Ustanak (2. april – crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – Bajata reklama

Uđem sinoć u autobus kad tamo – bajata reklama! Nije to reklama za „bajatost“, nego joj je rok davno istekao. Reklamira (i dalje) događaj koji je bio aktuelan sredinom decembra 2014. godine!

Sećam se dolaska svetske krize u naše krajeve, kada smo njen učinak mogli da vidimo na bilbordima, gde su najave nekih događaja ostajale dugo i pošto bi se to „nešto“ odigralo. Koncerti, sportske utakmice, izbori…

Ne mogu da se setim koja je od svih tih reklama „šampion bajatosti“. No, uvek izgleda čudno kada vidite da se nešto reklamira iz „prošle godine“, a vi već promenili vreme na časovniku. Zapravo, zapita se čovek da li je toliko komplikovano skinuti reklamu kojoj je istekao rok i staviti nešto smisleno. Ili u Srbiji nema smislenih sadržaja, ili smo mnogo lenji.

14(Foto: www.autovesti.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Cvetići ili kamenčići? (FOTO)

Vešte ruke umetnice Elspeth McLean kao da su udahnule život ovom kamenju sa dna okeana… neverovatno…

 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15(Foto: boredpanda.com)

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (31. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Ovo je poslednji dan meseca marta. Hvala bogu da je tako. Iako nisam upućen u astrologiju, uvek tokom marta gajim nelagodu u duši jer – živim u Srbiji. Za nas je ovaj mesec uvek bio sudbonosan na različitim planovima. Bilo je svega i ovog marta, neću da kvarim jutro. A vreme? Kakvo nam je vreme? Koje vreme živimo i kako ga podnosimo? Ovo pitanje čujem bar deset puta dnevno, a odgovori se kreću u istom krugu. Biće kiše, oblačno, možda malo sunca pa opet naoblačenje… O čemu govorim najbolje znaju oni koje sistematski ubija vreme – hronični bolesnici. Željni su bili bar nedelju dana stabilnog vremena, stalno u raskoraku sa doziranom terapijom i savetima lekara. Valjalo je pogoditi kad povećati, a kad smanjiti dozu lekova. Slično je bilo i sa državom. Molila se bogu da poplave budu u nebranjenim područjima jer priroda i ono malo što je uloženo u bedeme nakon prošlogodišnjih poplava poruši očas posla. A kako namaknuti pare za odbranu kad ih nema, a nema ni izgleda gde ih pronaći za nove odbrane od vode? Možda smederevska Železara o kojoj sada brinu stranci vaskrsne pa nam malo bude lakše? Tek, sve je okrenuto naopačke. Umesto snega imali smo kiše i košave, a umesto proleća imaćemo, ne znam, videćemo. Na političkom planu poslednji dan ovog meseca proteći će u podizanju prašine oko bivšeg haškog optuženika. Bilo je vreme da ga puste na slobodu a sada je poslednji trenutak da ga vratimo u tamnicu. Došlo neko zadnje vreme. Ljudi smo, prirodno je da budemo nestrpljivi i nervozni,sa ili bez razloga. Nestrpljenje nam postaje kolektivna dijagnoza, a MART mesec prokletnik koji zbog nekakvog Marsa sve komplikuje i usporava, otežava i blokira ostavljajujći nas da i dalje samo čekamo. Treba još samo danas da se strpimo i posle toga budemo srećni što je za ovu godinu gotovo, ali samo kada je mesec mart u pitanju. Već sutra radovaćemo se Danu šale, brzo zaboravljajući ovaj mart iščekujući onaj sledeći, naredne godine. Šala dobro dođe u svako doba, makar i na jedan dan. Dobro jutro!

t_3384875_kako_su_meseci_u_godini_dobili_nazive_admin_cool_v
(Foto: www.cooliranje.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (30. mart – crtica)

piše: Vanja Savić

 

Ljudi žive u strahu. U strahu da ne izgube posao, stan, porodicu… egzistenciju.

Scena sa početka filma „Apokalipto“, gde otac razgovara sa sinom, na mene je ostavila snažan utisak, a glasi ovako:
–       Šta si video u očima onih ljudi?
–       Ne razumem pitanje.
–       Strah. Nisam te podizao da bih te gledao kako živiš u strahu. Strah je bolest! Ukoreni se duboko u čoveku i izjeda ga. Već te je zarazio. Gde ti je ponos? Izbaci ga iz srca! Ne nosi ga u selo.

Da li je strah zdrava i konstruktivna reakcija na životne nedaće ili reakcija slabog duha i predvorje još većih nedaća? Da li pre neko što se uhvatimo u koštac sa životnim problemima, treba prvo da se izborimo sa strahom u nama.

Pri prvom susretu sa strahom postojao je realan, spoljašnji, razlog da se čovek uplaši ili zabrine. Ta epizoda je trajala, završila se i iza nas je, ali, jesmo li se mi izborili sa strahom u nama i izbacili ga iz svog srca? Ako nismo, onda smo postali anksiozni. Anksioznost je stalno prisutan, lebdeći, strah, ili zabrinutost, zebnja – bez realnog spoljašnjeg uzroka. I, anksioznost je bolest. Svaki drugi čovek koga smo danas sreli redovno koristi bensedin da bi mu život sa ansioznošću bio podnošljiv.

A, nekome baš to odgovara! Jer, čoveka u čije se srce ukorenio strah je lako zauzdati.

Može li se posao, stan… opstanak, sačuvati bez straha i zebnje, i u tom stanu, porodici i na poslu lepše živeti ako ne dozvolimo da se strah uvuče u naša srca?

Dobro jutro.

33(Foto: wishingwellcoach.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (29. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Nedelja je, dan za lenčarenje, naravno pod uslovom da ne morate na posao. Međutim, lenčarenja ne bi smelo da bude, bar ne u glavnom gradu Srbije. Svaki slobodan trenutak treba, umesto za protezanje, istezanje, razvlačenje, lenčarenje ili neko drugo „renje“, posvetiti svom gradu – da bude lepši, sjajniji, lepši, zdraviji. To je verovatno na umu imala gradska vlast koja je mesec pred nama posvetila uređenju i čišćenju Beograda. Još uvek se ne pominje rešavanje viška administracije, već đubreta, otpada, starih lomova od bele i ostale tehnike, uređenje okoline stambenog prostora, ulaza terasa i podruma. Očekuje da se od ove godine i građani pridruže radnicima gradske čistoće koji objektivno, i da hoće, ne mogu baš sve da urede i očiste. Biće posla za uređenje stambenog prostora, ulaza i zajedničkih hodnika, okoline stambenih i poslovnih objekata a u direktnom dogovaranju sa skupštinama stanara pronalaziće se optimalna rešenja za solidarno učešće svih u akciji za čistiji Beograd. Svako treba da pruži svoj doprinos i uradi malo, a opet sasvim dovoljno da nam bar spolja grad bude lepši i belji. Bilo bi dobro da o ovoj akciji putem depeša, naredbi ili obaveštenja nešto više saznaju i čuvari reda i zakona. Ne bih voleo da nam se opet desi da zbog nepropisnog prelaženja ulice čistača u narandžastom iste novčano kažnjavaju jer samo rade svoj posao. Bruka je da se iz dana u dan čuje da su komunalci i ostali policajci prekoračili ovlašćenja a da ih opet nije dovoljno na našim ulicama. Treba ih još uposliti, tvrde odgovorni. Ako je već tako, uposlite ih već od prvog aprila, pa da i oni podrže akciju čišćenja i uređenja. Tako će eventualne frustracije lečiti na kontejnerima, metlama i četkama, a ne na građanima koji, recimo, uređujući živu ogradu uništavaju gradsko zelenilo. Dobro jutro!

55(Foto: dnevnenovine.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (28. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Ne verujem da se sećate da sam vam ne tako davno pričao kako sam dobio razglednicu iz Vrnjačke banje od moje prijateljice? Nije ona jedina koja se setila da mi piše, ali je bila prva koja je razbila onaj usud koji nas prati od pojave računara, a to je da sve manje pišemo pisma ili razglednice i čestitke, a mnogo više mejlove i SMS poruke. Priznajem, nisam obratio tada pažnju na markicu, ali od ovog jutra ću na svako pismo koje pošaljem da lepim markicu iz nove edicije naše Pošte. Ovog proleća su svoje mesto na poštanskim markama našli znameniti srpski reditelji Radivoje Lola Đukić, Ognjenka Milićević, Aleksandar Đorđević, Slavoljub Stefanović–Ravasi, Miroslav Belović, Ljubomir Muci Draškić, Sava Mrmak i Jovan Ristić Rica. Ima li lepše vesti za kulturu, ima li lepšeg obeležavanja Dana pozorišta? Svaka čast onome ko se setio da ljude koji su nas oplemenili svojom umetnošću uvrsti u jednu lepu zbirku koja će za kratko vreme biti tražena među filatelistima. Ove godine tražiću na kiosku markicu sa likom reditelja čije delo je u skladu sa sadržajem mog pisma. Evo, kad pišem nekoj gospođi ministarki, poslaću markicu sa likom Ognjenke Milićević, velike mame našeg glumišta. Ako  pišem nekom bivšem komunisti biraću Savu Mrmka zbog njegovih tv serija o hvatanju četnika, a ako pišem nekoj zvezdi, biraću Jovana Ristića Ricu zbog njegovih neponovljivih šou-programa. Miroslava Belovića izabraću ako se obraćam predsedniku lično i to samo u prvom licu, znate već, zbog monodrama koje je režirao, a markicu sa likom reditelja Aleksandra Đorđevića ako pišem premijeru Vučiću zbog legendarnih „Povratka otpisanih.“ E, Aca Đorđević bi mogao da ide i za Dačića jer on se redovno otpisan opet vraća. Neka, za Dačića neka bude Lola Đukić… komedijaš još u Titovo vreme. Mucija Draškića čuvaću kad pišem nekom prijatelju Radovanu, a Ravasija ako odlučim da nešto naškrabam onako anonimno, da se ne zna. Samo treba pisati, redovno i bez oklevanja. Za svakog primaoca postoji pravi reditelj koji će mu svojim likom jasno ukazati na sadržaj pisanija. Ali ko će da nas natera na pisanje? Ma, samo dok se „zaukćemo“ i onda ima samo da nam ide. Dok se mi tako „zaukćavamo“, reditelji nam odlaze u istoriju, a njihova vrednost biće cenjena vrednošću dinarskog iznosa na markicama koje će krasiti njihovi likovi. Dobro jutro!

1(Foto: www.rtv.rs)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (27. mart – crtica)

piše: Suzana Gajić

 

 

Deo prosvetnih radnika je i dalje u štrajku, a jedan od osnovnih zahteva im je uvođenje platnih razreda. I čini se da je to baš jednostavno. S jedne strane su prosvetari, ljudi koji su završili fakultete i na kojima je teret da mlade naraštaje uče i školi i životu, i koji rade za male plate, dodatno smanjene, jer smo u dugovima, pa štedimo. S druge strane je, recimo, neka službenica, sa završenom srednjom školom, koja takođe radi važan posao, kada ga radi, i koja eto, možda ima platu veću od plate učitelja. I, naravno da su onda učitelji i nastavnici nezadovoljni. I rešenje postoji, na radost svih nas! Ministarka Kori Udovički najavljuje novi, dugoočekivani zakon o platnim razredima. Da se zna ko koliko radi, koliko škole ima i koliku platu će primati. A zakon predviđa 60 platnih grupa, jer je to najbolje rešenje, tvrdi ministarka. Zašto baš toliko? “Puno smo osmišljavali i došli do toga da je najjednostavnije prosto imati 60 platnih grupa”, kaže Udovički. Da, baš zvuči jednostavno. U tih 60 grupa treba da stane ceo javni sektor, razvrstan po školskoj spremi, pretpostavljam iskustvu, težini zadataka koje obavlja itd. Da bi se došlo do tog jednostavnog razvrstavanja u 60 grupa, neophodno je opisati svako radno mesto u javnom sektoru, i to mesto smestiti u neku od ponuđenih grupa.

Samo što ne znamo koliko profesija u stvari ima, ko će ih popisati i opisati, na osnovu kog kriterijuma će ih raspoređivati u grupe itd. I koliko vremena će biti potrebno da se to obavi. I ko će obučiti te koji treba da popisuju radna mesta i da ih svrstavaju. I zašto je neko očekivao da to bude razvrstavanje po stručnoj spremi i položaju, odnosno količini odgovornosti koja se od radnika očekuje. I količine posla koju obavi, što, doduše i ministarka pominje.

U svakom slučaju, kada dobijemo zakon, možda ćemo razumeti o čemu govore likovi u Nušićevim komedijama kada traže klasu više u državnoj službi. I zašto je traže baš od gospođe ministarke.

Dobro jutro!

277(Foto: www.nerdwallet.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Gospod iz EPS-a, podojila ga stranka i šamaranje prehlade

(KVAKA 202 – četvrtak, 26. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Penzioner iz Čajetine Mihajlo Ribać pristao je da se zajedničko brojilo u zgradi registruje na njegovo ime, i sada mora da plati dve hiljade evra duga za struju koji su napravili stanari. U EPS-u i sudu – pa i sam sudski izvršitelj – razumeju ovog čoveka, ali kažu da im zakon vezuje ruke…

Tako da sve ovo podseća na one stare rasprave o veri u kojima je bilo i trik pitanje: može li Gospod da stvori toliki kamen da ne može da ga pomeri? Mihajlo sad zna – da može…

***

Jedna brazilaska studija kaže da su deca koja su bila duže dojena, imala kasnije u životu mnoge prednosti, pa su i više zarađivala kad su odrasla. Zbog toga se preporučuje da bebe sisaju najmanje šest meseci…

Na svu sreću, ne mora sve biti tako sudbinski zakovano… Mnogi su ovaj kevin propust uspešno kompenzovali sa godinu dana sisanja u stranci…

***

Policija u engleskom gradu Karlajlu traga za muškarcem koji je ošamario nekoliko prolaznika kad je primetio da kijaju…

Teško da bi se ovako nešto moglo desiti kod nas, jer imamo efikasniju policiju… A tu je i doktorka Macura, koja bi nam dala detaljno uputstvo kako se najbolje sakriti od manijaka kad imate prehladu…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. mart – crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – Ili-ili

U sinoćnjem Dnevniku 2 videh bivšeg kolegu sa fakulteta. I nešto krenem da razmišljam – nekada davno kada bi se našao u Dnevniku 2, pa to bi definitivno značilo da si uspeo u životu. Doduše, setih se i trenutka kada je moja koleginica, sa jednog radija, bila objavljena u ukrštenim rečima! Hm. Kakav li je to osećaj? I to je nekada važilo za potvrdu da si „neko i nešto“.

Da l’ ima nešto treće, gde bih ja mogao da se denem, zapitah se? Dao bog, kako sam skroman, ja sam već bezecovao album sa samolepljivim sličicama koji bi pratio moj lik i delo! Ni manje, ni više!

No, bez obzira na takve ideje ostaje mi nedoumica. Gde bih pre da budem – u Dnevniku 2 ili u ukrštenim rečima? Nekako mi se čini da bi mi bilo inetersantnije da pročitam kako bi me „opisali“ u ukrštenici. I da li bih bio pod „uspravno“ ili pod „vodoravno“!

1

(Foto: sxc.hu, ilustracija)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu, 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (25. mart – crtica)

piše: Vanja Savić

 

Svako od nas ima neku želju koju bi voleo da ispuni u svom životu. Nečije želje su skromnije od drugih, ali su ipak samo njihove. Tako i ja imam nekoliko, ali najveća mi je da kao ptica letim slobodna i posmatram zemlju iz malo drugačijeg ugla. Da budem ptica, to ne mogu, da letim kroz vazduh, to već mogu. U poslednje vreme sve više ima izgleda da mi se želja ostvari. Iskakaću padobranom, doduše, tandem skok, ali ću leteti. Prijatelji koji me znaju, podržavaju ovu moju odluku i hrabre me. Oni koji misle da me znaju, kažu da sam luda i da će moj suprug konačno dobiti i napismenu potvrdu mog ludila. Da li se na osnovu naših želja može znati do koje tačke smo stigli? Preći crtu ili ne? Pitaju me mnogi da li smem da iskačem i kako to da se ne bojim? Ne smem, i da – bojim se – ali u životu želje i nisu ono što smete i što je sigurno, već ono što vam podiže adrenalin i natera vas da se osetite živim. Pelene za odrasle će poslužiti da instruktor ostane suv, a on će meni poslužiti kao sigurnost da ću se bezbedno spustiti na zemlju. Ako se slučajno jedno vreme ne budemo čuli, neko je od nas dvoje omanuo. Dobro jutro.

25

(Foto: meta.server-test.eu, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Prerodila banana, snajperista iz fotelje i milicija trenira agape

(KVAKA 202 – utorak, 24. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Rusi nisu uopšte fer u trgovini. Najpre su se pitali odkud nama kivi, pa su nam vratili sav izvoz. Sad im je sumnjivo okuda nama tolike jabuke… A može im pasti na pamet i da pitaju kako to da mi proizvodimo banane, i pritom ne zarezuju što svetski eksperti stalno opominju da nam je žarka klima na samom pragu, od čije blizine, naravno, nismo mogli da izbegnemo ovako dobar rod…

***

Petrovaradinski snajperista koji je pucao u komšijske kuće kaže da je to uradio iz očaja i ljubomore, jer drugi tako dobro žive, a on nema ni posao…

Zato na podatke o stranačkom zapošljavanju odsada gledajte kao na povećanje lične bezbednosti. I kad čujete da su onog komšijinog najmlađeg lepo zaposlili – radujte se što se predao još jedan snajperista…

***

Na predavanje profesora Vladete Jerotića u Nišu pozvano je previše publike, pa onda nije pomoglo ni premeštanje u pozorišnu salu, jer je hiljadu ljudi jurnulo na petsto stolica! Tek su dolaskom interventne jedinice prestale psovke, guranje i stampedo…

Ipak, ovoliko interesovanje nije nimalo čudno, jer je predavanje bilo „O ljubavi“, i pritom za džabe… A to tako liči na agape…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. mart – crtica)

piše: Kruna Pinatrić

 

 

Tada je bila sreda, pre 16 godina. Kako prođe vreme! Svi koji su sada studenti, ili još stariji, sećaju se bombardovanja. Oni neki drugi, kažu, pamte, ali gledaju i u budućnost. Gledaju malo nju, a danas malčice i u ruinirani Generalštab. Oni koji su ga i uništili, davno su nam „oprostili“ što su „intervenisali“, pa se sada družimo i vizionarski gledamo u te 2016, ’17, ’18…. A niko nikako da pogleda u visini očiju, jednog građanina. Taj građanin gledao je ’99. ka gore i psovao avione, pa je gledao i ka dole, silazeći u atomska skloništa, a onda i ispred i oko sebe, u druge „saborce“, mame, tate, braću, sestre, komšije, drugare. Svako od nas ima i loša, ali i neka lepa sećanja iz tog perioda. S jedne strane realna kriza na Kosovu, njene posledice, žrtve!, restrikcije, nestašice vode, neizvesnost, strah. Ali ne bismo mi bili ovo što jesmo, da nismo tada postali veoma produktivni u vicevima, snalaženju, druženju uz svetlost sveće, uz „Šizele“ i „Mirele“.

21Uz nadu da niste drastično oštećeni tim vremenom, usuđujem se da postavim pitanje – da li nas naš odnos prema krizama sputava da se korenitmo suprotstavimo ovakvim neotesanim, nekažnjenim kršenjima ljudskih prava? I tada, i danas? Humor nas održava, a, možda, i zadržava status quo. Tableta sa placebo efektom.

Razmak od 16 godina može biti i davan, dalek, ali i prilično svež. Da ne započinjemo jutro samo gorkim prisećanjima, svaka nama čast šta smo sve kao narod pretrpeli. No, pelin smo već probali, šalili se često da bismo makar životarili kroz sve godine, ali to što nas veliki igrači shvataju kao vic, znak je da moramo glasnije da kažemo NE!

(Foto: www.pouke.org, arhiva)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (23. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Ponekad tako ume da me iznervira lepo i sunčano vreme. Istina je da me je isteralo napolje u šetnju, prijatnu, laganu i bez velikog napora.  Napokon da se maknem od računara i posvetim vreme vlastitoj rekreaciji, ako sam za istu još uvek sposoban. Još uvek nema dovoljno zelenila oko mene. Primećujem da se mnogo drveća posušilo, da je takoreći bolesno i da lagano propada. Ne znam da li za takve pojave lek ima naše čuveno Zelenilo, ali i ako ga ima, neće ga biti dovoljno jer je ovo laički gledano masovna pojava. Trava je onako baš ozelenela, ima je u dovoljnim količinama, što i ne čudi. Koliko se samo Zemlja nagutala kiša… Idealna je za fudbalicu, ali od fudbalera ni traga. Mnogo mladog sveta isteralo je svoje rasne pse koji moćnim lavežom odbijaju svakoga ko im se približi. Stižem do onoga što nema veze sa zelenilom a opet je deo prolećnog nerviranja. Uredno okačen opran veš na terasama okrenutim prema ulici predstavlja poseban ornament, međutim, to nije sve ako se samo malo „čuje kako miriše“ ćumur za roštilj. Raspalili ljudi vatru, pa stambene zgrade počinju da liče na Ajfelovu kulu u smogu. Lepo je to – nazdravi se, popriča sa komšilukom, malo zamezi, ali opet, kako nikome ne padne na pamet, recimo, Ada ili Košutnjak gde postoje posebna mesta za roštiljanje. Što baš mora iza ili ispred zgrade? Da li je to pokazivanje materijalnog statusa? Neću da cepidlačim, ali vidim ja da je lepo vreme isteralo i ljubimce automobila napolje. Oni ih satima doteruju, peru, glancaju a sve vreme voda teče, teče, teče… a to ume jako da nervira, naročito ako svi zajedno plaćate potrošeno. Ne, neću da pričam o raznim drljačama i motokultivatorima koji se čuju na moćnim zvučnicima. Oni tako bezdušno pevaju o tome da su Krajina i Lika vazda srpska dika, da to čoveku prosto bude inspiracija da kao Bjela u „Braći po materi“ reši problem vazdušarom pa nek’ košta šta košta. Zanimljivo, svi što slušaju kojekakve drljače imaju dobra kola. Neću da pominjem da sam juče  video i prvo ribanje tepiha baš na Dan voda koji promoviše štednju na svim nivoima. Lepo vreme, a toliko nerviranja. Došlo je pravo proleće, idem da ja to lepo objavim na Fejsbuku, šta će mi da kidam živce napolju.  Dobro jutro!
9f018adfc3c47994b5aa44cb5a28af55
(Foto: pinterest.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (22. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

U celom svetu obeležava se Dan voda. Običan čovek bi zapitao: „Šta to podrazumeva u našim uslovima“? Širom Srbije biće održani skupovi posvećeni očuvanju životne sredine i najvažnijeg resursa – vode. Govornici će održati prigodne besede, ukazaće nam na naš nemar prema prirodi, samim tim i vodi, i – ništa. Svi će se lepo razići kućama, ili otići – što bi rekao onaj što nam je nekad bio sve i svja – svi na svoja radna mesta. Da li će to promeniti našu svest o ovom božjem daru koji nam produžava život? Hoćemo li se zamisliti svaki put pre nego li bacimo plastičnu kesu ili bocu u Dunav, Savu, Tamiš, Tisu, Moravu, ili najmanji kanal koji teče kroz naše naselje? Da li ćemo se odazvati na pozive za čišćenje reka i priobalja? Da li ćemo i dalje hvaliti flaširanu vodu, a kad ostanemo bez para točiti odličnu česmovaču? Problem je kompleksan i ne rešava se za dan. Ali, svaki put kad ne zavrnemo česmu, ili ne promenimo neispravnu bateriju u kupatilu, treba da se setimo da negde u svetu postoje ljudi koji se vodi raduju više nego zlatu i koriste svaku kap koja im je na raspolaganju. Bahato razbacivanje vodom vodi nas pravo u ambis žeđi. Čuvajmo vodu svakog dana. Ako je priroda toliko izdašna, to ipak ne znači da će to trajati zauvek. Uskoro će voda biti skuplja od nafte. Sačuvajmo je da bi imali čime trgovati. Dobro jutro!
20
(Foto: www.findaspring.com, ilustracija)
Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (21. mart – crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – Crnci se ne šale

Šetam pijacom, međ’ sirom i jajima, kada začuh usklik: „Crnci se ne šale!“ Pogledah na stranu i videh domaćina koji se malo uživeo, maše rukama i objašnjava nekolicini okupljenih ljudi oko njega. Naravno, uz tu količinu decibela, skrenuo je pažnju cele pijace na sebe.

Naravno, mislim se, ali to Amerikanci treba da se brinu. Odmah mi sinuše fotografije, od pre par dana, aktiviranje čuvenih Crnih pantera, marš naoružanih Afroamerikanaca u Ostinu, u Teksasu, i poziv na ubijanje policajaca. A sve u svetlu sve većeg broja ubistava crnaca od strane belih policajaca.

„Je l’ vidiš ti kako oni šutiraju trojke!“, nastavlja domaćin. U mojoj glavi Crni panteri nose pumparice i šutiraju trojke? Nešto tu ne ide.

„A ne ko ovi naši, kilavci“, zaključuje domaćin. A-ha. Dobro. Zaključujem i ja da nismo baš gledali iste vesti, što je sasvim legitimno. No, svejedno, generalni zaključak ostaje: Crnci se ne šale!

19(Foto: www.dannygreenbasketball.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Sjajna vest za ljubitelje pasa i vlasnike ovih ljubimaca. Od pre neki dan jedan čuveni beogradski tržni centar postao je prijateljski naklonjen prema psima. Inicijativa koja je urodila plodom potekla je od jednog novobeogradskog kinološkog društva, podržalo ju je čak 70 prodavaca i rezultat te kampanje kojom se, baš kao i u Evropi, psima dozvoljava da slobodno šetaju prodajnim objektima bez bojazni da će ih neki namrgođeni čika iz obezbeđenja izbaciti sa sve vlasnikom napolje. Kao što rekoh u Evropi je to sve normalno, čak i da prodavac u želji  da odobrovolji kupca pomazi njegovog ljubimca. Da, ali to je u Evropi. Tamo je sve uređeno ali po nekom redu, a kako je kod nas? Da li možda opet zidamo kuću od krova? Valjalo bi ovom prilikom uzeti u obrzir i ljude koji se plaše pasa ili ih jednostavno ne vole a dolaze u tržni centar i kupuju. Oni već izražavaju nezadovoljstvo. Već ih osluškujem krišom kako traže da stručna lica na ulazu brzom proverom utvrđuju koji pas može unutra a koji ne. Dešava se, kako navode, da kuca koja još uvek nemarom vlasnika nije sterilisana oglasi miomirisima poziv drugim psima mladićima za igrom parenja a to može da izazove veliku furtutmu i paniku među ljudima. Vlasnici pasa, takođe, umeju da se zaslepljeni sjajem izloga opuste pa kucu ispuste s povoca i eto štete. Kuce nikada ne mogu biti krive ako reaguju nagonski odbrambeno ako ih neki kupoholičar zatrpan kesama slučajno zgazi, ili ne daj bože šutne. Ko će u tom slučaju da bude odgovoran? Kuca sigurno neće. Za sada je dozvoljen ulaz psima do 8 kilograma, ali pekinezeri iako mali, umeju da budu veoma ratoborni i uporno lajavi,  pa je zato ova odluka koju slave ljubitelji pasa za njih i obavezujuća. Šta ćemo sa decom koju mame guraju u kolicima? Šta ako se neka kuca zaželi igre pa iz nehata skoči na kolica i bebu isprepada ili ne daj bože povredi? Ko će onda da odbrani kucu od besne i uplakane mame? Samo pitam. Šta ćemo sa onima koji kažu:  „Neću da podilazim udruženju za zaštitu životinja, ne želim da psi trče oko mene i skaču dok razgledam i biram odeću, neću da mi prilaze i njuškaju me, neću da slusam kako laju na mene ili pored mene, neću da skrivam hranu koju jedem jer su je nanjušili, ne želim da osete miris mačke na meni jer sam bio kod prijateljice koja je ima u svom domu pa da me zbog toga napadnu. Zar psima nije dovoljno parkova, livada, ulica ili dvorišta … koliko god želite uvek ima ono „neću da..“. Sve ovo, na sreću, može da bude lako rešiv problem uz mnogo dobre volje i ljubavi prema životinjama ali i ljudima. Kako stvari stoje, sve je sada u rukama vlasnika pasa. Ne mislim samo na povodac. Sada valja smestiti brnjicu na naše urođene predrasude prema ljubimcima – odgovornim ponašanjem vlasnika životinja. Dobro jutro!

15(Foto: barkpost.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Bomba na žaru, operativno uklonjene pare i unučad protiv MMF

(KVAKA 202 – četvrtak, 19. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Počela je još jedna akcija dobrotvornog prikupljanja bombi od građana, pa iz MUP-a pozivaju vlasnike ovih sprava da ih ne bacaju u smeće, nego da pozovu policajce…

Pošteno rečeno, teško da će ovako ići… Možda je ipak bolji „komunalni“ pristup, pa da kućni savet stavi tablu: ne bacajte bombe u naše kontejnere, jer ni mi ne prosipamo žar pod vaše džipove!

***

Žitelju Inđje B. Ž. nestalo je pet hiljada evra dok je bio pod anestezijom u bolnici u Sremskoj Kamenici, gde su ga doveli jer je doživeo srčani napad na ulici…

A onda su lekari još jednom pokazali znanje i humanost, i spasili ovog čoveka i od drugog infarkta – kad je saznao da su mu ukrali pare…

***

Najavljeni protest Udruženja penzionera – zbog smanjenja penzija – za sada niko ne dovodi u vezu sa opozicionim strankama…

Međutim, nije tajna da već dugo postoji snažan politički pritisak koji na penzionere vrše njihova unučad, jer su od penzija izdržavali decu i svoje nezaposlene roditelje…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Surova stvarnost je oko nas. Svakodnevno saznajemo da ljudi ostaju bez posla, da se zbog toga samoubijaju, porodice se rastaču, surova ubistva postaju svakodnevna tema crnih hronika, zločini su sve krvaviji i suroviji, bankarski krediti praktično neotplativi, deca sve agresivnija a belosvetski ološ nam otima čak i bebe iz naručja. Kad se sagleda ova tmina koja se spustila, ne vidimo ili nemamo snage da vidimo onaj zračak svetla koji i u najdubljoj pećini strogoj pronađe svoj put i ukaže da ima nade za spasenje. Taj zračak, ma koliko nam strpljenje bilo na izmaku, moramo nekako izazvati. Posle surovog dvostrukog ubistva taksiste u Beogradu i sveštenika koji je samo hteo da pomogne, pokazaće istraga – ubici, da li treba da dočekamo da nam taksisti odbijaju vožnju, a vozači ne zastanu kad nas primete kako kraj puta pokušavamo da popravimo automobil? Da li jedan vanserijski srpski glumac zbog nemogućnosti da otplati stambeni kredit i prehrani sedmočlanu porodicu treba tek tako da nam ode u beli svet i tamo dostojnije živi, umesto ovde, gde nacija vapi za pozorišnim, pa makar i fantazijama? Treba li da jedna od najboljih novinarki u Srbiji zbog odbijanja predstavnika aktuelne vlasti da budu njeni gosti napusti autorsku emisiju i odmetne se u neke druge nenovinarske vode? Lično mislim da je sada trenutak da se uhvatimo u koštac sa problemima, da ih opkolimo sa svih strana, napadnemo i napokon počnemo da rešavamo. Da li smo se u dugotrajnoj agoniji, koja će verovatno još potrajati, umorili ili okoštali onaj urođeni gen za samoodržanjem i prkošenjem svemu što nas pristiska? Pravi odgovor na ova pitanja pruža iskustvo jedne šesnaestogodišnje devojke koja, iako i sama nemoćna pred životom, posle gubitka oca, odlučuje da ostane na selu i nastavi da vodi seosko domaćinstvo od kojeg će izdržavati ostale članove porodice. Ona doslovce živi moto „nema povlačenja, nema predaje“. Da li smo kadri da je pratimo i na vlastitom mikroplanu nađemo ono zrno pokretanja iz kog će da izraste veliki plod uspeha za koji će nam suvim zlatom plaćati čuvena Evropa kojoj se umiljavamo da nas pusti u svoje naručje? Ubeđen sam da jesmo. U to ime, dobro jutro.

111(Foto: 1000awesomethings.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Povoljno čistimo mozak, fingira da je živ i bubicom do mlade

(KVAKA 202 – sreda 18. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Mozak hoće da bude uredan i zato briše stare i nepotrebne informacije. Ovo naučno saznanje može biti korisno onima koji se nerviraju zato što su političari zaboravili svoja obećanja…

Dakle, mozak političara je sredio svoju arhivu, ali je u našoj glavi ostao krš od lažnih nada i očekivanja. Pa sad, možemo ići psihijatru, ili zvati omladinsku zadrugu koja daje najveći popust za iznošenje starih stvari…

***

Radnik „Partizanskog puta“ žali se da su ga u firmi proglasili mrtvim – da mu ne bi isplatili dugovanja… Opet, šefovi „Instituta Lola“ sumnjiče se da su godinama od države primali pare na ime radnika koji je davno preminuo…

Najlakše je za sve okriviti poslodavce… Ali, objektivno – danas uopšte nije lako reći koliko su naši radnici pokojni, a koliko fingiraju da su živi…

***

Mladi Indijac iz okoline Kanpura ostao je bez neveste, jer se za vreme svadbe nekako otkrilo da ne ume da sabere 15 i 6… Shvativši da je mladoženja potpuno neobrazovan, mlada i njeni roditelji prekinuli su svadbu…

Da je momak stekao obrazovanje u Srbiji, ovo mu se ne bi desilo… Nosio bi sa sobom bubicu za polaganje ispita, i potajno pozvao prijatelja koji bi časkom na Guglu dobio tačan rezultat… I mladenci bi bili srećni još mnogo epizoda…

 

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (18. mart – crtica)

piše: Ru Šavr

 

Crtica u alu-foliji

Pre nekoliko dana mojoj drugarici se desilo nešto neobično. Dok je palila cigaretu na ulici, prišao joj je jedan četvorogodišnji dečak i pitao: „Da li imaš srebro u cigarama?“.  Dečak je zatim objasnio da skuplja „srebro“ iz cigara da bi dao svojoj baki jer ona, kako kaže „nema ni dinara“. Оn traži da „srebro“ sakupljaju svi njegovi poznanici, rođaci, čak prilazi nepoznatim ljudima na ulici… Sve to sa jasnom idejom – pušači, ujedinite se i skupljajte foliju iz svojih paklica! Reč je, naravno, o aluminijumskoj foliji u koju su uvijene cigarete, a ona njegovoj baki znači mnogo.
10Zahvaljujući reciklaži ove folije može se nešto malo zaraditi. Nevolja je što ga oni koji otkupljuju ovaj materijal mere na kilogram. Zamislite koliko vam je ovih folijica potrebno da biste došli do 1 kg? No, neko ipak zarađuje reciklirajući na ovaj način. Jasno, zarađuje veoma malo, a zamislite kolika ga je muka naterala ako to radi.  Zato, ukoliko već pušite i tako ugrožavate tuđe i sopstveno zdravlje, barem se raspitajte kome možete dati foliju iz svoje paklice i tako nekome učiniti mnogo. Ovog jutra Crtica je posvećena onima koji puše ili dele životni prostor sa pušačima, pa im ovu poruku mogu preneti.

Dobro jutro!

 

(Foto: www.info-ks.net, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Daljinski ministar, nežna izgladnelost i Beograd na Mesecu

(KVAKA 202 – utorak, 17. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Poslušajte ministra Tasovca, i kad god se pojavi rijaliti Parovi na televiziji Hepi, uzmite daljinski i promenite kanal… Godiće vam što možete da uradite isto koliko i jedan ministar…

***

Prema nekim istraživanjima, oksitocin – hormon sreće i ljubavnog poverenja – izgleda da smanjuje apetit kod muškaraca…

Međutim, valja razmisliti i o drugoj strani problema: džaba vam osećaj bliskosti i stabilna veza, ako vi treba stalno da gladujete, pa makar i nežno?

***

Ako želite da uložite novac u nešto sigurno – kupite plac na Mesecu; ali ako osim toga želite i malo, narodski rečeno, „trendi imidža“ – onda kaparišite i stan u Beogradu na vodi…

Sa placa na Mesecu ljubomorni gosti videće kao na dlanu ono mesto gde će se praviti kula sa vašim stanom…

 

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (17. mart – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

 

Mart mesec nam je uvek donosio nevolje. Tako se pogodilo, ili je tako bilo suđeno. Bombardovali su nas, palili, huškali jedne na druge, ubijali, a sve to pratilo je naše naivno verovanje da smo nebeski, da nas čuva bog i da nam niko ništa ne može. Ovaj sedamnaesti dan meseca marta proteći će u znaku tužnog sećanja na zapaljeni Kosmet pre jedanaest godina, uz paralele sa aktuelnim trenutkom koji je u vezi sa rezultatima koje smo ostvarili u dosadašnjim političkim menevrima sa Briselom i Prištinom. A vreme lepo, sunčano. Prosto mami da se manemo politike i teške sudbine, izađemo napolje i zagledamo u prelepe prizore koje slika mlad svet koji je izmileo na ulice i prkosi svima lepotom i dobrotom. Stasala je nova generacija koja zna šta hoće a u tome joj pomažemo mi stariji stalnom kuknjavom da ovde budućnosti nema i da treba bežati što pre. Ako su u pitanju dobri učenici, zna se – upisaće i završiti fakultete, kurseve stranih jezika, kupiti kartu u jednom pravcu i odlepršati negde gde je bolje nego u Srbiji? A gde je bolje, zna li se zaboga? I šta je tamo bolje? Ne znam odgovore na ova pitanja. Da znam, verovatno bih odavno zbrisao. Ovako ostajem ovde sa onima koji neće da uče školu već po čitav dan čekaju i nabadaju neku samo sebi znanu kombinaciju s kojom će zgrnuti milione. Kladionice su pune, ne manjka nam nade da je bolji život moguć. Samo treba ubosti rezultat. Nemam kad da bodem, idem večeras da gledam Seltika i Kelte, moleći se Sv. Patriku da mi sačuva duh i dah, jer je to ono što još može da me drži spokojnim na ovoj svetoj srpskoj zemlji. Dobro jutro!

15(Foto: noviput.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. mart – crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Iza nas je vikend pun teških, čudnih, zastrašujućih vesti i priča. Tragedija koja se dogodila u petak uveče, kada su nastradali pripadnici Vojske Srbije, lekari i beba, priča je koja se nakon Dana žalosti tek raspliće. Munjevito su se pojavili dodatni podaci – ko je kriv, ko je šta uradio, ko nije, ko je i zašto čekao u Beogradu, istom brzinom kojom su se i sklonile prvobitne vesti da je njih sedmoro bezbedno stiglo helikopterom u Beograd. Ta teška i strašna priča može da rastuži, naljuti,  izazove sumnju i razočaranje u državu, društvo, pojedince… popunite praznu liniju po želji. Istraga, nadamo se stručna i nezavisna, pokazaće ko je odgovoran, ko je za ostavku ili robiju.

Čini se da se jedna druga priča dešava u paralelnom univerzumu, a u stvari je stotinak kilometara od Beograda. Selo Kukujevci pored Šida, o kom je juče pisala „Politika“, već je dobilo nadimak „Radujevci“. Prosperitetnom mestu više priliči ovaj naziv, jer odatle ljudi ne odlaze. Industrija mesa, duvana, farme i poljoprivredne zadruge, pa čak i fudbalski klub su ono što meštanima sela Kukujevci obezbeđuje gotovo samodovoljnu celinu. Vrtići i škole su puni dece, a rađa ih se nekoliko mesečno. Ono što zaprepasti čoveka je i podatak da su sadašnji Kukujevčani Srbi koji su pre dvadesetak godina došli iz Hrvatske i razmenili kuće i imanja sa ovdašnjim starosedeocima Hrvatima. Mesto blizu granice koje je na svoj način rešilo sulude ratne neprilike. Znamo već svi kakva je ekonomija ove države, a onda mora čovek da se zapita – pa kako onda njima ide? Jedan od odgovora je sigurno i taj što redovno plaćaju državi. Nema priče „ma selo je ionako propalo zbog države, idem u kafanu na vinjak“, niti „gajimo maline ali ćemo ih sve simbolično baciti jer nam država ne daje dovoljnu otkupnu cenu“. I jedni i drugi su u pravu, ali samoorganizovanje i zajedništvo u sredinama te veličine je nešto što vraća nadu da je i to moguće. Država je na štakama, ali ne moramo i mi. Nije to uvek i svuda moguće, bilo bi smešno idealizovati, ali – moguće je! Lepe vesti i lepe priče, dešavaju se uvek, negde, ne tako daleko.

Dobro jutro!

12(Foto: www.youtube.com, arhiva)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ove životinje su skroz pošašavele! (FOTO)

Ovako izgleda kad se životinje zbune, nađu u čudu i malo pobrkaju uloge….

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 (Foto: viralnova.comž)

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (14. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Juče je u Beogradu oteta dvogodišnja devojčica, bukvalno iz ruku majke. Ubačena je u automobil stranih registracija dok se majka grčevito borila da je spase. Povređena, ipak je smogla snage da izusti krik kakav samo majka može da bi tako privukla pažnju desetak prolaznika koji su, iako nemoćni, hrabro krenuli u poteru za otimičarima. Odmah je alarmirana policija koja je iskoristila sve moguće resurse i posle filmske potere što helikopterom, što takozvanim presretačima na autoputu u blizini Šimanovaca uhapsila zlikovce a dete predala prestrašenom i u isto vreme presrećnom ocu. Ispostavilo se, u prvim rezultatima istrage, da su otimčari istočno-evropskog porekla sa francuskim pasošima i da su već bavili otimicama dece jer je kod njih pronađen unapred izrađen falsifikovani pasoš za devojčicu. Zašto baš ta devojčica, zašto baš na Voždovcu, otkud njena ili slika fizički slične vršnjakinje u pasošu, zašto su mediji u trci za senzacionalnom vešću objavili lica deteta, ili policijskih inspektora, pitanja su koja je srpska javnost pokrenula. Ima opravdanja za relativno škrte informacije ministra policije u vezi sa rezultatima prvih istražnih radnji, ali čini se da je nekako u senci prošlo nesumnjivo herojstvo pripadnika MUP-a, iako im je čestitku uputio i premijer Srbije. Ja bih postavio nekoliko pitanja ne želeći da umanjim značaj onih koje postavlja većina građana. Šta ti stranci misle zapravo o nama? Da li je za njih Srbija obična nedođija u kojoj se deca beru na grani ili skupljaju na ulici, da je roditeljima svejedno ako im neko oduzme čedo a policija postoji da bi se samo reklo tek da je ima? Da li ćemo posle ovog slučaja mi, obični građani koji od poreza plaćamo tu istu policiju i dalje misliti da je bahata, nesposobna, korumpirana i u sprezi sa kriminalcima? Pre nego što na ovo pitanje date odgovor, stavite se u položaj roditelja otete devojčice koji ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. Šta mislite, šta bi oni odgovorili na ova pitanja? Dobro jutro!

8(Foto: www.lipstiq.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. mart – crtica)

piše: Suzana Gajić

 

Kada se pojavila televizija, mnogi su prognozirali nestanak radija, ali se to, na sreću, nije dogodilo. Kada je internet uzeo maha, neki drugi su prognozirali nestanak štampanih knjiga, ali se, opet na sreću, ni to nije dogodilo.

Ovo kišno vreme je možda najbolje provesti ispod ćebenceta, uz neku dobru knjigu. Moram da priznam da u skorije vreme nisam pročitala nijedan roman. Malo zbog nedostatka vremena i organizacije, malo i zbog nedostatka preporuke, znate ono: „E, ovo moraš da pročitaš, fenomenalno je“. Zato sam počela da razmišljam šta već imam, i šta bi moglo da se čita ponovo. Nažalost, jučerašnja vest o smrti Terija Pračeta me je podsetila da bih ponovo mogla da uzmem neki od romana o neobičnom mestu za beg od kišnih dana – Disksvetu, i neverovatno duhovitim mislima kojima se svaki put nasmejem. Potpuno je logično da je tu i Daglas Adams i „Autostoperski vodič kroz galaksiju“. Sasvim dovoljno da me izmesti iz sive svakodnevice i prenese u uvrnuti izmišljeni svet u kome su preslikane sve naše mane i zablude na jedan duhovit i fantastičan način. Zato vam ovog jutra poklanjam jedan odlomak upravo iz „Autostoperskog vodiča“.

„Postoji teorija koja kaže da će, ukoliko ikada iko bude otkrio koja je svrha svemira i zašto on postoji, ovaj smesta iščeznuti i biti zamenjen nečim još neobičnijim i neobjašnjivijim. Postoji i druga teorija koja tvrdi da se sve to već desilo“

 

Dobro jutro!

1(Foto: favim.com, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Smederevska berba, goli stipendisti i suvo mokrenje

(KVAKA 202 – četvrtak, 12. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

U Smederevu je sud oslobodio optužbi bivšeg predsednika skupštine da je primio novac za preprodaju poslovnog prostora… U Smederevu je aktuelna gradonačelnica osuđena jer je uzimala novac od pacijenata, ali je sigurna da će optužba pasti kad ponovo stigne pred apelacioni sud…

Možda je Smederovo pronašlo najbolji način borbe protiv korupcije: na funkcije samo one koji imaju makar jednu optužbu za mito – jer je neophodno insajdersko iskustvo!

***

Mladi Rumun Sorin Georgijan, iz Galatija, prodaje svoju nevinost za 2000 evra, a motiv je naravno plemenit – da bi mogao da nastavi studije…

Međutim, to je prava sitnica u odnosu na onih sto hiljada evra koliko nevinima nudi TV Hepi, ako uđu u rijaliti Parovi… Pa sad recite gde je bolje biti stipendista – kod nas ili u Evropi…

 

***

U delovima Hamburga sa bogatim noćnim životom, fasade farbaju hidrofobnim bojama – da bi ih sačuvali od prolaznika koji mokre uz zidove. Dejstvo premaza je toliko da „korisnik“ biva poprskan…

Kako u Beogradu nema dovoljno javnih WC-a, evo idealnog rešenja za odbranu fasada… Ali ako se misli i na potrebe građana – Vlast bi na ćoškovima morala da postavi vetrokaze… Pa bi obe strane imale jednake šanse da ostanu suve…

 

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. mart – crtica)

piše: Vlada Todorović

CRTICA – Arčibald (12.03.2015.)

Noć je. Na parikingu ispred moje zgrade crveni auto sa otvorenim zadnjim vratima. A na sedištu za vozača, sedi gospođa i čeka.

Ja taman pomislio kako čeka da neko izađe iz ulaza, pa dotičnoj osobi stavlja do znanja gde da uđe. Otvorena vrata su tačno na strani gde je ulaz u zgradu. Ili izlaz, što je možda primerenija oznaka u ovom slučaju.

Pošto sam, kako to pogrešno mislim, rešio nedoumicu, prolazim pored kola i ne glumim džentlmena koji će da zatvori otvorena vrata, kada začujem: „Arčibalde, u kola!“

Češ-češ? Arčibald?

U to vidim kucu koja njuška na par metara od automobila. I ne haje za poziv. Arčibald istražuje ko zna kakve mirise kojih ima na automobilskom parkingu.

Usledilo je par poziva, ali to nije urodlilo plodom. Uskoro je gospođa morala da izađe iz kola i da „svojeručno“ prizove Arčibalda na zadnje sedište njenog auta. Možda bi neko prokomentarisao ovakvo „bahaćenje“ rečima da, eto, ima lutalica koje nemaju šta da jedu, koje su jedva pregurale zimu, a Arčibald tu izvoljeva, ali… Arčibald je, pre svega, samo pas! Bez obzira na kola i ličnog šofera. Što neki od nas, izgleda, ponekada zaborave!

Naravoučenije: Pas je najbolji čovekov prijatelj, a Arčibald je malo svojeglav!

8(Foto: www.voicechronicle.com, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Led s ribom, kučeći „šer“ i psihoaktivni pomfrit

(KVAKA 202 – sreda, 11. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Potrošač iz Pančeva žali se redakciji jednog lista da je kupio 1125 grama smrznute ribe, a da je od toga 600 grama bio led. I kao dokaz prilaže nekoliko fotografija…

Verovatno i ovaj čitalac zna da su naša prava nikakva, ali je očekivao od poštenih trgovaca: na 600 grama leda, makar 600 grama ribe!.. Međutim, kad su mu lopovski zakinuli i ovih 75 grama na ribi, čoveku je pukao led pred očima – da je zaboravio da se kod nas ne vredi žaliti ni novinama…

***

Bečki veterinarski fakultet nizom testova pokazao je da psi odlično razlikuju raspoloženje osobe čiji prikaz vide na ekranu. I, naravno – više vole prijatne ljude…

Možda je ovo i razlog zašto televizijski emiteri nikad ne prikazuju rezultate gledanosti među kučićima. Jer na televiziji uglavnom i gostuju baš oni od čijih faca kučići beže…

***

Amerikanac Nik Hes posle svake porcije pomfrita ima sve simptome teškog pijanstva jer njegov organizam pretvara ugljene hidrate u alkohol. Lekari tvrde da je ovo jedinstven slučaj…

Međutim, nisu u pravu jer se mnogima od nas ovo dešavalo, ali nam niko nije verovao. Zato sada odštampajte članak o Nikovom slučaju, da imate crno na belo. I za kuću i za posao. A za saobraćajnu patrolu – uz kopiju ovog teksta prilaže se i 30 evra takse, ili više, zavisno od toga koliko ste pojeli psihoaktvnog krompira…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

Još se nismo zasitili rijalitija. Ovi televizijski formati osmišljeni su da postižu veliku gledanosti zahvaljujući umeću producenata da kod takmičara izazovu najniže porive i reakcije. Nemoral je čini se popunio izgleda baš sve pore srpskog društva kud god da bacimo pogled. U javnom životu, sasvim je postalo normalno da samoozvane zvezde, zvezdice, starlete, ili takozvani plejboji iznose sav svoj prljavi veš konzumentima medija bez srama i stida. Zašto da ne? Kad je tako, onda je lako postići da družina skupljena s koca i konopca ponovo na jednoj televiziji koja ima nacionalnu frekvenciju iz petnih žila golotinjom skrene pažnju na sebe iako se javnost, hvala bogu, javno gnuša tih sadržaja. Oglasio se tim povodom i ministar kulture koji je preporučio daljinski upravljač kao otklon od neprikladnog TV sadržaja koji je dostupan i najmlađima. Da li je moguće da se to ne može rešiti sistemski? Da li su emiteri zaboravili ulogu televizije, a to je da informiše, obrazuje i zabavi, ukratko rečeno. Međutim ovde je sve je moguće kupiti. Svi koji mogu da plate, lako i brzo mogu da postanu doktori nauka, glumci, pevači, pa zašto da ne i vlasnici medija.Dok premijer traži široku podršku za nepopularne mere, čuju se protesti sa svih strana iz svih sfera društva. Skupili smo se u ljušturu i čekamo da se nešto promeni na bolje, ali iskreno, preumorni smo od nemaštine i odricanja. Koga briga za bankrot države ako je sam već odavno bankrotirao samo nema dokaz da to i prizna. Nedostaje nam onaj daljinski upravljač za menjanje kanala, ovaj u kome smo već je predubok. Sada nam nedostaje neka lutrija gde bi glavni dobitak bio uticaj, moć i slava, starleta, stan, automobil i vikendica na moru. Dobit od uloga bila bi enormna, ne bi morali da prodajemo poslednju srpsku srebrninu a u isto vreme ne bi morali da gledamo u tv ekrane pune razvrata i bluda. Eto rešenja! Dobro jutro!

1(Foto: www.thegloss.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Diploma na majstora, investitor koji škripi i medina guza

(KVAKA 202 – utorak, 10. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

U poslednje vreme sve više se govori o tzv. dualnom obrazovanju, što bi – prevedeno na srpski – bila škola za radnička zanimanja…

Da li to znači da ovi đaci neće imati neku sjajnu životnu perspektivu?

Naravno da primedba ne stoji… Jer, ako budu dobri majstori, uvek će moći da zarade toliko da kupe diplomu fakulteta i – što je važnije – mesto sa dobrom platom… A to danas ne mogu da priušte ni diplomci najboljih fakulteta…

***

Bogati Finac Reima Kumisla vozio je kroz naselje 20 km/h brže nego što je dozvoljeno, pa je kažnjen sa 50000 evra, jer tamo kazna zavisi od imovnog stanja. Biznismen razmišlja da napusti svoju državu, koja ne razume bogate ljude…

Sve nekako liči da je za Reimu prava zemlja Srbija, u koju bi on doneo svež kapital… A i nama je dosta beskorisnih uličnih trkača koji gaze pešake kao muve, a pritom ama jedan dinar da su investirali!

***

Ministar Vujović kaže da je Vlada krila poskupljenje struje da se građani ne bi sekirali… što ima rezona i govori koliko je Vlada pažljiva…

Mada su mogli i pažljivije… poput brižnih roditelja – da pripreme dete pokazujući na medi kako će primiti injekciju. Evo, sine, vidiš kako je meda dobar i ne plače kad dobije bocu u guzu, nemoj ni ti, pa će čika-Aca da ti obeća nešto još lepše nego prošli put…

 

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. mart – crtica)

piše: Vanja Savić

 

Uglavnom se po parkićima i u šetnji mogu sresti mame i bake sa decom. Neretko su tu i očevi, ali u poslednje vreme sve je više tata koji sami sa svojim naslednicima upoznaju svet što nas okružuje. Normalno je da, dok se deca igraju, mame razmenjuju recepte i daju savete o ručku koji je tog dana na meniju. Kad se u celu priču uključi i otac, koji nije samohrani roditelj, ali je preuzeo brigu o svom detetu, bude prihvaćen kao naša nova drugarica. Mi imamo jednog takovog tatu u kraju. Neznajući u šta se upušta, prepustio je svojoj lepšoj polovini da nastavi karijeru, a on, pošto ima privatnu firmu i sam odlučuje o radnom vremenu, dete je njegova briga. Fatalna greška, neki bi rekli. Sve više i on sam to spominje. Nije znao da će sve to tako da izgleda. U priči i gledanju kako mame izlaze na kraj sa decom, sve mu je delovalo jednostavno i lako. O čuvanju dece zna više nego neke majke. O rasporedu spavanja i jela i šta spremati, da ni ne spominjem… temperature, zubići, sve je naučio i savladao. Ali kao u svakoj priči, ima jedno ali… Trpi njegov posao. Koliko se mi divimo njemu kako čuva dete, tako se on divi nama kako usklađujemo posao, decu, kuću i sve što čini jedan dan. E, a gde je tu njegova supruga? Ona je umorna. Kad dođe sa posla, ruča i odmori se jer je sutra čeka naporan dan ili neko putovanje. On je sa podočnjacima i neispavan, a ona izgleda sveže i kao devojčica. Počeo je da preispituje svoju odluku kada su ga iz školice zvali da dođe po dete jer ima temperaturu, a on je na aerodromu, ide na put. Zove ženu da ide po dete, a ona odgovara: “Krećem, samo da se zavši sastanak“. Već mu je u mislima opcija da odustane od puta… Sleteo je, izlazi iz aviona, prvo proverava kako je dete, a supruga još nije stigla po njega! Ko je u ovoj priči doneo pravu odluku, šta tu nije u redu? Ili možda tako treba? Da li nam novi trendovi nameću i drugačije odnose u porodici? A možda bi baš tako i trebalo da bude, na neko određeno vreme zameniti uloge i da se vidi i druga strana života. Dobro jutro.

1(Foto: imgarcade.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Bože apsa, volite se bez ruku i gel-ađutant

(KVAKA 202 – četvrtak, 5. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Pošto je Biznis forum na Kopaoniku otvoren himnom Bože pravde, bilo je i vickastih komentara da pesma i nije najprimerenija… jer da ima pravde, neki od prisutnih uglednika bili bi u apsu…

Naravno da svih 600 učesnika veruje da su pravednici i da su stihovi …ti što spase od propasti dosad nas – pisani baš po njihovoj meri…

I hvala bogu što mi, koje propast nije mimoišla, ne učestvujemo na „srpskom Davosu“, jer kakvi smo nekrsti – tamo bismo brukali našu ekonomijui retro hitom Padaj silo i nepravdo

***

U dane kad vas plaše gripom i prehladom, treba čuti naučnike iz Kardifa. Oni kažu da je veća mogućnost zaraze kad se držite za ruke nego kad se ljubite…

Dakle, nema razloga da izbegavate ljubavne susrete, samo ruke držite dalje… Nećete sigurno izgubiti ravnotežu, jer ste i bicikl umeli da vozite bez ruku…

***

Ministru Tasovcu prete da će ga ošišati, pa je dobio obezbeđenje…

Oni koje je ministar naljutio izjavom da ovde nikom ne prete cenzorske makaze – tvrde da je i ministar izmislio pretnju makazama za šišanje. I da je sve ovo samo zavera nekih Frizera bez granica…

A ni ono lice u pratnji nije policajac, nego – ađutant sa gelom za pojasom…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (9. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Pre nekoliko dana sam čuknuo auto. Auto vozim ja, a vlasnik je moja žena koja povremeno seda za volan. Sreća da nije bilo povređenih ali otišao mi je branik, prednja maska, komplet žmigavci i farovi, a šoferšajbna je naprsla. Posle čukanja, auto sam odmah oterao kod majstora. Kad mi je rekao koliko stotina evra treba da spremim, oblio me je hladan znoj.  Ženi sam rekao da je auto u stvari pozajmio moj drug Mika da bi prebacio kuma Žiku do prijatelja Laze. Udes nisam pominjao. Posle nekoliko dana žena je onako usput pitala šta je bilo sa našim autom, da li je vraćen. Ja sam opet prećutao udes i rekao da sada Žika mora da ide sa Lazom kod Mike da obave neki posao i da se ona zbog toga ništa ne sekira. Auto će biti gotov, mislim, vraćen za nedelju dana. Onda je prošlo tih nedelju dana, pa je moja žena slučajno srela Žiku na pijaci i saznala da nikakve pozajmice auta nije bilo. Bila je zbunjena ali je potom videla i Lazu koji joj se zakleo u taštu da mu nisu dolazili nikakvim poslom ni Mika ni Žika. U povratku kući srela je i Miku koji je pitao šta se desilo sa autom da li nas je mehaničar „odrao“. Došla je kući i rezignirano mi sasula u lice niz neprijatnih rečenica koje je okončalo krunsko pitanje: Koliko će da nas košta opravka? Slagao sam da će to verovatno biti nešto simbolično jer je otišla samo iber zokna.(?!)  Onda je ona našla vizit kartu automehaničara i pitala ga koliko treba da se donese para a on joj je ispostavio račun višestruko veći od onoga koji sam ja prijavio a i koji je meni saopštio. Besna je spustila slušalicu, izvadila pare iz šteka za more i bacila ih pred mene rečima: „Isti si kao ministar finansija! Zašto, pitao sam naivno. Zato što i on nije odmah rekao šta je dogovoreno sa MMF-om, već mi na kašičicu stidljivo i nevešto najavljuje jedno po jedno poskupljenje koje će me snaći od proleća. Čitaj malo novine!“.
Kao slamku spasa dohvatio sam odmah novine i kao počeo da čitam šta kaže ministar. Pazi stvarno: struja, sokovi, akcize, otpuštanja u javnom sektoru. Iako zabrinut zbog ovih neveselih najava bio sam srećan da je rasprava odložena bar na neko vreme. A onda nas je noćas tresnuo zemljotres, mada se zbog toga niko nije previše uzbudio. Pravi zemljostres tek sledi. Proleće je na pragu. Preživećemo valjda i taj MMF-ovski.  Dobro jutro!

1(Foto: www.zammumultimedia.it, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

Ode i Vlada Divljan… Ta generacija iz 1958-me, ostavila je neizbrisiv trag u istoriji rokenrola, ali i politike. Hajde da se manemo politike i pogledamo šta je to što nam je ostavio veliki muzičar, onaj preslatki iz Idola kako su govorile nekada tinejdžerke sve odreda zaljubljene i nesrećne  zbog njega i njegovog šarma. Ostavio nam je najpre  hitove koji u trenutku kada su nastajali nisu imali ambiciju da o njima sada govorimo kao vanvremenskim, ali i mnogo lekcija o normalnosti, toleranciji i pristojnoj komunikaciji. Nije On pod pritiskom samoljubivog što nas je oteralo u ratove mogao zbog svog sklopa da bude deo histerije i bezumlja, hteo je da komunicira sa svim ljudima i razmenjuje ideje bez predrasuda. Zato je i na kraju završio u Beču gde je, pretpostavljam, disao punim plućima uvek okrenut jugoistoku Evrope, tamo gde su njih bar dvadesetak miliona znali da On postoji jer ih je na to podsećao svojim povremenim muzičkim kreacijama. Nisam čoveka lično poznavao, ali sam ga znao po onome šta je i kako radio. Hoću da ono što sam od utisaka o njemu sagradio kao vlastito mišljenje podeli uz mene i što više ljudi, jer, ko je uspeo da upozna nekoga ko bi za Vladu Divljana rekao bilo šta ružno. Idol jedne mladosti sada je zauvek postao idol svih balkanskih nacija a i šire. Devojko mala neka te prate Maljčiki dok dobuje kiša u ritmu tam-tam kroz noć jer – On više verovatno to neće moći. Otišao je, jer, tako je moralo. Vlada Divljan. Neponovljiv Idol mladih.  Putuj lako večiti Dečače.

1(Foto: vladadivljan.drug-za-druga.com, arhiva)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Pošto pošten policajac, treći Kinez izvisio i tri lepe neprikladne

(KVAKA 202 – utorak, 3. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Ministar policije Stefanović kaže da u službi više neće biti mesta za one koji šuruju sa kriminalcima…

I bilo je zaista krajnje vreme, jer su upravo zbog takvih – usluge poštenih ljudi u policiji postale toliko jevtine da je to već kvarilo svaki ugled profesije…

***

Jedan dnevni list otkriva nam – tobož veliku tajnu – da će Kinezi praviti još jedan most; ovog puta kod Vinče…

Kao da smo mi nepismeni i nismo čitali u proročanstvu – da će doći dvojica žutih ljudi, od kojih će svaki srknuti malo vode iz Dunava i napraviti po jedan most. I ne samo to, Tarabići čak misle da će pokušati i treći, ali da će javni dug biti preveliki – pa će otići žedan…

***

Od rečnika neprikladnih reči u Skupštini neće biti ništa, izgleda da je čitav dogovor otišao u tri lepe – neprikladne…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Bezgrešno edukovanje, Marksov tamjan i pauk diže miša

(KVAKA 202 – četvrtak, 19. februar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Poznati američki univerzitet Harvard zabranio je ljubavne veze i seksualne odnose između profesora i studenata. Takođe su zabranjene veze između mentora i polaznika doktorskih studija…

Što se nas tiče, mi smo ovde zaista čisti. Kad god je i bilo afera oko diploma i titula, najmanje je to bilo zbog seksa. Jer kod nas i dalje važi visoko prosvetno načelo: seks za seks, a diploma za pare…

***

Lekari upozoravaju da su mladi u Beogradu počeli da koriste novu vrstu droge – biljni tamjan. Pritom, nije reč o o biljci koja se koristi za crkvene obrede nego za osveženje prostorija…

Izgleda da su mlađi naraštaji negde pronašli zaboravljenog Marksa, ali su onu njegovu rečenicu o religiji malo doterali: „brate, opijum je, znači, za narod“…

***

Naučnici pokušavaju da od otrova jednog brazilskog pauka naprave sredstvo za stimulaciju poput vijagre. Počinju naravno izdaleka, pa su prve probe radili na tkivu mrtvog miša, a da li će na kraju od svega biti nešto – veliko je pitanje…

Ali mi već možemo zamisliti još jednu reklamu, suptilnu poput one za afričku šljivu: Ovo je pauk koji može i mrtvog miša da vrati u život!

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Odlikaši pleve „travu“, Šajkaš-situacija i sisanje za sve

(KVAKA 202 – sreda, 18. februar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Preko puta jedne škole u Kanadi komšija uzgaja marihuanu za medicinske potrebe. Roditelji traže zabranu ove radinosti, jer im deca mirišu na kanabis…

Nama ovo deluje kao problem razmaženog sveta. Jer naša deca ne samo da mirišu nego i vredno pomažu svojim roditeljima da pleve i zalivaju ovu biljku, a preko vikenda sa bakom pakuju „travu“ u garaži…

I opet su odlični đaci…

***

Evropski komesar Johanes Han kaže da nema dokaza za gušenje slobode medija u Srbiji…

A možda je diplomata samo oprezan posle Šajkaša: tačno je da se deca guše i batrgaju, ali, opet, nema ni otrova… I zato je najpametnije – pratiti razvoj situacije…

***

Naučnike dugo fascinira činjenica da takozvani vampirski slepi miševi krv koju izvuku iz žrtve dele sa drugim jedinkama da bi i ove preživele…

Neko će odmah reći da takva solidarnost kod ljudi ne postoji… A pritom zaboravljaju one koje jedni optužuju da narodu sisaju krv, a pristalice brane da su oni – za razliku od ostalih lopova – uvek davali i drugima da sisaju…

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Šaržer protiv stresa, grašak-viljemovka i robija iz vladanja

(KVAKA 202 – utorak, 17. februar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Kažu da sve više sveta u Beogradu odlazi u streljane, jer se tako oslobađaju napetosti. Mnoge boljestojeće firme plaćaju svojim radnicima da idu na ovaj vid rekreacije da bi na radnom mestu bili uspešniji…

A oni koji nemaju takve pogodnosti mogu, kao i dosad, ispaliti koji metak u kafiću – kad dođe baš dotle da organizam puca od napetosti…

***

Nije loše što ste za opuštanje izabrali čašicu voćne rakije, ali je ona – prema tvrdnji inspekcije – retko kad pravljena od voća…

Zato je najbolje da uz ovakvu rakiju pijete kafu iz onih pržionica koje u masu dodaju samleven grašak – pošto već toliko vodite računa računa o unosu biljnih vlakana…

***

U francuskom gradiću Valensijenu, majka osnovca koji je imao veliki broj izostanaka osuđena je na kaznu zatvora – doduše uslovno – jer mu je nabavljala lažna opravdanja…

Velika je sreća da u našoj državi nemamo ovako nehumane zakone, inače pola naše dece ne bi išlo u školu jer bi morali – da se brinu o ćaletu i obilaze kevu u zatvoru…

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Pravo da piškite stojeći, kumunalac trenira strogoću i budala sa ekrana

(KVAKA 202 – sreda, 11. februar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Nemački sud je doneo presudu u korist podstanara koga je gazda tužio da mu je oštetio pločice oko WC šolje, zbog svoje nesumnjivo štetne navike da piški stojeći…

Ali ako vam se čini da ozbiljna nemačka država rasipa novac na besmilene sporove, razmislite i sami: da li biste radije plaćali odštetu za pločice – zbog male greške u navigaciji – ili kamatu u švajcarskim francima?

***

Iz nekog nepoznatog razloga, u Beogradu silan mlad svet mašta da postanu komunalni policajci…

Mesta naravno nema za sve, ali ko ne bude primljen – prodavaće robu na Zelenjaku, ili će se švercovati u prevozu, pa će često biti u prilici da pokaže (u konstelaciji jedan na jedan) – da li je nepravedno ostao bez plave uniforme…

***

Kompanija Samsung upozorava kupce svojih „pametnih“ TV prijemnika da ne vode razgovore lične prirode kad je uključena tzv. komanda glasom, jer se tada u aparatu aktivira mikrofon povezan na internet, pa se izgovoreno daleko čuje…

Dakle, vi ste fina osoba, odmerenih stavova, ne koristite grube izraze, i ne bi bilo u redu da se sazna da opsujete svaki put kad se – citiramo – ona budala pojavi na ekranu…

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Nakupci iz kanala, papa nije Milivojević i miš u kladionici

(KVAKA 202 – utorak, 10. februar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Pravili smo se pametni pa smo se smejali onom ministru što je hteo da kopa kanal do Grčke, a sada nam Južna Morava svaki čas plavi puteve oko Vranja…

A da smo bili samo malo hrabriji, ta jezera ne bi zvrjala prazna, nego bi njima veslali seljaci vozeći povrće do nakupaca koji čekaju na lađama u kanalu. Jednom rečju – poplave bi više puta godišnje donosile korist…

***

Papa Franja opet se našao na udaru kritika, ovoga puta zato što je izjavio da je dopušteno fizičko kažnjavanje dece…

Svetom Ocu sigurno neće biti lako, nije on Zoran Milivojević pa da ga narod čuva od pedagoga…

***

Naučnicima nikako nije jasno zašto jedan od sastojaka piva – na miševima pokazuje spektakularno dejstvo u zaštiti srca i očuvanju moždanih funkcija, dok kod ljudi ni približno nije tako efikasan…

Odgovor je vrlo prost: zato što miš nikad ne gleda utakmicu dok pije pivo, retko ide u kladionicu, a kad i ode – uplaćuje samo manju svotu, na sitnije kvote…

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Mrtve duše poskupele, sreća pada na glavu i remi u genocidu

(KVAKA 202 – četvrtak, 5. februar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Prema našem zakonu – a i nekom evropskom proseku – trebalo bi da na svakih hiljadu žitelja bude po četvoro činovnika u lokalnoj administraciji…

Međutim, u mnogim opštinama građani su potpuno podbacili, jer ih je nekoliko puta manje nego što je potrebno, pa bi nam dobro došao onaj Gogoljev junak Čičikov – da obezbedi dovoljan broj duša za 120 000 službenika lokalne uprave…

Nažalost, danas sve mnogo košta, pa i kupovinu potrebnog broja stanovnika moramo odložiti za neka srećnija vremena, kad budemo imali dovoljno para…

***

Predsednik Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov zabranio je upotrebu crnih automobila jer deluju zlokobno, pa se njihovi zvaničnici voze u kolima bele boje, ne bi li tako privukli sreću…

Nama ni ovo ne bi pomoglo… I da se složimo da crni službeni automobili deluju kao gavranovi, kad bismo ih i prefarbali – opet bi letelo preko šest hiljada belih golubova, koji godišnje pojedu dvadeset miliona evra… Pa bismo opet bili umazani od tolike sreće koja pada odozgo…

***

Posle presude Međunarodnog suda pravde, i mi i Hrvati možemo da budemo ponosni: tačno je da ni nama ni njima nije priznat genocid, ali nam niko nije osporio – trud!..

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

To se samo tako kaže, pasirana Srbija i klepto-sofija

(KVAKA 202 – sreda 4. februar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Iznad prijemnog šaltera u jednoj ambulanti stoji natpis: Pripremite 50 dinara sitno, inače nećete biti primljeni kod lekara! Snimak ove cedulje kruži internetom uz brojne komentare da je ucenjivački…

Reklo bi se mnogo buke ni oko čega, ali nije tako… To se samo kaže 50, a misli se 500, i kaže se dinara, a misli se evra. Pa je onda jednima teško da daju, a drugima još teže da odbiju navedenu sumu, i otuda – polemika…

***

Firmu Nektar optužuju da je na svom pakovanju soka od pasiranog paradajza iscrtala državnu mapu tako da su Kosovo i Vojvodina odvojeni. Iz Nektara se brane da su samo hteli da siluetom Srbije pokažu da su vodeći proizvođači u regionu…

Pa će za jedne mapa Tomatelo biti potvrda da Srbi uvek rade protiv sebe, a za druge dokaz kako srpski hegemonisti gnječe sa krajeva, da se sva čorba sliva u Srbiju…

***

Pod nadahnutim naslovom Verovali ili ne, novinari jednog lista opisuju kako su nepoznati „počionici“ provalili u beogradsku biblioteku Isidora Sekulić i odneli pedesetak vrlo skupih knjiga, među kojima je bilo i nekoliko naslova iz filozofije i religije…

Ovoliko čuđenje samo je posledica predrasude da su svi naši lopovi kupili diplome, i da nikom od njih nije do mudrosti, ni do vere…

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Proleti kao pritvor, fintiramo profajlere i muz’o za sebe

(KVAKA 202 – utorak 3. februar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Kako vreme brzo leti – najbolje se vidi po onim vestima od nekoliko redova, da je taj i taj pušten iz pritvora…

A vama još pred očima igraju bombastični naslovi o njegovom hapšenju zbog pljačke od deset miliona evra, i ne verujete samom sebi da su, čoveče, otad prošla – čak dva meseca…

***

Prema profilu koji prave socijalne službe u Belgiji, ako imate preko 30 godina, i još živite kod roditelja – postoje ozbiljne indicije da ste narkoman…

Po tom kriterijumu, kod nas bi bar pola srednje generacije činili narkomani; ali ne samo oni, nego bi im i ćale i keva bili uživaoci opijata – jer ni oni neće da se odsele iz zajedničkog stana. Jedino bi ostala tajna – zašto babe i dede navlače celu familiju na drogu?!

***

Tridesetak seljaka iz severnog Banata tuži zbog prevare veterinarskog tehničara M.I. jer je njihovim kravama radi povećanja mlečnosti davao lažne injekcije – koje je pravio od rakije pomešane sa uljem od kantariona…

Šteta što su seljaci bili bez sluha za ekologiju… Jer mogli smo dobiti mleko koje ne peče u grlu, klizi ko ulje, uz koje se stručno cokće jezikom: au, dobrrroo!.. Jednom rečju, gde se odmah vidi da je čovek muzo za sebe…

 

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Kuvano jaje na oko i BusPlus čučanj

(KVAKA 202 – četvrtak, 29. januar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Da bi pokazali šta sve mogu s proteinima, naučnici su kuvano jaje vratili u prvobitno stanje sa tečnim belancetom i žumancetom…

Reklo bi se da je budućnost stigla i da sad imamo pravo da vratimo kelneru tvrdo kuvano jaje i tražimo da ga isprže na oko… Ili, nezadovoljni čajnom kobasicom, možemo tražiti i da nam onih deset odsto mesa petvore u šniclu, a ostalo u kost za kuče i džigericu za mačku…

Ali će sve ovo kod nas funkcionisati tek kad se radikalne navijačke grupe registruju kao Savet potrošača…

***

Prepirke oko cene gradskog prevoza i privođenje građanki koje se švercuju prestaće, ako prihvatimo recept Meksiko Sitija. Tamo putnicima nude da za petanest čučnjeva pred specijalnim automatom dobiju kartu za besplatnu vožnju…

Dakle, ko hoće da se džaba vozi – ruke napred, glava gore, pa izvolite… Javni prevoz bi onda pripao Olimpijskom komitetu, i Vlade Divac bi ujedno bio i direktor Gradskog saobraćajnog. Kontrolu vežbanja vršilo bi novo privatno preduzeće FitnesPlus, za čije bi se ukidanje zalagala opozicija…

A za svako poskupljenje, to jest povećanje broja čučnjeva, mogli bismo da kažemo – da nas stvarno boli du.. bip…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

PDV za policijski mito, srpska Čiloa i tužilac kod Svetog Petra

(KVAKA 202 – sreda, 28. januar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Ministar Stefanović najavljuje da će proveriti da li su zaposleni u policiji stekli imovinu na zakonit način…

Niko ne sumnja u dobre namere, ali je ovo pokušavano i ranije, pa bi se uvek nekako iskomplikovalo.

Zašto onda, jednostavno, bogatiji policajci ne bi platili porez na ekstraprofit, a onima skromnijeg imovnog stanja, za usluge iz sive zone, tražiti samo neplaćeni PDV?

***

Žitelji jednog arhipelaga kraj obala Čilea nipošto ne žele da budu spojeni sa kopnom, ali država je uporna i napraviće im najduži most u Južnoj Americi…

Za njih bi, izgleda, jedini bio spas da dođu u Srbiju, gde bi mogli da biraju mesta kojima fali most (ili ga je voda već odnela, ako je nekad i bio napravljen)… Pa bi i dalje živeli kao ostrvljani i pripovedali u letnjim večerima šta je čuveni poglavica rekao Čarlsu Darvinu kad je ovaj jednom prilikom doplovio do obala njihove Čiloe…

***

Prema izveštaju patologa, Antonio Čikarelo iz Njujorka umro je u svojoj 97. godini od povreda nožem nanetih pre pola veka i javni tužilac pokreće istragu…

Jeste da slučaj Čikarelo deluje malo riplijevski, ali pokazuje i da i te kako ima rezona što naše pravosuđe oteže mnoge procese godinama: da im se napadač ne izvuče sa malom kaznom, ako povređeni jednog dana ipak umre…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Paralelni Srbi, od srca srcu i limuzina u tangama

(KVAKA 202 – utorak, 27. januar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Među otkačenim naučnim teorijama pojavila se još jedna koja kaže da ovaj naš univerzum jeste nastao iz čuvenog Velikog praska, ali je takođe nastao i njegov simetričan odraz – u kome je sve isto, samo se vreme kreće unazad…

Dakle, postoji još jedna Srbija koja – u tom naopakom svetu – jedina napreduje. Ako ovo nekom deluje šašavo, nek slobodno pozove bilo kog Srbina sa ovog tj. onog paralelnog sveta…

A i paralelnom Srbinu biće drago, jer mu tako fali zemljačka zavist…

***

U finansijskim izveštajima naših najvećih stranka kao donatori pojavljuju se i lica koja primaju socijalnu pomoć ali daju stranci i po pedesetak hiljada dinara…

Međutim, nikako nije u redu podrugljiv ton kojim je dočekan trud ovih skromnih darodavaca. Uostalom, ko bi imao obraza da pokloni manje od 500 evra, kad se samo seti koliko brašna, školskog pribora i kokošaka dobijemo pred svake izbore…

***

Vozači u Tajlandu imaju sve više problema sa slonovima koji u sezoni parenja zaskaču i automobile…

Tek u svetlu ove vesti – i otkrića biologa da slonovi agresivno reaguju na crvenu boju – postaje jasno da je mudro što na državne automobile ne stavljamo službene oznake. Jer uzbuđenom slonu ne treba mnogo da veliku službenu limuzinu sa crvenim tablicama pobrka sa slonicom u tangama…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ugrožavanje korupcije, alko-rado-holičari i Dinkić sa makete

(KVAKA 202 – četvtrak, 22. januar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

U Novom Sadu uhapšen je prevarant koji je ljudima uzimao po dvesta evra da im sredi da plate manji porez…

Čistunci bi mogli naći zamerku da su i oštećeni tražili nepoštenu uslugu. Međutim, izvesno je da su građani postupili po proceduri, to jest, baš onako kako stvari kod nas i funkcionišu.

I zato uhapšeno lice treba najstrože osuditi jer je ugrozilo same temelje ove države…

***

Prema tumačenju finskih i engleskih lekara, jedan od velikih uzroka alkohoizma jeste posao. Što duže ostajete na poslu, zavisniji ste od alkohola – kažu doktori i odmah pokazuju tabele i procente…

Dakle, kad vidite prolaznika da se klati ulicom, ne pravite ironičnu grimasu, nego pomislite da je to čovek koji je radio celu noć… I još malo produžio – da dovrši ono što je preostalo…

***

Skupe kulise predratnih Terazija sa fontanom, kaldrmom, „Moskvom“ i „Balkanom“ – postavljene kraj novobeogradskog buvljaka – neko hoće da sruši i baci u vetar trošak od pola miliona evra…

I to baš sada, kad bi u ovom prostoru mogao da se prikazuje video-spektakl „Mile Dragić izbacuje Dinkića iz hotela Moskva“…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Efikasno ušuškavanje, toalet-politika i pamet ispod leđa

(KVAKA 202 – sreda, 21. januar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Bivši ministar građevinarstva Dragoslav Šumarac sa ljutnjom odbacuje zamerke kolega iz inženjerske komore da sebi udešava visoke honorare. I naglašava da je je njegova zasluga što su u Srbiji shvatili važnost toplotne izolacije…

Dakle, laički gledano, ovde se vodi jedna stručna rasprava – ko će bolje da se ušuška…

***

Kandidatura jednog odbornika u Negotinu nailazi na otpor ostalih članova lokalnog SNS-a jer smatraju da su zaslužniji od njega. Zameraju mu da je još student u 31. godini, da prodaje toalet-papir na pijaci, da u biografiji ima samo nekoliko meseci saradnje na nekom portalu…

Tačno je da predloženi ne uliva previše poverenja, ali su i zamerke pune predrasuda i zlobe, tako da je ovaj partijski problem višeslojan. Kao i toalet-papir koji kandidat prodaje…

***

Jedno istraživanje o uticaju masnih ćelija majke na ishranu ploda mediji časkom pretvore u naučnu vest – da oblije žene rađaju inteligentniju decu…

A onda počinje borba stereotipa. Mnogi će navodne rezultate braniti tezom da muškarci zbog potomstva pokazuju pojačan interes – da kažemo – za bogato građene žene, a drugi će zlobno isticati da se baš za izrazito obdarene dame često veruje da su im keve bile jako, jako mršave žene…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Kereće validiranje, bol u taksimetru i trtica

(KVAKA 202 – utorak, 20. januar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 


Keruša Eklips u američkom gradu Sijetlu koristi gradski autobus da bi se dovezla do parka za pse. Lokalna uprava nije srećna što se pas vozi sam, ali ipak ne može protiv sugrađana za koje on predstavlja pravu atrakciju…

Međutim, ovo je ljubav koja će trajati samo do prvog poskupljenja prevoza jer će kod saputnika da se javi zavist: zašto su kerovi povlašćeni da ne plaćaju ni mesečnu ni godišnju kartu?…

A onda neće biti lako ni njihovom Malom…

***

Taksista Umar Maiga iz Filadelfije za nekoliko minuta vožnje i par ljubaznih reči dobio je hiljadu dolara bakšiša…

Malo je verovatno da bi se u Beogradu našla mušterija koja bi ovoliko častila taksistu, ljutog što ga „cimaju“ za tako kratku vožnju. A možda bi se i Maiga uplašio da primi ovoliko para bojeći se da mu od šoka ne otkaže srce ili turbina na taksimetru…

***

Udruženje potrošača nepotrebno diže galamu zbog toga što su nadležni tridesetak hiljada tona uvoznog mesnog otpada proglasili za meso treće kategorije…

Mi smo odavno navikli da uši, trticu, crevca – i sve ostalo – jedemo u salami ili kobasicama, čija cena zavisi od imena pod kojim se prodaju.

I zašto bi onda prosečna domaćica brinula: da li će navijači Zvezde – kad gostuje turski klub – plaćati svinjske papke kao otpad ili meso?!

 

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (1. april – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Dan šale ljudi obeležavaju u skladu sa svojom tradicijom a zajedničko im je jedno – svi se lepo zabavljaju zbijajući bezazlene šale. Jugosloveni su se nekada davno sjajno zabavljali gledajući i slušajući glumca koji se rodio na današnji dan. Miodrag Petrović Čkalja. Legenda komedije, kralj radio i TV talasa sredinom prošlog veka, dobrica koji je svojim likovima davao šarm običnog sveta, upravo onih ljudi koji su bez daha pratili njegovog Jordana, Jareta, Firgu, Lijana, ili Gvozdena. Pričalo se da je u privatnom životu bio stalno ozbiljan, namrgođen i pomalo asocijalan, ali kako bi bilo da je bilo drukčije. Da li bi svoj beskrajni talenat za humor morao da rasipa u svakodnevnom životu? Naravno da ne. Čim bi se uključile kamere i mikrofoni, postajao bi magično privlačan i beskrajno smešan. Uz sjajne reditelje bio je neponovljiv, radio je dugo, međutim, zbog političkih stavova bio je često na crnoj listi. Teško da se u novim generacijama glumaca danas može pronaći neko ko brzinom svetlosti menja raspoloženje, grimasu, boju glasa, pokret ili neki drugi alat za izazivanje zaraznog smeha od koga bole obrazi. Tokom ratova, nije se svrstao ni na jednu stranu, javno je branio svoje kolege širom regiona koji su mu do kraja ukazivali poštovanje zbog hrabrosti da kaže ono što je trebalo da misli većina. Zaslužan je za promene na političkoj sceni 5. oktobra jer je javno podržao DOS, a ostavljen je sa mizernom penzijom zaboravljen od svih da jednostavno uvene u samoći, bez reflektora i scene i ode zauvek. Pored toliko repriza njegovih bravuroznih uloga, osim jedne ulice na periferiji Beograda, koliko znam, nismo mu se dostojno odužili. Moguće da ponegde pronađete Čkaljino sokače, a njega, srećom, i dalje na internetu, gde prkosi zaboravu zasmejavajući nas tumačenjem legendarnih uloga. Dobro jutro i nazdravlje vam 1. april, Dan šale.

100(Foto: www.rts.rs, arhiva)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar