sve ne treba, ali ako ništa drugo, povratak kontejenera je bar omogućio da to rade ljudi kojima je nešto iz kontejnera potrebno.

U međuvremenu, čekamo da udare visoke temperature i da osetimo sve one mirise zbog kojih su se mnogi radovali kada su postavljeni podzemni kontejneri.

1

(Foto: www.4dportal.com, ilustracija)

 

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. jun – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
U ovo vreme, smenom godišnjih doba, počinje sezona darivanja. Učenici koji su uspešno završili školovanje i upisali željeni smer, s punim pravom očekuju uzdarje od roditelja. U neka druga vremena pokloni deci su bili skromniji, ali i maštovitiji. Recimo, pokloni su se kretali u rasponu od duplih LP albuma do nekog od muzičkih uređaja. Roditelji su tada imali veće plate, pa im nije bilo teško da odvoje koju stotinu nemačkih maraka i kupe u komisionu, najčešće, neki od tih proizvoda poznate marke. Kompleti knjiga bili su rezervisani za one koji su voleli da čitaju, a odeća se nije računala u poklon. Bicikli su kao poklon bili aktuelni kod osnovaca, najčešće ponike. A onda je stigla kriza, a uz krizu i manje plate ali i skuplji pokloni. Mini televizori, muzički stubovi, a za one najsrećnije i kompjuteri. Patike, odnosno cene onih koje su imale podlogu mekanu kao patišpanj, koštale su bogatstvo, a danas su to smart telefoni, laptop računari, tableti i ko zna šta sve ne. Poseta kineskog predsednika Srbiji, bila je povod da Toma Nikolić uruči i jedan skroman, ali neobičan poklon. Odlučio je da uvaženom gostu pokloni uveličanu i uramljenu fotografiju. Na njoj otac uvaženog gosta predvodi kinesku delegaciju u poseti Beogradu pre trideset godina. Gost se prijatno iznenadio, sam je to izrazio, a priznajem i mnogi od nas ovakvoj originalnosti uzdarja našeg predsednika. Uostalom, šta pokloniti predsedniku jedne od najvećih i najuspešnijih država u svetu osim uramljene fotografije oca koju nije imao, a i velika je verovatnoća da je nikada ne bi ni imao. Sad postaje jasno koliko su bili u pravu svi naši izgnanici, prognanici, izbeglice ili raseljena lica koji su došavši u Srbiju prvo zažalili za fotografijama koje su im izgorele u ratu. Kuće nisu pominjali, bar u prvi mah. Zato, slikajmo se ljudi, što više i svuda, to je sada bar svima dostupno zahvaljujući jeftinoj tehnologiji. Nikad se ne zna koliku će vrednost te uspomene imati za koju deceniju. Uostalom, za plate koje imamo, možemo još samo da se slikamo i strpljivo čekamo da prođe trideset godina. Možda se to čekanje i isplati, nikad se ne zna. Dobro jutro!

1

(Foto: www.ormsdirect.co.za, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (17. jun – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Primenjena matematika i problematičnih pet dinara 

Juče su maturantni polagali matematiku, a ja sam mogao da se uverim kako vam poznavanje matematike štedi pare! I to kada nemate pet dinara!

Elem, uđem u prodavnicu, uzmem šta mi treba, dođem na kasu i teta mi saopšti da je moj račun 135 dinara. Ja izvadim novčanicu od 200 dinara i dam joj. Ona mi vrati kusur – 20 dinara u papiru i 20 dinara u metalu. E, sad, to baš neće moći – mislim se ja, pa je lepo vratim na početak kalkulacije. Ona mi se izvini i vrati mi jednu novčanicu od 50 dinara, jednu od 20 didinara i 20 dinara u metalu! Što je mnogo – mnogo je, mislim se ja, pa joj kažem da ni ovo ne valja i vratim joj onih 20 dinara u metalu! Ona mi se opet izvinjava pošto nema pet dinara da mi vrati. Ja sam odustao od toga da joj objašnjavam da joj, zapravo, ja još dugujem pet dinara.

U čemu je problem sa tih famoznih pet dinara? Kada sam ja išao u osnovnu školu, u prvom osnovne smo radili matematiku do 20, u drugom do 100, sve računske operacije, a u trećem do 1000! Znači – ovde je bila potrebna matematika iz trećeg razreda. Al’ da se radi napamet! Video sam ja da je žena na kasi kukala i kod devojke pre mene što nema sitno. Naime, ako niste baš najbolji sa matematikom i treba da vratite kusur, najsigurnija je sledeća varijanta – račun je 135 dinara a dobili ste 200… prvo izvadite 5 dinara, to je 140, pa još 10 – to je 150 i onda vratite mušteriji 50 dinara. Svi sretni i zadovoljni. Ali, ako nemate onu petodinarku, e tu, očigledno, nastaju gadni problemi.

Prema tome, budući radnici za kasom, ili se malo podsetite gradiva matematike iz osnovne, ili se potrudite da uvek imate sitno. I krupno!

1

(Foto: www.youtube.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Inspekcija i beogradski Kelti – Vrdanje mačka Minga – Produženo samopuzdanje

(KVAKA 202četvrtak, 16. jun 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

U Irskoj je pronađena još jedna kugla potpuno očuvanog putera starog oko dve hiljade godina! Reč je o tehnici starih Kelta koji su puter premazivali specijalnom vrstom gline, a potom zakopavali – i tako čuvali od kvarenja…

Svakako da je šteta što i njihovi rođaci – beogradski Kelti – nisu posedovali istu veštinu; tako da ni hrana iz tog perioda koja se još prodaje po našim radnjama nije najbolje sačuvala ukus. Iako, doduše, inspekcija tvrdi da je sasvim ispravna…

***

Mačak Ming izazvao je spor između dve porodice u Velingtonu na Novom Zelandu, jer se pojavljivao čas kod jednih, čas kod drugih – pa su obe strane bile ubeđene da je njihov. Na kraju su se ovi ljudi upoznali i pokušavaju prijateljski da pronađu rešenje…

Naravno da ovo ne bi prošlo tako glatko da je mačak Ming išao malo kod Amerikanaca, a malo kod Rusa…

***

U jednom intervjuu poznati lekar navodi da se u Vojvodini oko 300 pacijenata nezadovoljnih svojom muškošću obratilo za pomoć hirurzima plastičarima. Jeste to skupo, oko tri hiljade evra, ali je ljudski razumeti trošak…

Ima tu samo jedna stvar koja može da bude malo sporna… Jer se među ovim pacijentima nalazi i dobar procenat političara. A pitanje je kako li će oni tek posle dodatnog samopuzdanja da se ophode prema nama…

7

(Foto: 7-themes.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. jun – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Kad se juče nisam šlogirao…

Kad se juče nisam šlogirao – nikad neću! Prosto moram da parafraziram Miju Aleksića iz „Maratonaca“, jer stres koji sam doživeo ušavši u prodavnicu da kupim jogurt je bio toliko neočekivan da se prosto može i opisati takvim rečima. Dakle, da ne dužim, ono što me je prenerazilo, zaprepastilo, šokiralo i zamalo šlogirao bilo je – pojeftinjenje! Jogurt, kojeg ponekada kupim… pakovanje od jednog litra, je pojeftinio sa 78 na 72 dinara! To je za mene bilo toliko neočekivano da sam posle besciljno lutao po pijaci pokušavajući da se setim šta još treba da kupim, a zapravo razmišljajući šta se to desilo u univerzumu da nešto od hrane u Srbiji pojeftini, a da nije na „akciji“?

Naravno, aflatoksin mi je bilo prvo što mi je palo na pamet! Ili – prave jogurt od mleka u prahu, kao što prave sir! Doduše, neke proizvođače hrane stvarno nije mrzelo da naprave uštede u proizvodnji ali da cena ostane na istom, visokom nivou.

Sad, ja baš nešto ne pratim kretanje cena svih mogućih proizvoda. Izvinjavam se, možda je još bilo svetlih primera pojeftinjenja, ali od onoga što ja kupujem ne mogu da se setim kada je neka cena otišla nizbrdo. Ostaje da otkrijem kada će ponovo prodavci ovako prijatno da me šokiraju. Uz jednu ogradu – jogurt još nisam probao. Bar ne dok sam ovo pisao.

1

(Foto: www.medicalnewstoday.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Koči u Italiji – Zmija u džepu – Beogradska patka

(KVAKA 202sreda, 15. jun 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

 

Naslov je sasvim neutralan: Slovenac vozio kroz Srbiju 200 na sat… Vozač je platio kaznu, a izrečena mu je i zabrana vožnje u narednih osam meseci… Naravno uz vest idu u politički nekorektni komentari – da bi sa tom brzinom u Sloveniji ukočio tek u Italiji…

***

Sa toplijim vremenom zabeležen je i povećan broj zmijskih ujeda. Desilo se nekoliko puta da je rodbina dopremljenog pacijenta donela i otrovnicu, tek da se zna šta je u pitanju. Lekari apeluju da se to ne čini, jer se dijagnoza lako postavlja i bez toga…

Mada su laicima čudni i ti doktori: jedni ne vide nikakvu korist od zmije u flaši, a drugi od pacijenta sa zmijom u džepu…

***

Političke razlike utiču na to kako Beograđani gledaju na plastičnu patku koju ovih dana vozikaju i nose gradskim ulicama…

Međutim, jedna druga patka, visoka peko 20-ak metara pojavljuje se u lukama u Pekingu, Hong Kongu, ali i drugim svetskim gradovima. Njen tvorac, umetnik Hofman, skromno kaže za svoju instalaciju da je prijateljska, nepolitička i meka…

Dakle, nešto što je baš potrebno u ovom trenutku… Samo je pitanje da li je Beograd spreman da primi tako veliku patku…

5

(Foto: en.wikipedia.org, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (15. jun – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

Crtica vračarska

Juče sam imala prilike da vidim jedan policijski izveštaj iz 1898. godine. Reč je o hvatanju vračare iz vračarskog kvarta (bez sve šale) i o detaljnom zapisniku o tome šta je sve kod nje tom prilikom nađeno. Od 60 popisanih predmeta, greh bi bilo ne pomenuti barem neke: suvog slepog miša u kutijici, učkure iz gaća, ušivene amajlije, suvi riblji rep, špilove karata, dva kostura nekih manjih životinja, jedan fišek baruta, jedan bućkuriš sa raznim korenjem i kamenjem,pramenje kose i slično. Sve je to spadalo, kako u policijskom izveštaju piše, u inventar za njen „zanat“. Ova dobro snabdevena vračara je uhapšena, a deo predmeta poslat na hemijsku analizu. Slično bi policija, manje, više postupila i danas, ali vračare više nisu iste. One pored „oprobanih“ starinskih recepata za kojekave gadosti, koriste i savremenu tehnologiju. Tako osim špilova karata, kugli i ostalog, koriste telefonske veze da proriču sudbinu, pokazuju se na televiziji, zakazuju seanse preko Skajpa ili Vibera. U velikoj meri su, čak, prevazišle reklamiranje preko novina, jer je štampa passé. Vremena se menjaju, ali je ljudska želja za saznavanjem budućnosti uvek prisutna, bez obzira na to da li posežemo za horoskopom, gledanjem u karte, proročicama ili nečim drugim. Za bele magove i vračare, kako stoje stvari, uvek će biti posla, a trenutak u kome se društvo nalazi čini njihovu prisutnost manjom ili većom, u zavisnosti od stepena krize. Stoga, opreznost u Srbiji u vezi sa svim gore pomenutim, ove 2016, nije na odmet.

Dobro jutro.

1

(Foto: www.pinterest.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (14. jun – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Moć navike

Stojim u redu. U pošti. U ruci – računi. Vreme plaćanja. U redu se svako zanima kako zna i ume – dominira maltretiranje mobilnih telefona na sve moguće zamislive i nezamislive načine. Na sreću, nije mnogo dugačak red. Dva šaltera rade, a na trećem – koji nije za uplate i isplate, stoji jedna baka. I, podiže penziju.

Nekada davno, pre 1990-ih,  dobijali ste penziju kod kuće. A onda su napadi na poštare prekinuli ovi tradiciju i ljudi su po pare išli određenih dana u poštu. Iako su sada tu i bankomati, kartice, i dalje neki penzioneri uredno idu do šaltera svoje pošte da prime svoje pare.

Na tom, trećem šalteru, poštar iz čijeg je reona baka, uredno joj broji pare, ona uzima i… daje mu 200 dinara! Časti ga! Kao nekad! Kada su vam poštari donosili pare ne kućnu adresu. Pa, i red je bio. Uvek sam razmišljao koliko jedan poštar može tako da dobije para. Oh, mnogi penzioneri su i tada dobijali male pare, ali eto… za poštara je uvek bilo.

Hm. Razmišljam. Da li je neko baku obavestio da je ona sada sama došla do pošte, po svoje pare. Da neko nju može da napadne. I da, kao i neki od penzionera koji su u redu i koji će uz svoju karticu da podignu pare, ne mora da ostavlja nikakvu „čast“. Ista je situacija i u jednom i u drugom redu. Sem što se u jednom družite sa ženom koja sedi iza šaltera, a u drugom vas čeka – „vaš poštar“. Moć navike je izgleda prevagnula.

Prosefii

(Foto: plusinfo.mk, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. jun – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

ČISTUNSKA CRTICA

Stiglo je letnje doba. Svetlost je jaka i sva nečistoća izdajnički se ogolela na suncu. Vide se prljavi prozori, prljavi zidovi, fasade, ulice, prljavi autobusi, trolejbusi, tramvaji… Zablistalo je samo ono što je čisto, a sve drugo pokazalo je svoje oronulo lice. Mnogo je ljudi, mnogo ulica, mnogo vozila. Kako se u velikom gradu izboriti sa nečistoćom i mora li biti ovako? Na prvi pogled odgovor na ovo pitanje izgleda težak, ali nije tako: četka i deterdžent čine čuda. Krpa takođe. Starom, dobrom kreču polazi za rukom da prekrije svakakvu prljavštinu. Onda kada prolazite glavnim gradom (koji odavno nije bio tako prljav) i „opali“ vas transfer blama što ga stranci u jeku sezone upravo takvim zatiču, deluje da pojedinac tu ne može mnogo učiniti. I, mada ima ko je zadužen za brigu o čistoći javnih površina, tu pojedinac nije bespomoćan. Vidimo da je nekima pošlo za rukom da srede velike površine i svima je lepo kad prođu pored njih, ili se tamo malo zadrže.

Realno, ko može da uživa u prljavštini? Možemo se još i zaraziti na ovaj način… Možda nije loše da malo zasučemo rukave i očistimo makar onoliko koliko možemo sami ili da barem nešto popravimo, obrišemo, uglancamo, doteramo. Makar da učinimo da se u autobusu može sesti na sedište bez posledica. Zato, dajmo svoj primer, počistimo svoju kuću (zgradu) i ispred nje, teško da ćemo se kajati zbog toga.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.gradskacistoca.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. jun – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

(Ne)realna crtica

„Verovatnije je da živimo u simulaciji nego u realnosti. Šansa da živimo u realnosti je svega jedan prema milijardu.“ Ovo je izjavio Elon Mask, vlasnik „Tesla motorsa“. Pokušala sam da ovu konstataciju protumačim iz više uglova, i nije mi pošlo za rukom da je sasvim razumem. Ako sada živimo u simulaciji, šta je onda realnost i kakva sve ona može biti? Da li je lepša ili ružnija od ovoga u čemu smo sada, ako smo uopšte u realnosti, a jedan od najuticajnih biznismena na svetu, milijarder Mask, smatra da nismo. Ali, električni „Tesla“ automobili postoje, (verovatno u toj simulaciji) pošto su definitivno deo života autora ove izjave, koji očito veruje da živi u simuliranom svetu. Ovakve automobile, uglavnom, koriste imućniji ljudi na nama dosta udaljenom severno-američkom kontinentu. U trenutku i prostoru gde se ti automobili koriste, rezervišu se godinama unapred ako kupci procene da mogu da ga otplate. A mogu da naprave adekvatnu procenu jer su tamo ozbiljni socijalni i ekonomski disbalansi vrlo retki. Dakle, ko proceni da može da ima ovakav luksuzni eko-auto taj ga zaista i vozi.

Sve ovo je, evidentno, jako udaljeno od našeg načina života, funkcionisanja i navika, a duži period bez društvenih turbulencija u našoj realnosti ne postoji. U našoj realnosti se ne voze električni atomobili, realnost je ono što ćete videti ako upalite tv, na primer, i odmah vam je sve jasno, naročito u poslednje vreme. Ali, zanimljivo je da kada izgovorite reč „simulacija“ to deluje, nekako, nestabilnije i neodređenije od pojma „realnost“. Da li to znači da smo mi, u stvari, na sigurnijim nogama od njih koji žive u drugačijoj dimenziji (simulaciji)?

Eto, dokle nas na kraju može dovesti logičko zaključivanje. Nikad nisam volela logiku.

Dbro jutro!

1

(Foto: www.investopedia.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (9. jun – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Crtica – tast iz šervudske šume 

„Moj tast nije platio infostan od 1992. godine“. To je rečenica koja me, rano ujutru, sačekuje dok ja idem na posao, a trojica momaka završavaju svoju noćnu smenu. Ovi tridesetogodišnjaci, nedavno osamostaljeni, izgleda da i sami počinju da „uživaju“ u uobičajenim mesečnim obavezama plaćanja računa.

„I onda su mu oni otpisali sve kamate i smanjili glavnicu i tako da svi koji plaćaju redovno su ispali glupi“, zaključuju svoju priču momak. Nema šta – tast kao da je iz Šervudske šume. No, izgleda da tast neće steći sledbenike kod mlađih generacija. „Brate, mogu ja da budem glup, ali ne mogu da ne plaćam“, kaže momak koji je i ispričao priču, uz slaganje ostalih.

I, tako, uvek će se pričati o lokalnim herojima koji su izbegli plaćanje računa. Prosto je neverovatno kako se nikad ne priča o lokalnim „herojima“ koji dozvole da se ne plaćaju računi i da se posle toga narod deli na one koji redovno izmiruju obaveze i one koji to ne rade. I da li bi možda svi računi mogli da bude niži kada bi ih svi plaćali. Ili je uračunata „zaboravnost“ nekih, kako nadležni ne bi morali da se smaraju sa odgovornim obavljanjem svog posla.

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Do diplome kineskom bubicom – Rad je poguban – Samo seks Srbiju spasava

(KVAKA 202četvrtak, 9. jun 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Kinezi uvode zatvorske kazne i do sedam godina za studente koji prepisuju i podvaljuju na ispitima…

Nadajmo se da ovo neće ugroziti prodaju kineskih bubica – koje nisu dobre kao nokijine – ali daju šansu i siromašnim studentima da se izjednače sa onima koji mogu da kupe celu diplomu…

***

Naš mentalitet je takav da nam sve smeta. Pogledajte samo naslov: Kod Obrenovca put otvoren, a radovi traju. Dakle, ne valja kad se radi i vozi! Kritičarima smeta i prizor sa neke trase gde grupica radnika naslonjena na lopate drži pivske flaše. Dakle, ne valja – ni kad se radi i pije!…

Očito je da je rad ono što iritira, i zato pametni ljudi isključivo – piju i voze…

***

U Danskoj će ove godine biti rođeno oko 15 odsto više beba, što se delom pripisuje i nizu pomalo bizarnih kampanja u kojima se parovi podstiču na roditeljstvo. Takva je i kampanja grada Kopenhagena, da je ublaženo prevedemo kao … Volite se, za Dansku

Nešto slično, valjalo bi probati i kod nas, naravno uz malo patriotskih emocija… Dakle, Volite se za Srbiju, kao što se i njoj voli za vas…

3

(Foto: studomat.ba, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. jun – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Sećate li se dvojice niških studenata, Davida Ilića i Mihajla Savića, koji su prethodnih par meseci “na divlje” zarađivali za džeparac razvozeći biciklima sitnije pošiljke za sugrađane? Prestali su sa radom nakon što su prijavljeni inspekciji, gde im je rečeno da moraju da imaju dozvolu i da se registruju. Njihova ideja da za 100 dinara po Nišu prevoze pakete teške do 10 kg privukla je pažnju službenika iz Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, koji su to prijavili inspekciji. Postupajući po njihovoj predstavci, inspektor za poštanske usluge Ministarstva telekomunikacija pozvao je ove mladiće na razgovor. Objasnio im je da ako hoće da nastave sa radom, moraju da nabave kurirsku dozvolu i da se registruju. Budući da prema važećem cenovniku registrovanja ove delatnosti njima nije više nikako isplativo, čak ni na nulu ne dođe ovaj vid usluge koju su brojne Nišlije hvalile, obustavili su rad.
I vrapci na grani znaju da zakon mora da se poštuje, a prevedeno na svakodnevni jezik, mora se poštovati to da su pred njim jednaki svi koji nisu monopolisti ili strani investitori. Umesto ponuđenog rešenja, Davidu i Mihajlu samo je pročitan isečak iz zakona. Netačno je da ne može da se napravi fleksibilan zakon koji bi omogućio da ovakve akcije, i razne lokalne, kvartovske inicijative za lepši i lakši život okoline budu i pravno regularne.
Jedan profesor ekonomije im je predložio da se registruju kao preduzetnička radnja koja se bavi uslugama, što košta par hiljada dinara godišnje. Ali, samim tim, oni bi izgubili pravo da budu na budžetu, jer imaju radni odnos. Predložio je i da se, dok traje ova Godina preduzetništva, prijave za bespovratna sredstva ili konkurišu na neki od programa kao što je „Pokreni se za posao“. Pa oni su se već pokrenuli za posao!
Ako je sve koncipirano prema krupnim igračima, i ako njima svako slovo ide na korist, zar je toliki problem da se osmisli način da trud i dobra ideja mladih bude nešto što će njima na legalan i siguran način doneti džeparac? Ako sumnjate da su „kuriri“ nečega opasnijeg, proverite, inspektori. Ako samo radite svoj posao, radite ga u korist građana, zbog kojih i jeste tu, zbog kojih je i država tu. Onda ćemo i mi raditi u njenu korist.
Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

I sačuvaj nas od EŠ u Parizu – Poljubac kao zdrava navika – Menjam penziju za robiju

(KVAKA 202sreda, 8. jun 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Kada čujete kakve sve mere u Francuskoj preduzimaju pred evropsko fudbalsko prvenstvo, i čega se sve boje – tek onda shvatite kakvu smo sreću imali što naši fudbaleri ne idu tamo…

A ne bi bilo fer ni prema siromašnim navijačima koji kolima starijim od 20 godina ne smeju ni da privire u Pariz…

***

Mediji u rubrikama život, životni stil – vole da podsete na jednu nemačku istraživanje od pre 30-ak godina koje kaže da muškarci koji poljube ženu kada polaze na posao – žive dosta duže…

Zato i oni koji ne veruju, ili im ovo teško pada – treba da zažmure, jer pet godina (koliko obećava studija) nije malo… Za žene, i one bez posla – još nema pouzdanih rezultata…

***

Amerikanac Bob Gordon koji je pre gotovo pola veka pobegao sa robije uhvaćen je ovih dana kada je predao zahtev za penziju…

U Americi ovaj postupak deluje naivno, a u Srbiji čudno: jer bi ovdašnji vršanjaci najčešće svoju penziju trampili za njegovu robiju…

2

 

(Foto: thenextfamily.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. jun -Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

169. crtica – trkačica

Nedelja je pravi dan za džoging, ali ponekada vas i na trčanju čeka iznenađenje – mene je tako u nedelju čekalo iznenađenje kada je iznenada, ispred mene, istrčala gola devojka! Morate priznati da ne srećete baš svaki dan ljude koji su odlučili da tako pobede nedeljnu sparinu!

I, šta sam ja tu odmah primetio. Sem da devojka nema ništa na sebi. Pa to da je uredno nosila flašicu sa vodom, što pokazuje da je ipak reč o nekome ko zna šta da radi, a i da je imala sasvim dobar tempo od 5 minuta i 30 sekundi po kilometru!

Brojni biciklisti, koji su joj išli u susret su se, uglavnom okretali, neki su se smejali, par njih ju je i snimilo. No, bilo je i onih koji su prošli kao da se ama baš ništa neobično ne dešava. Moguće, ako je to čest način da se stigne do nudističke plaže na obližnjoj Adi.

Gole trkačice nisu, doduše, neuobičajena pojava. Na internetu ćete lako pronaći snimak devojke koja je gola trčala na stadionu nakon izgubljene opklade, ili jedne gole dame koja je trčala ulicama Londona u jednoj kišnoj noći. Priča ove beogradske trkčaice za sada ostaje misterija.

1

(Foto: www.runsociety.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. jun – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Slušajući kako mladi stručnjaci za marketing pričaju o Srbiji i njenim lepotama, netaknutoj prirodi, pametnim ljudima, svetski čuvenim proizvodima, pomislih – tako zvuči jedan patriota! Jer, šta je drugo patriotizam, nego ljubav prema prostoru na kom si rođen/odrastao/gde se osećaš kao kod kuće, gde su tvoja porodica, dragi ljudi, istorija, jezik, navike i običaji, udobno smešteni. Doduše, oni su više zvučali zaljubljeno u ideal kome Srbija može da teži, nego što su je zaista oberučke prigrlili, takvu nesavršenu, kakva i jeste. Pričali su o prirodi kakve nema svuda u Evropi. Nezagađenim predelima, o zaštićenim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima sa geografskim poreklom – leskovački ajvar, užička pršuta, sremski kulen, rtanjski čaj, homoljski med, somborski sir, ečanski šaran i zlatarski sir… Na listi zaštićenih su i fruškogorski lipov med, sjenička jagnjetina, pirotsko meso, valjevski duvan-čvarci, futoški kupus, ariljska malina.
Sve ovo su lepe karakteristike spoja prirode i veštih ruku stanovnika te naše „prve dame“, majčice Srbije. Ali, dok god nam po ulicama leti više plastičnih kesa nego vrabaca, neću biti uverena da imamo netaknutu prirodu, niti da smo dovoljno svesni šta je tačno identitet države koji prikazujemo drugima, na velikom planu. Prodajemo i sejemo znanje i umeće po svetu, makar koliko i suvenire sejemo po džepovima stranih turista. Svako ponese deo Srbije sa sobom. A ono što nama ostane, to je slika, što bi rekli eksperti, imidž, koji smo sebi stvorili. Ako nam se ne sviđa, treba naoštriti olovku za novu skicu.
Dobro jutro!

1

(Foto: mapio.net, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Sredićemo Farane – Sv. Petar iz novčanika – Medeni potoci – Baba-dilerka

(KVAKA 202četvrtak, 2. jun 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Da kucnemo u drvo, krenulo nam je i sa fudbalom… Ovo je bio samo uvod u ono što će jednom da snađe i Farska ostrva!

***

Ima tako divnih ponuda za odmor: najlepše plaže nisu daleko! izaberite svoj deo raja!..

Nažalost, postoji i onaj deo ispisan sitnim slovima: zabranjen ulazak u rajsku zonu licima sa vaučerom u novčaniku! U potpisu: Sveti Petar

***

Ostavimo po strani šta pričaju pčelari, ali je fakat da se posle svakih izbora u Beogradu pojave silni rojevi pčela… Najbolji znak da će uskoro da poteče onaj toliko obećavani med. Naše je samo da izaberemo: da li da ližemo odmah, ili da sačekamo da stigne i obećano mleko…

1

***

Agencijski naslov Starica od 75 godina prodaje marihuanu prosto vrvi od stereotipa. Jer se njime sugeriše: da je osoba u tim godinama poslovno nesposobna; da ženski rod ne bi trebalo da se bavi muškim poslovima; da njena generacija ne zna za lekovita svojstva marihuane; i da će nam, zbog penzionerske pohlepe, mladi dileri – kao i mladi lekari – otići u inostranstvo…

 

(Foto: ucanr.edu, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Kučeća gledanost – Aps zbog neopravdanih – Manjak ljudi, višak funkcionera

(KVAKA 202četvrtak, 26. maj 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Bečki veterinarski fakultet nizom testova pokazao je da psi odlično razlikuju raspoloženje osobe čiji prikaz vide na ekranu. I, naravno – više vole prijatne ljude…

Možda je ovo i razlog zašto televizijski emiteri nikad ne prikazuju rezultate gledanosti među kučićima. Jer na televiziji uglavnom i gostuju baš oni od čijih faca kučići beže…

***

U francuskom gradiću Valensijenu, majka osnovca koji je imao veliki broj izostanaka osuđena je na kaznu zatvora – doduše uslovno – jer mu je nabavljala lažna opravdanja…

Velika je sreća da u našoj državi nemamo ovako nehumane zakone, inače pola naše dece ne bi išlo u školu jer bi oni morali da vode brigu o ćaletu zato što je keva u zatvoru…

***

Ako je Agencija za borbu protiv korupcije u pravu, u državi ima blizu 30 hiljada funkcionera. To je ona ista brojka koja predstavlja godišnje umanjenje stanovnika u Srbiji…

Dakle, taman koliko nam fali ljudi toliko imamo funkcionera…

1

(Foto: www.fastcocreate.com, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar