Ustanak (5. decembar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Vitezovi prosečnog stola

Sve je u Beogradu, a verovatno i u nekom od gradova gde ste vi sada, upakovano u lepu i bajnu predprazničnu euforiju, koja se tek odmotava iz šljokičastog klupka. Pod okriljem okićenog glavnog grada, čiji trgovi, bulevari i široke najpoznatije ulice, pomalo eklektičnog stila nepokolebljivo privlače šetače sa raznih strana, nije baš sve tako bajkovito. Na društvenim mrežama objavljen je snimak na kojem se vide dvojica mladića koji su učinili nešto dobro za svoj grad. Oni su uzeli metlu i đubrovnik i očistili đubre koje se nagomilalo oko kontejnera ispod Brankovog mosta u Beogradu. Nisu ovi naši momci junaci, već građani kojima radi svest. Treba nam lepih vesti kao vode pustinji, to je tačno. A da li je dobro što smo društvo koje na pijedestal plemenitih vesti stavlja jedno, svakako hvale vredno, ali prosto – čišćenje đubreta? Hvalimo nešto što bi zapravo, trebalo da je podrazumevano i nešto o čemu ne treba previše ni da se razmišlja, a to jeste čistoća okoline. Kao deca koja sa noše, uz preeuforično tetošenje roditelja i familije, prelaze na wc školjku, što danas često biva ispraćeno i ponosnim Fejsbuk statusima. Nek se slavi i hvali, nije bitno šta i zašto! Pa i vi ne dobijete odlikovanje prosto jer dođete na vreme na posao svakog dana, zar ne? Ipak, funkcionisanje gradskih organa je definisano pravilima i zakonskim aktima, pa je to jedno od osnovnih zaduženja „Gradske čistoće“, da prazni kontejnere. Negde sam čula kako je jedan od simptoma propasti dotadašnjeg sistema zapravo baš hvaljenje prosečnosti. Surovo zvuči, ali medalja za „učestvovanje na takmičenju“, zapravo i ništa ne znači. Treba iz sebe da izvlačimo dobrotu, razum, talente, i to je ono što je, kroz svoje ostvarivanje, hvale vredno. I jesu dobri momci koji su počistili oko kontejnera, to nije sporno. Nije u pitanju cinizam, već želja da makaze i svilene vrpce ne budu obavezan asesoar kod svečanog puštanja semafora u rad. Estradno razmišljanje ostavimo za estradu. A mi – žvake i pikavce u kante! Ajde, ajde, to je normalno, neće vas pohvaliti prolaznik svaki put, kao onda kada smo naučili pravilno da prelazimo ulicu, bilo je, „Bravo!“, ali nakon 30 godina, pa nema smisla.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (2. decembar – Crtica)

piše: Kruna Pitarić

 
Burazerska država

Kada bi se delila Zlatna malina za najgoru kompaniju u Srbiji, “Jura” bi sigurno bila nominovana. O domaćim fabrikama i firmama gubitašima da i ne pričamo. I sve to ako bi glasala javnost, a ne oni koji grle investitore čim pređu granicu, i tako zagrljene ih drže da baš ne vide najbolje naše zakone i poreske “otežice”. Prepričava se sa gorčinom slučaj radnice “Jure”, samohrane majke obolele od karcinoma, kojoj ugovor na određeno vreme nije produžen nakon bolovanja. Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ zatražili su da premijer i Ministarstvo rada zaštite radnicu Violetu Petrović, pa su joj ponudili i besplatnu pravnu pomoć. Teška situacija, a svako bi odmah rekao, mora neko da reaguje! I mi šta ćemo, odmah pitamo prvog čoveka države, onako, burazerski. Ali, što ne pitamo Zakon? Zašto zakon ne štiti radnike zaposlene na određeno vreme? Zašto je moguće izigravati slovo na papiru, kao da se igramo onog dečijeg “kamen, papir, makaze”, pa se seče i prekraja kako kome za šta odgovara? Pitanje pojedinca nije nešto što država treba svaki put da rešava kada se javnost sažali, nego da ponudi fer inspekcije rada, da ne pravi malverzacije sa subvencijama strancima, da Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje više od krajnje formalnih uslova i pomoći kod traženja posla i usavršavanja, da čovek, na svakom poslu, oseća da ga tretiraju sa iole dostojanstva.
Koliko god to mi u ovom slučaju otpuštene radnice “Jure” želeli – ne može se zakon menjati izjavom sindikata, pa to pravdati humanošću ili čim drugim. Bolestan čovek bez posla ima pravo na zaštitu preko biroa za nezaposlene. Ali, sve to, kada bismo bili u državi koja zakone primenjuje u interesu onih zbog kojih i postoji. Do tada, lajemo i lajemo i lajemo na nju, ne jer želimo sledeći obrok, već uslove da ga sami obezbedimo svakog dana.
Dobro jutro!

1

(Foto: Justitia, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (1. decembar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

Konfučijanska crtica

Ova jesen kao da nosi sa sobom i neke bizarne momente. Među njima su i krađe. Nisu krađe same po sebi bizarne koliko to šta se krade. Kao što verovatno znate, na tek otvorenom auto-putu Ljig-Preljina ukradena je ograda u dužini od 2 km i poklopci šahtova, ukradene su i kašike iz jednog vrtića u Leskovcu, pa onda i jedna bista u sred Beograda. Posebno je čudno što je reč o bisti Konfučija koja „nije ni postavljena“. Sad ste zbunjeni, verovatno…

No, iako gradske vlasti do juče nisu bile sigurne da li je pomenuti spomenik uopšte postavljen na još nedovršenom trgu srpsko-kineskog prijateljstva na Novom Beogradu, ispostavilo se da jeste, ali da je dobio noge, baš pre neki dan. Ko je odlučio da se „časti“ likom jednog od najvećih mislilaca svih vremena izvajanim u bronzi? Da li je taj neko smatrao da je kulturno uzdizanje bukvalno dizanje biste sa njenog postolja? Da li će se sažaliti pre nego što odluči da je pretopi te je za koji dan nađemo negde u grmlju na obodu grada? Ko zna…

Dešavaju se takve stvari u poslednje vreme. I to da se spomenici kradu i to da se posle nađu negde „zatureni“, očigledno nakon procene da na njima baš i nije neka zarada. Nego, pitam se kako će Kinezi reagovati na sve ovo?

Dobro jutro.

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Magična udarna rupa – Minhauzen se kandiduje – Lopov pravi gasovod

(KVAKA 202četvrtak, 1. decembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Japanci su u gradu Fukuoki rupu prečnika 30 metara zakrpili za dva dana, medjutim, popravljeni kolovoz je brzo počeo da tone…

Domaći putari sad trijumfalno odmahuju rukom, jer je to stvar magije i veštine, a ne mehanike. Dakle, rupa treba da odleži najmanje deset meseci, da je obidje deset ekipa i da na kraju deset poslovodja gleda u radnika dok sipa asfalt lopatom – da bi tek tada duhovi prihvatili kao žrtvu onih deset otkinutih točkova…

***

U časopisu Neurosajans naučnici objašnjavaju da prilikom laganja deo mozga, amigdala, izaziva nelagodu. Medjutim, što češće lažemo, naše reakcije postaju sve slabije, i postepeno prelaze u zavisnost… Koja se u najtežim slučajevima završi kandidaturom…

***

Izgleda da će se lopovi koji kradu metal izvući i po novom krivičnom zakonu. Džaba strani primeri da se ova dela oštro kažnjavu. Naravno, bilo bi previše da kao Švedjani ovakve lopove šaljemo i kod psihijatra…

Jer bi naš sud morao da uvaži stav odbrane da je optuženi ukrao gvozdeni most zato što je uobrazio da je to kavez; da je bronzanu heroinu odneo jer je u njoj video majčinsku figuru koja će da ga podoji; a od bakarnog lima sa crkve hteo je da napravi gasovod do Rusije, kad je već omanuo Južni tok…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (30. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Malo, malo, pa država kriva. Nije, nego. Iskreno, kriva je u mnogo slučajeva gde se umešala da reši probleme. Iskustvo je pokazalo da gde god država ukrupnjava, integriše, sređuje, rešava u stvari dobijamo muziku pleh orkestra koji svira Baha, na primer. Sve je po zakonu, sve je lepo zamišljeno, ali u praksi škripi. Pojma nisam imao da se u apotekama ne može da pronađe lek koji smiruje stomak. Navodno, nisu prošli tenderi, pa proizvođač nije isporučio dovoljne količine, ili nije imao dovoljno sirovine, a država je sve svoje obaveze isplatila i očekuje se da taj neki lek bude dostupan tek krajem januara iduće godine. Država nije mislila na to da se stomačni grip pojavljuje tokom cele godine, a nekako najviše u jesen kad dođe do naglog zahlađenja. E, to vam je ta pleh muzika. S druge strane, država nam mnogo uzima, od akciza, poreza na plate, osiguranja koječega, čišćenje obala i rečnih korita, prenos struje kroz distributivni sistem EPS-a i šta sve ne. A tamo neke „nerazvijene“ zemlje u Evropi su, kako mi javlja jedan prijatelj, odlučile da pozdrave jedan par iz naših krajeva, tačnije iz Homolja. Taj par je u Malom Crnuću sklopio brak i odselio u Evropu na privremeni rad. Pre neki dan, nepoznati čovek, kurir, zazvonio je na njihova vrata i predao bocu šampanjca i čestitku nemačke opštine uz najlepše želje povodom jubileja – pedeset godina braka. I, šta reći? Pedantni Nemci negde su zabeležili podatak o venčanju svojih privremenih građana u srpskoj varoši pre pola veka, i setili se da pozdrave jubilarce. Iz homoljske opštine koja ih je venčala, dobili su opomenu za porez. Da se ne opuštaju na zlatnoj svadbi pa potroše sve pare.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (29. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Eh, ta stara vremena. Da je kao što nije, danas bi se odmarali. U stvari, bili bi na selu gde bi se, na današnji dan, u ta stara vremena, organizovao – svinjokolj. Cvrčali bi čvarci, ogromna trbušina bi izbacivala crevca i druge iznutrice, deca bi poskakivala po blatu, a stariji bi nalivali pljoske sa šljivom pored velike vatre naložene na sred dvorišta. Na televiziji bi išli domaći ratni filmovi, na radiju koračnice i vatreni politički govori, a gradovi i sela okićeni trobojkama sa petokrakom. Deklarativno, svi bi se zaklinjali Partiji i drugu Titu na vernost i koračanje pravim putem, dok bi krajičkom oka vrebali da li se prža dobro upržila i da li su čvarci dobro isceđeni. Na pumpama ne bi bilo goriva, u rafovima deterdženta i kafe, ali tekstilna industrija bi odavno već sašila i isporučila dovoljan broj titovki i crvenih marama za pionire. Posle spojenih nekoliko dana odmaranja svet se vraćao svojim obavezama, prvog bi stigla plata i sve što miče, upadalo bi u novogodišnju histeriju. Danas nema više od par stotina ljudi koji će se setiti tog čuvenog 29. novembra, Jajca i AVNOJ-a, i to samo iz ideoloških razloga, a ovi ostali mogu samo da maštaju o vremenima za koja znamo da su otišla a da za sobom nisu ostavila ništa drugo do uspomena na nešto danas nedohvatljivo i nestvarno. Međutim, najmlađi koji nose sećanja na ta vremena, sada imaju pedeset godina. Malo da se kaže, kasno je za nas, a mnogo da bi se planirala dugoročna svetla budućnost. A ona nam se nešto u poslednjim decenijama ne da.

Dobro jutro!

0

(Foto: www.nspm.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (28. novembar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

„Brzi“ novčanici

U autobus ulazi stariji čovek i prosi. „Pomozite deki. Dajte neki dinar. Za hleba. Za lekove. Deka je srčani bolesnik“, ponavlja prosjak sa štapom svoju mantru.

Autobus poluprazan. Svoju turu prosjak sa štapom je započeo iz prednjeg dela autobusa. Zadržao se tu pola minuta. Niko mu ništa ne daje, on se okreće i kreće ka sredini autobusa, ponavljajući svoje reči.

I onda se dešava interesantna stvar. Nekoliko žena iz prednjeg dela autobusa otvara svoje novčanike, vadi pare… Ali deka-je-srčani-bolesnik je već na drugom kraju vozila. Živahno obilazi autobus, ne gleda šta mu se dešava iza leđa. Žene, sa novčanicama u rukama, ostaju na svojim sedištima. Kao da čekaju da kupe kartu.

Autobus se zaustavlja, prosjak sa štapom izlazi. Da sačeka novi autobus. Žene vraćaju novčanice u novčanike.

Dakle – ili je deka bio suviše brz, ili su žene dobrog srca bile… malo spore. Možda će više sreće imati pri narednim susretom sa njim.

1

(Foto: aie-guild.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (28. novembar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Kombi preko zakonskih bombi

Koliko vas ima nekog u porodici ili među poznanicima, ko je otišao da radi u inostranstvo? I ja isto. Samo oni znaju koliko to ume da bude teško, stresno, koliko su uplašeni kada prvi put idu u nepoznato, na sasvim neznanu adresu ljudi koje nikada nisu videli. Ali, besparica uz želju da se popravi ta situacija, jeste ono što je uvek motiv. Lakše je kada bar ne mora da se razmišlja i o riziku da ako se putuje tamo autobusom, taksista opelješi za vožnju do adrese.

Do sada su ljudi najčešće išli kombi prevozom u evropske gradove da rade. Pokupi vas od kuće, preveze na željenu adresu. Kako je predviđeno novim Zakonom o prevozu putnika, koji je još prošle godine usvojen, a stupa na snagu za manje od tri meseca, sledećeg februara to se potpuno ukida.

Poslovno udruženje prevoznika pozdravlja te propise, dok se u agencijama koje korisnicima nude uslugu putovanja od vrata do vrata nadaju da će se nadležni ipak predomisliti. I jedna i druga strana imaju svoje argumente, a svi za svoje smatraju da su „jači“. Činjenica je da ni do sada kombi-prevoz putnika u vozilima koja imaju do devet sedišta nije bio legalan, ali su inspekcije gledale kroz prste. Najveći gubitnici su ipak putnici. Nadležni pravdaju odluku, da će tako suzbiti sivu ekonomiju, ali znamo već iz naše duge istorije menjanja zakona, da kada smo priterani u ćošak, izmigoljimo se nekako. Ali, zašto mora tako?

Iz mog iskustva, autobuski prevoznici su bezobrazni, manje-više svi. Cena nikako ne priliči usluzi, a porez nije opravdanje, jer cena drastično varira od jednog prevoznika do drugog. Sam po sebi, autobus je neudoban, pa još i često prljav, često sa preteranom ili nedostajućom klimatizacijom, a ako se neko od putnika usudi da uputi kritiku, dobije: „Šta o’š, ajde, to je još sat dva, nisi siš’o s dvora“ odgovor. Oporezujte, legalizujte, ne ukidajte. Izbor putovanja je nešto što majke sa decom, stariji, bolesni, oni sa mnogo prtljaga, oni uplašeni od novog mesta, treba da imaju. To što ni Evropa nema to, ne znači da je Evropa najpametnija na svetu. Mi nemamo metro, pa nismo ni mi onda nešto pametni. Oporezujte razumno, legalizujte, ne ukidajte; šaljite poštene inspekcije i velikim prevoznicima, dogovorite normalnu cenu karte, dajte ljudima izbor. Jer u ovom trenutku, možda neki vozač kombija nakon duge i naporne ture razvoženja jedva drži oči otvorene. Nije rešenje da ostane sasvim bez posla. Samo malo logike i razumevanja.

Dobro jutro!

1

(Foto: Prvi Magazin, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. novembar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Šta je „zabava“? 
Šta je zajedničko sledećim novinskim naslovima?

– Argentinski ljubičasti i roze krompir sa juga Srbije
– Tužna ispovest Ešli Džad: Bila sam žrtva zlostvljanja i incesta
– Ujele ga zmije otrovnice dva puta za tri dana
– Kad napaljena baba siluje Crnogorca, Srbina i Hrvata
– Matematičar izračunao šansu da nestanemo već 2017.
– Lansiran najmoderniji meteorološki satelit

Dok vi razmišljate, odmah da vam kažem da zapravo i nije bitno da otkrijete logiku, jer je zapravo – nema. Tačnije, ovi naslovi su pokupljeni sa jednog internet sajta koji se bavi prenošenjem vesti sa raznih izvora, a jedino što im je zajedničko je da su bile okupljene pod zajedničkim imenom: „zabava“.

Pretpostavljam da je nekom „zabavno“ da čita kako su nekog nesretnika izujedale zmije, ali teško da ima ičeg zabavnog u ljubičastom krompiru i metorološkom satelitu, a ispovest Ešli Džad da i ne spominjemo.

Ne radi se ovde ni o kakvom „ludilu“ urednika, već, po svojoj prilici, nesavršenosti sistema dotičnog njuz-agregatora. Taj sajt, kao i mnogi drugi koji se bave prikupljanjem vesti, preuzimaju ih sa sajtova raznih novina, i ostalih izvora informisanja, te tako i formiraju „sport“, „politiku“, „kulturu“ i druge zbirne stranice. Možete pretpostaviti da u „zabavi“ dominiraju vesti sa estrade, pa je time još veći šok kada između vesti tipa: „Implanti za grudi nisu smetnja u policijskom radu“ i „Evo šta on zaista misli o vašem nagom telu“, naiđete na vest koja definitivno ne pripada tu. Nema, moraće programeri još malo da porade kako odvojiti „žito od kukolja“. Ako već hoće da imaju „zabavu“ na svojoj stranici.

1                                                      (Papazjanija)

(Foto: www.jukuu.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Kolubarin dim – Pušenje bez optimizma – Zec u šahtu

(KVAKA 202 – sreda, 23. novembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Ruski inženjeri razvijaju metodu kojom se iz tone sagorelog uglja – filtriranjem dima – dobije oko gram zlata…

Za nas ovo nije nikakvo otkriće jer je poznato da su naši eksperti odavno hvatali zlatni dim iz Kolubare, a da pritom niko nije mogao da uhvati njih…

***

Čudno, ali izgleda da je pesimizam loš, posebno po zdravlje srčanih bolesnika… Barem tako tvrde finski medicinari… I još dodaju – da pesimizam zajedno sa dijabetesom, hipertenzijom ili pušenjem može biti katastrofalna kombinacija…

Dakle, nije naš najveći problem što smo nacija koja mnogo puši, nego što to radimo bez optimizma…

***

Ne treba dizati galamu zbog kradje ograde na trasi Ljig – Preljina, nego uz putarinu naplaćivati i taksu za safari… Plus, cena za svakog sustignutog zeca, i obavezno osiguranje od ujeda besne lisice, i propadanja u šaht bez poklopca…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (23. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić
Posle pobede Trampa u Americi, vaskrsle su mnoge teorije o tome kako će Srbiji da svane. Od kako je Hilari izgubila, čuje se na sve strane mnogo toga što je u vezi sa nama i Trampom. Između ostalog, pronađena je baka koja je radila kao dadilja u njegovoj porodici pa smo, eto, našli vezu kod predsednika, da jednom i Amerika stane na našu stranu. Naša strana podrazumeva pravdu i istinu po kojoj smo samo mi u pravu i samo što nije poteklo mleko Savom a med Dunavom. Pravoslavlje kao adut ističu samozvani analitičari budeći uspavanu naciju da još ništa nije gotovo. Tek nas čeka zadovoljenje vaskolike pravde. Namigivanje i očijukanje raznih vidovnjaka, prognostičara ili analitičara ne ispira nam ipak gorak ukus u ustima. Svaki dobronamerni građanin ove zemlje koji je preživeo godine raspleta, mraka i bezumlja, dobro se seća šta je sve ova nacija popila od šarenih pilula. Sećamo se deda Miloja koji nam je obećavao da ćemo izaći na obale Jadrana i Egeja, pa vidovitih Kleopatri i Zorki, ili Ljubiša uz čije prognoze nam je svakodnevno aplicirana doza optimizma bez pokrića dok nam je mladost za to vreme bežala u beli svet od rata i bede. I šta? Na kraju smo ipak ostali šupljeg nosa do očiju bez nade, ponosa i dostojanstva. Rezultat razgovora Trampa sa svetskim liderima donosi otrežnjenje: Spoljna politika Amerike se neće bitno menjati, pa vi Srbi, nadajte se brdima, dolinama, zlatu, nafti, teritorijama – i niko vam to nema nameru da zabrani. Ali, nemojte da bude da vam nismo rekli. Ako vam je tako lepo, živite u epskim pesmama koje ste sami izmišljali, konstruišite teorije zavere i namere i za svaki slučaj ipak zasucite rukave. Neko mora da radi dok prognostičari mlate po medijima, jer oni ipak to ne rade uzalud. Rade za svoj napaćeni narod koji će na kraju sve to ponaTrampiti.

Dobro jutro!

1

(Foto: Vukajlija, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Nasilje je zavladalo Srbijom, ako redovno pratite javne medije. Takav zaključak se lako izvodi posle bar jedne odgledane emisije na temu nasilja. Uglavnom, govore žene koje su muževi nasilnici zlostavljali na najstravičnije načine. Tu su i predstavnici nevladinog i nadležnog vladinog sektora koji govore o odlučnim merama koje treba preduzeti da se nasilje dovede pod kontrolu. Ne znam šta to znači, „pod kontrolu“. Voleo bih da ga ne uopšte ne bude. A opet, ima ga. I to ne samo prema ženama deci i starcima. Ima ga svuda oko nas. Čega god da se dohvatimo, na koju god stranu pogledamo – vidimo nasilje. Na primer, nasilje je i kada starac od osamdeset godina stoji u prevozu, a mališa od 14 godina nezainteresovano zuri u mobilni i neće da ustupi mesto. Nasilje je i kada nam umesto trista upakuju 380 grama mlevenog, skupog i bajatog mesa. Nasilje je i kada nam skinu od plate jer im se može, ili nam isplata zarade kasni a banka neprestano pomoću takozvanih uterivača dugova uznemirava i preti svaki dan. Nasilje je i kada džip proleti na crveno i niko ga ne dira čak i kad se nepropisno parkira jer mu se može. Nasilje je i kada profesor uporno obara studenta jer mu je nesimpatičan, pesnik plaća reket da bi objavio svoje stihove, a nazovi pevačice i manekenke javno siluju javnost urličući i svlačećeći se sa tv ekrana. Nasilje je i tri tačke, koje dodajem na ova nabrajanja, a prestavljaju da se sve nastavlja bez nade da će uskoro biti okončano. I, šta sad da radimo? Neki kažu, sve je to stiglo sa strane, nekad je bilo bolje. Pa zašto ne može da bude kao nekad, pitam se? Nemam odgovor jer prepoznajem u sebi nasilnika koji nasilje oko sebe ne pokušava da suzbije, jer je usamljen i ravnodušan. Kakav je slučaj sa vama? Da li ste bolji od mene? Dobro jutro.

1

(Foto: ec.europa.eu, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Nerentabilna bajka – Zevajte pažljivo – Ukus mesa iz 82.

 

(KVAKA 202utorak, 22. novembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Kad ministarstvo rada usvoji spisak poslova koje deca ne smeju da obavljaju, priča iz slikovnice o dedi i repi postaće politički nekorektna…

Dakle, iz živog lanca koji cima repu sada odlazi i unuka, a već su uklonili psa i mačku zbog zlostavljanja ljubimaca. Miš je nepouzdan, a baba i deda po prirodi stvari ne mogu sami ništa da urade s repom… pa slikovnicu kao nerentabilnu treba prodati u sekundarne sirovine…

***

Ako nauka kaže da je svrha zevanja rashladjivanje mozga koji se pregrejao ili previše naprezao, onda se nemojte ljutiti: jer su vas najpažljivije slušali baš oni koji su najviše zevali, osim ako im nije crko termostat na hladnjaku…

***

Ako iz Bara ipak stigne to dugo najavljivano meso iz 82., biće zanimljive reakcije potrošačkih grupa: za jugonostalgičare ovo će biti još jedan dokaz da je sve iz tog vremena bolje od ovoga danas; za seksiste nema dileme da je meso u tim godinama najbolje; a nacionalno orijentisani potrošači – da nije ni prineti domaćoj svinjetini sa trihinelom…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. novembar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 

CRTICA ZA RAZMIŠLJANJE

Ko kaže da se o našim običajima i naravima ne može učiti iz svakodnevnih situacija? Vožnja u autobusu, čekanje u raznoraznim redovima i čekaonicama mogu biti zanimljivi za razmišljanje ili tema za pisanje. Evo jednog primera. Dok desetinama minuta čekate u pošti, hoćete-nećete, ne možete da isključite svoja čula. Tako pre neki dan, dok svi stojimo u onom dugačkom redu za plaćanje, zavidljivo posmatramo drugi, malecki red, u kome se čekaju prispele pošiljke. U njemu stoji tek jedna srećnica, dok je druga već završila i polako se odvaja od šaltera. I dok sledeća devojka koja je došla na red samouvereno pruža parče papira kroz šalter, pojavljuje se mladić i srdačno pozdravlja (takođe mladu) poštansku službenicu. Njoj se osmeh razvlači od uva do uva, i počinje razgovor sa njim. Cedulju, koju je već primila i počela da rešava, ostavlja pored tastature, ustaje, uzima njegov papir i sprema se da mu uruči to po šta je došao.

Pa dobro“, progovori u nekom trenutku nezadovoljna devojka ispred šaltera „je l’to u redu?“, i počinje da obrazlaže zašto službenica u sred posla s njom, započinje rad s novom strankom. Službenica mrmlja neko opravdanje, ali devojka na to odbrusi da i ona radi sa strankama, pa opet nikoga ne pušta preko reda. Snalažljivi momak, međutim iskoristi tu repliku i reče kako je sasvim normalno i ljudski da se da prednost nekome ko vam je poznat i drag, što ona sigurno zna ako već i sama radi sa strankama. Ostali koji ovo posmatraju, u mom redu za plaćanje, počinju da se tiho smeju i komentarišu…

I stvarno je bilo smešno i neubedljivo opravdanje momka, koji je tako grubo primljen preko reda, ali je ipak ubio dve muve jednim udarcem: ispao je džentlmen jer je pokušao da odbrani simpatiju, a usput je izjavio nešto što do tada verovatno nikada i nije. No, ostaje ono čuveno, za Srbiju uvek aktuelno, pitanje „zašto preko tuđih leđa?“.

Dobro jutro.

People Waiting In Line

(Foto: Језикофил, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (18. novembar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Duh sportskog duha

Protekle nedelje, napadač Bajerna Tomas Miler, nakon utakmice sa San Marinom, koji su ubedljivo pobedili 8:0, dao je, prema mišljenju mnogih, pomalo bahatu izjavu. Miler je nakon pobede rekao da nema smisla da se igraju takve utakmice jer „svetski šampion ne bi trebalo da gubi vreme sa takvim protivnicima“. Zbog Milerove izjave reagovao je portparol Fudbalskog saveza San Marina Alen Gasperoni koji je u deset tačaka objasnio Mileru smisao igranja te utakmice. Sem što mu je objasnio da od toga profitira fudbalska federacija zbog prava TV prenosa, da se o San Marinu piše i priča, ukazao je i na lepotu sportskog duha koji je, iako su poraženi, makar malo postojao kod njihovih građana i navijača. Gasperoni se čak, neko bi mu i zamerio, dotakao nemačke „ružne prošlosti“ iz prve polovine XX veka, ali i toga što, „nose bele čarape na sandale“.
Tek nakon što se pogleda ko i kako vodi velike fudbalske saveze, poput FIFE, gde je samo kao višnja na vrhu kupa, ne fudbalskog, niti slatkog od vanile, već onog od proneverenih para i korupcije, priča o nekadašnjem članu izvršnog odbora Čaku Blejzeru. Socijalni status mu je dozvoljavao da, kao poznati ekscentrik, iznajmljuje za 6.000 dolara mesečno apartman u Njujorku – samo za svoje ljubimce mačke! Pročitah odličan komentar na ovu vest: Miler je u ovom trenutku bio oličenje modernog fudbala: sporta bez duše. Nekada se fudbal igrao da bi bogataši i sirotinja bili isti makar na tih 90 minuta, da pruži priliku svakome ko voli ovu igru da izađe na travu i pokaže šta zna, da i potlačeni i zgaženi budu u situaciji da makar na taj jedan dan budu pobednici. Da svi, i oni na travi i oni na tribinama, makar na tih 90 minuta dopuste sebi da zaborave na neplaćene račune, na dugove, nemaštinu, glad i ratove i učine da lopta bude centar njihovog univerzuma, na makar tih 90 minuta. Fudbal je bio prilika da dva brata zajedno krenu na stadion, odvoje se pred ulazom, budu najljući protivnici dok se lopta kotrlja, a onda se zagrljeni vrate kući. U isto vreme je bio prilika da dva stranca budu zagrljeni u proslavi pogotka kao najbliži rod, stavljajući sve svoje razlike na stranu. Fudbal je bio prilika da se živi život.
Sada, visoki fudbal je onaj u kom se najmanje govori o samim utakmicama. I ove stavke odgovora Mileru, jesu generalizacija nemačkog naroda, koje treba uzeti sa rezervom. Međutim, reč je o časti u sportu. Nekadašnji trener Mančester Junajteda Aleks Ferguson bio je svojevremeno kritikovan što protiv, očigledno slabijih, timova na utakmicama manjeg značaja u prvu postavu stavlja najbolje igrače. On je uvek odgovarao, to je jer poštujem protivnika i igru. Poštuješ igru, poštuješ pravila, protivnika, sebe, saigrače. To je kao ispit na fakultetu. Nažalost, sport danas često pada na ispitu.
Dobro jutro!

1

(Foto: BayernForum.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ubio se 70 puta – Kad mi tata kupi pare – Izbori pre vanrednih

(KVAKA 202četvrtak, 17. novembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Sindikat policije protestuje zato što je apelacioni sud razbojnika F.R. oslobodio optužbi za pokušaj ubistva, iako je prilikom pljačke zlatare u Novom Pazaru ispalio 70 metaka i ranio vlasnika radnje, policajca i slučajnog prolaznika…

Revolt policije donekle može biti razumljiv, ali zdravom razumu mnogo logičnije deluje procena suda da je ovde reč o izuzetno drastičnom pokušaju samoubistva…

***

Prema zajedničkoj anketi nekoliko srpskih i hrvatskih sajtova, čak 70 odsto nezaposlenih Hrvata smatra da je za nalaženje posla potrebna veza. Ispitanici iz Srbije bili su daleko realniji: samo njih 40 posto misli da se posao dobija putem veze… ostali znaju da su od veza mnogo bitnije – pare…

***

Amerika se posle ovih izbora prvi put suočava sa psihičkim tegobama medju pristalicama poražene strane. Zato su njihovi mediji prepuni saveta kako preživeti izborni stres…

Nama ovakve vesti zaista deluju smešno… Jer su oni osetljiviji odlepili još posle prvih izbora. A zdrava ličnost se automatski upisuje u pobedničku stranku, ili pametno pritaji, znajući da će sledeći izbori sigurno biti pre vanrednih…

11

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (17. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Umemo li da maštamo? Da sanjamo? Da li smo zaboravili da se u samoći prepustimo mislima o tome gde bi i kako naš život mogao da izgleda? Izgleda da jesmo. Nema u Srbiji samoće. U malim stanovima tiska se nekoliko generacija, od dede do unuka, svi imaju neka svoja posla i uglavnom su bučni. Jedu galameći, spavaju i hrkanjem smetaju drugima, rade dok im šefovi galame nad glavom, voze psujući majmune, idiote, kretene i budale i… ko će još da mašta o lepšem mestu za život? Eto, to nije uspelo ni jednom Čehu koji je na granici između Srbije i Hrvatske napravio sopstvenu državu koju je nazvao „Liberland“. Ne sme ni da kroči na tih nekih sedam hektara koje je „zauzeo“ jer se ni Srbiji, ni Hrvatskoj, ne ustupa komadić zemlje koji često zbog toka Dunava menja vlasništvo. Svejedno, ako bi zamislili da je moguće napraviti svoj raj na zemlji kako bi to moglo da izgleda? Recimo, bez struje i vode teško da bi mogli da funkcionišemo. Postoje mini centrale, vodenice koje bi u isto vreme mogle da daju struju i čistu vodu. Nemamo internet, ništa zato. Dovoljno je da u blizini imamo par dobro informisanih komšinica i Gugl u tom slučaju gubi trku. Onda, televizija. Šta će nam televizija? Dovoljno je biti u braku. Sirotinjska zabava postaje način da se poboljša natalitet, samim tim i uveća broj stanovnika. Šta ćemo bez megamarketa? Ništa. Zasadimo malo povrća, zapatimo živinu, nabavimo prase i jednu ovcu, kozu ili kravu i polako. Biće i šargarepe i krompira, svežeg graška, boranije, celera, svinjetine i mleka. Kako ćemo bez automobila? Alat u ruke, konjska kola i jedno konjče i eto prevoza. Sve pobrojano je moguće ali u našim uslovima teško ostvarivo bez donacija i nevladinog sektora. Tu ima da zapnemo, sto odsto, ipak je ovo Srbija. Zna se šta Srbija zna o svima njima. Teško da ćemo ikada moći da zabodemo zastavu na taj vlastito osvojeni komad zemlje, proglasimo vladu, predsednika, formiramo parlament, stvorimo diplomatiju, vojsku, policiju, formiramo jaku nacionalnu valutu jer, ko će to sve da izdrži? Jedino onaj ko je sačuvao bar malo od lude glave u kojoj je kap normalnosti – da zamišlja šta bi bilo kad bi bilo pa čak i kad to nešto ne bi ni teoretski moglo da preživi i uspe. Ovo maštanje je bar lekovito za normalne. Mislim pritom na nas koji se predstavljamo normalnima.

Dobro jutro!

1

(Foto: Wallpapers, Backgrounds, Images, Art Photos., ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. novembar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Potraga za blagom

Da li znate ko je Milija Luković? Ne? Nema veze, ne znam ga ni ja – samo kao novinsku vest, i, možda, inspiraciju.

Nedelja jutro, na Adi Ciganliji treba da počne maraton u znak podrške osobama obolelim od dijabetesa. Hladno je, vetar duva, tako da niko ne obraća pažnju na čoveka koji šeta plažom sa čudnim štapom u ruci. Tačnije – detektorom za metal. Izgleda kao da treba da pronađe bezbedan put kroz minsko polje. Posmatram ga par minuta, ali sem ritmičkih pokreta levo-desno, ništa se ne dešava. Ja odlazim svojim trkačkim putem, on je nastavio da pročešljava Adu. I ne, to nije Milija Luković.

Milija Luković je Budvanin koji već deceniju i po, kada prođe turistička sezona, pročešljava plaže sa detektorom za metal. U potrazi za novčićima i zlatom. Sačeka da prođe sezona i da se plaže rasčiste, pa onda „lovi“ ono što je poispadalo turistima i kupačima. Kako je sam, svojevremeno, izjavio – najbolji ulov je bio 200 evra za jedan dan u novčićima, a dešavalo se da u zlatu zaradi i do hiljadu evra!

Ali, to je Budva. Koliko li su Beograđani bili „izdašni“, to je otkrio naš neimenovani junak priče. Kojem je, možda, Milija bio inspiracija kada je priču o njemu, pre par godina, prenela beogradska štampa. Nijedan dinar nije za bacanje, doduše, lakše je ako po plaži ispadaju evri u metalu. Po zvaničnom kurusu – 123 puta lakše.

1

(Foto: Today I Found Out, ilustracija)

 

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (15. novembar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

Rasvetljena crtica

Beograd je jedan od prvih gradova u Evropi koji je okitio svoje ulice novogodišnjom rasvetom. Kićenje je počelo krajem oktobra, a prva dekorativna rasveta uključena je 1. novembra. Tako će, kažu, Beograd među prvima privući turiste pred novogodišnje praznike. A građani prestonice Srbije, ni krivi ni dužni, dva meseca pred Novu godinu postadoše zakićeni i to pre onih u Evropi gde se zbog katoličkog Božić ranije ukrašavaju gradovi u odnosu na nas kojima je Božić u januaru. E, sad smo im doakali…

No, kod nas se već osećaju neke posledice ove promene. Prvo smo se početkom novembra, tokom još uvek toplih dana zakasnelog miholjskog leta, „smrzavali“ pri pogledu na ukrašene ulice, na Deda Mrazove od led lampica, irvase, sanke i zvončiće koji podsećaju na pozni decembar. A onda je problem podignut na viši nivo. Sada rano postavljena novogodišnja rasveta počinje da nas preispituje. Prosto vas atmosfera na ulici tera da mislite da je uveliko decembar, da će Nova godina koliko sutra zakucati na vrata, a da toliko toga nismo još stigli da obavimo. Rasveta kao da nas požuruje jer 2017. sad već bukvalno kuca na vrata, a vi niste još gomilu stvari obavili u ovoj tekućoj, a kamoli kupili poklone dragim ljudima. Prvo sam mislila da je ovo moj subjektivni osećaj kraja decembra, ali sam u razgovoru s drugima shvatila da delimo isti utisak, i da nam on svima, spontano, stvara nervozu u tom šljaštećem novogodišnjem ambjentu koji nam, usput, „šapuće“ kako je u stvari sve kul, a budućnost čeka iza ugla.

Inače, kad smo kod budućnosti, najavljivano je da je pompezna dekoracija tu u cilju privlačenja turista ali i da će je biti više nego inače. Ali je nema ni u širem centru grada, a kamoli na periferiji. O gradovima u Srbiji da ne govorim, to je tema za posebnu Crticu. Evo je i sad, ovako rano ujutru, upaljena od noćas, preispituje me…

Dobro jutro!

1

(Foto: Mexperience, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (14. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava slavu posvećenu Kozmi i Damjanu, u narodu poznatu i kao Sveti Vrači. Ovi sveci se smatraju zaštitnicima lekarske profesije. E, kad smo kod lekara, odmah da im se osim čestitke uputi i molba za malo strpljenja. Elem, Srbiji je krenulo bolje, pare su odvojene za malo veće zarade i lekarima, pa hajde dragi naši lekari, sada odustanite od odlaska u inostranstvo. Čujem da ste već zatražili blizu hiljadu „ausvajsa“ za rad van zemlje, pa mi to ne uliva nadu da ćete me poslušati. Ali, stvarno, šta ćete u tom inostranstvu da vas čovek pita? Pa tamo ništa ne valja. Odmah ćete dobiti opremu za rad, najsavremenije uslove za stručno usavršavanje. Tamo ćete raditi prekovremeno i svaki sat će vam biti plaćen. Možete da očekujete i bonuse krajem godine. Moći ćete da letujete i zimujete, bilo gde da poželite. Takođe, uspećete u kratkom roku da podignete kredite za kuću i auto, možda i vikendicu jer banke vole da pozajmljuju lekarima. Na zapadu su oni najpoželjiniji klijenti. Opet ponavljam, ne valja tako. Imaćete pacijente koji će se smenjivati kao na traci ali će zato sve unapred biti isplanirano i zakazano bez nerviranja, rasprave i čekanja. I tako, svaki dan, dosadno i neuslovno na tom trulom zapadu. A kod nas? Milina. Uživanje u dežurstvima koja potraju više od 24 sata, plati koja sa sve dnevnicama iznosi nešto više nego tri minimalca u najvećem broju slučajeva. Oprema i osnovna sredstva za rad transparentno su nabavljeni na tenderima po najnižim cenama, pacijentima ćete pisati recepte za lekove kojih nema na listama Fonda, dobijaćete i batine povremeno ako se neko mnogo iznervira zbog čekanja, ili neoverene knjižice. Kažem vam, milina, a vi zapeli da krenete iz zemlje. Pa, gde vam je tu razum, ljubav prema rodu i otadžbini, pitam se dok se se sve vreme šalim iznoseći najozbiljnije dramatične podatke da ako nešto država odmah ne podrži zdravstvo u kompletu, neće imati ko da nas leči iako svi izdvajamo za zdravstvo ali i za školovanje mladih budućih lekara. Ne bih voleo da uvozimo lekare, a pogototovu ne bih želeo da me leči neko ko ne razume jezik kojim mu se obraćam.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.suggest-keywords.com, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. novembar – Crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

 

Pre devedeset osam godina u vagonu u Kompijenju kod Pariza, Nemačka je kapitulirala. Sve vreme ga je svet slavio kao Dan primirja, a pametni Srbi tek od pre neku godinu. Ako zvanični podaci kažu da smo zaslepljeni idejom jugoslovenstva koju su drugi tumačili kao vlastitu prečicu do nezavisnosti, onda podatak da se broj žrtava Srbije u Prvom ratu meri sa preko milion i po mrtvih, zvuči kao nenaučena lekcija kroz decenije dvadesetog veka. Juriš sa Solunskog fronta zadivio je Evropu, a ideja da se vlastita državnost ustupi nekakvoj utopijskoj ideji sveslovenskog bratstva doneo je razočarenje saveznika. Razočarani su time bili i neki srpski junaci, ali vlasti ih je brzo smenila pa penzionisala, a oni kao žrtve gurnuti pod tepih bratstva i jedinstva. Nastavilo se tako da je Jugoslavija postala ubrzo „trula“ pa ju je posle Drugog svetskog rata nasledila „Titova“ a nakon nje, i krvavog rata devedesetih takozvana „žabljačka“. Kad su nam braća Crnogorci doneli nezavisnost. zahvaljujući svojoj odluci o osamostaljenju, shvatili smo napokon da su dva i dva četiri i da nema svrhe braniti neodbranjivo i ljubiti ono što se ljubiti neće. Međunarodna zajednica koja nas je pre sto godina prihvatila kao borce za slobodu, pravednike i junake, kasnije nas je svrstala u negativce i još uvek nosimo breme dežurnih krivaca za sve što se desi na Balkanu. Kapitulaciju 1940. godine u istom vagonu potpisuje pred Hitlerovom silom i Francuska, i to se smatra poniženjem koje je firer priredio bivšim pobednicima. Vagon je tokom rata uništen, ali ostaju nam uspomene i sećanja na vreme kada su naši pradedovi i dedovi vojevali za slobodu koju danas imamo, ali je kontrolisana takozvanim novim svetskim poretkom. Simbolika ili ne, na svetskoj sceni je pre dva dana došlo do velikog zemljotresa izborom Trampa za predsednika Amerike, ali iako mnogi najavljuju, to ništa ne mora da znači Srbiji. U se i u svoje kljuse, pa, pomozi nam bože. U čast svih palih junaka, Srbijo, dobro jutro!

1

(Foto: kaldrmaskragujevac.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Nasekirani miš – Srpska biračka mustra – Komšinica greje indirektno

(KVAKA 202četvrtak, 10. novembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

U svojim ogledima profesor Džon Dani pokazuje da su miševi koji su bili izloženi jakom stresu pili mnogo više iz tacni sa alkoholom od sabraće koja nije bila uznemirena…

Dakle, sasvim je prirodno, kad loše krene, da čovek uzme piće za svoje živce, i još koje – za nasekiranog miša…

***

Izgleda da su i Amerikanci počeli da uzimaju od Srba biračku mustru i floskule: glasaj za manje zlo; ne glasa se za nego se glasa protiv; ne glasam, jer imam za koga… Fali još samo recept naših kuvara: kako najlakše iseckati demokratsku stranku, a da vas oči ne peku…

***

Od Vrbasa do Niša, toplane traže i od onih građana koji su otkazali grejanje da plate oko 30 odsto od punog računa, zato što se tobož indirektno greju preko susednih zidova…

Nema mnogo koristi ni od Ustavnog suda jer ga lokalci ne zarezuju. Tako da će nekome biti hladne noge, a drugima toplo oko srca. Jer sve zavisi od sreće – da li je do vas komšija mlakonja ili s one strane zida stanuje komšinica živa vatra…

11

 

(Foto: IFLScience, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Uvek sam plaćao sve račune. Jednom mi se desilo da je zbog nepredviđenih troškova ostala struja neplaćena dva meseca i onda je bilo teško pozajmiti novac i platiti dug, a u isto vreme i vraćati ga dok se život i dalje nastavljao. Niko nije pitao kako mi je, a za to vreme, sećam se da su neki poznanici uporno odbijali da plate režijske troškove vodeći pri tom život na „visokoj nozi“. Naivno sam smatrao da će naplata kad tad doći na vrata, makar i prinudna, pa sam bio zatečen odlukama da se dužnicima oprosti deo duga, ili isti reprogramira. Dužnici su, oni koje sam lično poznavao, i dalje vozili džipove, išli na zimovanja i letovanja, a dugove smo plaćali mi, obični. Izgleda da je toj praksi došao kraj, jer su recimo od iduće godine, najavljene novine u vezi sa dugovima. Na primer, ako ne platite račun za telefon, a mi smo tu najosetljiviji, vaš dug registrovaće u Kreditnom birou i vi ni u jednoj banci nećete moći da se zadužite. Mobilni telefoni su naša slaba strana, tu kad nas isključe kao da smo ispali iz ekspres voza. Naviknuti na stalnu komunikaciju sa svetom, teško prihvatamo prekid iste, makar i zbog računa koji svojom krivicom nismo platili. Milijarde dugova čekaju na naplatu ne samo u ovoj oblasti. Mnogo dugujemo za struju, komunalije, poreze, a to ipak jednom mora da se vrati. Država je malo stala na noge, povećaće primanja nekih zaposlenih i penzionera, pa kad je već tako onda nema izgovora za neplaćanje vlastitih računa. Samo da ne dođe opet do nekih vanrednih izbora pa krenu populistička obećanja kandidata. U tom slučaju, oni koji su ranije plaćali sve na vreme ostaće zatečeni i besni zbog svoje građanske svesti, a oni drugi će obezbediti nekome vlast, a sebi oprost dugova. Nepravda, pa to ti je – rekao bi Kalimero.

Dobro jutro!

1

(Foto: ИН4С, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Tuča roda u porodilištu – Poreznici jure dilere – Preživeti do izbora

(KVAKA 202sreda, 9. novembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Tuča dvojice ginekologa u jednoj našoj bolnici možda samo nama odraslima deluje skandalozno…

Deca to mnogo prirodnije doživljavaju, zato što dobro znaju da rode donose bebe. A na kablovskim kanalima često gledaju kako se rode tuku – oko toga koja će da proguta ribu kad je ugledaju u plićaku…

***

Italijani od skora – a Britanci i Holanđani već duže vreme – u bruto društveni proizvod beleže i prihod od droge i prostitucije. Jednostavno zato što onda javni dug procentualno biva manji…

S obzirom na naše okolnosti, ne bismo smeli da se mrštimo na ovakvu računicu, nego da se i mi građani malo potrudimo u nekoj od navedenih disciplina… Jer, država je na ovom polju stvarno učinila sve što je mogla…

***

Da nije bilo toliko skandala oko Trampa i Hilari Klinton, nikad ne bismo shvatili koliko je američki izborni sistem lagodniji…

Tamo se u nekim državama može i ranije glasati, pa je računski pokazano da među tim biračima nije mali broj onih koji umru pre izbornog dana…

Dok se pred našeg birača stavlja potpuno nerealan zahtev – da živ dočeka izbore…

1

(Foto: Dizajn Zona, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (9. novembar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Tata-mata

Već dugi niz godina, povremeno čujem trubače kako sviraju lutajući između stambenih blokova, ne bi li našli nekog urbanog boema da ih „okiti“. Nije važno da li je vikend, radni dan, 8 ujutru ili 2 popodne, prosto se samo zadese tu, i naprave veselje na koje si pozvan, hteo, ne hteo. Tržište uličnih svirača, bendova za slavlja, svadbe, kafiće, mature i slično, ogromno je. Zato treba biti i dovitljiv. Ko god od talenta zarađuje, dobrodošao je da to i dalje radi, zar ne?

I oni što sakupljaju staro gvožđe i sporo prolaze kolima između zgrada i govore preko razglasa, treba da budu mudri. Jednom sam među njima čula pravog marketinškog maga. Zvučalo je, manje-više, ovako: „Otkupljujemo vaše stare frižidere, šporete, tašte, bojlere, ajde ajde, dosta spavanja, da zaradim i ja i vi, rešite se muke, sve što vam ne treba, mi uzmemo, dotrajale kade, loše tašte, dronove, didža-bidže, šta god vam ne treba, mi uzimamo, pa čak i malo platimo, za lenju decu vi plaćate!“ Ležim u krevetu, nedelja, 8 ujutru, i smejem se slatko. Marketing zna gde gađa, a to mora biti emocija.

Verujem da su mnoge modne trendove pokrenuli baš, na primer, šeširdžije, krojači, slikari, balerine, prodavci sportske opreme, majstori za skejt, kišobrandžije, pa i trgovci ovim predmetima. Ovih dana će uspeti da zarade oni što prodaju kišobrane, ali pamtiće se trgovac koji je kišobran prodao i na 25 stepeni u maju. Stari frižider bih besplatno dala duhovitom oglašivaču za staro gvožđe. Uz dobru reklamu, svaki zanat možda i može da opstane. Možda ne baš svaki, jer uvek se nadamo da će političari jednoga dana, bar malčice, razmišljati o promeni profesije u, recimo, sajdžije (krajnje je vreme), trubače (mi više kapaciteta u plućima baš i nemamo), ili oglašivače za sakupljanje starog gvožđa. Dala bih im i frižider i sve što iskače iz njega.

Dobro jutro!

1

(Foto: ActiveRain, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Skoro sam prisustvovao ne baš prijatnoj sceni gde ćerkica naših porodičnih prijatelja uz plač, tvrdoglavo traži da joj za rođendan tata kupi mopsa. Tata je neumoljiv, a ćerkica veoma uporna tražeći psa, čak se nudi da od svojih para koje je sakupila, odvoji par stotina evra i sama kupi ljubimca. Tata, naravno uz maminu pomoć, ubeđuje mezimicu da je pas velika obaveza, da mora da ima svoje mesto u stanu, da mora stalno da se šeta, hrani, kupa i neguje. Opet, ćerkica bez obzira na sve to, traži da se nabavi štene, jer šta ako nju nekada napadne neko kuče, kao onu devojčicu u Pančevu. Tu smo se svi pogledali i upitali o čemu priča. Tako saznadosmo da je jedna Nikolina iz grada na Tamišu vozeći rolere šetala svog psa Lea. Onda se pojavio neki agresivni pas i napao devojčicu. Leo je bez obzira što je bar tri puta bio manji, uskočio u borbu i tako Nikolinu spasao od teških povreda. Na žalost, Leo je uginuo posle dva dana, ali su zato srca humanih Pančevaca dirnutih ovom pričom smogla snage i para i u tamošnjoj Narodnoj bašti podigla spomenik u čast hrabrom psu. Ovaj grad svrstao se u red svetskih metropola koje su tako nešto već uradile, ali u čast svih pasa koji su svoje živote žrtvovali zarad vlasnika. To je već bilo nešto, mama i tata su posle ovog saznanja klimnuli glavom i otišli na internet da pogledaju oglase. Setih se da u mom naselju postoji azil pun napuštenih pasa, pa im rekoh za to, i od juče je jedan veseli domaći mešanac udomljen. Pogađate, dobio je ime Leo. Eno ga, već je pronašao put do srca cele ove vesele porodice i sada mu preostaje samo da poživi dugo godina. Živeo Leo i nikada ne doživeo tužnu sudbinu svog imenjaka iz Pančeva! A Pančevcima, svaka čast za zahvalnost psiću heroju.

Dobro jutro!

1

(Foto: Printsceen YouTube)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. novembar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Ko je najbolji građanin na svetu?

Vlasnici pasa u Hrvatskoj bi mogli od 1. januara 2017. godine da plaćaju državi porez od 100 evra za svog ljubimca. Ako se država odluči za uvođenje ovog poreza on bi mogao zahvatiti oko 350.000 ljudi, koliko ima registrovanih vlasnika pasa. Predstavnici hrvatskog Ministarstva poljoprivrede smatraju da bi uvođenje ovakvog poreza poslalo poruku vlasnicima pasa da treba da osiguraju kontrolu razmnožavanja svojih ljubimaca. Ideja je, naime, da se od plaćanja poreza izuzmu vlasnici sterilizovanih pasa kao i oni koji su udomili pse iz skloništa. Ovakvo rešenje podržavaju i udruženja za zaštitu životinja.
A vlasnici šta kažu, ne znam još detaljno. Možemo samo onako, komšijski, sa strane da prokomentarišemo. Generalno, volimo životinje, je l’ tako? Generalno, jako smo gnevni kada neko ne mari za ljubimce i druge životinje, kada ih ne pazi, ne hrani, i štošta još loše. Takvim, u najmanju ruku, neodgovornim ljudima, ne želimo baš život okićen šljokicama i mašnicama: naprotiv. Gledate tako u vašu kucu ili macu, i mislite se: ma ne bih dao/dala, da ti fali dlaka sa njuške! Nema cenu. Ipak, država je nađe, i kaže, ako imate odgajivačnicu, ako prodajete rasne pse, šta god ko mislio, ima i sjajnih odgajivača, ili ako niste sterilisali ljubimca, to košta 12.000 dinara godišnje. I sad, nije to ni mnogo, hiljadu dinara mesečno, ali – za šta? Hoće li taj novac otići u azile, u hranu za životinje, u veterinarske ambulante, u parkove za pse? Ne znamo. A šta je sa onima koji baš, baš vole svog ljubimca, a nemaju ni toliko da izdvoje mesečno? Nije ni njih malo. U skučenom kućnom budžetu, teška srca, životinje ispaštaju. Ovo jeste mnogima dosadna, ižvakan tema, ali, zar je nužno danas sve dovesti u red preko poreza? Ako i jeste, da li je građanska neposlušnost biti najrevnosniji građanin koga je birokratija mogla da zamisli? Da svi vozimo savršeno oprezno, vezanih pojaseva, da ne kasnimo sa računima, da ne budemo lenji, da ne budemo alavi, da ne budemo gladni političke moći, već snage u obrazovanju, kako bi tada bilo? Ma da, i ja mislim, lakše dati sto evra.

Dobro jutro!

1

(Foto: worldscutestdogs-blog.tumblr.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (4. novembar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Državni udar

I ja mislim da se planira državni udar. Neko radi o glavi. Samo, ono što je za mene država, nije i za sve. Država su mi, koliko god to zvučali kao u političkoj kampanji, svi njeni ljudi. Sve što napravimo i svaka zdrava simbioza u našem koralnom grebenu. I mi, i oni pre nas, i oni posle. Ako imaju gde. Dok se u Beogradu priča o veličanstvenim investicijama, ostali gradovi utešnu nagradu dobijaju u vidu kineskih tržnih centara u starim zgradama robne kuće „Beograd“. A domaće fabrike, ostaju kao pojam na slovo „D“ u nekakvoj eks-ju enciklopediji. Startas patike i borosane, kao jedan od simbola Jugoslavije, fabrike „Borovo“, od juče su za kupce u Srbiji prošlost, jer je firma Boreli iz Sombora, nastala nakon raspada bivše države, bankrotirala. Zbog nerešenih imovinsko pravnih odnosa sa Hrvatskom, Boreli nije mogao da bude privatizovan, a oko 500 radnika ostalo je bez posla. Nije to nova boljka, ali je banalno nerešiva. Zarazno se prenosi s jednih na druge, da niko na kraju ne želi ozbiljno da rešava probleme privatizacije. Pa egde postoje i grupe za podršku onima koji su izgubili posao, a kod nas se to zove „savetnik Nacionalne službe za zapošljavanje“. Čovek je plaćen da kontroliše da li nezaposleni ne rade svojom krivicom, ili je ipak „viša sila“ kapitalizma kriva. Ako je ovo drugo, pa, tako je kako je. Država nas obučava za neke nove veštine, da budemo što brže i efikasnije spremni za slovenačkog, arapskog, kineskog poslodavca, a šešir po meri pravi njih još možda pedesetak. Masovna proizvodnja ne znači više i masovni posao, već trku pacova do sira na kraju meseca. I ovako nismo nosili Boreli obuću, verujem da je retko ko i mislio da postoje i dalje. Ne sede u pogonu grlati novinari, kao u Tanjugu, pa da se izbore da nekako funkcionišu, iako ne zna baš niko tačno kako. Veliki bankroti i državni udari su se, stoga, u Srbiji već desili. Da se ne dese lični, moramo sami da se pobrinemo. Kako? Da znam, bila bih sigurno neki stečajni upravnik.
Dobro jutro!

1

(Foto: Njuškalo, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Aplikacija za vezu – Pevanje ili bildovanje

(KVAKA 202četvrtak, 3. novembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Budućnost nesumnjivo dolazi, pa ćemo, izgleda uskoro, za biometrijske podatke – snimati glas i otkucaje srca. Dakle, za vađenje lične karte ili pasoša – više neće biti dovoljno da nonšalantno došetate u pola 4 ujutru ispred policijske stanice, i pitate ko je poslednji u redu…

Jer će vam oni pristigli pre vas objasniti – da red za snimanje glasa jeste tu, ali se najpre javite gospođi koja drži u ruci karton od kutije za cipele, da vas ubeleži… A za otkucaje srca – kraj reda je u drugoj ulici levo, preko puta farbare, ali možete do tamo stići i preko ovog parkića…

Mada, vredi li savetovati tako nesposobnu osobu, koja ni u odmaklom 21. veku nema makar jednu android-aplikaciju za nalaženje veze u MUP-u…

***

Polemiku na relaciji Dačić – Čeda Jovanović neki svode na izbor između Zapada i Rusije. Međutim, oprezni analitičari misle da iza toga stoji mnogo veća dilema: da li da pevamo ili da bildujemo?…

2

(Foto: Daily Stormer, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (3. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Obećanje da će veoma brzo doći do povećanja plata u Srbiji raspalilo je euforiju planiranja. Većina nas, već je izračunala koliko će nas para strefiti tim uvećanjem zarada pa u skladu s tim i odluke tipa da nema više uskraćivanja sitnih radosti. Jedva čekam da mi pare legnu da pa da kupim kesicu grisina. Odavno ih nisam probao a baš sam to mnogo želeo. Takođe, kod Sulje semendžije odavno merkam fišek suncokreta, pečenog i presoljenog. Makar sto grama. Pa, stvarno, zaslužio sam da se baškarim malo. Svi smo štedeli, evo rezultata. Oprezni optimisti, verovatno će i od tog povećanja da uštede. Njihov je rezon da ako smo mogli da sada bez tih para, moći ćemo i ubuduće. Hajde sada da počnemo da štedimo od povišice. Odmah na stranu odvojiti tih hiljadu ili dve dinara, recimo. Tako je moguće na desetogodišnjem nivou uštedeti i dve hiljade evra. Od te dve hiljade evra, ali tek kada prođe deset godina, možemo ko zna kakva čuda da načinimo. Moguće je da odemo na letovanje, kupimo polovnjak, dva ara placa, ili čak pokrenemo proizvodnju jaja. Samo se valja strpeti deset godina. Ona narodna priča o magarcu koji je manjkao taman kad ga je gazda naučio da gladuje u našem slučaju ne važi. Nas možda i uče da gladujemo ali mi nećemo da prođemo kao magarci. Nama su magareće uši odavno porasle. Znamo da se nosimo sa njima.

Dobro jutro!

1

(Foto: Reference.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (2. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Ne znam da li je neko skoro kupio džemper sa Zlatibora ili šubaru iz doline Timoka, ali znam da sam pre neki dan na pijaci video nekoliko mladih ljudi koji su znatiželjno gledali izložene čarape ispletene od debele bele vune. Prodavala ih je, skoro pa poklanjala, jedna bakica, u isto vreme držeći pletivo u ruci i neumorno štrikajući. Dok je naplaćivala jedan par čarapa, devojka koja je pazarila upitala je: Pa, zar vi baš tako stalno štrikate? Ma, jok ‘ćeri. Ja to da ubijem vreme dok čekam mušterije. Čuvši to, pokušao sam da to ubijanje vremena povežem sa nekom drugim gledištima stvarnosti u Srbiji. Evo primera. Ako baka prodaje nešto što je proizvela sama, pritom štrikajući i dalje bez prekida procesa proizvodnje čarapa, ona uspeva da radi dva posla istovremeno. To znači da ako nešto prodajemo da bi zaradili, u isto vreme treba da proizvodimo ono što je već na tezgi. Međutim, tu se krije zamka da se lako može desiti da prodaja ne prati proizvodnju, što će reći: uzalud roba ako nema kupaca. Čarape se gomilaju, nestaje prediva, a para nema. Bez para teško da može da se pazari jer čarape umesto dinara nijedan trgovac neće primiti. Dolazimo tako sada do problema koji muči male privrednike, a to je plasman robe. Zbog zaliha neprodatih proizvoda, ostaju bez obrtnih sredstava ali i novca za zarade radnika koji i posle radnog vremena moraju da rade neki drugi dodatni posao. Upadamo u zamku da se zbog navedenog ne isplati baš ništa. Isplati se, ali ako pre toga zaboravimo da će nas država u godini preduzetništva sačekati sa desetinama različitih poreza, uvek gledajući svoj interes. Za čarape ćemo lako, pokloniće već baka nekome ako ne proda, ali ostaje nam gomila koječega što imamo na lageru, a nemamo kome da prodamo iz ko zna kojih sve razloga. Do tada, tražimo neki treći posao. Možda se isplati.

Dobro jutro!

1

(Foto: Vratimo se izvornim vrednostima. – WordPress.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Knjiški lopov – Podmazana čokolada – Tender za Cecu iz VII/2

(KVAKA 202utorak, 1. novembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Prema nekim analizama, tipičan kradljivac knjiga na ovogodišnjem sajmu bio je visokoobrazovana osoba, koja ne krade prema ceni nego prema kvalitetu…

Tako da su male šanse da će ovakve ikad dostići ruka pravde: jer će pobeći u inostranstvo, i što je najgore – naći će takve veze, da nam nikad neće biti isporučeni…

***

Austrijski supermarketi povukli su iz prodaje nekoliko vrsta crne čokolade jer sadrže tragove mineralnog ulja. Doduše, isti trgovci tvrde da to rade više iz preventive, jer nije propisano kolika je količina ove materije štetna za zdravlje…

Dakle, nema nikakvog razloga da se ova podmazana čokolada ne pojavi kod nas. Pogotovo, što ni mi odavno nismo jeli nešto slatko, a za male pare… Još od buđave torte…

***

Na vest da će đačke uniforme odabirati svaka škola posebno, to jesta roditelji i đački parlament – neki đaci već zadovoljno trljaju ruke: treba im još samo nekoliko glasova da na tenderu pobedi Ceca iz VII/2, koja je već svoju krojačku firmu prevela na ujku…

1

(Foto: Candlelight Stories, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (1. novembar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Dobrosusedska kosilica 

Drugarica otišla u jedno lepo mesto u Srbiji, gde ima kuću, i shvatila da je došao red na šišanje trave. Odlučila da organizuje posao, ali se ispostavilo da od kosilice, koju je kupio njen otac, ni traga – ni glasa! Njena tetka se setila da je kod komšija, koji su je pozajmili, – inače divni ljudi, vazda spremni da pomognu.

Pretpostavljam da i vi znate kako će priča dalje da se razvija. Zar ne? Mislim, Srbija je to!

Komšije su, bez velikog oduševljenja, potvrdile da je kosilica kod njih. Ali nije u tom mestu, nego je na Avali. A i u gužvi su. Ko će sada time da se zamara, je l’te. Insistiranje da je kosilica potrebna njenim vlasnicima, samo je dodatno iziritirala „pozajmljivače“. Pa je najmlađi od njih poručio da se kosilica pokvarila dok su je koristili, te da je za opravku plaćeno 5000 dinara, te da će da je vrati kada mu budu platili tih dotičnih 5000 dinara!

Sreća da su komšije „divlji ljudi, vazda spremni da pomognu“. Zamislite kako bi se ova priča dalje razvijala da je u pitanju običan prevarantski ološ?

I? Pitate se vi? Šta je bilo dalje? Pa, odgovor na to će dobiti… onaj ko ima kosilicu na pozajmicu!

1

(Foto: Vukajlija, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (31. oktobar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

PODEŠLJIVA CRTICA

Jeste li podesili časovnike? Mnogi se u ovakvim situacijama pitaju – na koje vreme – staro ili novo. Pa, na zimsko. To je, u stvari, ono pravo vreme. Reći će neko da je uvek pravo vreme, ali mislim sada na gledanje na sat. Ućarili smo malo fore za spavanje ali ni to nije krucijalan razlog za epitet „pravo“ vreme. Pravo je jer je sada onoliko sati koliko stvarno i jeste. Kad se ujutru probudite, vidite sunce na nebu. Po onom starom pravilu – podne je kad je sunce u zenitu, i kad se senka štapa pobodenog u zemlju ne vidi. A sa novim običajem da se sat pomera unapred i tzv. letnjim računanjem vremena, ispada da podne nije u podne. No, uđosmo mi ponovo u režim gledanja na sat koji je utvrđen po nekim davnim pravilima, prilagođenim prirodi. Ipak, svako pomeranje časovnika, naročito s ponedeljka i starta nove sedmice, donosi nevolje. Prvi radni dan nakon pomeranja sata čini nas nervoznim, dekoncentrisanim i, nekako, neprilagođenim na promenu. Više je saobraćajnih nezgoda, ljudi su razdražljiviji i manje produktivni na poslu. Ne želimo da vam rano izjutra zvučimo kao da čitamo neki horoskop iz novina, ali ipak, kažu da nije najpametnije danas započinjati ništa krupno i treba izbeći važne odluke. Opustite se i uživajte u dužem snu, priviknite se na promenu natenane.

Uvek sam smatrala da je pomeranje časovnika veštačka i nepotrebna tvorevina. No, kad je već tako kako je, posmatrajmo pomeranje časovnika kao početak nečeg novog. Samo, ne znam čega… Možda je kraj nečeg starog, ili nešto slično… ko će ga znati.

Dobro jutro.

2

(Foto: www.pinterest.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (28. oktobar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

 

Telefon je zvonio…

Telefon zvoni u autobusu. Mobilni, ako ćemo baš precizno. I, niko se ne javlja. A to traje… i traje…

Sećam se kada sam bio mali i išao po zgradi kako mi je bilo neobično kada bi tako u nekom stanu telefon zvonio, a niko se nije javljao. Dobro, nema nikoga kući, i onda manje ili više uporni čovek sa druge strane žice odustane. Možda je bila greška, možda taj s druge strane ne zna da su ti koje zove na poslu.

Međutim, kada zvoni mobilni telefon, a niko se ne javlja, to je onda više nego čudno. I ne samo meni, i drugi ljudi se okreću kako telefon uporno nastavlja da zvoni. Interesantno, ne može baš tačno da se odredi odakle zvoni. Najverovatnije je mobilni u tašni ili džepu. Možda je to neka starija osoba, koja bez obzira na jako zvono ne čuje… i, tako. Autubus putuje, telefon zvoni, a ljudi čak ne mogu ni da pomognu onome čiji telefon zvoni li zvoni.

Ja, s druge strane, razmišljam. Ovo nije običan telefon. Mobilni imaju tu nezgodnu opciju da ne dozvoljavaju da beskrajno „uznemiravate“ osobu koja vam se ne javlja. Tako da, možda, ovo nije telefonski poziv. Možda je neko sebi stavio alarm – podsetnik, za kojeg je izabrao telefonsko zvono. No, krajnji rezultat je isti – ne uspeva da ga čuje. Već pet stanica.

Par dana kasnije, u jednom drugom autobusu, ista stvar. Koja traje isto tako dugo. Što me navodi na sledeći zaključak – možda se to samo neko šali sa saputnicima, i posmatra njihovu reakciju. Ili je reč o nekom sociološko-psihološkom istraživanju. Sada su mi svi sumnjivi. I stari i mladi. A telefon… on je nastavio da zvoni i kada sam izašao iz autobusa. Bez pravog odgovora.

1

(Foto: greengardenyalova.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Reciklažne kašikare – Procenat za dedu Kineza – Srbija ne da džezvu

(KVAKA 202četvrtak, 27. oktobar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Vest da su u Novom Sadu, u kesi pored kontejnera, nadjene četiri kašikare govori o potrebi za drugačijim tipom komunalnog reda…

Jer, ovim je gestom neki savesni pojedinac pokazao da nama za reciklažu nisu potrebni kontejneri za staklo i papir, nego za bombe i odvojeno za pištolje…

A u policiju – pošto se nešto nije pokazala u prikupljanju oružja – treba nosti tegle i pet ambalažu…

***

Vlasti u Šangaju donele su zakon po kome se mogu kazniti građani koji ne brinu dovoljno o svojim roditeljima, bilo da je reč samo o pažnji ili o materijalnoj pomoći…

Sreća je što nema mnogo mešovitih srpsko-kineskih brakova, jer bi takva porodica sve što dobije od dede iz Srbije morala da deli sa dedom Kinezom…

***

Evropska unija namerava da, radi uštede struje, do 2030 – zabrani dvadesetak kućnih aparata. Medjutim, zbog pritiska javnosti, morala je da poštedi fen i toster…

Dakle, i ta Unija – koja traži da se odreknemo ovog ili onog – ima svoje slabosti. I sad nam samo treba hrabar političar koji će jasno reći: da prekidamo sve pregovore ako budu tražili od nas da se odreknemo – džezve…

22

(Foto: Printscren YouTube, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (27. oktobar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Život u bajci, bajka u životu

Kako piše jedan dnevni list, velika nagradna igra s prikupljanjem fiskalnih računa srećnim dobitnicima donosi stan u Beogradu, automobil „fijat 500L“, te putovanja u Diznilend, Pariz i Njujork. Lutriju organizuje, pa, nekako metaforično logično, Vlada Srbije. Prema „neimenovanom izvoru iz Nemanjine 11“, lutrija će najverovatnije krenuti početkom decembra, a prvo izvlačenje nagrada očekuje se u januaru naredne godine. Što se tiče pravila igre, svi punoletni građani Srbije moći će da učestvuju. Potrebno je da svako sakupi pet fiskalnih računa sa minimalnim iznosom od 100 dinara, i to sa pet različitih prodajnih mesta. Kako bi se podstakle nenovčane transakcije, građani koji budu plaćali karticama takođe mogu da okušaju sreću, i to tako što će slati slipove u posebnoj koverti. Sakupljene originalne fiskalne račune građani će slati poštom na adresu Poreske uprave Srbije.
Pored glavne nagrade, stana u prestonici, među ostalim će biti i vaučeri za putovanja unutar Srbije, telefoni, tableti, televizori, vaučeri za kućne aparate, manje nagrade u vidu hrane i još dosta toga. Još se ne zna tačan novčani fond za nagrade. Celu igru finansiraće donatori, a ne Vlada Srbije. Tim povodom se sutra u Beogradu održava donatorska konferencija sa predstavnicima stranih ambasada i kompanija.
Razumem da je ovo akcija kojom žele da se bore protiv sive ekonomije. Ovakvu zadivljujuću inicijativu mora da je osmislio neki vrsni PR stručnjak, koji poznaje prilike i mentalitet u Srbiji. Što dalje čitam ovu vest, sve više se smejem, i onda mi sine: pa to je isto kao i naši pregovori sa MMF-om! Biće Diznilend za nas, ako stranci daju para. Ako je uopšte tačna ova vest, a ako nije, onda smo opet u dobitku – kao da smo već u Diznilendu, ili idealu srpskog sna, stanu u Beogradu, i živimo priče za decu.

Dobro jutro!

1

(Foto: impacttravel.ca, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. oktobar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

PEKARSKA CRTICA

Kada radite „pekarsku“ smenu od 5-6 sati izjutra, kao mi u „Ustanku“, počnete da razmišljate o nekim pekarskim temama. Na primer, volite li crni hleb? Pretpostavljam da je kod većne odgovor pozitivan. Najpre zato što su ga i naši stari jeli, a onda i zato što je hranljiviji i daje osećaj sitosti. Dakle, i po starim i po novim merilima, on se preporučuje za zdravu ishranu. Kad pojedete sendvič od crnog hleba, duže vas drži i osećate se dobro.

Zašto o ovome uopšte pišem, ako nam je sve jasno u vezi sa ovom životnom namirnicom? I dobra je i kvalitetna i jeftina… U stvari, tako bi trebalo da bude, a u realnosti i nije baš tako. Nije lako naći crni hleb, iako ga takoreći svaka pekara i samoposluga imaju. I ne samo to. Na proveru kvaliteta i takmičenje, crni se upošte i ne iznosi. Jasno je zašto… to su u najvećem broju neki prazni „fensi“ hlebovi, imitacije, lažnjaci, ili ih nazovite već kako hoćete, koji se prodaju za skupe pare. Lepo izgledaju samo spolja. Kada ih presečete, imaju istu strukturu kao i beli hleb, samo su malo potamneli u nekom pekarskom solarijumu. Sve to, pritom, ima relativno ili vrlo visoku cenu. Dakle, ovog jutra pričamo i o nekoj vrsti prevare. Naravno da im onda i ukus baš ne liči na onaj koji daje celo zrno, već osećate miris kafe. Mada kad se bolje razmisli, to što je u parče hleba ugrađena i šoljica kafe, (one koja farba i daje izgled crnom hlebu) dođe mu kao neka „2 u 1“ varijanta koju do sada nismo uspeli da razumemo. Možda taj hleb radi po principu – uz parče testa se razbudite, i jedete i pijete kafu u isto vreme.

Na kraju još ispada da od te „farbe“ ima i neke koristi, barem izjutra.

Dobro jutro.

1

(Foto: lunetta-mama.livejournal.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Popust na besplatno – Džip na splavu – Zbog tendera kasne batine

(KVAKA 202sreda, 26. oktobar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Englezi su toliko odmakli u korišćenju elektromobila da im država više ne daje da besplatno pune baterije…

A mi nikako da napravimo ni pionirski korak u ovom pravcu… Jer ako veliki broj gradjana i dalje krade struju, zašto naša država makar njima ne ponudi za kupovinu električnih automobila stimulaciju…

***

Novinar Mirko Alvirović velikodušno nudi da besplatno nauči igrače Zvezde i Partizana da dobro voze. Ovo bi ujedno značilo i više treninga, a manje provoda – jer bi sad mogli da džipovima jure loptu po splavu…

***

Zbog ponovljenog tendera, kasne pendreci za komunalnu policiju. Mole se gradjani da se strpe…

3

 

(Foto: Vukajlija, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. oktobar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

dr mr sc. ing. Crtica

 
Akademska zajednica rešila je da lažnim doktorima nauka konačno stane na put. Nakon što su u javnosti doktorati pojedinih političari označeni kao plagijat, Nacionalni savet za visoko obrazovanje izradio je takozvani Etički kodeks po kome će doktor nauka koji je plagirao rad ostati bez titule. Primena Kodeksa biće obavezna za sve univerzitete, odnosno i državne i privatne.

Od 1905. godine s Pravnog fakulteta u Beogradu izašlo je 950 doktora nauka, dakle, u proseku 8 doktora nauka godišnje. Poređenja radi, jedan privatni pravni fakultet u Novom Sadu godišnje iznedri oko 130 doktora nauka. Na Beogradskom univerzitetu – doktorske disertacije godišnje odbrani skoro 700 kandidata. Kažu, na privatnim fakultetima ih bude još više. U svakom slučaju, cifra koja bi mogla da znači da smo sve više obrazovani, radoznali, da idemo ka povećanju naučne zajednice.

A onda, s druge strane, govori se o sumraku kulturne, političke i naučne elite. Sve ove zajednice su razvodnjene, sa nekoliko ostrvaca onih koji su preživeli, i i dalje čekaju brod koji će odgovoriti na njihovo kamenjem ili u pesku napisano „HELP“, kao što to biva u filmovima. Znam i momka koji je doktorirao više desetina puta do sada, pišući disertacije za druge, za pare. Doktorska titula odjednom ispade unosna privredna grana; tu čovek sa znanjem, takozvani plaćeni pisac, honorar komisiji da malo zažmuri, plaćanje štampanja, koričenja, čašćenje par drugara i uže rodbine nakon sticanja titule, na radost ugostitelja, plaćanje formiranja raznih odbora i agencija koje ispituju ceo ovaj proces. Titularna forenzika, kada pronađe krivca, ukinula bi mnoge prilike za lovu. Kad nije lako kopati na njivi, lako je sejati slatke zalogaje zvane „bez diplome ništa“ koji privlače sve grabljivice iz kraja. Ali na toj njivi pomalo je usahla zemlja koju su svi gazili, uzimali, a niko da joj vrati, da je zalije, protrese. Šta će nama toliko titula? Šta će svetu biti lepše i bićemo srećniji, što više nakarikamo na sopstveno ime? Da su svi oni toliko nadprosečni, pa razumeli bi i pre zahteva građana da prijava za novu zdravstvenu knjižicu bude i elektronskim putem, ulagali bi u Petnicu, škole, domove zdravlja, porodilišta, fabrike, domove kulture, sajmove, pijace, sela.

Ali, upravo se oni povećanja broja pametnih i plaše. Zato su na tolike istomišljenike stavili titule, stavili pečat na tvrdnju da su oni pametni, učinivši time da mi mislimo da pametan čovek, jeste onaj koji obezvređuje sve što je postojalo prethodno. Nema toga, ide se napred. A gde? To je jedno terensko istraživanje za master ili doktorski rad.

Dobro jutro!

1

(Foto: scamsters inc, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ozbiljna lažna dojava – Trajče i premijer – Nije ujela psa

(KVAKA 202četvrtak, 20. oktobar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Da bi pokvarila venčanje bivšem momku, jedna Čehinja je zvala opštinu da javi da je u sali podmetnuta bomba…

Naši se ljudi obično ne igraju tudjim osećanjima i lažne dojave koriste samo za ozbiljnije stvari: ako je u toku sudjenje za kriminal, ili je u školi najavljen pismeni zadatak…

***

Dijalog ovih dana u Nišu:

– I kažeš Trajče loše…

– Loše, mnogo loše…

– Kol’ko, bre, loše?…

– Tol’ko da ni Vučić ne mož da mu pomogne…

***

Nikako nije trebalo objaviti da je devojku M.T. sa Karaburme napao pas. Bez obzira što je nju isti pas lutalica ujeo i pre mesec dana… Jer klasično novinarsko pravilo važi i dalje: da je obrnuto, da je ona ugrizla njega makar jednom – e onda bi to stvarno bilo za novine…

A sa druge strane, ovakav publicitet može negativno da utiče i na psa, i da ga podstakne i na treći napad…

10

(Foto: Cesar Millan, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. oktobar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 
Most = ćuprija
Sećate li se vesti od pre tri godine da je Talin postao prvi grad u EU koji je uveo besplatan javni prevoz? Upravo taj eksperiment im je doneo 20 miliona evra. Građani koji imaju prebivalište u Talinu, glavnom gradu Estonije, svake dve godine za javni prevoz moraju da izdvoje dva evra. Tim novcem kupuju tzv. zelenu karticu koja im služi za neograničen broj putovanja. Kako je moguće da grad na ovaj način ne stvara gubitke već u budžet dobija čak 20 miliona evra godišnje? Javni prevoz delimično se finansira od poreza građana koji imaju prebivalište u Talinu. Veći broj prijavljenih stanovnika – više novca u budžetu grada. To znači da se putem poreza budžet Talina uvećao za čak nekoliko miliona evra. Osim toga, prevoz je besplatan jedino za stanovnike Talina. Svi ostali plaćaju punu cenu karte od dva evra po vožnji pa je to, uz porez, dodatni način zarade. Dodatna pogodnost besplatnog javnog prevoza je i neposredna briga o očuvanju životne sredine. Otkada je ovaj model uveden, korišćenje usluge javnog prevoza povećalo se za šest odsto, dok se korišćenje automobila smanjilo za pet odsto.

Prestonica Estonije hvali se kako je uradila odličnu stvar, međutim, u današnjem svetu ipak važi ona rečenica – ako je nešto besplatno, vi ste roba. Ako se zagrebe malo dalje ispod površine ove lepe vesti, vide se populističke namere tadašnjeg gradonačelnika Edgara Savisara koji je kasnije i smenjen zbog optužbi za korupciju. U jeku izborne kampanje, ova mera je predložena putem referenduma, i svi su je svesrdno prihvatili. Povećao se i broj prijavljenih stanovnika, koji su rado davali samo po dva evra na dve godine, da bi koristili javni prevoz. Pogledavši druge gradove u svetu čije iste ideje su propale zbog neodrživosti (na primer Haselt u Belgiji, projekat propao nakon 16 godina), moramo se zapitati – da li je besplatno sve što se takvim zove? Ako su porezi povećani, što ne platimo odmah na mostu, nego nas sačeka taksa na ćupriji? Odgovor je prost, zato što lepše zvuči da je nešto besplatno. Sistem u kom se lepo plati karta koja je pristupačna, za različite platne razrede, u kom se lepo vidi gde se ulaže u popravke, mnogo je bolji, za građane. Ali, takav referendum nijedan političar u svojoj kampanji neće predložiti. Šta onda da radimo u Srbiji, sa akcizama, povećanim računima, porezima? Plaćamo, šta ćemo. Mnogi i ne plaćaju, baš iz revolta prema zakukuljenom načinu odlaska i raspodele budžeta i profita javnih preduzeća, koji u saradnji sa privatnim firmama prave džumbus, nazivajući ga čuvenim „Tako je u Evropi“ sistemom. Igramo mi taj valcerski evropski takt, ali u kineskim cipelama.

Dobro jutro!

1

(Foto: HamPage, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. oktobar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

DUGOVEČNA CRTICA

Nedavno je svoj 107. rođendan proslavila, zvanično, najstarija Slovakinja. Na pitanja novinara, za svoju dugovečnost zahvalila je tome što je već 74 godine udovica, te nema ko da joj zvoca i da joj pije krv. Uz to, i sama ne pije, iako je radila celog veka u industriji alkoholnih pića. O dugovečnosti ljudi različito razmišljaju i odgovaraju. „Čili“ stogodišnjaci za svoje dobro zdravlje zahvaljuju različitim stvarima i zaista se o tome svašta može čuti.

Stariji tvrde da se nekada govorilo o kefiru kao čudotvornoj hrani. To na Tibetu. Kod nas se, u vezi sa time, zahvaljivalo kukurzunom brašnu kao zdravoj hrani čak se i na TV-u pokazivalo kako treba skuvati kačamak. Svež vazduh i mleko još uvek važe za bitne faktore. Dug život vam je garantovan i ako nema sekiracije. Pominju se u te svrhe redovno i rad u bašti, šetnje, kućni ljubimci, joga, čaša crnog vina jednom dnevno…

Sve ovo spada u neke standardne savete. Ali, ima i neobičnijih odgovora. Kao na primer odgovor 107-godišnje Slovakinje s početka teksta. Tako ispada da i nešto što se nema može zapravo dalekosežno imati dobre ishode i pozitivno uticati na naš život. Ne mislim ovde samo na „nemanje“ muža koji zvoca i maltretira. Mislim na mnogo toga. I to nas dovodi do neobičnog zaključka – budući da smo kao građani Srbije šampioni u „nemanju“ mnogo čega, možda još postanemo i dugovečna nacija.

Dobro jutro!

111

(Foto: Kiddles ‘N Bits, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Znaju znanje – Seks u kilovatima – Koaliciono testo

(KVAKA 202sreda, 19. oktobar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

 

Javnost nema nijedan razlog da se pita zašto je svih šest novoimenovanih sudija u Novom Pazaru imalo prosek studiranja izmedju šest i sedam…

Jer su oni, za razliku od štrebera, postigli ono o čemu stalno pričamo – uspeli su da povežu znanje sa realnim životom…

***

Italijanski lekari tvrde da se čest problem kod muškaraca – smanjivanje ljubavne želje u zimskim mesecima – može otkloniti dužim boravkom u jako osvetljenom prostoru…

U našim prilikama, i sa višim cenama struje, to daje sasvim nove mogućnosti za bračnu raspravu:

… A i zanemaruješ me u poslednje vreme!…

Ti to meni?!…

Nego kome, ajde reci kad smo poslednji put platili struju po crvenoj tarifi!…

***

Grupa kardinala u Vatikanu protestuje što se uz Trg Svetog Petra otvara Mekdonaldsov restoran…

Mada to nije ni blizu ljutnji odborničke grupe kad se uz školu otvori pekara, u kojoj žu-žu nije od njihovog koalicionog testa…

2

(Foto: infoera.rs, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. oktobar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

(sve)Srpska kobasica

Znatiželje radi kupio sam konzervu ćurećeg nareska! Moram da priznam da sam mislio da se ti naresci prave isključivo od nesretnih svinja i goveda, ali – eto, čovek se svačemu nauči dok je živ.

Da li treba da vam kažem da sam se još više iznenadio kada sam na dekleraciji pročitao da je u konzervi nekih 30-ak posto ćurećeg mesa, a ostalo čini sve i svašta što ni blizu ćurke nije prošlo!

I tu mi padaju na pamet reči moga oca: „Nekada su pravili dobro ovu srpsku kobasicu!“ Sad, to na prvi pogled nema veze sa ćurećim nareskom, ali zapravo… Još kada sam bio mali, otac je umeo da kupi par srpskih kobasica, proba, kaže čuvenu malopre navedenu rečenicu i obeća da više nikada neće kupovati „to đubre koje ne umeju da naprave“. Par godina kasnije, ponovila bi se slika – ima pravo čovek da proba, da vidi da li se nešto promenilo u međuvremenu.

Elem, zahvaljujući ovom ćurećem naresku ja sam shvatio da nikada u životu, izgleda, nisam probao dobru srpsku kobasicu i da ne znam kakav bi to njen ukus trebao da bude. Nekako znam da se to ni u budućnosti neće dogodili sa ćurećim nareskom. Ili, bar ne dok mu sadržaj ćureta u konzervi ne povećaju na nekih 70%. Bar.

2

(Foto: www.youtube.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (18. oktobar – Crtica)

Piše: Kruna Pintarić

Putarski prajd

Nije prošla nijedna godina bez stradanja radnika koji popravljaju i obeležavaju saobraćajnice. U Samostalnom sindikatu putara Srbije upozoravali su i ranije da je bezbednost njihovih kolega koji obavljaju radove pod punim saobraćajem ugrožena, a sada traže i izmenu pravilnika kako bi ih zaštitili. Deo ove inicijative, o kojoj su razgovarali i sa Udruženjem poslodavaca “Putar” je i zahtev da se majstorima dok obeležavaju put ili krpe rupe obezbedi asistencija policije, kao i da postupak obezbeđenja “gradilišta” bude obavezujući za sve firme.

Popravke na putevima odnele su već mnogo života, a poslednja u nizu nesreća dogodila se pre nekoliko dana, na autoputu Beograd – Zagreb, kod Kuzmina, kada je jedan radnik “Sremputa” poginuo, a drugi teško povređen.

Na primer, na trasi od Topole do Rudnika, gde se izvode radovi, stoji znak da je zabranjen saobraćaj za teretnjake, ali vozači kamiona za to ne haju. Putari kažu da se vozači upute ka Rudniku, a pošto je put uzak, radnici moraju da prekinu posao i da sklone mašine s puta da bi ih propustili.

Nisu samo radnici “glineni golubovi” za vozače kojima se, po pravilu, uvek žuri. U kraju u kom stanujem, ima nekoliko nebezbednih pešačkih prelaza, od kojih jedan vodi ka uključenju na autoput, a već pri skretanju, vozači se ponašaju kao da tu važi ono ograničenje brzine koje nije za naseljena mesta. Budući da ne možemo za svaku takvu deonicu da unajmimo policiju, ostaje nam da, poštujući pravila saobraćaja, kada nam je zeleno za prelaz, a vozačima uslovno zeleno za skretanje, zakoračimo nogom na zebru, pa šta bude. Deluje i poneki prekoran pogled, pokazivanje na semafor, ali sve uz dozu rizika. Uvek se setim snimaka koje širom Rusije, zbog haotičnog, gotovo “Divlji Zapad” stanja u saoraćaju, postavljaju tamošnji čuvari zakona iz građanskih redova. Recimo, ukoliko primete da bahati vozač baci smeće kroz prozor kola, jurnu za njim na motoru i vrate mu nazad taj otpadak. Ukoliko neki ruski vozač pokuša preko trotoara da zaobiđe saobraćajnu gužvu, oni ga presretnu i stave mu nalepnicu “prestupnika” i upozore ga da mora da poštuje pravila. To takođe može biti veoma opasno, jer nikad ne znate ko sedi za volanom, i ima li nešto sem trougla, dizalice i rezervne gume u gepeku, ako razumete.

Ako državni čuvari reda i zakona ne mogu baš sve da postignu, čini se da moramo mi. Ipak, takvi smo, da se mito smatra “znakom pažnje”, a bahatost kao “ulična pamet i snalaženje”. Ljudi vas gledaju kao nevešte i blesave ukoliko čekate na zeleno kada nema pešaka ni saobraćaja. Gledam i kako roditelji, babe i dede pretrčavaju ulicu držeći decu za ruku. Neće ih uvek biti, kao ni policajaca da nas zaštite u svakom trenutku. Da li je rešenje da svi nosimo fluorescentne prsluke sa blještavom porukom “ZELENO MI JE, SADA PRELAZIM”, ili ipak, malo više pažnje prema drugima u saobraćaju? Ako ste gnevni na loše puteve i produžene rokove, znate da u bahatoj vožnji ne leži rešenje.

Dobro jutro!

12

(Foto: zgexpress.net, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (17. oktobar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

KIŠOVITA CRTICA

Sinoć je opet padala kiša, pada i jutros. Kažem „opet“, jer je padala i pre neki dan. A baš tokom leta i septembra smo se bili skoro sasvim odvikli. Opet je među nama konverzacija tipa – „Najavili su kišu“, „Jao, neće valjda“ i slično. Pa opet, kad izađemo u kišovit dan čudimo se kao da je nismo očekivali. „Baš je sad našla da pada… ni pre ni posle“. Jedni ljudi se žale što nisu poneli kišobrane, drugi što im kišobran nije dovoljno velik a i prevoz se proredio. Kad konačno dođe, stvara se grozna gužva. Sve je zakrčeno od automobila. Ne može da se prođe ulicama. Oni, bolje platežni, pokupili su usput taksi. I tako, svako se spasava kako zna i ume od ove prirodne nepogode. Onda stignemo kud smo pošli i tamo: u kući, školi, na poslu, nastavljamo da se žalimo: „Kakva kiša!“, „Grozno vreme!“ i slično. Prozore smo zatvorili i grejemo se na suvom.

Kao da uvek zaboravimo da kiša mora nekad da pada. Zanemarujemo činjenicu da i žito treba da izraste a i ponešto drugo. Treba nam kiše i u gradu da počisti ulice i pročisti vazduh, i u selu, da zalije bašte i njive. Uostalom, da nema kiše ne bi bilo cveća. Najčešće nam, dakle, ipak vredi za nešto. Samo što mi i to, kao i druge stvari, lako zaboravljamo.

Dobro jutro!

1

(Foto: Ellaslist, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (14. oktobar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 

TURISTIČKA CRTICA

Nedavno sprovedena studija pokazuje da su ljudi koji porazgovaraju sa nepoznatom osobom u gradskom prevozu veseliji posle toga. Kada sam o tome razmislila, shvatila sam da je stvarno tako, bar u mom slučaju. Pod uslovom da komunikacija nije bila neprijatna, naravno. U vezi sa time bih pomenula turiste. Sigurno ih u poslednje vreme primećujete više nego pre. Ovi naši turisti su, po pravilu, malo zbrčkani od godina, ali vesele duše – i garderobe u istim takvim bojama. Obično su tu i one čuvene sandale obuvene preko čarapa. Ima ih po ulicama, ima ih u autobusima. Iskreno, volim da ih vidim. Ne znam da li vas je u skorije vreme zaustavio neki takav turista da vas upita nešto. Uglavnom se kreću sa vodičima po većim gradovima u Srbiji, ali ponekad vas zaustave da ponešto pitaju. Da se vratimo na studiju koja tvrdi da su ljudi koje stranci oslove i upitaju nešto, posle te komunikacije bolje volje. Valjda se angažuju nekako emotivno i misaono, i za taj kratak trenutak osećaju se dobro, a posledice ove svežine traju neko vreme. Dakle, to je jedna dobra vrsta kmunikacije.

Pa eto, želim vam da vas danas neko upita nešto na stranom jeziku a vi da se, ovako ili onako, sporazumete s njim i da taj događaj ostavi trag u vašoj duši, barem na kratko. Što da ne, a i da se osetite ponosni što ste nekome pomogli, kao neka vrsta predstavnika mesta u kom živite.

Dobro jutro.

1

(Foto: Learn to Speak English fluently, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Tetkica igra za Barsu – Samo nek je država – Seks kroz cevčicu

 

(KVAKA 202četvrtak, 13. oktobar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Mediji su uzeli na zub novosadski poljoprivredni fakultet zbog nebitne činjenice da su 54 osobe u toj ustanovi u rođačkim odnosima. Npr. otac ili majka profesor – deca asistenti, snajka u računovodstvu, ili makar kum u nekoj tehničkoj službi…

A vidite, nikome ne smeta što se izvesni Aitor Buskets zaposlio kao domar u Barseloni, iako njegov burazer Serhio igra u prvom timu. A i otac im je Kalves branio za isti klub…

I ko bi onda zamerio tetkici sa PF-a ako – zbog stalnih prozivki – potpiše za Barselonu…

***

U principu, bez obzira da li smo za republiku ili monarhiju, većina nas bila bi srećna kad bismo imali bilo šta od to dvoje…

***

Doktori upozoravaju na opasnu modu da se u kućnim uslovima daje infuzija, i to iz banalnih razloga: protiv stresa i umora, radi boljeg raspoloženja, pa čak i zbog bolje potencije ili bržih rezultata u fitnesu…

Tako da kad ispred ulaza ugledate kola neke ambulantne službe, više niste načisto – da li se to bore za nečiji život ili se komšija priprema za seks…

3

(Foto: Häusliche Pflege Online, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Daljinsko pravljenje dece – Pešaci za kuglanje – Pipanje sokola

(KVAKA 202utorak, 11. oktobar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Izneti su podaci da nas je za 7 godina – uz sve ostale – napustilo i 30 000 visokoobrazovanih mladih ljudi. Nije tajna da većina mladih želi trajno da ode iz Srbije; pa čak i 75 odsto roditelja tvrdi da budućnost svoje dece vidi u inostranstvu…

Kad je već tako, zbog velikih transportnih troškova, kompletnu proizvodnju naše dece trebalo bi prebaciti u inostranstvo… a mi bismo – k’o indijski programeri – od kuće slali nacrte…

***

Kad čujete horor vest da je u centru Beograda alkoholisani vozač projurio na crveno svetlo, oborio pešaka, pokušao da pobegne, nije imao vozačku dozvolu, auto nije bio registrovan…

Pitate se onda pa da li je ovde išta bilo kako treba?… Ama baš ništa, osim činjenice da je nesrećni pešak pre toga bio potpuno zdrav…

***

U Podgorici komunalci naplaćuju 100 evra kazne onima koji na spomeniku Njegošu sednu u krilo bronzanom Vladiki da naprave selfi…

Očito da Beograd nema zgodnu spomeničku figuru – pa ni priliku da lako zaradi 100 evra – čim nemamo poplavu takvih selfija… Jedino možemo da žalimo što je Pobedniku nisu dali da ostane na Terazijama, u pešačkoj visini, nego su ga okačili na onaj stub na Kalemegdanu…

Kasa bi nam bila punija, i bilo bi mnogo selfija na kojima veseli modeli – stojeći uz noge ratniku – dižu ruke, simbolično nastojeći da pipnu sokola.

2

(Foto: Pinterest, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkom u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Novčanik na banderi – Muž i žena obudoveli – Sudski do nataliteta

(KVAKA 202utorak, 29. novembar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Radi izgradnje stuba za dalekovod kod Stare Pazove treba od vlasnika otkupiti ar i po zemljišta. Jedna komisija procenjuje da je vrednost zemljišta 30 000 evra, a druga smatra da je blizu 250 000…

Stručno gledano, ovde nije teško izračunati koliko elektro-evra treba da bude naponska razlika izmedju dve komisije – da dodje do potpunog pražnjenja državnog novčanika…

***

Studija univerziteta Mičigen sprovedena na 2000 bračnih parova pokazuje da što je žena veselija to je muž zdraviji, čak ako je on sam mrzovoljna osoba. Takodje važi i obrnut odnos…

Drugim rečima, u braku bi i muž i žena trebalo da budu ljubazniji – inače će i jednom i drugom supružnik prerano da umre…

***

U nastojanju da se koliko-toliko poboljša natalitet, država obećava da će značajno povećati novčanu pomoć za drugo ili treće dete, i da će iznos isplaćivati na ruke. Problem je jedino u tome što se državi ne veruje…

Zar nije bolje iskoristiti našu potrebu za pozajmicama i kreditima – i pare davati unapred, uz oštre finansijske kazne za neispunjeno obećanje. I kad mala Kamatica, ili mali Avans, zapitaju: mama, mama, jesu li nas donele rode?, deci bi se lako objasnilo: nisu, sine, to su bajke, decu donose sudski izvršitelji…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar