Ustanak (28. april – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

U borbi za opstanak, novinski sajtovi i internet portali uvek se trude da pronađu način da što veći broj ljudi klikne na objavljene vesti. Međutim, kompaniji Facebook se, izgleda, nimalo ne dopada ova praksa.
Facebook je nedavno objavio da će ubuduće meriti vreme koje korisnici provode “čitajući” članke na čije su linkove kliknuli na ovoj društvenoj mreži, a algoritam će zatim na osnovu dobijenih rezultata proceniti da li će ubuduće tekstovi sa istih ili sličnih sajtova biti korisnicima od značaja.
U ovoj kompaniji objašnjavaju da, što više vremena provedete čitajući neki tekst, veća je verovatnoća da vam je zanimljiv i da ćete nešto slično želeti da pročitate i u budućnosti. Dakle, kičasti mamci i lovci na „klikove“, često razočaraju i ne ispune našu želju za informacijom, a ova društvena mreža želi da pomogne da putem nje bude što manje takvih „navlakuša“.
Istina, onlajn novinarstvo preuzima pažnju sve više na taj način, ali koliko brzo dobije klik, toliko brzo i gubi poverenje čitalaca.
Dešavanja koja su „rasplakala pola planete“ ili „digli region na noge“, dešavaju se sigurno, ali ono o čemu ovakvi besmisleni tekstovi govore, nije to što bi trebalo da bude zaista iza tih naslova. Imam bolji predlog. „Mislili su da će preći cenzus, a onda se dogodilo nešto neverovatno!“, ili „Oni su digli celu Savamalu na noge!… u dva ujutru“, ili „NEVEROVATNO: pogledajte kako naši fizičari pobeđuju ceo svet!“... Smislite i sami nekoliko, videćete kako utiče na svest. Da nam bitnije bude pred očima i klikovima.
Dobro jutro!

internet web adress, computer generated image.

 

(Foto: sr7publishing.com, ilustacija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (27. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Voda je život, voda je zdravlje. To smo odavno naučili. Ali, kako se zaista ophodimo prema resursu koji nije nepresušiv? Umemo li da ga sačuvamo od trovanja ili prekomerne potrošnje? Odgovor je ne. Zašto smo takvi? Odgovor se krije možda u tome da je odgovornost prema trošenju vode potopljena u svojevrsnom otklonu zbog štednje jer se ona, po nekima, ne isplati. Zašto? Zato što se obračun utrošene vode vrši tako što se ukupna količina podeli na broj članova domaćinstva stambenog ulaza od više desetina stanova, pa je svaka štednja takoreći uzaludna ako komšija recimo po dva sata ispira zelenu salatu pod mlazom vode čisteći je od „otrova“. Sećam se da je svojevremeno u jednoj tv seriji na repliku da domaćini žive u prelepom okruženju punom zelenila i ptica i da je to pravo bogatstvo, glavna glumica odgovorila: „Ne znaš ti da veće prirodne ljepote nema do češme u kuću“. E, baš te česme o kojima je glumica govorila, u nekim gradovima Srbije su suve već godinama. Razlog za to je neispravnost vode. Ništa se ne menja, padaju tenderi za izgradnju novih pogona vode, a građani ćute i plaćaju takozvanu tehničku vodu koja nije za piće niti za pripremu hrane. Sudbina nekih žitelja Srbije je da vodu nabavljaju na neispitanim prirodnim izvorima, ili je kupuju u flašama i kantama. Sutra će pola Beograda iskusiti kako to izgleda u gradovima koji godinama muku muče sa gradskom vodom. Zbog radova na vodovodnim postrojenjima čak će pola prestonice ostati na dvadeset četiri sata bez vode. Taman dovoljno da svako dobro razmisli koliko vode prosipamo što zahvaljujući propalim kotlićima, što virblama na kojima treba zameniti samo gumicu ili bespotrebnom i dugotrajnom ispiranju voća i povrća. Požurite sa pripremom rezervi vode. Natočite je u dovoljnim količinama, zatrebaće. Sreća je beogradska što će ta suša trajati samo 24 časa, a opet, nezgoda što će potrajati prekratko za temeljno menjanje svesti o potrošnji vode i o blagodetima već pomenute „češme u kući“. Dobro jutro!

1

(Foto: www.coosa.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. april – Crtica)

piše: Ru Šavr

Crtica o svećicama

Moja sestra je pre neki dan obila noge tražeći svećicu broj 4 za svoj rođendan. Istina, nije joj četvrti već dvadsetčetvrti. I to je išlo jako, jako teško. Ima svih mogućih brojeva, samo četvorke nema. Da je nije hvatala frka od toga da neće odjednom oduvati sve 24 svećice, digla bi ruke, ali ovako, u potrazi za dve svećice (sa brojem 2 i 4) ona je uspela da ovu drugu, negde, iščačka. Onda je svima pričala o ovom deficitu ukrasne svećice u obliku „četvorke“.

Razmišljam sad o uzrocima ove neobičnosti. Pre svega mi pada na pamet praktična pomisao da se modla sa ovim brojem iskrivila i pokvarila svim proizvođačima. Da li je pre četiri godine bio „bejbi bum“ pa danas imamo enormni broj četvorogodišnjaka? Da li se neki snabdevaju unapred i prave zalihe ovog broja, recimo, stogodišnjaci? Ko zna…

Zato sam batalila razmišljanje na ovaj način i prešla na traganje za simbolikom broja 4. Možda se tajna krije u njoj. Da vidimo šta knjige kažu: četiri su strane sveta, godišnja doba, vetra, strane kvadrata, reka u raju, Mesečeve četvrti, 4 elementa ili možda 5… Zato ovaj broj izražava celovitost, dovršenost, red, meru, relativnost i pravdu. Ovde ću stati.

Samo da dodam da sam nedavno, raspremajući kredence, našla tri neiskorišćene svećice u obliku broja 2, 0 i 2. Sasvim slučajno, tako se namestilo. Pogodite kako ću ih iskoristiti i kome pokloniti za rođendan… Podsećam, naša radio stanica slavi svoj dan 27. juna. Nadam se da će upravo njih tri goreti na vrhu torte.

Dobro jutro!

1

(Foto: marlajanzen.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (25. april – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

 

Crtica – dan posle

Danas je „Dan posle“. Na sreću, to nije onaj američki televizijski film o nuklearnom ratu. Ne, to je samo dan posle izbora. Dan kada su „svi pametni“, kada su svi znatiželjni da čuju za koga je komšija glasao i da li se predomislio.

Za političare „dan posle“ može da donese i te kako velike promene. Čas si opozicija, čas postaneš vlast. Interesantno, za običan narod „dan posle“ obično ne donese ništa. Možda se i svađaš sa komšijom ili kolegom sa posla, prijateljem, oko izbornih rezultata i to je to.

„Dan posle“ nešto čisto sumnjam da ćemo gledati silne kamene temeljce koji se postavljaju po Srbiji, asfaltiranje ulica i slične kozmetičke radove koji su ovih dana stizali sa svih strana. „Dan posle“ će penzioneri da presabiraju koliko im je ostalo od nedavne penzije koje dobiše „tri dana pre“ kako bi se adekvatno pripremili za Uskrs.

I, ne bojte se. „Dan posle“ očas posla prođe. Ne možete da ga ubrzate, ne postoji lako rešenje kao pilula za „dan posle“! Iako će se neki posle izbora osećati kao da bi baš to trebalo da popiju.

1

(Foto: weheartit.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. april – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Da nismo sposobni za maštanje, bilo bi nemerljivo isprazno i dosadno. Makar to posmatrali i kao fiziološki proces u mozgu, probuđen čulima koja upijaju svet oko nas i kombinuju ga sa onim što imamo u glavi. Nešto ste lepo sanjali, probudili se i i dalje vas drži misao kako su te scene za nominaciju za Oskara, ili vas prosto oplemeni, zabavi i „namesti na pravo mesto“ – vaša mašta.

Pričali su mi roditelji kako su u osnovnoj školi imali zadatak da nacrtaju rad na temu – kako zamišljam 2000. godinu. Tu su se našli leteći i lebdeći automobili, ogromni soliteri, mir u svetu, pametna kućna pomagala i aparati (ovo je manje-više i pogođeno), futurističke velike fabrike, televizor u boji za svakoga, metroi, vanzemaljci i srećna Jugoslavija.

Kasnije su, naročito za ovo poslednje, neki drugi crteži i mape naslikani, a osnovci sedamdesetih sada imaju još desetak godina do penzije, ako se velika moderna fabrika ne zatvori.

Genijalni Tesla zamišljao je svet u kom će prioritet za čovečanstvo postati naučna otkrića, a ne ratovi. Između ostalog, govorio je kako najcivilizovanije zemlje na svetu najviše što mogu troše na ratovanje, a najmanje na obrazovanje. Prema njemu, u ovom veku će se taj prioritet promeniti, a govorio je kako će borba protiv neznanja biti slavnija nego smrti na ratištu, a jednako tako će i otkrića novih naučnih istina postati važnije od sukoba diplomata.

Eto nas, ovoga jutra, tu smo gde smo. Pogledavši na početak prošlog veka, nije baš da nismo ništa dobro uradili. Ljudi i dalje maštaju, i mali i veliki, i dok god je želja, misli, razmišljanja, mehanizam čovečanstva neće stati. Nažalost, matrica po kojoj živimo iz dana u dan, ne daje čistim, plemenitim, ogromnim pa i sitnim idejama, da se rasplamsaju. Kao što i naša planeta, čiji je danas dan, trpi sve i svašta, i još ne staje, a tako i mi. Ipak, jako je važno da se i izborimo da čiste ideje češće budu ispred interesom zaprljanih planova. Čuvajmo svoju dušu, stare radove iz likovnog, čuvajmo prirodu, i za početak dana, jedan lep zadatak – šta kaže vaša mašta, kakav može biti 22. vek?

Dobro jutro!

1

(Foto: storify.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Značaj društvenih mreža je ogroman. To nije ništa novo. Apolitičnima, ovo što ću navesti uopšte i nije važno. Za nešto manje od dva dana počinje predizborna tišina u Srbiji. Mnogo ljudi će zbog toga biti srećno. Na radiju i televiziji i novinama neće biti slogana, obećanja, zamajavanja i ubeđivanja. Da se vratimo na početak ove priče. A šta ćemo sa društvenim mrežama? I prethodnih godina u javnosti se vodila polemika na temu društvene mreže i kršenje predizborne tišine. Došlo se tada do zaključka da tu ne važe pravila i da to ostaje svojevrsni Divlji zapad gde, sve i da hoćemo, ne možemo da primenimo pravila po kojima birače treba ostaviti na miru. Logično je to, jer ako ćemo pravo, sve mreže i dolaze sa zapada, ako ne računamo onu rusku, na kojoj možda i imam profil ali pojma nemam kad sam ga proveravao. Preostaje da, ukoliko želimo da sačuvamo, bar donekle, svoj unutrašnji mir, tokom predizborne tišine izbegavamo društvene mreže. Ima jedan uslov – da već nismo debelo oboleli od bolesti zavisnosti od stalnog proveravanja statusa. Tu će i tokom ove izborne tišine biti bojno polje gde će koplja ukrštati uglavnom oni koji od stranačke pripadnosti imaju neku vajdu. A njih nije malo u Srbiji. Običan svet, glasači ili apstinenti će za to vreme igrati igrice i tražiti pesme koje slave ljubav. Ona nam je potrebna više od pesama u kojima slušamo kako nam je, a bez rešenja kako da nam bude bolje. Hajde da onda društvene mreže ta dva dana, mi koji smo obični, zatrpamo linkovima koji vode do najlepših pesama o ljubavi. Možda da napravimo izbor najlepših pesama od ljubavi? Zašto da ne, imamo pravo da budemo malo naivni i bleskasti, jer – nama uvek treba ljubav. Izbori će proći a novi verovatno opet, ubrzo doći. Dobro jutro!

1

(Foto: www.virtualspeechcoach.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Odlazak cirkusa – Pokojni birači – Devica u izbornom ritmu

KVAKA 202četvrtak, 21. april 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

 

Još samo malo, pa se, nažalost, završava predizborna kampanja… Ako je za utehu, ostaju nam Farma i Parovi…

***

Ništa od američke hvale demokratijom, jer tokom ovih izbora za predsedničke kandidate velikom broju birača bilo je uskraćeno pravo glasa…

Mi se ne hvalimo, iako smo i pokojnicima omogućili da glasaju. Bude li sve kako treba, stečena prava koristiće doživotno…

***

Vlasnica jednog sajta koji promoviše devičanstvo objavila je da traži muža koji će pristati da seksa ne bude ni u predbračnoj fazi niti u prve dve godine braka…

Za ovu damu bilo bi najbolje da se doseli u Srbiju i da uhvati srpski izborni ritam: prve godine posle izbora ionako se ćuti i miruje. A druga protekne u priči šta će biti kad izbori prođu… Pa opet u krug… Muž bi brzo shvatio da ni te druge godine neće biti ništa, ali bi mu uvek bilo lepo da mašta dok sluša obećanja…

1

(Foto: www.mixerportal.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Pre neki dan, odlučim da popijem kafu na terasi. Taman pravo vreme, ugrejalo sunce, onako taman, međutim nije taman buka koja stiže iz neposredne blizine. Neki južni vetrovi zaduvali preko svadbarskog ozvučenja pa ne može da se izdrži od srcecepajućih pesama koje više cepaju uši nego srce i dušu. Šta ću, uđem unutra. Uključim TV, kad tamo opet neka buka, vidim gomile ljudi okupljene na nekom trgu, a pred njima lično on, ona, oni. On jedino govori, galami, svi ga slušaju, zajapuren je, obećava brda i doline, a ja osetim da mi ta vrsta buke koju mogu da kontrolišem daljnskim ipak smeta. Više za glavu nego za uši. Izađem na ulicu, pored mene kao furija protutnja gradski autobus praveći neobjašnjivo agresivnu buku. Da li je to auspuh, ili možda zvuk šklopocije u stanju raspadanja, tek pokrih uši rukama i nastavih dalje. Odem kod prijatelja na Novi Beograd, kad tamo, u njegovoj kancelariji zatvoreni svi prozori i radi klima. U aprilu na plus trideset i nije neohodna, dovoljno je samo odškrinuti prozor i već je prijatno. Međutim, kako mi objašnjava sekretarica, u neposrednoj blizini se buše nekakvi šipovi ili tome slično, pa taj tam-tam ritam toliko smeta da moraju da budu dobrovoljno zatvoreni da bi koliko-toliko funkcionisali. Ako se tokom dana nađete u Takovskoj ulici, ili Kneza Miloša, Despota Stefana ili Dimitrija Tucovića, svejedno, bez tampona za uši definitvno će vam zujati u glavi od vozila koja samo idu, idu, idu… Zaustave se tek na semaforu ako je crveno. Padne mi na pamet teorija zavere viših sila, da je to u stvari buka naših bivših vladara s neba što ih nismo slušali ono šta su nam pametno poručivali, pa nam se sad svete auspusima razdrndanih konzervi koje se kotrljaju beogradskim ulicama. Čujem jednu baku iz sebe, dok čekam autobus kod Cvijićeve: „E, pa treba ovaj benzin da poskupi na milijardu. Pa da vidim da li bi se ovako vozikali. Gledaj ih samo, kako se šepure. Imaju gospođo, pa im se može“, odgovaram gledajući je i slušajući pažljivo jer je buka oko nas nesnosna. Tako sve skupljam u svoj notes i čekam Svetski dan protiv buke koji je baš ovog datuma, dvadesetog u mesecu aprilu, da bih to sve pomenuo. Pa eto, pomenuh. I ništa, buka mi i dalje razara sluh. Od svitanja do svitanja.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.fortyeighteen.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. april – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – đubre neće pod zemlju 

Podzemni kontejneri su se činili kao odlična ideja! Zapravo u ostatku sveta oni i jesu odlična ideja – iz njih se ne rasipa smeće po ulici, ne šire se neprijatni mirisi, zauzimaju manje mesta… Međutim, kod nas stvari ne funkcionišu na takav način. Ovih dana, malo-malo, pa vidim da se pored ovakvih kontejnere sve više gomila đubre. Što znači da nešto ne funkcioniše kako treba.

Recimo – otvori za ubacivanje smeća su mali da bi primili one velike kese. Iako je naš narod siromašan, voli on da baca gabaritno. S druge strane, nekada su se oni obični kontejneri praznili svakodnevno. U slučaju podzemnih to izgleda nije slučaj. Pošto su većeg kapaciteta moguće da je tu računica pomerena na neki drugi dan.

O sakupljačima sekundarnih sirovina, da i ne govorimo. Svi oni koji su, silom prilika, morali da zavire u kontejner sada to definitivno ne mogu da urade. A nešto nisam primetio da se razvila paleta ostalih načina da korisne sirovine ne završe u otpadu.

I tako, umesto da su podzemni kontejneri sa uspehom zaživeli, često možete da vidite i njihovu stariju sabraću koji posao „rade“ na uobičajeni način – sa sve rizikom da opet nekada budu zapaljeni, prevrnuti ili šta god može da im se dogodi. A đubre koje ostaje „parkirano“ uz podzemne kontejnere sigurno i ne pomaže u bržem odnošenju smeća, niti doprinosi higijeni i lepšem izgledu grada.

????????????

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Bodite se odgovorno – Neolit bez prezervativa – Deda Kinez je skup

 

(KVAKA 202utorak, 19. april 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

U šturom novinskom izveštaju o tuči mladića na Vračaru ne navode se bliže okolnosti, niti razlog: zbog čega su radili noževi?

Daj bože da je to bila samo tuča stranačkih aktivista, jer ti mladi ljudi veruju u svoje ideje. Mogu se razumeti i navijači pred utakmicu Zvezde i Partizana, jer su oni iskreno odani svojim klubovima. Opet, narkodileri-početnici kroz konflikte brže sazrevaju…

Ali ako je reč o mladalačkoj agresiji bez povoda, onda se moramo zapitati u čemu greši ovo društvo…

***

Kanadski antropolozi iznose pretpostavku da su naši preci izmislili brak, odnosno monogamiju, iz veoma prozaičnih razloga – zbog seksualno prenosivih bolesti…

Dakle, da su oni znali za prezervativ, ljudi danas ne bi šest meseci unapred zakupljivali sale za venčanje (prosečno 35 evra po gostu), niti bi na fejsbuku pokazivali bivšem supružniku koliko su srećni u novom braku…

***

Vlasti u Šangaju donele su zakon po kome se mogu kazniti građani koji ne brinu dovoljno o svojim roditeljima, bilo da je reč samo o pažnji ili o materijalnoj pomoći…

Sreća je što nema mnogo mešovitih srpsko-kineskih brakova, jer bi takva porodica sve što dobije od dede iz Srbije morala da deli sa dedom Kinezom…

1

(Foto: theheartthrills.wordpress.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (18. april – Crtica)

piše: Ru Šavr 

POKLONJENA CRTICA

Šta pokloniti nekome koga volite i uvažavate, davnašnje je pitanje koje traži uvek nove odgovore. Da smo životinje, ovo pitanje se ne bi postavljalo, ali nismo… Mačke se ne dvoume: one gazdi najradije poklone ulovljeni plen: skakavce, gundelje, polu-žive miševe… Deca poklanjaju cveće – od onog poljskog, do rezanog, za koje skupljaju ili pozajmljuju pare. Ili daju nešto što su sama napravila. A mi, odrasli, šta mi radimo? Ako imate situaciju kao ja, da vam u maju mesecu počinje „sezona“ rođendana imate često ovu dilemu na umu.

Poklone kao da više priželjkujemo nego što dobijamo. Pa, opet ni našim željamo nije lako ugoditi, i tako se vrtimo u krug. A i ko sme glasno da izgovori želju? Zatim, ko može lako pogoditi šta neko voli i želi, i još teže, upravo to i nabaviti. Cena poklona je tema za sebe, a kako Crticom počinjemo novi dan, ne želim da mračim. Ali kad smo kod cena, tema za sebe su i oni pokloni koji su, ponekad, isuviše obavezujući. Srećom, u našoj sredini se zna pravilo: bilo šta dolazi u obzir. Lepo je dobiti buket cveća, bombonjeru, čokoladu, knjigu, ili nešto slično. Na trenutak se osetimo zadovoljno i važno. Neko misli na nas, nekome smo dragi. A to je i poenta cele priče.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.radionetplus.ru, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (15. april – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 
Mali maturanti do ovog dana ubrzano su ponavljali gradivo koje su osam godina učili, jer ih danas čeka probno polaganje male mature; prvo matematika, a sutra maternji jezik i kombinovani test.
Sve ovo se radi ne bi li se videlo koliko su đaci naučili, i koliko su škole širom Srbije, i nastavnici u njima, dobro uradili svoj posao i na čemu treba više raditi do pravog polaganja male mature sredinom juna.
Mediji sada prenose statistike iz prethodnih godina, jesu li devojčice bolje od dečaka, koje opštine su se pokazale uspešne, a koje neuspešne, da li treba teže testove, ili lakše, pa čak i koliko je bilo „belih listića“ – praznih testova koje učenici nisu ni rešili. Svi su, od resornog ministarstva, nastavnika, roditelja, analitičara, puni komentara na to kakvo nam je znanje stečeno završetkom obaveznog školovanja, pa se tako pomno i javno prati svaki mic naših budućih gimnazijalaca,“ medicinara“, „kompjuteraša“, filologa, bravara, trgovaca, ili gde već oni požele da dalje nastave. Lista želja, preporuka, analiza, uvek je najkraće u njihovim rukama, iako u toj osnovnoj školi provedu najveći deo detinjstva. Šta vam nije jasno, deco? – može se čuti na kraju časa, a izgleda da nastavnik smatra uspehom ako nema podignute ruke. Pa naravno da nije sve jasno! Nikad ne može sve odmah biti savršeno jasno. A naši osnovci, naučili da zaokružuju, dopunjuju, odgovaraju, ali ne i da pitaju. Pa i odrasli se ponekad kazne zbog postavljanja pitanja. Sistem nije toliko fleksibilan da podnese pitanja i pitanjca, mišljenja, pa čak i malo ljutnje ako nešto nije dobro objašnjeno. Ovih dana, kao i svakih dana, govori se o reformi obrazovanja, i istina je da nismo uvek na mrtvoj tački. Pominje se čak i povećan fond časova, pa dualno obrazovanje, pa nastava u jednoj smeni, i svako želi dobro toj našoj omladini.
Znate one TV kvizove, gde se odrasli takmiče protiv, recimo, šestaka, u pitanjima iz biologije, fizike, hemije, istorije, geografije za osnovnu školu, pa dete uvek pobedi? Naravno, znanje je sveže, ali to isto znači i da nisu deca uspešna ili neuspešna. Pitajte ih nekad za mišljenje, pa će i ona ceniti vaše, i ohrabriti se da pitaju i sama, a da ne ispadnu „štreberi smarači“. Štreberi smarači smo mi.
Dobro jutro!

Students Raising Hands in Classroom

 

(Foto: www.inn.co.il, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Popiškila maca – Sahranite nas komunalno – Unuče boli škola

(KVAKA 202četvrtak, 14. april 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Naučnici tvrde da toksoplazma – parazit koji najčešće prenose mačke – utiče mnogo na ponašanje ljudi, jer ih čini hrabrijima, ali i neodgovornima i sklonim rizicima. Kad je zaraza raširenija, može delom da objasni i neke nacionalne osobine…

Tako da ova teorija daje sjajne mogućnosti za kafanske rasprave o našoj istoriji: da li smo mi nebeski narod ili nas je samo – popiškila maca?..

***

Privatni pogrebnici najavljuju zatvaranje svojih firmi, jer mnoge opštine daju prednost javno-komunalnim preduzećima, a privatnicima postepeno zabranjuju rad…

Obrni-okreni, ispade nekako da su bili u pravu oni što su stalno kukali da će nas ova država na kraju sve sahraniti…

***

Prosvetne vlasti razmišljaju da u osnovnim školama već pozamašan fond – od 30 časova nedeljno – još povećaju…

Da bi eskivirali i ovoliko časova, đaci su morali da se „osećaju slabo“ gotovo desetak dana godišnje, a roditelji su donosili što svoja što lekarska opravdanja. Sa povećanjem fonda, sa decom će morati da leže i roditelji, a babe i dede će dolaziti u školu, jer najbolje umeju da objasne šta sve živog čoveka može da zaboli…

1

(Foto: odditymall.com, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (14. april – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

Crtica i smak sveta

Kajem se što nisam brojala koji će mi ovo smak sveta biti po redu. Neki moji vršnjaci kažu da je ovaj, predviđen za sredinu maja, 40. od našeg rođenja. Onaj najpompeznije najavljivan, zakazan za 12.12.2012. prošao je neslavno, dan je prošao dosadno i nezanimljivo, a ja ni od tada nisam krenula da lupam recke. No, i ova 2016. biće zabavna na svoj način. Imaće i ona bar jedan predviđeni smak. Naime, nedavno je jedan američki vidovnjak prorekao kraj sveta za sredinu maja. Opet isti scenario – čeka nas udar asteroida. Svake godine, od postanka sveta do danas, nekoliko puta prorekne se kraj civilizacije kakvu znamo. I svaki put, koliko god često se ovaj događaj najavljivao i „ispaljivao“ masu koja je u iščekivanju, ljudi se brinu, raspituju, iščekuju. I, priznaćemo, nije lepo razmišljati mesecima unapred kako će tamo neki meteorit zveknuti o Zemlju, ili će nas, male i nemoćne, snaći neka druga pošast od koje se ne možemo odbraniti. Invazija vanzemaljaca, zombija, neka pandemija i šta još sve ne, prete bez prestanka. Ljudi se plaše, iščekuju sa zebnjom, štampa koja najavljuje ovakve događaje, po pravilu, rasproda tiraž i tako u krug… a fenomen u vezi sa ovom pojavom ostaje upadljiv – iako je i svaki najavljeni smak sveta od praistorije do danas prošao sa istim ishodom, reakcije ljudi se ne menjaju. Plaše se i strepe, a mediji profitiraju. Sad je bar jasno da je širenje straha siguran posao.

Dobro jutro!

1

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Svečano izvadite pampur – Pokojnici o sigurnoj vožnji – Voljena živi u sigurnoj kući

(KVAKA 202sreda, 13. april 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Red bi bio da i vi svečano otvorite nešto ovih dana. Makar ono vino što ste dobili na poklon pre dve godine… Iako nemate para za popravke, ipak uključite bušilicu (ili još bolje betonsku mešalicu) – neka barem zuje na prazno… Komšijama koje dođu na vrata zapretite komunalnom policijom, jer ometaju dah proleća i kvare ritam izbora…

***

Na Tajlandu vlasti planiraju da pijane vozače kažnjavaju radom u bolničkoj mrtvačnici, sa idejom da će ostati strah da i sami ne završe na tom mestu ..

Logika naših vozača ipak ide u drugom pravcu, krhka kolica koja guraju hodnicima samo bi ih podsećala da moraju da nabave još veći auto…

***

Istraživanje sprovedeno na preko tri hiljade ljudi iz 46 gradova i sela pokazuje da su muškarci u Srbiji u ljubavi zavisniji od žena…

Ruku na srce, ovo smo mogli da znamo i bez nauke, jer zavisnost često ostavlja vidljive tragove, i traje dosta dugo, i posle odlaska voljene osobe u sigurnu kuću…

1

(Foto: www.dietdiva.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Sa trinaest godina sam dobio bicikl, poni. Sećate se tog čuda, ako ste ga ikada posedovali. Na dva točka izdržavalo je svakakve vratolomije, padanja i podizanja, spuštanja i proklizavanja. Dugo je potrajao, čak je kasnije servisiran pa poklonjen ćerki tatinog druga. A bio mi je taj trinaesti rođendan, baš srećan. Uspeo sam da se polomim baš sa tog ponija, a opet da mi ništa ne bude. Samo ogrebotine na laktu i kolenima. Nastavljam niz sa srećnim brojem trinaest. Trinaestog avgusta sam prvi put otišao na more sam samcit, imao sam jedva šesnaest godina sad se svega sećam kao nezaboravne avanture koju ću pamtiti do kraja života. Dugo sam čuvao album sa nekoliko fotografija iz tog vremena. Dakle, i tada mi je baš broj trinaest bio srećan. Trinaestog u mesecu martu sam dobio i prvi automobil koji sam istog datuma samo u septembru mesecu slupao. Ostao sam živ. Nije mi bilo ništa. Samo mali ožiljak iznad obrve. Imao sam sreće. Mnogi značajni događaji u mom životu dešavali su se baš trinaestog u mesecu. Trinaestog sam se i oženio i ništa mi ne fali već dvadeset godina. Iako mnogi imaju drugačija iskustva, ja svoja ističem kao pozitvna i broj trinaest doživaljavam kao srećan broj. Možda zato što idealizujem sve oko sebe? Što bi rekao jedan od mladih članova porodice: Ti baš gledaš svet kroz šarena stakla. Ispadaš iz proseka. Pa, ja neću da budem prosečan, branim se. Ili pukovnik, ili potpukovnik! Nema druge. I ovog datuma, trinaestog u mesecu aprilu, siguran sam da će mi se desiti nešto lepo. Ja tako očekujem i tako će biti. Umesto da se plašim upozorenja plašljivaca koji mi nameću neiskušena iskustva kao istinita i mračna, ja živim i čekam lepu budućnost. U stvari, meni je baš svaki dan kao i ovaj trinaesti, srećan. Tako sam odlučio. Jednostavno nisam triskaidekafobičar. Ako ste ovo shvatili, onda smo se sve razumeli. Dobro jutro!

1

(Foto: taylortalk.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. april – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – od izbora se ne beži

Pričaju mi komšije, prijatelji, poznanici, dobronamerni prolaznici, žene u godinama… Da su ih pohodili mladići i pitali ih za koga će da glasaju! Ja se sećam da su nekada mladići dolazili na vrata da traže stare novine, nude prskanje stana protiv buba i slične gamadi, ali vremena su se promenila. Kada je već reč o razmerama invazije, izgleda da su dolazili i kod mene, samo ili ih nisam čuo ili nisam bio tu!

Vidim da mnoge nervira to što ih neko pita: Za koga ćete da glasate? Pa, jeste. Vi imate pravo da anonimno date ili ne date svoj glas. Ispravno.

Ali, eto, ako mislite da sam se i ja izvukao od tog pitanja, grdno se varate. Ako već nećeš da izađeš na vrata, uvek postoji telefon – stara je mudrost marketinških agencija koje se bave izbornim prognozama. Tako su me dva puta nahvatali „na legalu“ da me ispitaju za koga bih glasao na lokalnim, a za koga na parlamentarnim izborima!

Kada to ispričam drugima, silno se iznerviraju. Pogotovu kada čuju da su me uredno zvali između 14 i 17, taman u vreme čuvenog „kućnog reda“. Al’ ja se time uopšte ne potresam. Ništa me ne može – iznervirati! Ja sam njima odgovorio na sva pitanja! Ni jedno nisam preskočio! Nije meni teško! Jedino, što sam se malo zaneo, pustio mašti na volju… jer eto, kada neko nema obzira kada vas zove, nešto ni ja ne osećam da moram da imam obzira da mu tačno kažem šta ću ja uraditi 24. aprila!

1

(Foto: vukajlija.com, ilustracija/arhiva)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Kad sam ja bio mali, a to je baš bilo davno, prva stvar koju su iskoristili da me nauče sabiranju i oduzimanju bio je čuveni tablić. Podele se karte, pa se onda sabira koliko smeš da nosiš sa stola. Trebalo je brzo misliti, jer su odrasli oko mene bili vičniji da odnesu sve, a meni je preostajalo ili da plačem ili da ubrzam znanje računa. Ponavljalo se to iz večeri u veče, bio sam sve bolji, jer sam naučio i da kradem. Moguće je da su me moji puštali i da nisu hteli da mi kvare sreću kad izbrojim najveći broj „štihova“ kako smo ih zvali, a opet kad sam baš preterao u krađi, onda su dreknuli i ja sam tada plakao. Za rođendan sam u prvom razredu dobio i prve Domine. Igra u kojoj je bitno da se oslobodiš drvenih, crnih pravougaonika podeljenih na dva polja sa belim tačkicama, nije mi bila zanimljiva. Ne možeš da kradeš. Onda je stigao „Čoveče, ne ljuti se“. Svi koji su ikada igrali ovu igru, znaju da je pravi raj za lopove. Brojeći krugove, ja bih se uvek nešto kao zbunio, i naravno malu vevericu spuštao na kružić ili dva više nego što je to bilo po pravilima igre. Sviđalo mi se to. Dugo sam terao svoje ukućane da baš to igramo, majka me uvek branila od oca, i ja sam joj bio zahvalan. Međutim, kad sam malo bolje osvestio svoje čulo opažanja shvatio sam da je ona krala i mene i oca, uvek se zaklanjajući iza one čuvene rečenice: „Ja da kradem? Svašta. Ovo je samo igra.“ Pa kad je samo igra, što onda kradeš, majčice mila? Onda sam naučio da kradem u Monopolu, pa i da varam u šahu ako bi mi to dozvolili. Birao sam slabijeg protivnika ili onoga ko mi je dozvoljavao da igram po svojim pravilima, uvek u svoju korist. Izvinite vi koji slušate ovu moju ispovest iz detinjstva a pripadate mladima koji su sami sebe zabavljali kompjuterskim igricama. Nije moja greška što ste danas u generaciji, kako kažu psiholozi i pedagozi, otuđenih i asocijalnih mladih ljudi. Vi niste imali ono što smo imali mi stariji, jer mi nismo imali kompjutere. Vi ih imate, a i mi volimo da uređujemo „Farme“ ili skupljamo poene loveći ribice, dragulje ili kriminalce na društvenim mrežama. Ništa mi ne bi bili bolji od vas da smo imali ono što vi danas imate. E, tu je caka. Svetski dan društvenih igara danas će širom planete ukazati na značaj društvenih igrara u zbližavanju ljudi, najpre u okviru porodice a onda i šireg okruženja. Ništa loše neće nam se desiti ako iskoristimo slobodno vreme da ga potrošimo na par sati veselih i bučnih sedeljki sa onima koji znaju da se igraju i koji to vole da rade koristeći razne komplete društvenih igara. Potrebna je dobra volja i ono malo dete u duši koji svi nosimo, samo smo ga uspavali. Samo ga valja probuditi. Možda baš glasnim i vedrim: Dobro jutro!

1

(Foto: www.kgz.hr, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. april – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Da smo se sada probudil u Venecueli, mislim da biste se vi još malko promeškoljili po krevetu, jer bi, zaista, bilo prerano za ustajanje. Tamo se, tokom aprila i maja, radna nedelja završava u četvrtak. Razlog za to je nova mera štednje. Ovako je odlučeno jer se nadaju da će na taj način uštedeti električnu energiju koja nedostaje u celoj zemlji; dugotrajna suša dovela je do toga da nivo vode bude blizu kritičnog nivoa u većini hidrocentrala, pa postoji opasnost od njihovog oštećenja.
Produženi vikend u Venecueli naravno da su stanovnici oduševljeno pozdravili, a od njih se očekuje da podrže mere štednje struje svojim ponašanjem.
Šargarepa umesto štapa ovde nije tek isprazna politička kvazinagrada, već sigurno unapred planirana opcija koja bi mogla da na najbezbolniji način doprinese rešavanju problema. Kako to obično biva, kad čujemo za neku ovakvu vest, zapitamo se – šta bi bilo kad bi to bilo u Srbiji? Da jedna od mera štednje bude i – smanjenje radnog vremena?
Mnogi ekonomski analitičari saglasni su da rintanje po ceo dan, malo slobodnih dana, mnogo prekovremenog rada, suštinski, na duže staze, ne utiče na privredni rast. Srećan radnik je i dobar, motivisan, i vredan radnik. Premoren, rastrzan i slabo plaćen, vremenom će sve manje imati snage i volje da kvalitetno doprinosi firmi. Na primer, radnici gradskog prevoza sada imaju smene od 8 časova, umesto 6; lekari rade na normu, pa to sve izgleda kao traka u fabrici, umesto red za pregled u domu zdravlja; privatni sektor prekovremeni rad ignoriiše, ili podrazumeva.
Zato smo i zaboravili da se opustimo. Ipak, čujem tu i tamo kako neke firme uvode da se svakog prvog petka u mesecu radi skraćeno, ili im poklone masažu leđa u sred radnog vremena. To uopšte nije prevelika žrtva, a može da znači mnogo! Zar ne? Mada, na ovo pitanje ćete mi odgovoriti kada dođe prvi sledeći praznik, koliko taj „dan više“ okrepi i da vetar u leđa da započnemo nove zadatke.
Dobro jutro!

1

(Foto: www.optus.com.au, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Državni vuk i 200 jarića – Kliker u gaćama – Pacijent povraća akcize

(KVAKA 202četvrtak, 7. april 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Vujica Savković iz okoline Prijepolja hoće da pusti u šumu svih 200 jaradi koje je kupio krajem prošle godine – jer ga je država prevarila, pa nije dobio očekivane subvencije, i nema više novca da im kupuje hranu…

Međutim, to nije kraj troškovima koje ima Vujica. Sad bi mogao da se oglasi i vuk koji će preveliki broj jarića u šumi da svede na razumnu meru, ali tek kad mu pare legnu na račun…

***

Da bi smanjili takse za uvoz 130 tona kineskog veša i tekstila, desetak beogradskih carinika pomagalo je fantomskim firmama da se ova roba u dokumentima prikaže kao klikeri i lepljiva traka…

I zato je onda nerealno očekivati – da će policija i sudije uspeti da izvade klikere iz gaća, ako im se na prstima nahvatalo toliko lepljive trake…

***

Evropska komisija traži od Srbije da izjednači akcize za domaća i strana pića, pa će zato i rakija poskupeti oko 200 dinara…

Naravno da će ovo ugroziti naš džep, ali i naše zdravlje: jer dosad je lekar, čim posumnja na trovanje lošim pićem, odmah pitao da li je pacijent povraćao jevtinije ili skuplje akcize…

2

(Foto: agroinfotel.net, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
U dogovoru sa doktorkom, odlučio sam da obavim analizu krvi. Preventivno. Muči me, ali baš, svašta – po malo. Da li je nešto svašta ozbiljno, zabrinem se. Ustanem ranije nego inače. Stignem oko pola sedam pred Dom zdravlja. Tamo se već tiska dvadesetak staraca. Ja među njima štrčim i po godinama i po oronulosti. Svi su nekako vedri, raspoloženi i pričljivi. Jedna divna bakica me vide bledog i ispijenog i odmah me upita za dijagnozu. Kad sam joj objasnio, hladno me odmeri od glave do pete i izusti: „Znači, samo laboratorija?!“ Postideh se, jer u tom tonu prepoznadoh i: „Mlad, može volu rep da iščupa, a zauzima mesto u redu.“ Uvučem se u sebe, sve mi se čini manji sam i tanji nego što jesam – samo da ne smetam. A forum okupljenih radi punom parom. Teze se smenjuju, slušam šta pričaju dva starca. „Ja ove godine nisam ni probao paradajz. Ne valja brate, ima onaj belutak u sebi, bila kišna godina“. „Jeste“, kaže druga starina, „samo gde si ti video na pijaci da je paradajz sa belutkom“. Ma, kakav pijac, ja to gajim u Surčinu. U razgovor se ubacuje bakica koja vrši trijažu pacijenata ispred Doma zdravlja i skuplja knjižice novopridošlih. „Imate plac u Surčinu“? “ Ma, ne… ja tamo živim. Imam kuću na sprat i 70 ari pod voćem. Imam i baštu oko kuće 20 ari“. „Pa nije vam lako da sa suprugom sve to obrađujete, lukavo baca udicu baka“. „Nemam ja suprugu već 15 godina, uzdahnu dedica“. „Ma, nemojte molim vas ( već osećam uzbuđenje i radost u glasu penzionerke) pa nije moguće da možete sve to sami, morali biste da imate pomoć sa strane“. E sad se tu umeša drugi starac, i hladnim tušem u vidu konstatacije poli bakicu rečima: „Pa jes’ treba tebe matoru da vodi da mu ti jedeš paradajz i čekaš u kujni dok on odapne“. „Marvo bezobrazna, ja to tek onako, ko je tebe išta pitao“… Nastavilo bi se to tako u nedogled da nije krenula prozivka. Ovoga puta jedna lepa ljubavna priča utemeljena na surčinskom placu i kući na sprat je propala, a ja sam ubrzo stigao na red i dao krv. Analize su pokazale da mi nije ništa. Dobro, bar mi je tako lakše, sad ću do iduće godine samo da pazim da ne jedem ljuto, kiselo, masno, vruće, hladno, slatko, slano, jer, lako može da mi tamo neko u redu pred Domom zdravlja obigrava oko žene ako čuje da je udovica, ne daj bože. Imam neki plac na Venčacu, pa, eto. Ne mora baš preko mojih dvadesetak ari da se stiču neke nove emotivne veze. Danas je Svetski dan zdravlja. Što uvek na taj dan moramo da slušamo lekare kako nas plaše? I bez njihovih saveta umemo da izmerimo pritisak i nasmejemo se na tuđ, a ponajbolje na račun naših naravi. Zdravo je. Dobro jutro!

Orangutans Laughing

(Foto: imgflip.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Pre sedamdeset pet godina, na današnji dan, tokom bombardovanja Beograda, stradala je i Narodna biblioteka Srbije. Smeštena na Kosančićevom vencu, potpuno je izgorela. Bombe koje su u rano jutro ubijale usnule Beograđane, tek posle podne, oko 16 časova, uništile su i neprocenjivo duhovno blago. Istorija je zapisala da je tada uništeno više od hiljadu srednjovekovnih rukopisnih knjiga, kao i originalnih rukopisa, povelja vladara, zatim dokumenti svetovnog i crkvenog karaktera, neprocenjivi turski rukopisi, uglavnom putopisi i, uz sve to, još tri stotine hiljada knjiga. Zauvek je u ruševinama na Kosančićevom vencu, nestala zaostavština knjiga koje su bile vlasništvo Vuka Karadžića, Đure Daničića, ili Pavela Šafarika. Neki izvori kažu da smo biblioteku mogli da sačuvamo, jer je još nedelju dana pre bombardovanja bila pripremljena evakuacija skoro dvesta različtih sanduka punih knjiga i rukopisa. Onda se neki pametni Srbin iz tadašnje vlasti setio da posle dva dana pošalje dopis u kome je pisalo da se odustaje od evakuacije ustanova te vrste jer je ratna opasnost prošla. Otuda su, u skladu s nalogom, dragocenosti sklonjene u podrum ali ne i na sigurno mesto. Zauvek smo tako ostali bez oslonca u vidu znanja i kulturnog nasleđa, iako takozvanu novu Narodnu biblioteku imamo već četrdeset i tri godine ona nije mogla niti će ikada nadomestiti taj gubitak. Prava sreća je da sada postoje takozvani “oblaci” u kojima možemo čuvati svoje knjige u digitalnom formatu i tako zauvek sprečiti štetu koje bi nam nanelo neko novo bombardovanje, ne daj bože. Jedino da država odreši kesu, jer digitalizacija knjiga je skupa, ali pametna investicija. Samo da nađemo pare.

Dobro jutro.

1

(Foto: www.androidvodic.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (5. april – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – rođen u čamcu 

Ulazim u zgradu i zatičem otvorena vrata lifta! Široko! Valjda u znak dobrodošlice. Prilazim i zatvaram ih. Ja lift ne koristim, ali čak i meni je poznato da kada su vrata otvorena komšija sa osmog sprata, recimo, ne može da ga pozove. Pošto u zgradi imamo dosta starijih komšija, nisu baš svi oduševljeni idejom da se spuštaju pešice. Iako je to lakša varijanta nego se penjati, ali dobro sad.

Nije to česta slika. Otvorena vrata lifta. Jednom u par meseci. Samo što se ja uvek pitam – da li je to neko bio u stravičnoj žurbi, pa ih nije za sobom zatvorio, ili je neko „rođen u čamcu“ pa mu je strana i sama ideja i koncepcija otvaranja i zatvaranja vrata.

Iskreno, taj izraz „jel’ si ti rođen u čamcu kad ne zatvaraš vrata“ sam čuo kao mali, ali nikada nisam čuo malo pojašnjenje kako je nastao.

No, pada mi na pamet da je možda problem i u tome da imamo gosta zgradi koji je navikao da se vrata sama zatvore, pa im sam, mahinalno, ne pomogne u tome. Ma koliko male šanse za to bile, postoje.

Evo, recimo… kada sam ja prvi put bio u zgradi gde se unutrašnja vrata od lifta moraju zatvoriti i kada nikoga nema u liftu, ni ja se nisam baš najbolje snašao. Iako na tim dvostrukim vratima imaju i rukohvati da ih zatvorite kada izlazite iz lifta, iako na vratima piše da ih je obavezno zatvoriti… moć navike je bila jača. Ni ja ih nisam zatvorio. Na sreću, bilo je tu odgovorno lice koje je ispravilo moju grešku. Inače, sigurno bih i ja bio smešten u čamac, bar kao nepoznati vagabund i nepismeno čeljade koje maltretira nedužne stanare!

1

(Foto: www.thegrindstone.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Sveža trihinela – Stopiraću, znači, Dunav – Ludilo od kravlje idile

(KVAKA 202utorak, 5. april 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Nemci ukidaju rok trajanja za mnoge namirnice, jer proizvođači manipulišu rokovima da bi naterali potrošače na češću kupovinu…

Dakle, oni tek sad otkrivaju ono što svaka naša iskusnija domaćica dobro zna da se od pilećih bataka iz Brazila (starih i po pet godina) ukućani uvek brže oporave nego od domaće svinjetine sa svežom trihinelom…

***

Dunav je opet zloupotrebio naše gostopimstvo, i na zemunski kej naneo gomile granja i napravio haos od otpada i plastike…

Iako je navikao da ga mi, mirni građani, ćutke puštamo da teče, morao bi da pripazi da se ne naljuti neki žestoki Zemunac, jer će mu trajno zabraniti, znači, prolaz…

***

Jedna britanska studija kaže da krave mogu formirati toliko čvrsta prijateljstva, da u slučaju razdvajanja imaju povećan nivo hormona stresa i daju mnogo manje mleka…

Pa da li je ovo odgovor za pad proizvodnje mleka u Srbiji?.. Sigurno su i naše su krave nekad imale idilična prijateljstva, sve dok u štale umesto bikova nisu ušli političari, i nije počela zavist čija će slika imati više lajkova…

1

(Foto: www.pbs.org, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (4. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Priča ide unazad bar dvadesetak godina, mada možemo reći i trideset, četrdeset. Oboje su iz malih gradova stigli u Beograd, da studiraju. Nisu uspeli da se ubace u dom nego su morali da traže privatni smeštaj. Prvo su to radili odvojeno jer se nisu poznavali. Oboje su našli po garsonjeru u širem centru, uselili se, onda počeli da prate predavanja. Upoznali su se, buknula je ljubav i kao što to biva u životu, vrlo brzo su, umesto dve, iznajmili jednu garsonjeru. Roditeljima je bilo finansijski lakše, ali u isto vreme i zabrinjavajuće da im dete živi „s nekim“ a sve pod znakom pitanja kako će se sve završiti. Da li će diplomirati, odnosno, da li će taj „studentski brak“ potrajati? S obzirom na to da su vrlo dobro znali odakle su došli, odlučili su da u roku diplomiraju i zaposle se. To je značilo i ostanak u Beogradu i zbogom zavičaju. Treba li reći da su ne malo puta umesto kuvanog jela za ručak jeli supu, za večeru hleb sa margarinom i solju, a za doručak opet hleb ili ponekad pekarsku kiflu, onu najjeftiniju ali sa jednom čašom jogurta. Za dve nije bilo. Takva su vremena bila. Nakon svega, uspeli su da dočekaju demokratiju, da dobiju dvoje dece, podignu kredit za stan i auto, pa izgube posao, pa ga opet nađu, pa otplate auto, i šta sada? Već je vreme da i njihova deca studiraju, a razlike u studiranju i načinu preživaljavanja skoro i da nema. Uveli smo Bolonju koja je tekovina zapada i navodno lakši i konstruktivniji način da studenti obave svoj posao zbog koga su i dalje roditelji najveće žrtve u finansijskom smislu. Opet, Jovo nanovo. Ista pitanja kao pre nekoliko decenija.Jedino se promenio sistem vrednosti. Umesto na teži, smišljen je način da se lakše sve završi jer imamo i privatne fakultete. Pominje se sada i neko pranje diploma. Diplomiraš na privatnom, a master završiš na državnom. Da li je to pravedno, pitaju danas studenti sa državnog Univerziteta. Što da ne, odgovaraju oni sa privatnih. Izjednačeni smo, ne možete nam ništa. U takvim okolnostima večitog sumnjičavog i preispitujućeg, teškog i besplatnog studiranja, ali samo na papiru, manjem broju ispitnih rokova, dočekujemo Dan studenata. Nesigurni smo u to kako će ga današnji akademci iskoristiti. Neka im je ipak sa srećom, mada ne znam da li će im zbog te naše želje biti nešto mnogo bolje, ni danas, ni dogodine, pa ni za pet. Margarin i kesica supe sa komadom hleba ne gine im tokom studiranja, a džangrizave gazdarice i dalje ostaju teška mora. U studentskim domovima ipak još uvek nema mesta za sve.

Dobro jutro!

1

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (1. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Početak ovog meseca osim što će doneti rekordno visoku dnevnu temperaturu za ovo doba godine, doneće nam još jedan novi početak za neke nama drage male ljude. Počinje upis u prvi razred osnovne škole. Prvo će deca biti upisana u neke debele školske knjige, pa potom pozivana na razgovor sa stručnim ljudima koji će na osnovu njihovih odgovora na obična pitanja iz života zaključiti gde ih treba rasporediti, u koje odeljenje, kod koje učiteljice. Veoma stresna situacija za roditelje, a ponajviše za mališane koji samo na osnovu priča starijih stvaraju krivu sliku onoga što u školi može da ih snađe. Opustite se, dragi mladi roditelji, svako dete mora da bude upisano. Jednostavno, takav je zakon. Jedno iskustvo koje ću vam sada preneti biće vam od koristi, sigurno. Uslov je da ga pravilno razumete. Zamislite dete koje nije znalo nijedno slovo sem da napiše „mama“, „tata“, svoje i ime svoje sestre. Odvede ga otac na testiranje i, naravno, sačeka ispred. Prolaze minuti, ništa se ne dešava niti čuje u hodniku. Onda se posle nekih pola sata otvaraju vrata i iskusan pedagog ozbiljnim tonom poziva tatu da uđe unutra i smiri dete. Otac uđe, vidi svoje dete kako jeca. Šta se desilo? Mali je tvrdoglav neće da napiše jednu prostu rečenicu, samo piše šta on hoće, kaže pedagog. Ali, on ne zna da piše gospodine. Kako ne zna, spremno će učeni čika. Pa, pogledajte, tata, napisao je – MAMA, TATA, svoje ime, i ime svoje sestre. I sada neće nešto drugo što mu ja zadajem, već samo to piše u krug. Pa, verujte, brani se otac, nije on tvrdoglav, jednostavno ne zna. Nismo ga učili gde zeka pije vode, gde lija bere jagode, a kamoli brojke i slova. Zato ga i upisujemo u školu. Pedagog se namršten obrati već dobro iznerviranom tati: Ja ću da ga upišem, ali samo da znate, naplakaćete se vi sa njim. Tata i uplakani mališan napustiše školu pokunjeni i pomalo posramljeni. Prošlo je od tada osam pa dvanaest čak i šesnaest godina školovanja. Rezultat na kraju bio je diplomirani inženjer. Mali „tvrdoglavi“ dečkić od koga su se „naplakali“ roditelji bio je jedan od najboljih učenika u školama koje je pohađao ali i jedan od najboljih studenata univerziteta. Časna reč, znam čoveka. A pedagog? On verovatno i danas očekuje novu generaciju i nekog budućeg genija koji pre škole ni za šta drugo, sem za igru, nije znao. I njegovom tati će reći za ono oplakivanje. Takav je posao. Zato, dragi roditelji, opustite se i manite stručnih analiza, ohrabrite dete i verujte. Ništa nije onako kako vam budu predstavljali. Baš kao i u običnom životu, sve je drugačije nego što na prvi pogled izgleda. Dobro jutro!

2

(Foto: kidsactivitiesblog.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Kad svinja postaje meda – Opozicija iza šanka – Proleće ugrožava zaljubljive

(KVAKA 202četvrtak, 31. mart 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Kako prenosi BBC, 35-godišnji Indijac, biznismen, težak 100 kilograma – sudski se razveo, jer mu je supruga govorila da je „debeli slon“…

Ovde se najbolje vide kulturološke razlike… U našoj patrijarhalnoj kulturi prihvaćeno je da u nekim slučajevima boljestojećeg društvenog statusa brutalna forma „debela svinja“ može da evoluira u sasvim prihvatljiv oblik „slatki meda“…

***

Pogledajte, molim vas – političari stvarno nikad ne mogu da propadnu. Tadić i Čeda Jovanović u jednom kafiću pripremaju i služe kapućino. Borko Stefanović, doduše na divlje, vozi taksi…

Ako i ne dobiju parče vlasti, opet će imati svoje parče leba…

2

***

Posle vetrova, kiše i produžene zime – RHMZ bi mogao da istakne crveni alarm i zbog jakog proleća, i pošalje upozorenje svim meteopatama osetljivim na zaljubljivanje…

Ali ako stvari ne krenu najbolje, i situacija na terenu postane kritična, uvek mogu da računaju da će i njih, kao i sve ugrožene, da obiđe – premijer…

(Foto: BBC, Youtube, Screenshot, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (31. mart – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – veliko prolećno spremanje

Zvanično je stiglo – proleće. Još pre nekoliko dana. Elem, došlo je vreme za veliko prolećno sređivanje stana! Zvuči poznato, zar ne?

Međutim, ja primećujem dva pristupa celoj ovoj problematici. Podeljeno po polnoj pripadnosti.

A) Devojke, supruge, majke, žene – mogu da kukaju i da nevoljno pominju ovaj deo kućnih poslova, ali su već započele sa radovima.
B) Muški deo populacije – okrenut je vremenskoj prognozi, naglašava kako su temperature u dramatičnom porastu, te da je proleće već prošlo, dolazi leto, i samim tim pravi trenutak za ovakvu vrstu aktivnosti je prošao!

Dakle, tačno se vidi ko se prihvatio krpe za prašinu, ili krpe za pranje prozora.

Na sreću po svih njih, kao što je jedan moj profesor uvek naglašavao, „kućni posao se nikad ne završava“! A i čujem da će sledeće nedelje temepratura biti u padu, ponovo će da se, uz kišu, vrati proleće. Tako da mesta za izgovore neće biti!

1

(Foto: fitnessandwellnessnews.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (30. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Kažu da nema pravde. Kažu da ima pravde, samo je u božjim rukama. Kad se na kraju svode računi bog precizno podvuče crtu. Ali postoje nedela koja zahtevaju hitnu akciju zemaljskih, da ne kažem ljudskih zakona i prava. Ako se nama ljudima i čini da smo dali sebi za pravo da delimo pravdu onda je gorak utisak da sami upadamo sebi u stomak čineći nedopustive greške slepo poštujući slovo zakona. Kako? Lepo. Uzmimo na primer praksu da se ne komentariše ništa što ljudski zakoni propišu a sudije sprovode u delo izričući pravosnažne presude. Kažu, ne sme se ugrožavati rad pravosuđa niti vršiti pritisak. Dobro, hajde da pravosuđe mi ostavimo na miru. Ali, neće Evropa. Poglavlja o pravosuđu su među prvima o kojima će se pregovarati. A svi dobro znamo kako se pregovara sa evropskim ćatama: Dođite da se dogovorimo, ali će biti kako mi kažemo. Vide i oni ono što mi vidimo a ne smemo da izgovorimo. Naplašeni smo jer da nismo, teško da bi mogli tek tako da progutamo ublažavanje kazne serijskom silovatelju sa Autokomande. A to se desilo. Umesto 18 godina robije, dobio je 12, odslužiće verovatno manje jer će se u zatvoru „dobro vladati“. Četiri žrtve silovanja ne zaslužuju da ćutimo. Žrtava napada manijaka ima mnogo više sigurno ali to su one koje nisu prijavile nasilje jer ih je bilo stid reakcija javnosti. Njihova krivica je što ih je nasilnik sačekivao u mraku i brutalno ponižavao osuđujući ih bez zakona na doživotnu patnju i košmare. Čekam da me neko ovako ostrašćenog razuveri da sve što ističem ne odgovara pravu, a pravdi pitam vas? Umesto što se žrtvama bezbroj puta na sudu ponavljajuju ista pitanja tipa „šta se dogodilo zaista te večeri“, manijak je u ovom slučaju po sudu razumnih trebao da bude primer ostalima koji bi mogli da učine isto nedelo kao i on. Što bi rekao major Gašpar u Otpisanima, treba uterati strah u kosti kolebljivcima. Ne dao bog da nam zatrebaju neki novi Tihi li Prle koji će nam umesto zakona štititi žene dok koračaju mračnim i neosvetljenim ulicama ili stepeništima.Zanima me šta bi se desilo da se među žrtvama ovog napasnika našla sestra, majka ili supruga nekog od sudija koji je odlučivao o ublažavanju kazne zatvora. Da li bi se i u tom slučaju za njega pronašla neka „olakšavajuća okolnost“? Dobro jutro!

1

(Foto: adadfirst.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (29. mart – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – roditelji su… čudna sorta

Čitam vest sa sajta RTS-a pod naslovom „Razularena horda roditelja uništila deci Uskrs“. Ukratko, u Konektikatu, u Americi, organizovan je tradicionalni uskršnji „lov na jaja“, gde je bilo posakrivano 10.000 jaja koja su deca trebala da pronađu, ali su se u celu priču umešali roditelji koji su utrčali na polja, otimali deci jaja, da bi ih dali svojim mališanima, pa su neki najmlađi završili čak i sa povredama, a o onima koji su histerično plakali da i na govorimo.

Da li se naši roditelji ovako ponašaju? Svakako. Odgovorno tvrdim. Čak sam i bio svedok takvom ponašanju. Ne, nije bilo lomljenje česnice, niti neka besplatna podela, reč je o nečemu što se desilo pre, ako se ne varam, 23 godine. Na Beogradskom maratonu.

Dakle, bilo je to prvo organizovanje „Dečjeg maratona“, i upriličeno je u samom centru grada – nekoliko trka za različite kategorije najmlađih. Ja sam sve to pratio kao novinar i bio sam zapanjem kada su na prvoj trci, za decu do 7 godina, roditelji stavljali svoje mališane na leđa i tako trčali do cilja koji je bio na nekih 20 metara. Da stvar bude još gora roditelji koji su ostavili svoju decu na „startu“ čekala su ih na „cilju“, ali tako da iza ciljne kapije nije bilo više mesta, pa oni prvi koji su došli su jednostavno morali da stanu, i tako je „trka“ umrtvljena, što je ubrzo dovelo do kolektivnog plača dece koja su ostala na pola puta. Par roditelja, koji su nosili na leđima svoju decu i iskoristili dužinu svoji nogu i brzinu i prvi prošli kroz cilj, omogućili su svojim mališanima neverovatno iskustvo udaranja glavom u finišersku kapiju, jer su u silnom zanosu zaboravili da se sagnu i tako omoguće svojoj deci da prođu bez posledica kroz cilj.

Cela trka je bila jedan neverovatni haos. I bez uskršnjih jaja. Druga trka, za klince stare od 7-10 godina, je prošla bez većih problema sem što su roditelji naterali svoju decu da trče i pre nego što je dat znak sa start, a pošto je ciljna kapija bila postavljena na drugoj stazi, onda je bilo interesantno videti organizatore kako su je na brzinu preseljavali na „pravu“ putanju.

Konačno, trka za decu stariju od 10 godna je bila ispred tadašnje Skupštine Jugoslavije. Tu sam video scenu kada je žena svoje šestogodišnje dete ubacila u trku na polovinu staze…. i to tačno pod noge već zahuktalih desetogodišnjaka. Dete joj je, bukvalno, bilo pregaženo.

Trka je uskoro preseljena u Zoološki vrt. Neka to svako tumači kako god hoće.

Dakle, roditelji svih zemalja… bez obzira na naciju, veru… često umete da budete čudna sorta!

Children Playing

(Foto: yourekavach.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Kad zine RZZO – Ako odnesu njivu – Ovan Mića protiv politike

(KVAKA 202utorak, 30. mart 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Zbog nekih administrativnih zavrzlama, autistična deca iz Čačka za zubarske usluge moraju da putuju u Beograd, u protivnom – Zdravstveno ne plaća ove troškove…

Za razliku od malih pacijenata koji se uvek boje da otvore usta – pa im svaku intervenciju vrše pod potpunom anestezijom – Republički zavod negde stegne zube da bi na drugom mestu mogao više da zine…

***

Da je apel političara da više radimo urodio plodom, pokazuje i neobična krađa u Ivanjici. Umesto da gotovanski u sezoni oberu malinjak, lopovi su sa njive Branka Cvetkovića izvadili dve hiljade sadnica, koje će negde vredno zasaditi…

Ako se ovo propagiranje investicija i sopstvenog rada oduži, Branko će morati da pazi da mu lopovi koji investiraju ne odnesu i njivu…

***

Umesto sajma turizma, u Nišu će biti održan stranački skup…

Naravno da nešto slično niko ne bi smeo da pokuša sa stočnim sajmom u Novom Sadu, jer šampioni, ovan Mića II i bik Dragan, tako nešto nikad ne bi dozvolili…

1

(Foto: www.topsrbija.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (28. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Mnogo polusveta se dohvatilo medija. Zagrabili, pa ne puštaju. Uzalud je što se gnušamo tih spodoba. Kod nas je pravilo da se, najlakše, pažnja javnosti privlači ludošću. E, pa dalje neće moći ili ne bi valjalo da može, što kažu na jugu. Ne pristajemo. Ima toliko pozitivnih primera oko nas, samo ih treba kao cvetove odvojiti od korova i tako ulepšati prozor kroz koji gledamo svet. Ko je čuo za četvoricu Prokupčana, koji unazad pet godina, na svaka tri meseca daju krv, dobrovoljno? Ako već niste, onda treba da znate da se zovu Milan Ilić, Predrag Slavković, Vladan Milutinović i Ljubiša Damnjanović. To su mladi, pametni i normalni ljudi, dakle nezanimljivi. Ne izgledaju kao manekeni, ne voze skupe automobile, ne šetaju skupe rijaliti zvezdice, ne idu na letovanja i zimovanja o tuđem trošku. Oni su zamislite, radnici tamošnjeg Doma kulture. Ne smem ni da pomislim da li im je plata redovna, i koliko iznosi, ali siguran sam da su oni redovni u dobrovoljnom davanju krvi. Niko ih ne zove, sami odu, zasuku rukave i to je sve. Ostalo urade medicinski tehničari. Istoče krvi koliko zatreba. I tako na svaka tri meseca. Kažem vam, potpuno nezanimljivi Srbi. Njih neće zvati u Parove, Farmu, ili Velikog brata. Nedostaje im lični marketing. Jednostavno nisu ga „odradili“. Ovo što sam vam naveo njihova imena ne znači mnogo. Opet će ih, sem u Prokuplju, Srbija zaboraviti. Isto će i proći i Dragan Ćirić koji trči za novac. Umesto u svoj džep, Dragan novac daje za plaćanje stanarina onima koji moraju da ostanu blizu klinika a opet van njih, jer lečenje nije gotovo. Opet, dakle, jedan dosadan, nezanimljiv lik. Jer, Srbija ima koga da je oduva, rasturi, razvali, rasplače ili rastuži, nasmeje ili nešto već drugo, ne mogu da se setim. Ako bi, recimo, Stanija izjavila kako se super provozala na Draganovom novom bajsu, ili se recimo divi Milanu, Peđi, Vladi ili Ljubi jer su je vodili na Maldive, onda bi siguran sam, za ove dobre ljude bilo više pažnje javnosti i većeg uticaja na mlade koji takođe mogu da rade ono što i oni, daju krv. Jedini uslov je da su zdravi i humani. Ovako, Stanija ćuti, a ni ovi humani ljudi se ne trude da „oduvaju“ Srbiju. Šta će, nisu ih tome naučili ni mama ni tata ni spretni menadžeri. Mislim da im je za sada dovoljno samo saznanje da su nekome spasili ili olakšali život. To je mnogo važnije od naslovnih strana. Dobro jutro!

1

(Foto: www.vmgm.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (25. mart – Crtica)

piše: Suzana Gajić

Vrzma mi se po glavi slika na kojoj su dve fotografije – jedna pokazuje pustoš na planeti, uz potpis: „Ovako bi izgledala Zemlja da nema pčela“, dok je na drugoj strani slika koja pokazuje pravi mali zeleni raj, uz natpis: “Ovako bi izgledala planeta da nema ljudi“.
Mi, ljudi, mnogo volimo da mislimo da smo najjači, najpametniji, jedini koji imamo razvijenu komunikaciju, pismo, i da se sve vrti oko nas. E, sad, da kažemo i da je to tačno. Onda bismo mogli i da kažemo blago našoj Zemlji što nas ima. I da tu pamet i komunikaciju upotrebimo na najbolji mogući način – da od Zemlje za sve njene stanovnike napravimo još lepše mesto. A šta u stvari radimo? Prvo, većina ljudi i ne razmišlja da mi nismo jedini stanari na našoj planeti, i da druga bića, koja žive uz nas, imaju pravo da žive tu. Ako ćemo iskreno, ljudski rod ne samo da misli da je jedini pozvan da uživa u blagodetima plave planete, već misli da ni svi ljudi nemaju to pravo, pa stalno pokušava da istrebi one koji su, po nečijoj umišljenoj ideji, manje vredni.
I zašto bi onda neko ozbiljno razmišljao o tako malom i bezvrednom insektu kao što je pčela? Jer, šta je pčela naspram zelenih, ili u drugim bojama komada papira o kojima maštamo? Pčelama ti  komadići papira ništa ne znače. Niti mirišu, niti imaju nektar od koga se pravi med. A i nema tu ništa za oprašivanje. Niti će dati sladak plod.
Pa, sad, kad gledamo iz te persektive, šta je korisnije za planetu – pčela koja oprašuje cvetove, zahvaljujući kojoj se svake godine stvaraju novi, ukusni plodovi, ili čovek koji bi najradije da štampa još papira u raznim bojama, pa koji ima više, može da odlučuje ko će živeti na planeti – koji ljudi, i koje životinje. Bar dok se ti isti ljudi ne sete da i pčele komuniciraju između sebe, a da mi nemamo pojma šta u stvari govore jedan drugoj. Možda jednog dana odustanu, i odu, a mi ostanemo sami, sa svojim šarenim papirićima.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.gaiahealthblog.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. mart – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – ćutolozi 

Vozim se autobusom. Nije neka preterana gužva, stojim pored momka kome se pogled gubi u daljinu. Ja vadim mobilni, proveravam neke informacije, sklanjam one viseće rukohvate koji me lupkaju po glavi i iritiraju, otkopčavam se jer mi je ipak vruće… On stoji nepomično, i gleda zamišljeno. Kakva nirvana, u trenutku komentarišem sam sebi i kada sam se konačno koliko-toliko smirio, počinjem da prebiram po mislima.

Prolazi tako nekoliko stanica, dolazimo do Ušća. Ljudi ulaze i izlaze… Kad odjednom, ovaj moj „komšija“ izgovara „e, pazi ovo…“ ali ne meni. Začuđen shvatam da se obraća momku koji stoji pored njega, takođe naslonjen na prozor. U trenutku shvatam da oni zajedno putuju bar 5-6 stanica i da međusobno ne da nisu progovorili ni reč, nego se nisu ni pogledali!

Pa, dobro. Znam ja da postoje oni koji se odlično razumeju i bez reči, ali nekako mi se čini da je autobus dovoljno dosadan da je sasvim normalno iskoristiti „bližnjeg svog“ za pretresanje svih mogućih i nemogućih tema. Ali, eto. Ima i onih kojima je super i kada su „sami sa sobom“ iako su u društvu. Još bolje kada se potrefi da ti je i prijatelj takav, možete siti da se isćutite!

1

(Foto: yoga4ayear.wordpress.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (23. mart – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

Crtice dobrote

Pre nekoliko dana sam videla da su se pojavile tzv. „Kuke dobrote“. Namenjene su prikupljanju hrane i odeće za beskućnike i ostale kojima je neophodno. „Kuke dobrote“ postavljene su nedaleko od Brankovog mosta, sve sa flajerima koji su na njima visili i opisivali ovu samoorganizovanu akciju. Naime, insistira se na tome da hrana koju neko želi da ostavi bude sveža, a odeća čista i nepocepana. I zaista, kada pomislite da bi neko bajatu hranu ili prljavu odeću davao u dobrotvorne svrhe, to mnogo više govori o njemu samom nego o tome kako on vidi osobe u nevolji. No, „Kuke“ nisu potrajale dugo, kroz nekoliko dana skinute su. Iz noći u noć nestajale su, jedna po jedna. Tvorci ove ideje, srećom, ne odustaju i cela stvar od juče ponovo živi svega nekoliko ulica dalje, na Zelenom vencu.

Mnogo pre nego su se pojavile pomenute kuke, često sam primećivala jabuke na fasadi jedne zgrade u prometnom delu grada. Ispostavilo se da je zid sa jabukama deo radnje sa, često, ekcentrično stilizovanim izlogom. Vremenom se pokazalo da je to pravilo. Vlasnici radnje redovno ostavljaju jabuke, a one sa zida nestaju začuđujuće brzo. Baš kao i ostaci hrane, na primer stari hleb, koji ljudi, često, vežu u kesu i ostave pored kontejnera. Iako hvata jeza od saznanja kojom brzinom takav hleb neko iskoristi, može se učiniti još dobrih dela i ova pojava pretočiti u akciju kao što je ova s početka teksta. Kuke ili „čiviluk“ dobrote mogao bi nići baš u svakom mestu, a ujedno prikazuje koilko nečije malo, nekom drugom može da bude mnogo.

Dobro jutro!

12

(Foto: www.orthodoxroad.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Poštar Ćirobabić – U ime nosioca liste, amin – Sloboda za buđavu tortu

(KVAKA 202utorak, 22. mart 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Demokrate tvrde da poštari Srbije ne raznose njihove pošiljke iz političkih razloga, i da to najbolje zna potpredsednik stranke Čirić, jer je i sam bio direktor ove službe, pre dolaska Krkobabića. U Pošti kažu da ovo nema nikakve veze sa strankom sadašnjeg direktora, nego da DS već nekoliko godina duguje šezdesetak hiljada evra za ranije usluge…

Da je sreće, pa da su kao nekad u koalicji, ne bi bilo konflikta, a poštom bi rukovodio vanstranački ekspert koji bi se pomirljivo zvao – Ćirobabić…

***

Poznati sportista prijavio se za lokalne izbore u jednoj beogradskoj opštini kao samostalni kandidat, a na listi za odbornike nalaze se i njegov otac, majka i rođak…

Dakle, ako pobede, sve odluke u interesu građana biće donete pod jasnom devizom: U ime oca, sina i šefa odborničke grupe – amin…

***

Mnogi se sada zgražavaju što zbog one prodaje torti sa deponije u Kragujevcu niko nije odgovarao. Posle godinu dana razvlačenja, tužilaštvo nije utvrdilo nikakve štetne posledice, pa je moralo da oslobodi osumnjičene….

I ovo najbolje pokazuje koliko je naše licemerje. Jer sad smo, bože moj, kivni što smo pojeli 18 hiljada buđavih torti, ali kad je tužilaštvu trebalo pružiti neki valjan razlog – niko od nas nije hteo da umre…

1

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

(Foto:www.margecany.info, ilustracija)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. mart – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Čudno je kako uglavnom ustajemo sa mišlju: „Jao, osećam da će ovo biti naopak dan, nervozan, baksuzan…“, a nikada ne pomislimo: „Danas bih mogao/la da uradim nešto dobro. Ako sam ja neraspoložen/a, ne moraju to biti i ostali.“. Lako, vrlo lako se zapada u taj inertan stav, ali moramo biti svesni koliko je lako izaći iz njega, stepenik po stepenik. Kuku po kuku. Neko je to već počeo – po Beogradu su se pojavile „kuke dobrote“; o njih svako može da okači nešto za šta smatra da će biti potrebno onima koji nemaju da se obuku ili jedu. Ovu humanitarnu akciju pokrenuli su sami stanovnici Beograda, ali neki drugi sugrađani su već nekoliko kuka odneli. Nekome smeta, a tako je to u mnogoljudnom gradu.
Uopšte, može i se pričati o razlici između solidarnosti u velikim i malim sredinama? Nekad profesorka u školi ne primeti nasilje među đacima, ili se pravi da ne vidi. Nekad ljudi čuju zapomaganje u velikim njujorškim četvrtima, i samo namaknu zavese i zatvore prozore. U selu, ako nekome odluta krava, angažuje se domaćin sa vozilom da je nađu. Ne crkava komšiji krava, već mi ignorišemo da je on uopšte i ima. Da li je to simptom prenaseljenosti, zasićenosti drugim ljudima?
Kad je neki praznik ili slava, u manjim mestima se počaste i komšije. Odnesu se kolači, dođu na piće, podeli se ono što se ima i što se spremilo. A u liftu, ljudima je neprijatno. Gledaju u stranu, ne vide, ne čuju, i uvežban ljubazan osmeh, ako i toliko. Kažu da su veće gradove „pokvarili došljaci“, ali zaista, šta je pravi problem? Jesmo li dozlogrdili inače jedni drugima? Je li nas uveliko smorio „stiskavac“ u jutarnjem špicu u prevozu? Širina prostora ide uz širinu misli, čini se onda. Ali glava je dovoljno široka, ne brinite.
Ono što je do vaspitanja, odmah se primeti, a gubljenje jedinke u masi je večna boljka velikih sredina. Ne moram ja, neko drugi će. Građani, nastavnici, roditelji, komšije, prolaznici, mi smo „neko drugi“. Pomagati, osetiti nevolju, tešku situaciju, prvi, drugi, treći, petstoti, učiniti nešto lepo, to je ono što razdvaja čoveka od mase. Nasmejati, popričati, prići, pitati, ponuditi, ostaviti, viknuti, ukazati, pritrčati, zapaziti – to je put za manje nasilja u školama, manje usamljenih, manje turobnih, manje nezainteresovanih (jer se niko nije ni za njih zapitao). Šta onda može još da sputava humanost i saosećajnost? Ništa!
Dobro jutro!

11

(Foto: digipraim.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Nekada je proleće dolazilo dan kasnije, a sada je stiglo dan ranije. Kažu da svi mi, imamo jedno proleće više u odnosu na broj godina. Nekoga proleće dočeka odmah, čim se rodi, a neko ga čeka i godinu dana da ga sretne i upozna. Kad smo bili mali učili smo da su prvi vesnici proleća visibaba, kukurek, jagličak i da se oni negde krajem februara ili početkom marta pojavljuju u prirodi i tako najavljuju kraj zime. Da li je neko možda početkom marta video visibabe ove godine? Ja nisam. Video sam ih odmah posle Nove godine, taman oko Božića. Trajale su kratko, možda nekoliko dana a već su ih smenile plave ljubičice na igralištu iza zgrade u kojoj živim. Nisam video ni da je bilo mnogo snega. Ono, jeste u januaru bilo malo gusto, ali samo nekoliko dana ako ćemo pravo. Proleće nisam uspeo da prepoznam jer je i zima pristigla tiho iz jeseni zaličila na najlepše godišnje doba u punom cvatu. Setite se samo januarskih dvadesetak stepeni u plusu pa u minusu, ili obrnuto. Dakle, ništa nije kao pre. I kiše kada padaju, ne umeju da stanu. Krenu bujice, pa od, tokom cele godine, presahlih potoka naprave prave Nijagare. Nedelju dana smo strepeli i brojali gradove u kojima je bilo vanredno zbog poplava. Nije samo proleće požurilo. Požurili smo i mi da ništa ne priželjkujemo kao pre jer sve je tu i ima ga mnogo. Ko još čezne za trešnjama? Setite se samo voća i povrća, u februaru smo jeli one plastične paprike i jagode kao da je jul mesec, a u julu ćemo već verovatno početi da spremamo turšiju. Deca nam odrastaju pre vremena, navikli su da sve bude tu, sada i odmah, a njihova proleća se protežu i do četrdesete godine života jer su do tada u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljima ali i bakama i dekama. Ni penzioneri nisu više romantične dekice i simpatične bakice. Sve su to uglavnom mlađi ljudi u punoj snazi, iako se starosna granica za odlazak u penziju pomera iz godine u godinu. Pre neki dan, došao Stole da sredi osigurač, penzioner od 55 leta. Kaže, ne vredi ovaj život, od penzije nema hleba. Dok preturi deci i unukama, za mene i babu ne ostane ništa. Sve preko i mimo pravila i ustaljenih običaja kao i proleće, sve je ranije, manje uverljivo, mnogo i bezvredno. Spremite papuče, odložite čizme. Stiže leto za mesec dana. Šalim se, biće to ipak, samo, neobično toplo vreme za ovo doba godine. Dobro jutro!

1

(Foto: pichost.me, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (18. mart – Crtica)

piše: Suzana Gajić

 

Hrvatski trgovinski lanac povukao je pločice sa ukusom keksa i slatke pavlake jer su u pojedinim pakovanjima pronađeni ostaci četke za brisanje pogona. Nedavno su povučene čokoladice jer su u pojedinim pakovanjima pronađeni komadići plastike. I dobro sad, dešava se. Neko ne obrati pažnju i u smesu upadne nešto što baš i ne bismo da jedemo. Ili je to možda i dobra stvar. Oba proizvoda su puna šećera, za koji nam sada govore da je uzrok mnogih bolesti – gojaznost, dijabetes, da ne nabrajam. Pa sledeći put kada ruka pođe za tako nekom poslasticom, a vama u glavi ribaća četka, i odustanete. Dobro je i za dijetu.
Slično je i sa takozvanim mesnim prerađevinama. Ako naletite par puta na nešto što nije meso, ali jeste prerađevina, onda sledeći put umesto toga kupite zelenu salatu. U njoj, ako i ima neki pužić, lako ga vidite, a i poradujete se, jer znači da nije prskana.
I tako nas velika industrija, koja sve čini da nas privoli da što više kupujemo njihove proizvode, u stvari vraća na način ishrane koji su nam naše mame nametale – nemoj slatko, pojedi voćku. A možda se i sami setimo nekog recepta za džem. U tom džemu može da se nađe, eto, dešava se i najboljima, samo poneka dlaka. Ali onda znate odmah i čija je.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.beachbody.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (17. mart – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

RUŽNA I LEPA CRTICA (DISKRIMINATORSKA)

Nedavno se jedan momak koga poznajem prijavio za konobara u poznatom beogradskom lancu kafeterija. Nisu ga primili. Menadžerka nije imala primedaba na njegove kvalifikacije ili ophođenje, ali mu je otvoreno rekla da je ružan, te da zato ne može da služi njihove goste. O ukusima se ne raspravlja, kažu. Doduše, mogu da potvrdim da ovaj momak uopšte nije ružan, čak je simpatičan, ali menadžerki se nije svideo. Šta da se na to kaže? Momak očigledno nije mogao sam sebe da brani pa je prihvatio njen argument i otišao.

Baš nekoliko dana pre toga, naišla sam na fotografiju Meril Strip iz mlađih dana, kako se vozi u njujorškom metrou. To je jedna od fotografija koje kruže internetom, a tiču se poznatih ličnosti u običnim situacijama. Nedavno se glumica oglasila upravo povodom pomenute fotografije, uslikane pre 30-ak godina. Ona je, naime, bila uhvaćena baš u trenutku kada se vraćala kući sa neuspele audicije za film „King Kong“ gde su je odbili iz istog razloga – rekli su joj da je isuviše ružna da tumači glavnu ulogu. I eto paralele: ako je Meril Strip uspela da postigne tako veliki uspeh u filmskoj industriji, dobije tri Oskara uprkos tome što se njen fizički izgled nije dopao svakome, možda će i naš sugrađanin postići mnogo u ugostiteljstvu.

Nikada nemojte gubiti poverenje u sebe, naprotiv. Ovo bi mogla da nam bude sjajna prolećna mantra.

Dobro jutro.

1

 

(Foto: his-story.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Piškite ekološki – Povoljna prodaja radnih mesta

(KVAKA 202četvrtak, 17. mart 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Građane Estonije zbunio je ekološki apel Piški dok se tuširaš, čiji zagovornici tvrde da bi se na taj način godišnje uštedela tri kubika vode po stanovniku…

Kod nas bi ovo bilo još opravdanije, jer bi se tako pomoglo onima čije česme leti presušuju. A kad padne kiša, ovim bismo pokazali da mislimo na političare koji gaze kroz istu takvu vodu dok se slikaju kraj poplavljenih kuća…

***

Uredbom Vlade Srbije propisano je da ove godine maksimalne subvencije za novo radno mesto budu 7.000 evra po zaposlenom…

Hvala bogu da se neko setio da ovo ograniči, jer su cene toliko podivljale da su već počeli da nam traže i po deset hiljada evra za obično radno mesto…

Feet and rubber duck

(Foto: www.pinterest.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Kad nema para, ljubav leti kroz prozor, stara je narodna mudrost koja nam otvara oči čim primetimo da nešto ne funkcioniše u vezi, ili braku. Dakle, taj nedostatak novca jedan je je od razloga za svađe, nepoverenje ili nedostatak takta. Pa kako to prevazići? Uglavnom se u našoj tradiciji održalo uverenje da je muško glava kuće i bankomat, mada, ima i situacija kada se uloge zamene, pa žena postane muškarac u kući. To nikako ne valja, opet poručuju stari. Kad se ženi odveže jezik, ne možeš ga lako svezati. Uh, ti stari su nam ostavili veliko breme kamenja mudrosti koje sada ne možemo lako ni da zbacimo sa leđa, a ni da ga nosimo makar i grcajući pod njim. U hroničnoj besparici, muškarac mora da radi i po dva posla da bi koliko-toliko uspeo da servisira porodične mesečne izdatke. Potrošačka korpa nam je sve skuplja, statistički gledano. U praksi, sve je praznija iako se trudimo da radom i zaduživanjima nekako zadržimo standard. Nema pomoći, bankrot kad-tad zakuca na vrata. A onda, ako je ljubav jaka, na scenu stupaju rođaci iz inostranstva, ili roditelji penzioneri sa štekom za „crne dane, da se nađe“. Ako je u pitanju mlađi par, pristizanjem para, rađa se nova uzajamnja ljubav, nekima se i omakne pa vrlo brzo malo, slatko i čupavo zakmeči u krevecu. Pošto se država sprema da uskoro pomogne majkama sa troje dece time što će im do punoletstva najmlađeg deteta uplaćivati „prinadležnost“ za koju se ne zna koliko će iznositi, eto razloga da rodbina i penzioneri odahnu. Oslobodiće im se vlastiti štek za sopstveno uživanje. Eto još jednog načina da država dodatno zaštiti standard penzionera, ili rođaka iz belog sveta, a i poveća broj dece koja će se u opuštenijoj varijanti planiranja kućnog budžeta mnogo češće nego do sada planirano rađati. Pa, ako je tako onda, neka cveta ljubav nek’ vaskrsne Srbija.

Dobro jutro !

1

(Foto: www.hdwallpapers.in, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (15. mart – Crtica )

piše: Vlada Todorović

 

 

Alkohol naš nasušni
Posao sa alkoholom ne može da bude neisplativ! Sem ako ne pravite „zozovaču„, ali je to sad neka druga tema. Nije sporno da naš narod voli da popije, mada su na svetskim listama poslednjih godina komšije bile bolje plasirane u potrošnji alkohola (mi smo prvi u regionu po potrošnji piva, ako to nekog zanima).

Elem, sasvim je druga priča ko zapravo ima para da pije. Kada sad prepričavate omladini vaše doživljaje iz mladosti i redovne posete kafanama ili kafićima, gledaju vas kao trulog buržuja. Stoga možda malo čudi jedan oglas koji se može videti po gradu, najčešće nalepljen na autobuske stanice, a glasi:„Otkup alkoholnog pića“. U njemu se pozivaju svi oni koji žele da prodaju svoja žestoka pića, flaše sa akciznom markicom, pa su i navedeni primeri – za nekoliko vrsta stranih viskija u flašama od 0,7 i jednog litra.

Potez vredan pažnje – može da vas spreči da se bezveze opijete od očaja kada se malo udubite u situaciju zemlje u kojoj živite, ali se postavlja pitanje – s obzirom koliko smo već dugo u svim mogućim krizama, odakle ljudima taj malo skuplji alkohol kod kuće. Ako je i ostavljeno nešto za… proslavu bilo kog tipa, koja nikako da dođe, to će biti eventualno jedna do dve flaše. Nedovoljno da vas izvadi iz finansijske bule.

Naravno, možda je zapravo cela stvar sa oglasima na autobuskim stanicama sistem za „rano razbuđivanje“ pospanih trudbenika koji kreću na posao. Ili, za one nesretne lekare koji i dalje dobijaju viski od zahvalnih pacijenata.

 

Otkup alkoholnog pica2

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Loto-pokojnici – Infostan i monarhija – Bigamijom do posla

(KVAKA 202utorak, 15. mart 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Lekari su i naučno dokazali da prevelika radost može da nas ubije. Srce mogu ozbiljno da ugroze i pobeda omiljenog tima ili dobitak na lutriji…

I tek u ovom svetlu vidite koliko su života naše ekipe spasle ispadanjem u ranim fazama takmičenja. Dok nas je – za razliku od njih – loto ubijao sedmicama, ali srećni dobitnici mora da su umirali u tišini, pošto javnost nikad nije videla nijednoga…

***

Članovi porodice Karađorđević najavljuju da će zbog imovine tužiti državu, ako treba do Strazbura. Od premijera, opet, stiže odgovor da slobodno izvole, ali da najpre plate račune za struju…

Tako da će našu staru dilemu republika ili monarhija, morati na kraju da razreši – Infostan

***

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma obećava da će u Jagodini svaka devojka koja se uda ove godine – odmah dobiti posao! Ovakvu zamisao niko ne bi smeo da upropasti…

Dakle, devojke, ako su mogući vanredni izbori, možete se i vi vanredno udati. Ako nemate dečka, nađite koalicionog partnera…

A da projekat ne propadne zbog manjka mladoženja – lokalna uprava mora na vreme da zatraži ukidanje zakona o bigamiji…

3d rendering of flying lottery balls

(Foto: rtv.rs, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Sveta zemlja slabo dihtuje

Sveta zemlja slabo dihtuje

(KVAKA 202četvrtak, 10. mart 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Odluka naših predaka da siđu sa drveta bila je ispravna, ali su prerano napustili sojenice…

***

Nije naš problem sa vodom što je dosta padne, nego što posle – curi… a tu se ne može ništa učiniti …

***

Kod na još jedino poplave čiste rečna korita…

***

Nisu naši nasipi niski, nego su nam reke plitke…
***

Niko nam ne može osporiti da smo sveta zemlja, sve dok redovno imamo biblijske poplave…

***

Da li da zovemo vatrogasce da ispumpavaju vodu, ili vodoinstalatera da na državi zameni gumice sa buvljaka…

1

(Foto: www.boston.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

 

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. mart – Crtica)

piše: Suzana Gajić

 

I ovo jutro će proći u praćenju vesti sa područja koja su ugrožena poplavama. Uz nadu da se reke neće ponovo izliti. Da će kiša stati.
Do sada smo dobili objašnjenje da su poplave u Božjim rukama, ali i da ih ne bi bilo da se održavao sistem za odbranu od poplava. Možda je jedan ministar, koji je za poplave okrivio Boga, u pravu, ali ipak ima i onih koji veruju u nauku i tehniku. A nauka kaže da se klima promenila, i da možemo i u budućnosti da očekujemo takozvane “hiljadugodišnje poplave”. Ali i da ima rešenja, u vidu akumulacija, koje bi prihvatale višak vode. I koje će se graditi.
Verujem da je u Srbiji bilo ljudi koji su sve ovo znali. I koji su govorili da to treba uraditi pre nego što su nas zadesile poplave. Ljudi koji su završili neke škole, ali, eto, nisu mogli da rade i pokažu to što znaju. Ili zato što rade neki posao samo da bi preživeli, dok im diplome stoje u nekom zapećku, ili zato što više ne žive ovde.
S druge strane, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić upozorava da nećemo imati dovoljno visokoobrazovanih kadrova, kao i da, istovremeno, imamo ekspanziju visokoškolskog obrazovanja niskog kvaliteta. Kao i da smo upali u stanje beznadja, gde se stvara atmosfera da se ništa ne može promeniti.
Ali, naravno da se pitamo da li se to može promeniti i kako. I uvek čekamo i očekujemo da to neko drugi uradi. Samo što, kad se osvrnemo, nema nikoga ko bi bio zainteresovan da nam pomogne. Ostaje na nama. Da, ma koliko teško bilo, otvorimo oči. Da ne prihvatimo ni lažne diplome, ni lažne priče. Da ne nastavimo da nemoćno sležemo ramenima, pripisujući loše stvari višoj sili. Ali, pre svega, da pomognemo ljudima čije su kuće poplavljene. Onoliko koliko možemo. Za početak.

Dobro jutro!

startlin1

(Foto: www.businessinsider.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Kažu da je zdravlje najvažnije. I ja to često kažem. Čak i kad najdražima upućujem čestitke za rođendan, ja prvo pomenem zdravlje. A opet prvi sam u redu onih koji čekaju da ih nešto strefi jer nisu blagovremeno vršili kontrolne preglede. Prvo me mrzi da odem u Dom zdravlja. Drugo, ne mogu da podnesem onaj pogled ispod obrva na šalteru gde me prvo odmere od glave do pete, a onda vrše takozvanu trijažu. Jeste, to je istina. Na šalteru traže sve stare analize da bi dežurna sestra odlučila ko će, kada i gde da me pregleda. Nije mi samo jasno zašto ne postadoše te sestre doktorke kad tako vešto skeniraju pacijente. Onda, i kada stignem kod doktora, u ordinaciji ne znam da opišem šta me muči. Tada me uhvati trema, ne znam odakle da počnem kad me pita na šta se žalim. Zaveže se jezik, počne grlo da se suši, pritisak skače, a ja nepovezano pokušavam da objasnim da mi seva u krstima, da me boli s desne strane odmah ispod rebra, da često osećam nervozu neobjašnjivog uzroka, da mi srce kuca ali samo povremeno, a pluća šište kao napukli sulundar. Onda dobijem gomilu uputa, a to znači nova susretanja za zakazivačima pregleda, dakle, sestrama koje sprovode čuvnenu trijažu. Preventiva je jako važna, i mnogi je preskaču kao i ja jer nemaju vremena ili živaca. Čemu ovaj uvod? Danas se širom sveta obeležava međunarodni Dan bubrega. Ponovo će biti reči o broju obolelih, o načinima za rano otkrivanje bubrežnih bolesti, o simptomima i lečenju. Ozbiljne posledice po kvalitet života ostavljaju upravo bolesti iz grupe bubrežnih, ali i veliki trošak za zdravstveni fond. Skupa terapija iziskuje velika materijalna sredstva koja bi mogli i da uštedimo pod uslovom da na vreme prepoznamo koja nam se muka sprema. Bolje sprečiti, a bolje i uštedeti. Zbog nas ali i Srbije, treba izdržati tu trijažu na šalteru. Dobro jutro!

1

(Foto: roditeljsrbija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (9. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Poplave u Srbiji ponovo su dovele do evakuacije pojedinih građana iz ugroženih domova. Kuće, iako potopljene, u glibu, lak su mamac za vešte lopove i kriminalce koji preko mulja, ali bukvalno, iznose sve što se izneti može i lako utopiti na crnom tržištu. Zato je policija rezervisala ljudstvo koje čuva napuštene kuće da se ne bi, kao pre dve godine tokom poplava, dešavale krađe. Međutim, postavlja se tu nekoliko pitanja. Šta ako neko od policajaca recimo, počne da zloupotrebljava svoj položaj pa sam umesto čuvara odluči da postane lopov? Šta sa recimo nekim ko prilikom pretresa stana nekog kriminalca krišom, neovlašćeno pokupi neku dragocenost? Ili, možda zbog dvadeset evra mita zažmuri na oba oka prilikom uočavanja nekog saobraćajnog prekršaja? O takvim i sličnim slučajevima opširno je pisala naša štampa najavljujući akciju Sektora unutašnje kontrole u MUP-u, kojom će se stati na put nesavesnim pojedincima, pripadnicima policije. Cilj je prevencija a ne hapšenje policajaca, tako kažu nadležni. Znači, kad policajac recimo zaustavi vozača on ne zna da li je pred njim građanin ili pripadnik unutrašnje kontrole, kažu iz Ministartstva unutrašnjih poslova. Dobro, hajde da zamislimo da je svim policajcima sišlo srce u pete zbog operativaca Sektora unutrašnje kontrole u MUP-u, ali kako da država izađe na kraj sa reketašima iz javnog sektora koji kinje ono malo privatnog sektora sramnim mitom od recimo 300 evra, kao pre neki dan. Jedna, sada već bivša, inspektorka je osumnjičena da je umesto da kontroliše da li ima neprijavljenih radnika, u jednoj fimi tražila i dobila mito. Zahtevala žena, može joj se, verovatno joj nije prvi put. Ne smem ni da pomislim koliko sličnih njoj i dalje slobodno krstari Srbijom u ime države i skuplja buđavi kajmak od onih koji joj između ostalog i porezom obezbeđuju redovnu platu. Ona je sad je u pritvoru, i ako bude pravde, ta se više neće hvatati državnog posla a ni beneficija položaja koje on nosi. Da li moramo u svim oblastima da formiramo Sektor unutrašnje kontrole? Moramo, jer smo mnogo zabrazdili. Sve se promenilo, pa i mi. Sad smo izgleda došli do faze „daj pare, daj pare“ pa dok traje, traje. Neće valjda dugo tako. Ima nade, nadam se. Dobro jutro!

1

(Foto: budapestbeacon.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Drage naše žene, neka vam je sa srećom dan koji je samo vaš još od davnih vremena. Setite se Klare Cetkin dok budete primale karanfil ili sindikalni paketić. Toliko je zaslužila. Mi, muškarci, ćemo vam naglašavati da vam je od jutros kašika u medu, kafa u šoljici, poljubac na obrazu, a cvetić na stolu. Dobro, cvetić možda padne negde posle tri popodne, zaboravi se čovek. Srećom, tu su tezge oko nas, pa nas podsete da nešto kupimo kao i ostali, i na taj način sačuvamo muški obraz. Opet ćemo da galamimo da je nama svaki dan 8. mart jer mi naše žene volimo, pazimo i mazimo. I žene će galamiti da se čarape ne bacaju na sred sobe, da tanjir sklonimo posle ručka, da prljavim rukama ne diramo prekidač za svetlo. Sve je to u redu, ali konkretno govoreći, šta će žene imati od 8. marta? Imam jedno lepo iskustvo iz vlastitog poslovnog okruženja. Ideja je da danas koleginice ne rade i tako dobiju na poklon od muškog dela redakcije pauzu. Nije to malo, i nije to loše. Dakle, muškarci, vi koji ste na mestima gde tako nešto može da se odluči, naredite svojim muškim saradnicima da danas sve poslove koleginica preuzmu na sebe. One mogu da dođu, popiju kaficu, popričaju malo, dobiju poklon i posle odu kući. Super ideja, patentirala ju je redakcija Radio Beograda 202, pa zašto ne bi i vi pokušali nešto što je nama ipak uspelo. Ima samo jedan mali problem, patent jeste naš zajednički, ali delo je jedne dame. Ona je na čelu redakcije, i prva se setila. Iako nas ima, mislim muškaraca, nama to nije palo na pamet. Podržali smo ideju, ali sami se nismo setili. Dosta za početak, pa dogodine, bože zdravlje, možda se i setimo nečeg još originalnijeg. A vi nas, muškarci iz nekih drugih firmi, preduhitrite. Sasvim dovoljno da se praznik žena pamti godinu dana. Dobro jutro!

NES_5539

Redakcija Dvestadvojke vam čestita Dan žena!  :-)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. mart – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 

Detoks crtica

U jednom kafiću naišla sam na natpis – „Dođite kod nas na nedeljni detoks uz čajeve i džez“. Na čišćenje organizma kao posebnu stavku u ponudi različitih lokala, nailazim sve češće. I sad, ja se pitam, da li svaku nedelju treba posvetiti čišćenju organizma (od stresa i toksičnih materija) ili je dozvoljeno da i ovaj dan vikenda, uz subotu i petak veče, bude dan u kome se podrazumeva služenje alkohola. Ponekad imam utisak da će ovo propagiranje zdravog života i ponuda detoksa u kafićima i klubovima, učiniti da zaboravimo na tradicionalne načine otklanjanja mamurluka. Obično mislimo na rasol, kiselu čorbu, sok od paradajza, aspirin, C vitamin, kafu, ležanje u toploj kupki, dugo spavanje… Oni koji smatraju da se klin klinom izbija, i koji su u slučaju nedeljnog mamurluka ujutru pili po jednu neumivenicu, možda treba da promene naviku… bar sudeći po aktuelnim ponudama u kafićima koji nedeljom ujutru uglavnom nude kroasan, kafu i ceđenu pomorandžu. U svakom slučaju, želim vam srećan početak radne nedelje u nadi da niste mamurni.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.vice.com, ilustracija)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar