Ustanak (26. maj – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 

Moj drugar je prekjuče objavio sliku sa prizorom uslikanim sa svoje terase. Njegov komentar na sliku bio je „cveće ti poljubim“. Fotografija je nadrealna, tim pre što je uslikana u Jagodini. Mislila sam da je neka montaža i, u stvari, ne bih ni poverovala da nije da kasnije u vestima nisam videla „pijavicu“ nastalu usled jakog nevremena usred pomenutog grada. Tornado u Jagodini! Eto, i to smo doživeli. U naše krajeve, kao što znamo, tornado ne zalazi. Doduše, ume da se pojavi na primorju, al’ tamo Jagodina nije. Nije ni vršačka ravnica, i tamo ga ponekad ima. Doduše, nije ni čudo, i tu je nekad bilo more. Ali, kako objasniti tornado u Jagodini? Šta je to ovaj „nebeski usisivač“ došao tamo da da usisa?

Da li se, možda, ovo čudo desilo da bi pojačalo tamošnju turističku sezonu? „Dođite da pored najveće fontane u regionu, zoo-vrta i akvaparka doživite i tornado!“. Prilično sam sigurna da će preduzetnički duh nekog Jagodinca doći na ovu i sličnu ideju, vreme će već pokazati…

No, evo jedne činjenice: svojevremeno je u Beogradu zabeležen još suludiji slučaj. Desilo se to krajem 19. veka. Snažan vetar skinuo je s krova „Srpske krune“ (današnja Biblioteka grada) majstora koji je upravo menjao lim i nosio ga preko reke sve do Zemuna, u tadašnju Austriju, gde ga je spustio na tle. Majstor (koji je, verovali ili ne, preživeo) morao da je zatim da objašnjava kako se tamo obreo bez pasoša.

Ne znam šta će još biti u Beogradu do kraja leta, ali je sezona neobičnih dešavanja u Jagodini počela… Koja li je sledeća lokacija?

Dobro jutro!

1

(Foto: www.lornafreytag.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (25. maj – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Ovaj datum je po mnogim stavkama umesto trinaestog u mesecu kao dvadeset peti – baksuzan. Svake godine, nostalgičari koji su pre raspada Jugoslavije nosili kape i marame, sećaju se Dana mladosti. Šta nam je od sećanja ostalo, pitam generaciju iz šezdeset i neke? Slet na stadionu JNA? Ili, besomučne probe koje su počinjale aprila, održavale se na stadionima širom zemlje i sa prvim prolećnim suncem udruženim sa umorom i žeđi bacale u nesvest na travnate terene mladost propadajuće države? Tada, a verujem ni danas, nismo i ne znamo čemu i čijom mladosti smo širili krila, nosili štafetu, ili učili obimne recitale. Nismo tada znali da je, recimo, Pošta Srbije, takođe 25. maja, počela sa radom, i evo je još uvek, grcajući pod konkurencijom u vidu mejlova, društvenih mreža i onlajn bankarstva, nekako radi. Tek, Nemce je bilo baš briga što je 25. maj, oni su odlučili da na prečac osvoje Drvar 1944. godine i uđu u istoriju desanata. Nije im uspelo. Haški tribunal je takođe vezan za ovaj datum, jer je tako odlučio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 1993. godine, a nakon krvavog raspada Jugoslavije nekih deset godina kasnije, sastali su se glavari bivših republika i napravili sporazum o podeli imovine. Ne znam kako se sve kasnije odvijalo, ali znam da još uvek neki od nekih nešto zaostalo traže. Dakle, nije ni to uspelo. Nešto što ima veze sa 25. majom je, ipak, uspelo. Premijera „Gospođe ministarke“ iz 1929. godine samo je prvo izvođenje ove Nušićeve komedije koja se i danas izvodi, i koju i danas živimo. Živke ministarke uvek su u modi. A u modi su i peškiri, danas je i njihov dan, proglašen u čast Daglasa Adamsa i njegovih priča o autostoperima koji sa sobom obavezno nose peškir. A Dan mladosti? Danas će ga neki pošten svet ogrnut bivšim trobojkama s petokrakom obeležiti posetom grobu najvećeg sina, druga Tita. Drugi će umesto groblja, birati pijacu i istresati novčanike ne razmišljajući mnogo o vremenima kada se mladost slavila sa mnogo više para i nade u bolje dane. Od uspomena se ne živi. Dobro jutro!

1

(Foto: www.kafanasfrj.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. maj – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Ode naš Valter u legendu. Doduše, i za života zvali smo ga tako: Bato, Legendo. Došlo je vreme da se zatvori jedno tradicionalno poglavlje našeg filma koji je prelazio lokalne okvire i bio cenjen u inostranstvu. Sećamo se skoro svih likova koje je tumačio, replika koje je izgovarao, ponosni što je bio naš. Jednostavan, kakav je bio, tumačio je obične ljude, heroje i izdajnike, marginalce ili posrnule revolucionare i sve uloge su mu bile sjajne. Kažu kritičari da je uloge tumačio lako, kao da je u trenutku snimanja smišljao rešenja za likove. Iako je tvrdio da postoje filmovi koje ne bi voleo da ponovo pogleda, strast publike koja zahvaljujući internetu ima mogućnost da pogleda svaki film koji je snimao od pedesetih godina prošlog veka na ovamo, ne jenjava. Iako fraza, „ostaće da živi u nama“, nije prikladna ovom sećanju na njega, ipak je veoma primenjiva. Dok postoje filmovi u kojima je igrao, dok je celuloida, ili nekog drugog medija on će biti tu, kao da nikada nije ni odlazio. Pridružiće se Gagi, Marinku, Đuzi, Đurđiji, Ružici, Zoranu, Paji, Čkalji i ostalima koji ga čekaju na nekom nebeskom setu da bi ponovo zaigrao neku glavnu ulogu i okupio milione u bioskopskim dvoranama, ako ih na nebu ima. Na zemlji ih je sve manje, ali to ne znači da i bez njih, svaku reprizu serije, filma ili tv drame nećemo uzbudljivo gledati ponovo i ponovo, diveći se jednom od velikanu neprolaznih vremena. Dobro jutro!

1

(Foto: www.vostok.rs, arhiva)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (23. maj – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Čovek je čoveku…?

„Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbineee…“ može biti baš fraza koja ilustruje odnos čoveka prema ovoj planeti na kojoj boravimo. Gotovo da i nismo više u lancu ishrane, jer imamo oružje da savladamo sve živo i neživo. Brojna literatura bavila se upravo pitanjem – kada ćemo naići na nekoga ko će biti jači od nas? Međutim, jedan istoričar, Juval Noje Harari u svojoj knjizi „Sapiens – kratka istorija ljudske vrste“ piše baš o logičnom odgovoru na pitanje šta će biti novi izazov čovečanstva – postajemo beskorisni virtuelno napredujući.
Veštačka inteligencija, koju smo stvorili, mnoge naučnike i futurologe tera na razmišljanje, kada će nas premašiti u inteligenciji, tačnije, kada će uspeti da samosvesno razmišlja. Ali, ono što je programirano, radi samo po toj matrici, ostalo je naučna fantastika. Drugo „ali“, jeste pitanje – koliko mi uopšte više i radimo na svojoj svrsishodnosti?
Bojazan je da će se, upravo smenom ljudi veštačkom inteligencijom i robotima-mašinama, napraviti jedna velika klasa beskorisnih ljudi. Biće neizvesno koja će to biti tražena zanimanja, i kako će izgledati tržište rada.
Mi već imamo toliko virtuelnog života i veštački napravljene inteligencije, da na ta pitanja možemo naći odgovor. Bez daha se prate tuđi izrežirani životi na televizijama, neki ljudi koji su kao, eto, na nekoj odborničkoj listi, nešto će kao uraditi, kako ih programiraju, birokrate su statisti u zavrtanju jedne sijalice… mnogo je takvih „umotvorina“.
To što nam je sada, biće i ubuduće dok god se budemo pitali šta sve možemo da izdržimo, analiziramo i pišemo knjige o tome. Biolozi rekli da je čovek postajao inteligentniji što se više penjao u lancu ishrane. Još samo da pobedimo predatora nazvanog „glupost na gomili“.
Dobro jutro!

1

(Foto: creepypasta.wikia.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. maj – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Na svakom koraku srećemo se sa ljudima kojima smeta vreme. Možda su tome doprinele i bioprognoze koje objavljuju mediji pa se za svaku sitnicu u promeni raspoloženja uhvatimo za vreme kao dežurnog krivca. Steže me u grudima, to je od vremena. Kad bi htela da padne kiša, pa da prodišem. Kako mi srce lupa, kao ludo. Mora da će „vreme“. Sav sam polomljen ne mogu ni čašu da podignem. Vidi samo kakvo je vreme. I tako u nedogled.

Svaki lekar opšte prakse bi se dobro zamislio nad ovakvim olako donetim laičkim zaključcima. Vreme može da utiče na zdravlje i opšte stanje ali ne u toj meri koliko mi mislimo. Oni koji pate od astme ili visokog pritiska dobro znaju šta znači kada pritisak vazduha počne da varira. Takođe, srčani bolesnici su imali sreću da klima uređaji postanu dostupniji poslednjih desetak godina, pa svoj život duguju tim uređajima bez kojih sada na vrućinama ne mogu.

Čim se prođe trideseta godina, već počinje pobuna organizma koji je u mladosti istrpeo duge lude noći uz mnogo alkohola i nezdrave hrane. Koliko se samo bureka pojelo, onako, posle lude noći, popilo šumećih tableta protiv mamurluka, odreklo dragocenog sna, samo su neka od pitanja. Sve se to polagano skupljalo u organizmu pa nam sada i najmanja promena vremena utiče na raspoloženje. Tu su i oni napadi panike kad srce lupa kao ludo, a mozak emituje unutrašnju poruku: Gotovo je, umreću! Zato bi valjalo da umesto vremena, za klonulost okrivimo sebe. Zamislite da za doručak pojedemo mnogo voća, za ručak povrća a večeru preskočimo. Umesto automobilom ili autobusom, do posla bar delimično dođemo pešice bilo bi više nego dragoceno za opšte stanje zdravlja. Od slabe hrane slabi krv ali zato struji telom mnogo brže nego kada smo siti i zavaljeni u nekom ležaju. Vredi razmisliti o tome. Vreme je, ne zaboravimo, uvek na našoj strani.

Dobro jutro!

Equilibration

(Foto: www.thebusinesswomanmedia.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. maj – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Učiteljica iz Zrenjanina, Ivana Bošnjak, napisala je poruku roditeljima svojih, ali i svačijih učenika, a to pismo je za nekoliko dana preplavilo društvene mreže i medije. Ukoliko ga niste pročitali, ili jeste, a imate komentar na njega, za sve vas, vredi ga preneti u celosti:
PORUKA RODITELJIMA:

„Mislite da štrajkujemo uvek i samo zbog većih plata. Evo još razloga zašto štrajkujemo.
Plan i program po kome smo dužni da učimo vašu decu NE liči na ono što se od njih traži na završnom ispitu, a još manje na ono šta će od njih život da traži. Mi smo tu da to uskladimo kako znamo i umemo.

Želimo da dodatno pokažemo vašem detetu sve tajne predmeta, ali nakon šest časova nastave teško mu je da nas prati i tog sedmog časa. Nije nam teško da zakažemo čas u poslepodnevnoj smeni.

Želimo da pomognemo vašem detetu da nauči propušteno, ali za vreme planiranog pretčasa u 7.15 teško mu je da nađe prevoz do škole.

Radovali ste se kada ste pročitali da će učenicima biti organizovana pripremna nastava za završni ispit. Da, organizovali smo je u školi, ali to je novih SEDAM planiranih časova za vašu decu. Mi, nastavnici, dođemo. Deca ne dolaze. Čekaju da im platite privatne časove, što i činite. Zašto?

Uveli su obavezne izborne predmete. Za to krivite one koji te predmete predaju, a ne one koji su ih uveli.

Nakon takmičenja mnogo vas dođe da uloži žalbe na rezultate. Naravno, ima grešaka, jer su takmičenja subotom – a to znači novi – šesti radni dan u nedelji za nastavnika koji učestvuje u komisiji za takmičenje. Naravno, od takvih šest dana, pet se računa u obračun plata, a ovaj šesti NE.

Skupa Vam je ekskurzija, a zanima Vas i dnevnica za nastavnika. Po učeniku je oko 300 din (minus PDV), tj. 260 dinara. To znači da je za jedan sat brige o vašem detetu nastavnik vrednovan sa 26 dinara. Za taj novac teško je brinuti i o jednom pravom cvetu, a ne o bilo kom detetu.

Neprijatno nam je kada tražimo od vas da kupujete ubruse i sapun da bi vaše dete moglo da ima čiste ruke pre užine. Očekujete da prosvetni radnici to nabave. Odakle?

Dobijemo rešenje o godišnjem odmoru od 1. jula do 15. avgusta, a često smo uz vašu decu dok ne završe upis u srednje škole i tokom jula.

Koliko god se radujemo plasmanu vašeg deteta na Okružno ili Republičko takmičenje, brine nas kako da vam kažemo da sami plaćate put i smeštaj. Krivite nastavnika za to, umesto da krivite onog ko je obavezan da smeštaj i put obezbedi.

Ne štedimo da kod kuće odštampamo listiće za čas da bi deca lakše naučila.

Neprijatno nam je da pogledamo u oči vaše dobro dete jer ne smemo da izbacimo sa časa učenika koji mu smeta.“

Sve ono o čemu je učiteljica Ivana pisala ovde, u suštini su banalne i male stvari, koje ne zahtevaju opširna zasedanja raznih komisija, organa, eksperata ili agencija resornog ministarstva. Problem sa razumnim ljudima jeste upravo onaj u poslednjoj rečenici pisma – neprijatno je pogledati pametne u oči, zbog onih koji smetaju razvoju i lepom funkcionalnom obrazovanju. „Smetala“ su i oni koji su klupe zamenili foteljama i kožnim sedištima, kriju se u kabinetima i inertnim sindikatima, i potcenjuju prosvetu. Samo ovako direktno, može se ići ka tome da ministarstvo prepozna nastavnike kao partnere, a ne večite protivnike i opozicionare.

Dobro jutro!

1

 

(Foto: www.theatlantic.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (18. maj – Crtica)

piše: Dejan Grujić
U moje vreme nije bilo šegrtovanja. Možda ga je i bilo, ali se tako nije zvalo. Za šegrtsko uvo sam saznao slučajno od Siniše Pavića. Jedan njegov junak objašnjavao je da je među šegrtima bilo važno da po dobijanju majstorskog pisma imaju što veće desno uvo, da se zna da su dobro ispekli zanat. Koga je majstor više cimao taj je više znao. Bilo je tada, u to neko moje vreme, samoupravljanje, a naš dečji rad u preduzećima subotom zvao se društveno korisnim. Ne znam da li su preduzeća uplaćivala novac školama, ali znam da su ekskurzije bile dostupne skoro svima. Možda je to bilo zbog tog našeg dopunskog obrazovanja tokom kojeg smo čistili i skupljali ono što tadašnji radnici samoupravljači nisu hteli, ili ih na to nisu mogli da nateraju rukovodioci pogona. Kad smo bili srednjoškolci imali smo praksu koja je podrazumevala dva dana rada od osam sati, plus tri dana nastave. Onda se to nekako zanemarilo i izgubilo svrhu. Danas govorimo o potrebi da u nastavu uvedemo praksu koja će učenicima obezbediti lakše snalaženje na tržištu rada i brže uključivanje u proizvodnju. Skup u Beogradu na temu dualnog obrazovanja promovisao je nove principe strategije srpskog vaskrsavanja ali to sve za sada izgleda prilično daleko i nedostižno. Trebaće nam čitava decenija da sve dođe na svoje mesto pa da i naša deca, kao u Sloveniji, već sa šesnaest godina silaze u rudnik, ili kao u Nemačkoj zarađuju pristojne pare od praktičnog obrazovanja. Do tada, osmehnimo se uz duhovito razmišljanje mog druga Dragutina koji se pita da li će đaci sa dualnim obrazovanjem, to jest iz škola za radnička zanimanja – imati dobru životnu perspektivu? Hoće, odgovara Dragutin, ako budu dobri majstori jer će u tom slučaju moći da zarade toliko para da njima mogu da kupe diplomu fakulteta, i mesto sa dobrom platom. A to danas, priznaćete, ne mogu ni diplomci najboljih fakulteta u Srbiji. Nazdravlje nam dualno obrazovanje.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.festo-didactic.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (17. maj – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Homofobija je termin koji smo čuli, uglavnom zahvaljujući vestima u kojima se opisuju napadi na osebe koje emotivno, estetski i polno privlači isti pol. Ako vas neko slučajno i pita šta mislite o tome da li smo kao nacija homofobični, slobodno recite da – jesmo. Da nismo, ne bi svaki čas i premijeru skandirali, nepoželjnom kvalifikacijom, koja aludira na to da i on voli isti pol. I sam premijer Vučić često ističe da mu je svejedno što pojedini viču to što viču, ali siguran sam da mu ipak nije prijatno da to sluša, gutajući knedlu sa ukusom homofobije. Doduše, posle izbora, zaista mu verujem da ga je sada baš briga šta mu uzvikuju, ali šta je sa onima koji se ne kandiduju a prozivaju ih kao i premijera? Oni svakodnevno doživaljavaju poniženja, trpe nasilje, ili ostaju bez posla „ako se za njih slučajno sazna“. To većina nas ne može da razume, možda i zbog nejasnih poruka raznih nevladinih organizacija koje se „zalažu“ za prava LGBT osoba, a koje u ne malom broju slučajeva dobijaju masne dotacije sa strane za organizaciju „parada i performansa“ koji više donesu štete nego koristi. Samo uzburkaju javnost ističući da tako treba – i ništa. Ponovo ističem, ništa mi nećemo promeniti preko noći, niti možemo, a mislim i da nećemo jer to ne želimo. S jedne strane stoje takozvani „bolesnici“ bez medicinske dijagnoze. Ukinuta je pre skoro četvrt veka. S druge strane stoje smrtno prestrašeni jer iza svakog ugla može da sačeka cigla ili pesnica, a sa treće oni „ponosni“ što su to što jesu ali samo ako su u centru pažnje bar jednom godišnje, na današnji dan bez promaje u novčaniku. Negiranjem da postoje ili potvrdama da su deo nas samo ćemo u uzavrelim glavama još više raspirivati ono zbog čega današnji dan i obeležavaju u svetu – mržnju protiv različitosti, makar te različitosti bile samo u krevetu između četiri zida.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Gelenderi Svetog Save – Grmljavina u hirurškoj sali – Dajte decu u kanarince

(KVAKA 202utorak, 17. maj 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Stanari zgrade u Dositejevoj ulici u Beogradu misle da je došlo sudnje vreme – jer su im lopovi ukrali i gelendere sa stepeništa…

U svom očajanju zaboravljaju na Svetog Savu i njegovu sabraću, koji se nisu žalili MUP-u – nego su, upravo iz ovih razloga, izbegavali stepenice i koristili čekrk…

***

Hirurzi u Negotinu nerado operišu pacijente u danima kad preti grmljavina – zato što je pokvaren agregat, pa bi u slučaju nestanka struje, svi aparati prestali da funkcionišu…

Naravno da je ovo izgovor: jer nije moguće da od toliko bolesnika nemaju barem jednog koga žiga u kolenu – pred skoru promenu vremena!..

***

Kanarinac koji je naučen da peva košta oko stotinak evra, dok onaj neškolovani i desetak puta manje…

Na ovo bi neki idealista rekao da sličan princip treba da vlada i u našem društvu; realisti je samo žao što oni stručni i školovani – nisu kanarinci…

 

1

 

(Foto: njuska.com, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. maj – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 

NASMEŠENA CRTICA

Ne znam da li ste čuli kako kažu da je ljubaznost viši oblik inteligencije. Možda se neki neće složiti s time, ali meni se ova definicija dopala. Mislim da ima istine u njoj. Možemo, dakle, odbaciti onu teoriju da su dobar i lud dva brata, raširenu u našem narodu. To sve ima neke veze i sa ljubaznošću, iako ona ne predstavlja samo dobrotu i lepo vaspitanje. Pošteno govoreći, ako se malo zamislimo, uočićemo da je i ljubaznost tu, negde, mada nije sasvim ovo dvoje. Ako razmišljamo račundžijski, to je neka naša odlika da uradimo, pomislimo ili kažemo nešto što ne moramo, a što nas baš i ne košta toliko koliko dobrota koja često traži žrtve. Ali, uopšte, ljubaznost je lepa stvar. Ono iskreno: „Izvolite“, „dobrodošli“, „ma, samo sedite“, „hvala“, „izvini“… je neka naša mala ponuda koja nekoga usreći na trenutak i ulepša mu dan. Lep pogled, osmeh ili rečenica srdačno upućena nekom nepoznatom kome zahvalimo što nam je dodao novine sa visoke police, ili se malo pomerio da i mi uđemo u autobus. U tom smislu, sećam se da mi je drugarica jednog vikenda rekla da joj mantra za stresni ponedeljak glasi – razoružaj ih osmehom. To se naročito odnosi na one koje čeka dan pun administrativnih obaveza, redova koji se moraju čekati, ukratko, odlazaka na neke šaltere. Probala sam nekoliko puta i stvarno osmehom razoružala one s druge strane šalterskog stakla. Pa, eto vama s ponedeljka, nove mantre u stresnoj svakodnevici.

Ljubaznost stvarno jeste lepa asocijacija. I samo razmišljanje o njoj donosi nam lepe misli. Kako god da definišemo tu našu spremnost da s osmehom i pažnjom prilazimo ljudima i stvarima, možda nećemo mnogo pogrešiti. Jer, zaista, ona je u nama i određuje ponajviše nas same.

Dobro jutro!

1

(Foto: pinterest.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. maj – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Crtica – dok dobuje kiša 

 

Proleće je. Pa ima i kiše. Za neke, trenutno, i više nego što vole. Drugima ona ne smeta. Neki vole da trče po njoj. A neki – da sede!

Komšinica je, tako, juče uredno sedela na klupi ispred zgrade, dok je kišica lagano rominjala. „Ogrnuta“ roze kišobranom. Pored klupe, bez kišobrana, leškario je nje zlatni retriver. Oduševljen što može da se malo razl’adi na sparini od preko 20 stepeni.

Za to vreme, oni bez kišobrana, su žurili da se sklone u ulaze. Ja sam to sve posmatrao iza zatvorenog prozora. I pitao se da li će kiša da se pojača ili da prestane i kada da izađem da platim račune. Neko je uživao u kiši zamišljen, neko je uživao u kiši i mahao repom, a neko nije uživao ali je iskoristio celu sliku za crticu. Možda ga ona podseti da sledeći put priđe kiši opuštenije. I da proba da uživa u njoj. Ako mogu drugi – možemo valjda i svi mi.

1

(Foto: vestermiles.wordpress.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Porodična narko-gajba – Crkveni i državni lopovi – Voli ga verovatnoća

(KVAKA 202četvrtak, 12. maj 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Prema profilu koji prave socijalne službe u Belgiji, ako imate preko 30 godina, i još živite kod roditelja – postoje ozbiljne indicije da ste narkoman…

Po tom kriterijumu, kod nas bi bar pola srednje generacije činili narkomani; ali ne samo oni, nego bi im i ćale i keva bili uživaoci opijata – jer ni oni neće da se odsele iz zajedničkog stana. Jedino bi ostala tajna – zašto babe i dede navlače celu familiju na drogu?!

***

Posle smene sveštenstva u Hramu Svetog Save zbog pronevere novca, crkvena vlast je iz istih razloga smenila i starešinu jedne beogradske crkve…

Izgleda da u razdvajanje crkve i države sve češće spada i odvajanje crkvenih od državnih lopova…

***

Jedan žitelj Njujorka koji je pre tri godine na lutriji dobio milion dolara ponovo je osvojio istu sumu. U tamošnjim medijima ovo se predstavlja kao nešto neverovatno…

Naravno, ovo je tipično američko preterivanje. Jer naše iskustvo govori da je mnogo verovatnije da će isti ljudi dobiti više puta. I na ovo strogo matematičko pravilo mogao bi da utiče samo sud, ali je, pogađate – mala verovatnoća…

 

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. maj – Crtica)

Piše: Vlada Todorović

 

Talenat

Gledam na ulici jednog oca koji se sprema da uči svoju ćerkicu da vozi bicikl. Mala ima 4-5 godina, otac joj je objasnio šta da radi, jednom rukom hvata sic bicikla, drugom ćerku ispod ruke i… kreću. Naravno, otac će tu morati malo da trči, maloj malo teže uspeva da pogodi gde su beše te pedale, ali… evo, počinje da hvata ritam, otac trči uz nju, pušta sic i samo je pridržava ispod miške, par koraka dalje pušta je skroz i … gle čuda, mala vozi. Oh, nije to baš najsigurnija vožnja, ali bez obzira na sve, vozi bez pomoći ponosnog oca koji sada džogira pored nje i nadgleda napredak.

Eto. Ili je mala prirodan talenat za održavanje ravnoteže na biciklu, ili su metodi njenog oca uspešniji. Ja sam sam naučio da vozim bicikl jednog vrelog prepodneva, posle kraja prvog razreda osnovne škole, i za to mi je trebalo 30-ak minuta teške prakse i upornog ponavljanja. Sećam se, zapravo, najteži je bio početak – napraviti prvi polukružni zamah jednom pa drugom nogom i održati ravnotežu. Pretpostavljam da sve to lakše ide kada si još mlađi.

Dakle, mladi talenat će ovih dana, kada bude neko iole lepše vreme, usavršati svoju vožnju na dva točka. Za nekoliko decenija nadam se da će tako mlada majka učiti svog sina da vozi bicikl. I da će ta slika, koja je nekada bila daleko uobičajenija, moći i dalje da se vidi. Da roditelji pomažu svojoj deci, ali i da su spremni da ih „puste“ imajući poverenje da će posle možda nesigurnog starta njihov podmladak uhvatiti zalet i krenuti sa samopouzdanjem u svoj život.

1

(Foto: blog.sfgate.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. maj – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Da li se danas može ikome verovati? Kolika je doza naše sumnjičavosti kada nam se plasira neka tužna ili ružna, glupa ili prozirna priča? Ili smo i dalje beskrajno naivni do ludila? Teško je pronaći odgovore ako se uzme u obzir svakodnevno ispiranje naših već umornih glava raznim provokacijama, svake vrste. Koliko god se trudili da sačuvamo sebe od naivne vere u sve i svašta ponekad nam to i ne uspeva. Ili, nemamo nerava da nam ne uspe. Recept je oproban decenijama unazad. Pisali su ga najveći stručnjaci za manipulaciju. Pojavi se prvo neka strašna vest, potraje dva tri dana kao i svako čudo, a onda se pojavi spasonosno rešenje koje najčešće nudi pojedinac u kojeg zbog toga zaslepljeno i zahvalno gledamo kao u samog Spasitelja. Pružena ruka na ulici ne mora uvek da znači da je zaista prazna a guranje prsta u oko javnosti ne znači i da će to oko progledati. Pre da će samo zažmuriti i nazainteresovano skrenuti pogled. Slepo izvršavanje naredbi odozgo lako nam može doneti dijagnozu psihičke bolesti. Iako, svesni da je s nama sve u redu i da samo radimo svoj posao, možemo lako doći u stanje preispitivanja pa i potcenjivanja vlastitog uma i svesti. Teško je otresti se gluposti, prevare, provokacije ili prosute šarene laže ali vredi pokušati. Nov dan donosi bistriji um i britkiju reakciju na manipulaciju svake sorte. Ako vam ništa i dalje nije jasno, onda, zaboravite na sve što sam hteo da vam kažem. Verovatno se sve ovo na vas i ne odnosi.

Dobro jutro.

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. maj – Crtica)

piše: Dejan Grujić
Imam jednog druga koga je svojevremno bog pogledao pa je preko noći obogatio. Kažem preko noći, jer dok se nekim njegovim rođacima bez dece smrkavalo, njemu je svanjavalo. Nekoliko tetaka i stričeva se nažalost preselilo na nebo, ostavljajući mu u nasleđe pet stanova koje je on uredno iznajmljivao za ne baš male pare. Uz pare, išao je i bolji standard, što je podrazumevalo svakodnevno bavljenje lepim ženama, opakim automobilima i restoranskom ekskluzivnom ishranom praćenom velikim količinama alkohola i duvana. Čovek je znao da uživa. Bar smo mi tako mislili. Za njega se u komšiluku pričalo da kolima ide tamo gde i car ide pešice. Međutim, godine su prolazile. Najpre je krenulo sa izraženim stomakom, pa povišenim pritiskom, šećerom, smanjenim kapacitetom pluća i eno ga, sad je na prinudnom lečenju. To podrazumeva čašu vode za doručak, dve čaše za ručak, i list salate za večeru. Nije baš tako, preterujem, ali nedostatak fizičke aktivnosti doveo mu je bolest na prag kao i mnogima koji ne mare za to da je ulaganje u sebe, preznojavanje na trim stazama ili teretanama jednako važno kao uživanje u blagodetima raskalašnog života. S obzirom na to da će danas širom sveta ukazivati na značaj fizičke aktivnosti nije zgoreg da, ako već nismo, krenemo put rekreativnih oaza u okruženju i tamo potražimo zdravlje, umesto što to činimo obijajući pragove apoteka. Zdravo je, a i ne mora da košta, pod uslovom da nam novčanik baš i nije debeo za kojekakve teretane ili specijalizovane klinike za prinudno mršavljenje.

Dobro jutro!

1

 

(Foto: www.switchvideo.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Zažmuri i vozi – Čuvajte mi Guču – Služimo pištolj u sarmi

(KVAKA 202utorak, 10. maj 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Naučnici objašnjavaju da ljudi žmure dok se ljube, jer mozak nije u stanju da istovremeno obradi vizuelne informacije i taktilne senzacije poljupca…

Dakle, ako ste za volanom, a saobraćajna gužva odvlači vašu pažnju dok razgovarate telefonom – pokušajte da zažmurite…

***

Na saboru u Guči 2015. bilo je mnogo manje posetilaca nego ranijih godina. I to zbog zabrane učešća folk-zvezdama – kako je tvrdila većina; odnosno, zbog straha od terorizma, kako su objašnjavali organizatori…

E, zato će ove godine, prvog i poslednjeg dana Sabora, pevati Ceca i Severina, i tako činiti sigurnosni prsten, oko ona tri dana u sredini kad će bezbedno svirati trubači…

***

U jednom američkom restoranu, u Luizijani, kupac koji pokaže oružje – dobija jelo uz popust…

Ovakva reklama bi sjajno išla uz domaću kuhinju: srpski restoran – mesto gde se puca od zadovoljstva! Služimo pištolj u sarmi. Broj mesta pod stolom ograničen…

 

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (9. maj – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Danas se svakako rado bavimo ovim datumom, jer bitno je slaviti trenutak nagoveštaja da će život biti bolji. Međutim, nijedna pobeda u životu, ona koja je vredna, koju pamtimo i slavimo, nije izvojevana bez bar malo truda, ambicije, ideje, i one muke koja nas vodi iz sadašnjeg trenutka na mesto gde smo snažniji i bogatiji za bitku.
A o poslu često pričamo da je baš kao „zamorna bitka“, „dosadno kaskanje“, „nošenje tuđe zastave“; naravno da u poslu koji OBAVLJAMO, ne možemo da imamo pobedonosne misli, nasuprot onog čovekovog rada putem kojeg se OSTVARUJEMO.
To je samo jedan put našeg učenja i napredovanja, koji je upravo u fokusu pažnje priče Raše Stanojlovića iz sela Rudovci. Razočaran u to što naš narod ne voli da se dok odmara i uči nečemu, ovaj čovek, već deceniju pokušava da pokaže kako i tokom odmora čovek može da uživa osvajajući znanja.

“Zamisao je da se jednostavno održava jedno domaćinstvo koje ima sve mogućnosti za proizvodnju hrane, što je osnova svega, i opstanka, do osnovnih radnji u selu. Kako proizvesti nešto na selu, mleko meso, jaja, baštu”, kaže Raša.
Mnogi bi mu ipak zamerili što samo domaćeg radnika kritikuje zbog manjka motivacije da kroz svoj posao, koji nekad može da bude zaludan i dosadan, izvuče najveću moguću korist za sebe, učeći nove veštine; jer ni u Americi, gde je radio velik deo života, pa se vratio da ulaže ovde u obnovu sela, ljudi rade za „šuške“. Teško je posvetiti se poslu koji je slabo plaćen, nesiguran i nepravedno se napreduje. Međutim, Raša jeste svakako u pravu da nam je potreban takav radnik – pun znanja, vešt, zainteresovan, šef pravedan, vodi računa o potrebama i mogućnostima radnika, i to bi bio idealan krug uspešne privrede kod nas. Neko stalno briše liniju i docrtava svoje mesto, svoje ime, svoju funkciju, siguran glas i koješta slično. Zato i najviše zato, smo mi na nivou priče o drugim ljudima, tračarenju i opštedržavnom spletkarenju, dok se ideje zapostavljaju. A sigurna sam da ih i vi imate mnogo, da kažemo i podelimo naglas. Makar za početak.
Dobro jutro!

1

(Foto: www.linkedin.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. maj – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Danas je Đurđevdan, koji je ove godine pao odmah nakon Vaskrsa. Ostalo je još mnogo farbanih jaja, pa verujem da će se i danas naći na trpezama širom Srbije. Ono što ide nakon Đurđevdana i Vaskrsa jeste Pobusani ponedeljak, dan kada iznosimo farbana jaja na groblje. Koliko se tu ostavi, da ne kažem baci, jaja koja bi mogla da brojnim siromašnim ljudima budu makar delimičan obrok? Neke procene, nezvanično, govore blizu osam miliona komada. A za to vreme, iako hrišćani, mnogi od nas ne dozvoljavaju onima koji po grobljima prose da uzmu jaja. Kako je to moguće? Pa moguće je. Takvi smo, kakvi smo. Poštujući običaje koje nalaže vera, zaboravljamo da je ta ista vera i način da u utvrdimo ljubav prema ljudima, onima oko sebe ali i onim nevidljivim koji spavaju pod otvorenim nebom, jedu kad i šta stignu, a oblače ono što mi srećnici bacamo u kontejner. Mnogo je gladnih, šteta je da se hrana, makar to bila čorba od juče ili vaskršnja jaja, baca i tako čini neoprostiv greh ne samo prema bogu, već pre svega onima kojima bi ta hrana mnogo značila. Načuo sam da država ima plan da se ubuduće zakonski uredi raspolaganje viškovima hrane i na taj način spreči uzaludno bacanje novca ali i uništavanje hrane. Neumereni smo, naročito kada spremamo neka slavlja, pa hajde da taj greh iskajemo dobrim delom, udeljujući je drugima koji sebi ne mogu da priušte svakog dana. Neka i njima slave i praznici budu radosni. Na taj način ćemo sigurno i boga odobrovoljiti. Jedino nam strah od božjeg gneva može promeniti loše navike i naučiti nas da prema drugim ljudima budemo ljudi.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (5. maj – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Ove ponovljene izbore obeležio je kraj dileme – da li u parlament ulazi 6 ili 7 izbornih lista, pored pet već potvrđenih manjinskih. Ako nije izašlo ni 50% od onih koji su upisani u biračka mesta gde se ponavlja glasanje, trebalo bi da se lakše sabere 1+1. Prativši vesti nakon zatvaranja 15 (slovima – petnaest) biračkih mesta, čudim se kako već dva sata ne mogu da saberu manje od 7.000 glasova. Možda bi trebalo uvesti kao praksu, mesec izbora! Prvo da vidimo kakve sve neregularnosti i kršenja mogu da se dogode, poništimo malo, pa opet. Vidimo koji posmatrači i brojači i statističari su kiksnuli, njih ne zovemo da dođu ponovo. Ne zovemo ni preminule glasače, ne dupliramo im identitet, i znate već sve te stvari o kojima maštamo gotovo svi. Nakon možda dvanaestog, trinaestog puta, naučiće da sve bude efikasno. Od mnogo babica, kilavo dete, pa i od mnoogo glasova, kilavo prebrojavanje, izgleda. Malo po malo, pa dokle stignemo. Digitalno doba je, zaboga, prekomplikovano za ovo.
Ova, već nekako i ustaljena, izborna papazjanija, podseća me na priču koju mi je neko nedavno ispričao, kao „greh“ ili nestašluk iz mladosti. Bio je jedan dečak, koji je pronašao izgubljeni zlatni lančić drugarice iz razreda, i za to je bio pohvaljen od učiteljice pred razredom, koja je nagradila poštenje. Taj drugi dečak, koji je sada odrastao i ispričao mi to, bio je malo ljubomoran što nikako da se njemu desi tako neka situacija u kojoj će biti pošten igrom slučaja, i pohvaljen i slavljen. Zato je iz kuće ukrao zlatni lančić, „pronašao“ ga u školi… ali nije se desilo ništa. Nakon svega toga, šta imamo? Pohvalu za poštenje, isti broj lančića, i razočaranje. Kalkulacija je bila pogrešna, a čestitost iznijansirana. Pazite šta će vaše izgubljeno značiti onima željnim poštenja.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Ostavite komentar

Večni aranžman – Navijači većinski sindikat – Orao i dron

(KVAKA 202četvrtak, 5. maj 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Prema tekstovima nekih naših listova, cena pogreba duplo je niža u Italiji nego u srpskoj prestonici. Tako da bi se već maštovitim nazivima za turističke aranžmane mogla priključiti i specijalna linija paketa Vidi Rim, pa umri

***

Gledajući prvomajske tuče sindikalaca i policije po evropskim gradovima, mogli bismo reći da i kod nas postoji potencijal da se ovaj praznik dostojno obeleži, ako ne i bolje…

Potrebno je samo članstvu anarhosindikalnih grupa poput delija, grobara, firmaša i drugih – dati status većinskog sindikata, i redovno im uplaćivati sindikalnu članarinu…

***

Šta rade stranke u skupštini gde već postoji apsolutna većina?

Učestvuju u grupnoj terapiji…

***

Iz Uefe sada pokušavaju da nas umire porukom da će nastojati da ne igramo protiv novoprimljenog Kosova…

Nažalost to je nemoguće, jer već od četvrfinala Lige šampiona i svetskog prvenstva u Rusiji nećemo moći da izbegnemo kosovske ekipe, a ni oni nas

1

(Foto: www.skysports.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (4. maj – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Crtica – strah od belog mantila 

Stojim u Kliničkom centru Srbije i odjednom začujem vrisak! „Pala žena“, neko viče, ali ja ne vidim ni gde, ni šta. Ubrzo saznajemo da je žena pala na pokretnim stepenicama, i sada joj najbrži pacijenti pomažu. Žena je na izlazu pokretnih stepenica, razbijene su joj cevanice, krv se sliva niz noge, par ljudi je oko nje, ali nigde nema ni jednog belog mantila. Sestre, doktora… I tako to traje nekoliko minuta.

Jedna sestra prilazi i pita: „A što ste išli pokretnim stepenicama?“ Da, mislim se, to je najbolje pitanje u ovoj situaciji. Žena plače, uzrujana je. Sestra odlazi i kaže da su zvali službu za reanimaciju, pa će oni uskoro da dođu. Posle nekoliko minuta stiže služba za reanimaciju – sestra i doktorka, sestra kreće da smiruje stariju ženu koja i dalje plače. Previjaju je, daju joj nešto za smirenje, uzimaju podatke, zovu po kolica da je prebace u Urgentni centar.

Nekako bi čovek očekivao da, ako već treba nešto loše da mu se desi, da to bude tamo gde je stručno medicinsko osoblje. Avaj, u Kliničkom centru Srbije izgleda da je stručna samo služba za reanimaciju. Izgleda da od sestara koje rade na šalterima ne treba očekivati da priteknu u pomoć nekome u nevolji. Izgleda da onda ne treba ni insistirati na beloj uniformi.

Meni se vraća sećanje na bolnicu u Negotinu, kada sam imao šest godina i sa majkom bio u poseti dedi. Letnji dan, mi završili posetu, idemo niz hodnik i začujemo zapomaganje iz jedne sobe. Majka utrčava, vidi čoveka kojeg je uhvatio grč u nozi, na infuziji je i ne može nikako sebi da pomogne. Kaže mi da odem brzo po sestru, a ona ulazi u sobu da proba da mu pomogne. Ja trčim do sobe sa dežurnim sestrama, tu su dve tete u belom, ja im kažem da nekom čiki nije dobro, da ima bolove, da ga je uhvati grč, i dobijam odogovor: „Mi smo na pauzi“. Za jednog šestogodišnjaka to je trenutno rušenje poverenja u tete u belom.

Dakle, izbegavajte da vam pozli u bolnicama u vreme pauze, da se vozite pokretnim stepenicama u Kliničkom centru ako niste sigurni u svoje noge. Ali, takođe, ako imate nekoga u kući ko je star i bolestan, nemojte tek tako da ga puštate da sam ide kod lekara. Vi ste, zapravo, ponajviše krivi za ono što mu se na tom putu može dogoditi.

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Ostavite komentar

Ustanak (3. maj – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Treći dan Vaskrsa je pred nama, i donosi nam suočavanje sa surovom stvarnošću koja nas čeka od sutra. Posle pet, za neke predivnih dana odmaranja, a za domaćice umaranja, od sutra stiže realnost u vidu zvonjenja sata, žurbe na posao,brzog brijanja ili šminkanja, susretanje sa šefovima i kolegama, ponovljenim glasanjem i brojanjem do samog cenzusa. Nekome će biti to i prijatno. Verujem, samo šefovima raznih sorti koji će jedva dočekati da sve frustracije nakupljene tokom praznika istresu na mlađe saradnike. Zaista, tokom praznika se više upoznajemo sa onima sa kojima samo delimo stambeni prostor. Tako, u žurbi, to jest, tokom trke za parama koje preživljavanje znače, ne primećujemo da nam je ćerka ofarbala kosu, a sin dodao još jedan pirsing. Žena nas možda nervira zato što gunđa jer smo obuveni potražili ključeve od autobomila, a i mi muževi umemo da budemo naporni sa onim „dodaj mi pivo, isprazni ovu pisklu, baci nešto za gricku, skloni već jednom ove ljuske od jaja“ i tome slično. Zato nije svejedno onima koji se nakupe utisaka tokom prazničnog upoznavanja sa vlastitom porodicom pa jedva čekaju da se ipak vrate na posao. Ne znam koji je to sindrom, ali možemo ga slobodno nazvati i „srpskim“, jer to samo kod nas uspeva. Dok ga gajimo i zalivamo, razvijaće se, a onda ako i dočekamo penziju onda od nagomilanih frustracija koje nosi naša stvarnost, nije čudo da dobijemo neizlečive neuroze u vidu nesanice i stalnog gunđanja svima oko sebe. Psihijatri to fino objasne da poverujemo da nam pritisak skače samo i jedino od nervoze. Praznik nastao od reči „prazno“, teško može da popuni sve rupe u duši i ožiljke koja ona nosi, pa je zato možda bolje da suočavanje sa beskrajem neispunjenih težnji odložimo što je moguće duže. Možda je tako najbolje, za sada, u ovoj zajedničkoj čekaonici boljeg života i za neke obećanoj zemlji. Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Ostavite komentar

Našte srca 250 kila – Kafica za jetricu – Stenice u dresovima

(KVAKA 202utorak, 3. maj 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Zbog krađe 250 kilograma meda i 50 litara rakije u Vladičinom Hanu uhapšene su dve osobe. Možda će olakšavajuću okolnost predstavljati činjenica da su krali za sopstvenu upotrebu. Jer, ništa zdravije od kašike meda i čašice rakije – ujutru, našte srca. – Ali, četvrtina tone je ipak previše!.. – E, tu smo. Znate li da u Srbiji dve trećine meda – čini običan šećer! Dakle, ovi ljudi su otkrili najmanje 150 kila lažnog meda. I molim sud da u mom klijentu ne gleda lizača nego – zaštitnika potrošača…

***

Mediji, naravno, treba i da edukuju. U toj vrsti štiva daleko su najbolje rubrike iz medicine. Gledate, na primer, naslov: tri kafice dnevno čuvaju jetru

I razmišljate od čega one to čuvaju ? Pa od ona tri pića što ste popili uz nekoliko cigareta koje ste zapalili dok ste pili kafu…

***

Stenice vole crvenu i crnu tkaninu. Toliko da časopis „medicinska entomologija“ savetuje ljude da promene posteljinu i prekrivače koje imaju u tim bojama…

Ako mislite da je ovo preterivanje, setite se samo Zvezde i Partizana, koliko su puta uzaludno pokušali da se oslobode ovih parazita…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (2. maj – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Iza nas su dva praznika u istom danu. Vaskrs i Prvi maj, pomirili su sve one koji su željni da se odmore i zabave. To podrazumeva i porodična okupljanja, roštiljanje ili jednostavno ćutanje u tišini praznog stomaka dok se okolo prangija na sve strane. U Srbiji su vernici s radošću dočekali praznik nad praznicima, a među njima, vernicima, nalazilo se i nekoliko stotina hiljada radnika kojima nije ni na pamet palo da kao recimo njihove kolege iz sveta protestuju na ulicama tražeći veća prava ili plate. Kažu sindikalci da su naši radnici lenji, ali su zato umesto njih, oni jako vredni i uporno će nastaviti da se bore za radnička prava pa bio Vaskrs, ili Prvi maj, Božić ili Sveti Nikola. Hvala im, poručuju radnici iz Leskovca koji su na sam pokušaj da ostvare ono što im po zakonu pripada a to je dva slobodna dana za Vaskrs, dobili ne samo po prstima već i po novčaniku. Nema sindikalnog organizovanja, i tačka. Kako kaže ugledni poslodavac tako će i ostati. Ne pita se tu ni humanost ni sindikat ni radnička prava ni želudac, ni bešika. Ima da nosite pelene ako treba ali radno mesto nećete napuštati dok vam mi to ne dozvolimo. Tako kažu investitori koji su nas pronašli i uz subvencije srpske vlade počeli da zavode nove uslove po kojima ima da radiš, ćutiš i budeš srećan što na kraju meseca dobiješ platu. Priča se da te plate dostižu astronomskih trideset hiljada ako se potrudiš pa prebaciš normu. Ponovo je aktuelna animacija sa društvenih mreža na kojoj čuveni drug Tito poručuje: „Dok sam ja bio živ imali ste i fabrike i slobodna dva dana“. A sada? Ni fabrike ni slobodne dane. Ovako, ostaje da ćutke roštiljamo na ćumuru uz mleveno meso koje smo i sami samleveni dugovima kupili na čekove koji su opet u modi ali bez pokrića. I opet, nikom ništa. Do nekog sledećeg Prvog maja ili Vaskrsa, svejedno. Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Ostavite komentar

Ustanak (29. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Najtužniji dan u hrišćana. Dan kada je Isus Hristos stradao posvetićemo molitvama ali i preispitavanju da li smo i koliko spremni da donekle kao On, žrtvujemo deo sebe za dobrobit nekog drugog. Pitanje je samo da li i koliko verujemo u žrtvovanje i opravdanost istog. Verovati možemo u boga, ljude ili sebe. Samo je važno biti dosledan i ne pristajati na manje od onoga što je dovoljno a opet veliko da se može podeliti makar na dva dela. Žrtvovanje je kao obeležje ili sudbina zapisano u genetski kod većine ljudi. Od rođenja gledamo druge i učimo kako i sami da, kad za to dođe vreme, postanemo žrtva nekog uzvišenog ideala. Roditelji se odriču mnogo čega, samo da bi njihovoj deci bilo dobro. Brat je za brata život dao, a seja zbog brata i dete najmlađe žrtvovala. Tako je zapisano u narodnoj baštini koju nasleđujemo s kolena na koleno. A kome se žrtva isplati i zašto je toliko teško biti neko ko se odriče da bi drugom bilo bolje? Na ta pitanja odgovore ima samo onaj ko ih traži u sebi. U svom biću treba potražiti razloge za to zašto se dobro osećamo kad učinimo dobro delo i ne smatramo to žrtvovanjem već jednostavno pokretačem osećanja sreće jer to što radimo je vredno nečije sreće. Ako se za početak pred vlastitim potrebama i željama odreknemo pola sobe, pola hleba ili prstohvata soli zalivenog hladnom vodom i sa potpunim neznancem podelimo reč nade i utehe, onda smo na pravom putu. To je put koji nam je Hristos pokazao hodajući njime i osećajući bol u telu, ali radost u duši jer je znao da žrtva koju prinosi nije uzaludna. Veliki petak se ne čestita, ne proslavlja, zvona ne zvone, pesme utihnu, a pojača se samo molitva. Za sve znane i neznane. Tako treba.

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Ostavite komentar

Boli me dole, ispod cenzusa

(KVAKA 202četvrtak, 28. april 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Baraba jedna, samo neka nastavi ovako da provocira, svaki ću mu listić prebrojati!…

*** Blago Borku Stefanoviću, spasao je muka i sebe i Komisiju…

*** U poslednjoj epizodi, Fernando otkriva da će saznati ko mu je majka tek kad se saopšte konačni rezultati

*** Doktore, molim vas, strašno me boli ovde dole, ispod cenzusa…

*** A ni sa vremenom nije čista situacija, da li da priznamo ovakve dane za proleće ili da sačekamo šta će OEBS da kaže?

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

 

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (28. april – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

U borbi za opstanak, novinski sajtovi i internet portali uvek se trude da pronađu način da što veći broj ljudi klikne na objavljene vesti. Međutim, kompaniji Facebook se, izgleda, nimalo ne dopada ova praksa.
Facebook je nedavno objavio da će ubuduće meriti vreme koje korisnici provode “čitajući” članke na čije su linkove kliknuli na ovoj društvenoj mreži, a algoritam će zatim na osnovu dobijenih rezultata proceniti da li će ubuduće tekstovi sa istih ili sličnih sajtova biti korisnicima od značaja.
U ovoj kompaniji objašnjavaju da, što više vremena provedete čitajući neki tekst, veća je verovatnoća da vam je zanimljiv i da ćete nešto slično želeti da pročitate i u budućnosti. Dakle, kičasti mamci i lovci na „klikove“, često razočaraju i ne ispune našu želju za informacijom, a ova društvena mreža želi da pomogne da putem nje bude što manje takvih „navlakuša“.
Istina, onlajn novinarstvo preuzima pažnju sve više na taj način, ali koliko brzo dobije klik, toliko brzo i gubi poverenje čitalaca.
Dešavanja koja su „rasplakala pola planete“ ili „digli region na noge“, dešavaju se sigurno, ali ono o čemu ovakvi besmisleni tekstovi govore, nije to što bi trebalo da bude zaista iza tih naslova. Imam bolji predlog. „Mislili su da će preći cenzus, a onda se dogodilo nešto neverovatno!“, ili „Oni su digli celu Savamalu na noge!… u dva ujutru“, ili „NEVEROVATNO: pogledajte kako naši fizičari pobeđuju ceo svet!“... Smislite i sami nekoliko, videćete kako utiče na svest. Da nam bitnije bude pred očima i klikovima.
Dobro jutro!

internet web adress, computer generated image.

 

(Foto: sr7publishing.com, ilustacija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Manjak pokojnika na biračkom spisku

(KVAKA 202sreda, 27. april 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Naša je izborna izlaznost uvek najveća po lošem vremenu, jer ljudi tada nemaju pametnija posla…

*** Svi su ponosni na svoj izborni rezultat… ako bude trebalo, utvrdićemo i koliki je…

*** Jutro je pametnije od večeri – zaključila je Republička izborna komisija…

*** Naša je demokratija prerasla biračku kutiju, i komotno se oseća jedino u džaku…

*** Nije to nikakav višak listića u kutiji, nego manjak pokojnika na biračkom spisku…

 

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (27. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Voda je život, voda je zdravlje. To smo odavno naučili. Ali, kako se zaista ophodimo prema resursu koji nije nepresušiv? Umemo li da ga sačuvamo od trovanja ili prekomerne potrošnje? Odgovor je ne. Zašto smo takvi? Odgovor se krije možda u tome da je odgovornost prema trošenju vode potopljena u svojevrsnom otklonu zbog štednje jer se ona, po nekima, ne isplati. Zašto? Zato što se obračun utrošene vode vrši tako što se ukupna količina podeli na broj članova domaćinstva stambenog ulaza od više desetina stanova, pa je svaka štednja takoreći uzaludna ako komšija recimo po dva sata ispira zelenu salatu pod mlazom vode čisteći je od „otrova“. Sećam se da je svojevremeno u jednoj tv seriji na repliku da domaćini žive u prelepom okruženju punom zelenila i ptica i da je to pravo bogatstvo, glavna glumica odgovorila: „Ne znaš ti da veće prirodne ljepote nema do češme u kuću“. E, baš te česme o kojima je glumica govorila, u nekim gradovima Srbije su suve već godinama. Razlog za to je neispravnost vode. Ništa se ne menja, padaju tenderi za izgradnju novih pogona vode, a građani ćute i plaćaju takozvanu tehničku vodu koja nije za piće niti za pripremu hrane. Sudbina nekih žitelja Srbije je da vodu nabavljaju na neispitanim prirodnim izvorima, ili je kupuju u flašama i kantama. Sutra će pola Beograda iskusiti kako to izgleda u gradovima koji godinama muku muče sa gradskom vodom. Zbog radova na vodovodnim postrojenjima čak će pola prestonice ostati na dvadeset četiri sata bez vode. Taman dovoljno da svako dobro razmisli koliko vode prosipamo što zahvaljujući propalim kotlićima, što virblama na kojima treba zameniti samo gumicu ili bespotrebnom i dugotrajnom ispiranju voća i povrća. Požurite sa pripremom rezervi vode. Natočite je u dovoljnim količinama, zatrebaće. Sreća je beogradska što će ta suša trajati samo 24 časa, a opet, nezgoda što će potrajati prekratko za temeljno menjanje svesti o potrošnji vode i o blagodetima već pomenute „češme u kući“. Dobro jutro!

1

(Foto: www.coosa.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. april – Crtica)

piše: Ru Šavr

Crtica o svećicama

Moja sestra je pre neki dan obila noge tražeći svećicu broj 4 za svoj rođendan. Istina, nije joj četvrti već dvadsetčetvrti. I to je išlo jako, jako teško. Ima svih mogućih brojeva, samo četvorke nema. Da je nije hvatala frka od toga da neće odjednom oduvati sve 24 svećice, digla bi ruke, ali ovako, u potrazi za dve svećice (sa brojem 2 i 4) ona je uspela da ovu drugu, negde, iščačka. Onda je svima pričala o ovom deficitu ukrasne svećice u obliku „četvorke“.

Razmišljam sad o uzrocima ove neobičnosti. Pre svega mi pada na pamet praktična pomisao da se modla sa ovim brojem iskrivila i pokvarila svim proizvođačima. Da li je pre četiri godine bio „bejbi bum“ pa danas imamo enormni broj četvorogodišnjaka? Da li se neki snabdevaju unapred i prave zalihe ovog broja, recimo, stogodišnjaci? Ko zna…

Zato sam batalila razmišljanje na ovaj način i prešla na traganje za simbolikom broja 4. Možda se tajna krije u njoj. Da vidimo šta knjige kažu: četiri su strane sveta, godišnja doba, vetra, strane kvadrata, reka u raju, Mesečeve četvrti, 4 elementa ili možda 5… Zato ovaj broj izražava celovitost, dovršenost, red, meru, relativnost i pravdu. Ovde ću stati.

Samo da dodam da sam nedavno, raspremajući kredence, našla tri neiskorišćene svećice u obliku broja 2, 0 i 2. Sasvim slučajno, tako se namestilo. Pogodite kako ću ih iskoristiti i kome pokloniti za rođendan… Podsećam, naša radio stanica slavi svoj dan 27. juna. Nadam se da će upravo njih tri goreti na vrhu torte.

Dobro jutro!

1

(Foto: marlajanzen.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (25. april – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

 

Crtica – dan posle

Danas je „Dan posle“. Na sreću, to nije onaj američki televizijski film o nuklearnom ratu. Ne, to je samo dan posle izbora. Dan kada su „svi pametni“, kada su svi znatiželjni da čuju za koga je komšija glasao i da li se predomislio.

Za političare „dan posle“ može da donese i te kako velike promene. Čas si opozicija, čas postaneš vlast. Interesantno, za običan narod „dan posle“ obično ne donese ništa. Možda se i svađaš sa komšijom ili kolegom sa posla, prijateljem, oko izbornih rezultata i to je to.

„Dan posle“ nešto čisto sumnjam da ćemo gledati silne kamene temeljce koji se postavljaju po Srbiji, asfaltiranje ulica i slične kozmetičke radove koji su ovih dana stizali sa svih strana. „Dan posle“ će penzioneri da presabiraju koliko im je ostalo od nedavne penzije koje dobiše „tri dana pre“ kako bi se adekvatno pripremili za Uskrs.

I, ne bojte se. „Dan posle“ očas posla prođe. Ne možete da ga ubrzate, ne postoji lako rešenje kao pilula za „dan posle“! Iako će se neki posle izbora osećati kao da bi baš to trebalo da popiju.

1

(Foto: weheartit.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. april – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Da nismo sposobni za maštanje, bilo bi nemerljivo isprazno i dosadno. Makar to posmatrali i kao fiziološki proces u mozgu, probuđen čulima koja upijaju svet oko nas i kombinuju ga sa onim što imamo u glavi. Nešto ste lepo sanjali, probudili se i i dalje vas drži misao kako su te scene za nominaciju za Oskara, ili vas prosto oplemeni, zabavi i „namesti na pravo mesto“ – vaša mašta.

Pričali su mi roditelji kako su u osnovnoj školi imali zadatak da nacrtaju rad na temu – kako zamišljam 2000. godinu. Tu su se našli leteći i lebdeći automobili, ogromni soliteri, mir u svetu, pametna kućna pomagala i aparati (ovo je manje-više i pogođeno), futurističke velike fabrike, televizor u boji za svakoga, metroi, vanzemaljci i srećna Jugoslavija.

Kasnije su, naročito za ovo poslednje, neki drugi crteži i mape naslikani, a osnovci sedamdesetih sada imaju još desetak godina do penzije, ako se velika moderna fabrika ne zatvori.

Genijalni Tesla zamišljao je svet u kom će prioritet za čovečanstvo postati naučna otkrića, a ne ratovi. Između ostalog, govorio je kako najcivilizovanije zemlje na svetu najviše što mogu troše na ratovanje, a najmanje na obrazovanje. Prema njemu, u ovom veku će se taj prioritet promeniti, a govorio je kako će borba protiv neznanja biti slavnija nego smrti na ratištu, a jednako tako će i otkrića novih naučnih istina postati važnije od sukoba diplomata.

Eto nas, ovoga jutra, tu smo gde smo. Pogledavši na početak prošlog veka, nije baš da nismo ništa dobro uradili. Ljudi i dalje maštaju, i mali i veliki, i dok god je želja, misli, razmišljanja, mehanizam čovečanstva neće stati. Nažalost, matrica po kojoj živimo iz dana u dan, ne daje čistim, plemenitim, ogromnim pa i sitnim idejama, da se rasplamsaju. Kao što i naša planeta, čiji je danas dan, trpi sve i svašta, i još ne staje, a tako i mi. Ipak, jako je važno da se i izborimo da čiste ideje češće budu ispred interesom zaprljanih planova. Čuvajmo svoju dušu, stare radove iz likovnog, čuvajmo prirodu, i za početak dana, jedan lep zadatak – šta kaže vaša mašta, kakav može biti 22. vek?

Dobro jutro!

1

(Foto: storify.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Značaj društvenih mreža je ogroman. To nije ništa novo. Apolitičnima, ovo što ću navesti uopšte i nije važno. Za nešto manje od dva dana počinje predizborna tišina u Srbiji. Mnogo ljudi će zbog toga biti srećno. Na radiju i televiziji i novinama neće biti slogana, obećanja, zamajavanja i ubeđivanja. Da se vratimo na početak ove priče. A šta ćemo sa društvenim mrežama? I prethodnih godina u javnosti se vodila polemika na temu društvene mreže i kršenje predizborne tišine. Došlo se tada do zaključka da tu ne važe pravila i da to ostaje svojevrsni Divlji zapad gde, sve i da hoćemo, ne možemo da primenimo pravila po kojima birače treba ostaviti na miru. Logično je to, jer ako ćemo pravo, sve mreže i dolaze sa zapada, ako ne računamo onu rusku, na kojoj možda i imam profil ali pojma nemam kad sam ga proveravao. Preostaje da, ukoliko želimo da sačuvamo, bar donekle, svoj unutrašnji mir, tokom predizborne tišine izbegavamo društvene mreže. Ima jedan uslov – da već nismo debelo oboleli od bolesti zavisnosti od stalnog proveravanja statusa. Tu će i tokom ove izborne tišine biti bojno polje gde će koplja ukrštati uglavnom oni koji od stranačke pripadnosti imaju neku vajdu. A njih nije malo u Srbiji. Običan svet, glasači ili apstinenti će za to vreme igrati igrice i tražiti pesme koje slave ljubav. Ona nam je potrebna više od pesama u kojima slušamo kako nam je, a bez rešenja kako da nam bude bolje. Hajde da onda društvene mreže ta dva dana, mi koji smo obični, zatrpamo linkovima koji vode do najlepših pesama o ljubavi. Možda da napravimo izbor najlepših pesama od ljubavi? Zašto da ne, imamo pravo da budemo malo naivni i bleskasti, jer – nama uvek treba ljubav. Izbori će proći a novi verovatno opet, ubrzo doći. Dobro jutro!

1

(Foto: www.virtualspeechcoach.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Odlazak cirkusa – Pokojni birači – Devica u izbornom ritmu

KVAKA 202četvrtak, 21. april 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

 

Još samo malo, pa se, nažalost, završava predizborna kampanja… Ako je za utehu, ostaju nam Farma i Parovi…

***

Ništa od američke hvale demokratijom, jer tokom ovih izbora za predsedničke kandidate velikom broju birača bilo je uskraćeno pravo glasa…

Mi se ne hvalimo, iako smo i pokojnicima omogućili da glasaju. Bude li sve kako treba, stečena prava koristiće doživotno…

***

Vlasnica jednog sajta koji promoviše devičanstvo objavila je da traži muža koji će pristati da seksa ne bude ni u predbračnoj fazi niti u prve dve godine braka…

Za ovu damu bilo bi najbolje da se doseli u Srbiju i da uhvati srpski izborni ritam: prve godine posle izbora ionako se ćuti i miruje. A druga protekne u priči šta će biti kad izbori prođu… Pa opet u krug… Muž bi brzo shvatio da ni te druge godine neće biti ništa, ali bi mu uvek bilo lepo da mašta dok sluša obećanja…

1

(Foto: www.mixerportal.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Pre neki dan, odlučim da popijem kafu na terasi. Taman pravo vreme, ugrejalo sunce, onako taman, međutim nije taman buka koja stiže iz neposredne blizine. Neki južni vetrovi zaduvali preko svadbarskog ozvučenja pa ne može da se izdrži od srcecepajućih pesama koje više cepaju uši nego srce i dušu. Šta ću, uđem unutra. Uključim TV, kad tamo opet neka buka, vidim gomile ljudi okupljene na nekom trgu, a pred njima lično on, ona, oni. On jedino govori, galami, svi ga slušaju, zajapuren je, obećava brda i doline, a ja osetim da mi ta vrsta buke koju mogu da kontrolišem daljnskim ipak smeta. Više za glavu nego za uši. Izađem na ulicu, pored mene kao furija protutnja gradski autobus praveći neobjašnjivo agresivnu buku. Da li je to auspuh, ili možda zvuk šklopocije u stanju raspadanja, tek pokrih uši rukama i nastavih dalje. Odem kod prijatelja na Novi Beograd, kad tamo, u njegovoj kancelariji zatvoreni svi prozori i radi klima. U aprilu na plus trideset i nije neohodna, dovoljno je samo odškrinuti prozor i već je prijatno. Međutim, kako mi objašnjava sekretarica, u neposrednoj blizini se buše nekakvi šipovi ili tome slično, pa taj tam-tam ritam toliko smeta da moraju da budu dobrovoljno zatvoreni da bi koliko-toliko funkcionisali. Ako se tokom dana nađete u Takovskoj ulici, ili Kneza Miloša, Despota Stefana ili Dimitrija Tucovića, svejedno, bez tampona za uši definitvno će vam zujati u glavi od vozila koja samo idu, idu, idu… Zaustave se tek na semaforu ako je crveno. Padne mi na pamet teorija zavere viših sila, da je to u stvari buka naših bivših vladara s neba što ih nismo slušali ono šta su nam pametno poručivali, pa nam se sad svete auspusima razdrndanih konzervi koje se kotrljaju beogradskim ulicama. Čujem jednu baku iz sebe, dok čekam autobus kod Cvijićeve: „E, pa treba ovaj benzin da poskupi na milijardu. Pa da vidim da li bi se ovako vozikali. Gledaj ih samo, kako se šepure. Imaju gospođo, pa im se može“, odgovaram gledajući je i slušajući pažljivo jer je buka oko nas nesnosna. Tako sve skupljam u svoj notes i čekam Svetski dan protiv buke koji je baš ovog datuma, dvadesetog u mesecu aprilu, da bih to sve pomenuo. Pa eto, pomenuh. I ništa, buka mi i dalje razara sluh. Od svitanja do svitanja.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.fortyeighteen.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. april – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – đubre neće pod zemlju 

Podzemni kontejneri su se činili kao odlična ideja! Zapravo u ostatku sveta oni i jesu odlična ideja – iz njih se ne rasipa smeće po ulici, ne šire se neprijatni mirisi, zauzimaju manje mesta… Međutim, kod nas stvari ne funkcionišu na takav način. Ovih dana, malo-malo, pa vidim da se pored ovakvih kontejnere sve više gomila đubre. Što znači da nešto ne funkcioniše kako treba.

Recimo – otvori za ubacivanje smeća su mali da bi primili one velike kese. Iako je naš narod siromašan, voli on da baca gabaritno. S druge strane, nekada su se oni obični kontejneri praznili svakodnevno. U slučaju podzemnih to izgleda nije slučaj. Pošto su većeg kapaciteta moguće da je tu računica pomerena na neki drugi dan.

O sakupljačima sekundarnih sirovina, da i ne govorimo. Svi oni koji su, silom prilika, morali da zavire u kontejner sada to definitivno ne mogu da urade. A nešto nisam primetio da se razvila paleta ostalih načina da korisne sirovine ne završe u otpadu.

I tako, umesto da su podzemni kontejneri sa uspehom zaživeli, često možete da vidite i njihovu stariju sabraću koji posao „rade“ na uobičajeni način – sa sve rizikom da opet nekada budu zapaljeni, prevrnuti ili šta god može da im se dogodi. A đubre koje ostaje „parkirano“ uz podzemne kontejnere sigurno i ne pomaže u bržem odnošenju smeća, niti doprinosi higijeni i lepšem izgledu grada.

????????????

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Bodite se odgovorno – Neolit bez prezervativa – Deda Kinez je skup

 

(KVAKA 202utorak, 19. april 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

U šturom novinskom izveštaju o tuči mladića na Vračaru ne navode se bliže okolnosti, niti razlog: zbog čega su radili noževi?

Daj bože da je to bila samo tuča stranačkih aktivista, jer ti mladi ljudi veruju u svoje ideje. Mogu se razumeti i navijači pred utakmicu Zvezde i Partizana, jer su oni iskreno odani svojim klubovima. Opet, narkodileri-početnici kroz konflikte brže sazrevaju…

Ali ako je reč o mladalačkoj agresiji bez povoda, onda se moramo zapitati u čemu greši ovo društvo…

***

Kanadski antropolozi iznose pretpostavku da su naši preci izmislili brak, odnosno monogamiju, iz veoma prozaičnih razloga – zbog seksualno prenosivih bolesti…

Dakle, da su oni znali za prezervativ, ljudi danas ne bi šest meseci unapred zakupljivali sale za venčanje (prosečno 35 evra po gostu), niti bi na fejsbuku pokazivali bivšem supružniku koliko su srećni u novom braku…

***

Vlasti u Šangaju donele su zakon po kome se mogu kazniti građani koji ne brinu dovoljno o svojim roditeljima, bilo da je reč samo o pažnji ili o materijalnoj pomoći…

Sreća je što nema mnogo mešovitih srpsko-kineskih brakova, jer bi takva porodica sve što dobije od dede iz Srbije morala da deli sa dedom Kinezom…

1

(Foto: theheartthrills.wordpress.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (18. april – Crtica)

piše: Ru Šavr 

POKLONJENA CRTICA

Šta pokloniti nekome koga volite i uvažavate, davnašnje je pitanje koje traži uvek nove odgovore. Da smo životinje, ovo pitanje se ne bi postavljalo, ali nismo… Mačke se ne dvoume: one gazdi najradije poklone ulovljeni plen: skakavce, gundelje, polu-žive miševe… Deca poklanjaju cveće – od onog poljskog, do rezanog, za koje skupljaju ili pozajmljuju pare. Ili daju nešto što su sama napravila. A mi, odrasli, šta mi radimo? Ako imate situaciju kao ja, da vam u maju mesecu počinje „sezona“ rođendana imate često ovu dilemu na umu.

Poklone kao da više priželjkujemo nego što dobijamo. Pa, opet ni našim željamo nije lako ugoditi, i tako se vrtimo u krug. A i ko sme glasno da izgovori želju? Zatim, ko može lako pogoditi šta neko voli i želi, i još teže, upravo to i nabaviti. Cena poklona je tema za sebe, a kako Crticom počinjemo novi dan, ne želim da mračim. Ali kad smo kod cena, tema za sebe su i oni pokloni koji su, ponekad, isuviše obavezujući. Srećom, u našoj sredini se zna pravilo: bilo šta dolazi u obzir. Lepo je dobiti buket cveća, bombonjeru, čokoladu, knjigu, ili nešto slično. Na trenutak se osetimo zadovoljno i važno. Neko misli na nas, nekome smo dragi. A to je i poenta cele priče.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.radionetplus.ru, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (15. april – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 
Mali maturanti do ovog dana ubrzano su ponavljali gradivo koje su osam godina učili, jer ih danas čeka probno polaganje male mature; prvo matematika, a sutra maternji jezik i kombinovani test.
Sve ovo se radi ne bi li se videlo koliko su đaci naučili, i koliko su škole širom Srbije, i nastavnici u njima, dobro uradili svoj posao i na čemu treba više raditi do pravog polaganja male mature sredinom juna.
Mediji sada prenose statistike iz prethodnih godina, jesu li devojčice bolje od dečaka, koje opštine su se pokazale uspešne, a koje neuspešne, da li treba teže testove, ili lakše, pa čak i koliko je bilo „belih listića“ – praznih testova koje učenici nisu ni rešili. Svi su, od resornog ministarstva, nastavnika, roditelja, analitičara, puni komentara na to kakvo nam je znanje stečeno završetkom obaveznog školovanja, pa se tako pomno i javno prati svaki mic naših budućih gimnazijalaca,“ medicinara“, „kompjuteraša“, filologa, bravara, trgovaca, ili gde već oni požele da dalje nastave. Lista želja, preporuka, analiza, uvek je najkraće u njihovim rukama, iako u toj osnovnoj školi provedu najveći deo detinjstva. Šta vam nije jasno, deco? – može se čuti na kraju časa, a izgleda da nastavnik smatra uspehom ako nema podignute ruke. Pa naravno da nije sve jasno! Nikad ne može sve odmah biti savršeno jasno. A naši osnovci, naučili da zaokružuju, dopunjuju, odgovaraju, ali ne i da pitaju. Pa i odrasli se ponekad kazne zbog postavljanja pitanja. Sistem nije toliko fleksibilan da podnese pitanja i pitanjca, mišljenja, pa čak i malo ljutnje ako nešto nije dobro objašnjeno. Ovih dana, kao i svakih dana, govori se o reformi obrazovanja, i istina je da nismo uvek na mrtvoj tački. Pominje se čak i povećan fond časova, pa dualno obrazovanje, pa nastava u jednoj smeni, i svako želi dobro toj našoj omladini.
Znate one TV kvizove, gde se odrasli takmiče protiv, recimo, šestaka, u pitanjima iz biologije, fizike, hemije, istorije, geografije za osnovnu školu, pa dete uvek pobedi? Naravno, znanje je sveže, ali to isto znači i da nisu deca uspešna ili neuspešna. Pitajte ih nekad za mišljenje, pa će i ona ceniti vaše, i ohrabriti se da pitaju i sama, a da ne ispadnu „štreberi smarači“. Štreberi smarači smo mi.
Dobro jutro!

Students Raising Hands in Classroom

 

(Foto: www.inn.co.il, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Popiškila maca – Sahranite nas komunalno – Unuče boli škola

(KVAKA 202četvrtak, 14. april 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Naučnici tvrde da toksoplazma – parazit koji najčešće prenose mačke – utiče mnogo na ponašanje ljudi, jer ih čini hrabrijima, ali i neodgovornima i sklonim rizicima. Kad je zaraza raširenija, može delom da objasni i neke nacionalne osobine…

Tako da ova teorija daje sjajne mogućnosti za kafanske rasprave o našoj istoriji: da li smo mi nebeski narod ili nas je samo – popiškila maca?..

***

Privatni pogrebnici najavljuju zatvaranje svojih firmi, jer mnoge opštine daju prednost javno-komunalnim preduzećima, a privatnicima postepeno zabranjuju rad…

Obrni-okreni, ispade nekako da su bili u pravu oni što su stalno kukali da će nas ova država na kraju sve sahraniti…

***

Prosvetne vlasti razmišljaju da u osnovnim školama već pozamašan fond – od 30 časova nedeljno – još povećaju…

Da bi eskivirali i ovoliko časova, đaci su morali da se „osećaju slabo“ gotovo desetak dana godišnje, a roditelji su donosili što svoja što lekarska opravdanja. Sa povećanjem fonda, sa decom će morati da leže i roditelji, a babe i dede će dolaziti u školu, jer najbolje umeju da objasne šta sve živog čoveka može da zaboli…

1

(Foto: odditymall.com, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (14. april – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

Crtica i smak sveta

Kajem se što nisam brojala koji će mi ovo smak sveta biti po redu. Neki moji vršnjaci kažu da je ovaj, predviđen za sredinu maja, 40. od našeg rođenja. Onaj najpompeznije najavljivan, zakazan za 12.12.2012. prošao je neslavno, dan je prošao dosadno i nezanimljivo, a ja ni od tada nisam krenula da lupam recke. No, i ova 2016. biće zabavna na svoj način. Imaće i ona bar jedan predviđeni smak. Naime, nedavno je jedan američki vidovnjak prorekao kraj sveta za sredinu maja. Opet isti scenario – čeka nas udar asteroida. Svake godine, od postanka sveta do danas, nekoliko puta prorekne se kraj civilizacije kakvu znamo. I svaki put, koliko god često se ovaj događaj najavljivao i „ispaljivao“ masu koja je u iščekivanju, ljudi se brinu, raspituju, iščekuju. I, priznaćemo, nije lepo razmišljati mesecima unapred kako će tamo neki meteorit zveknuti o Zemlju, ili će nas, male i nemoćne, snaći neka druga pošast od koje se ne možemo odbraniti. Invazija vanzemaljaca, zombija, neka pandemija i šta još sve ne, prete bez prestanka. Ljudi se plaše, iščekuju sa zebnjom, štampa koja najavljuje ovakve događaje, po pravilu, rasproda tiraž i tako u krug… a fenomen u vezi sa ovom pojavom ostaje upadljiv – iako je i svaki najavljeni smak sveta od praistorije do danas prošao sa istim ishodom, reakcije ljudi se ne menjaju. Plaše se i strepe, a mediji profitiraju. Sad je bar jasno da je širenje straha siguran posao.

Dobro jutro!

1

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Svečano izvadite pampur – Pokojnici o sigurnoj vožnji – Voljena živi u sigurnoj kući

(KVAKA 202sreda, 13. april 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Red bi bio da i vi svečano otvorite nešto ovih dana. Makar ono vino što ste dobili na poklon pre dve godine… Iako nemate para za popravke, ipak uključite bušilicu (ili još bolje betonsku mešalicu) – neka barem zuje na prazno… Komšijama koje dođu na vrata zapretite komunalnom policijom, jer ometaju dah proleća i kvare ritam izbora…

***

Na Tajlandu vlasti planiraju da pijane vozače kažnjavaju radom u bolničkoj mrtvačnici, sa idejom da će ostati strah da i sami ne završe na tom mestu ..

Logika naših vozača ipak ide u drugom pravcu, krhka kolica koja guraju hodnicima samo bi ih podsećala da moraju da nabave još veći auto…

***

Istraživanje sprovedeno na preko tri hiljade ljudi iz 46 gradova i sela pokazuje da su muškarci u Srbiji u ljubavi zavisniji od žena…

Ruku na srce, ovo smo mogli da znamo i bez nauke, jer zavisnost često ostavlja vidljive tragove, i traje dosta dugo, i posle odlaska voljene osobe u sigurnu kuću…

1

(Foto: www.dietdiva.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Sa trinaest godina sam dobio bicikl, poni. Sećate se tog čuda, ako ste ga ikada posedovali. Na dva točka izdržavalo je svakakve vratolomije, padanja i podizanja, spuštanja i proklizavanja. Dugo je potrajao, čak je kasnije servisiran pa poklonjen ćerki tatinog druga. A bio mi je taj trinaesti rođendan, baš srećan. Uspeo sam da se polomim baš sa tog ponija, a opet da mi ništa ne bude. Samo ogrebotine na laktu i kolenima. Nastavljam niz sa srećnim brojem trinaest. Trinaestog avgusta sam prvi put otišao na more sam samcit, imao sam jedva šesnaest godina sad se svega sećam kao nezaboravne avanture koju ću pamtiti do kraja života. Dugo sam čuvao album sa nekoliko fotografija iz tog vremena. Dakle, i tada mi je baš broj trinaest bio srećan. Trinaestog u mesecu martu sam dobio i prvi automobil koji sam istog datuma samo u septembru mesecu slupao. Ostao sam živ. Nije mi bilo ništa. Samo mali ožiljak iznad obrve. Imao sam sreće. Mnogi značajni događaji u mom životu dešavali su se baš trinaestog u mesecu. Trinaestog sam se i oženio i ništa mi ne fali već dvadeset godina. Iako mnogi imaju drugačija iskustva, ja svoja ističem kao pozitvna i broj trinaest doživaljavam kao srećan broj. Možda zato što idealizujem sve oko sebe? Što bi rekao jedan od mladih članova porodice: Ti baš gledaš svet kroz šarena stakla. Ispadaš iz proseka. Pa, ja neću da budem prosečan, branim se. Ili pukovnik, ili potpukovnik! Nema druge. I ovog datuma, trinaestog u mesecu aprilu, siguran sam da će mi se desiti nešto lepo. Ja tako očekujem i tako će biti. Umesto da se plašim upozorenja plašljivaca koji mi nameću neiskušena iskustva kao istinita i mračna, ja živim i čekam lepu budućnost. U stvari, meni je baš svaki dan kao i ovaj trinaesti, srećan. Tako sam odlučio. Jednostavno nisam triskaidekafobičar. Ako ste ovo shvatili, onda smo se sve razumeli. Dobro jutro!

1

(Foto: taylortalk.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. april – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – od izbora se ne beži

Pričaju mi komšije, prijatelji, poznanici, dobronamerni prolaznici, žene u godinama… Da su ih pohodili mladići i pitali ih za koga će da glasaju! Ja se sećam da su nekada mladići dolazili na vrata da traže stare novine, nude prskanje stana protiv buba i slične gamadi, ali vremena su se promenila. Kada je već reč o razmerama invazije, izgleda da su dolazili i kod mene, samo ili ih nisam čuo ili nisam bio tu!

Vidim da mnoge nervira to što ih neko pita: Za koga ćete da glasate? Pa, jeste. Vi imate pravo da anonimno date ili ne date svoj glas. Ispravno.

Ali, eto, ako mislite da sam se i ja izvukao od tog pitanja, grdno se varate. Ako već nećeš da izađeš na vrata, uvek postoji telefon – stara je mudrost marketinških agencija koje se bave izbornim prognozama. Tako su me dva puta nahvatali „na legalu“ da me ispitaju za koga bih glasao na lokalnim, a za koga na parlamentarnim izborima!

Kada to ispričam drugima, silno se iznerviraju. Pogotovu kada čuju da su me uredno zvali između 14 i 17, taman u vreme čuvenog „kućnog reda“. Al’ ja se time uopšte ne potresam. Ništa me ne može – iznervirati! Ja sam njima odgovorio na sva pitanja! Ni jedno nisam preskočio! Nije meni teško! Jedino, što sam se malo zaneo, pustio mašti na volju… jer eto, kada neko nema obzira kada vas zove, nešto ni ja ne osećam da moram da imam obzira da mu tačno kažem šta ću ja uraditi 24. aprila!

1

(Foto: vukajlija.com, ilustracija/arhiva)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Kad sam ja bio mali, a to je baš bilo davno, prva stvar koju su iskoristili da me nauče sabiranju i oduzimanju bio je čuveni tablić. Podele se karte, pa se onda sabira koliko smeš da nosiš sa stola. Trebalo je brzo misliti, jer su odrasli oko mene bili vičniji da odnesu sve, a meni je preostajalo ili da plačem ili da ubrzam znanje računa. Ponavljalo se to iz večeri u veče, bio sam sve bolji, jer sam naučio i da kradem. Moguće je da su me moji puštali i da nisu hteli da mi kvare sreću kad izbrojim najveći broj „štihova“ kako smo ih zvali, a opet kad sam baš preterao u krađi, onda su dreknuli i ja sam tada plakao. Za rođendan sam u prvom razredu dobio i prve Domine. Igra u kojoj je bitno da se oslobodiš drvenih, crnih pravougaonika podeljenih na dva polja sa belim tačkicama, nije mi bila zanimljiva. Ne možeš da kradeš. Onda je stigao „Čoveče, ne ljuti se“. Svi koji su ikada igrali ovu igru, znaju da je pravi raj za lopove. Brojeći krugove, ja bih se uvek nešto kao zbunio, i naravno malu vevericu spuštao na kružić ili dva više nego što je to bilo po pravilima igre. Sviđalo mi se to. Dugo sam terao svoje ukućane da baš to igramo, majka me uvek branila od oca, i ja sam joj bio zahvalan. Međutim, kad sam malo bolje osvestio svoje čulo opažanja shvatio sam da je ona krala i mene i oca, uvek se zaklanjajući iza one čuvene rečenice: „Ja da kradem? Svašta. Ovo je samo igra.“ Pa kad je samo igra, što onda kradeš, majčice mila? Onda sam naučio da kradem u Monopolu, pa i da varam u šahu ako bi mi to dozvolili. Birao sam slabijeg protivnika ili onoga ko mi je dozvoljavao da igram po svojim pravilima, uvek u svoju korist. Izvinite vi koji slušate ovu moju ispovest iz detinjstva a pripadate mladima koji su sami sebe zabavljali kompjuterskim igricama. Nije moja greška što ste danas u generaciji, kako kažu psiholozi i pedagozi, otuđenih i asocijalnih mladih ljudi. Vi niste imali ono što smo imali mi stariji, jer mi nismo imali kompjutere. Vi ih imate, a i mi volimo da uređujemo „Farme“ ili skupljamo poene loveći ribice, dragulje ili kriminalce na društvenim mrežama. Ništa mi ne bi bili bolji od vas da smo imali ono što vi danas imate. E, tu je caka. Svetski dan društvenih igara danas će širom planete ukazati na značaj društvenih igrara u zbližavanju ljudi, najpre u okviru porodice a onda i šireg okruženja. Ništa loše neće nam se desiti ako iskoristimo slobodno vreme da ga potrošimo na par sati veselih i bučnih sedeljki sa onima koji znaju da se igraju i koji to vole da rade koristeći razne komplete društvenih igara. Potrebna je dobra volja i ono malo dete u duši koji svi nosimo, samo smo ga uspavali. Samo ga valja probuditi. Možda baš glasnim i vedrim: Dobro jutro!

1

(Foto: www.kgz.hr, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. april – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Da smo se sada probudil u Venecueli, mislim da biste se vi još malko promeškoljili po krevetu, jer bi, zaista, bilo prerano za ustajanje. Tamo se, tokom aprila i maja, radna nedelja završava u četvrtak. Razlog za to je nova mera štednje. Ovako je odlučeno jer se nadaju da će na taj način uštedeti električnu energiju koja nedostaje u celoj zemlji; dugotrajna suša dovela je do toga da nivo vode bude blizu kritičnog nivoa u većini hidrocentrala, pa postoji opasnost od njihovog oštećenja.
Produženi vikend u Venecueli naravno da su stanovnici oduševljeno pozdravili, a od njih se očekuje da podrže mere štednje struje svojim ponašanjem.
Šargarepa umesto štapa ovde nije tek isprazna politička kvazinagrada, već sigurno unapred planirana opcija koja bi mogla da na najbezbolniji način doprinese rešavanju problema. Kako to obično biva, kad čujemo za neku ovakvu vest, zapitamo se – šta bi bilo kad bi to bilo u Srbiji? Da jedna od mera štednje bude i – smanjenje radnog vremena?
Mnogi ekonomski analitičari saglasni su da rintanje po ceo dan, malo slobodnih dana, mnogo prekovremenog rada, suštinski, na duže staze, ne utiče na privredni rast. Srećan radnik je i dobar, motivisan, i vredan radnik. Premoren, rastrzan i slabo plaćen, vremenom će sve manje imati snage i volje da kvalitetno doprinosi firmi. Na primer, radnici gradskog prevoza sada imaju smene od 8 časova, umesto 6; lekari rade na normu, pa to sve izgleda kao traka u fabrici, umesto red za pregled u domu zdravlja; privatni sektor prekovremeni rad ignoriiše, ili podrazumeva.
Zato smo i zaboravili da se opustimo. Ipak, čujem tu i tamo kako neke firme uvode da se svakog prvog petka u mesecu radi skraćeno, ili im poklone masažu leđa u sred radnog vremena. To uopšte nije prevelika žrtva, a može da znači mnogo! Zar ne? Mada, na ovo pitanje ćete mi odgovoriti kada dođe prvi sledeći praznik, koliko taj „dan više“ okrepi i da vetar u leđa da započnemo nove zadatke.
Dobro jutro!

1

(Foto: www.optus.com.au, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Državni vuk i 200 jarića – Kliker u gaćama – Pacijent povraća akcize

(KVAKA 202četvrtak, 7. april 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Vujica Savković iz okoline Prijepolja hoće da pusti u šumu svih 200 jaradi koje je kupio krajem prošle godine – jer ga je država prevarila, pa nije dobio očekivane subvencije, i nema više novca da im kupuje hranu…

Međutim, to nije kraj troškovima koje ima Vujica. Sad bi mogao da se oglasi i vuk koji će preveliki broj jarića u šumi da svede na razumnu meru, ali tek kad mu pare legnu na račun…

***

Da bi smanjili takse za uvoz 130 tona kineskog veša i tekstila, desetak beogradskih carinika pomagalo je fantomskim firmama da se ova roba u dokumentima prikaže kao klikeri i lepljiva traka…

I zato je onda nerealno očekivati – da će policija i sudije uspeti da izvade klikere iz gaća, ako im se na prstima nahvatalo toliko lepljive trake…

***

Evropska komisija traži od Srbije da izjednači akcize za domaća i strana pića, pa će zato i rakija poskupeti oko 200 dinara…

Naravno da će ovo ugroziti naš džep, ali i naše zdravlje: jer dosad je lekar, čim posumnja na trovanje lošim pićem, odmah pitao da li je pacijent povraćao jevtinije ili skuplje akcize…

2

(Foto: agroinfotel.net, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
U dogovoru sa doktorkom, odlučio sam da obavim analizu krvi. Preventivno. Muči me, ali baš, svašta – po malo. Da li je nešto svašta ozbiljno, zabrinem se. Ustanem ranije nego inače. Stignem oko pola sedam pred Dom zdravlja. Tamo se već tiska dvadesetak staraca. Ja među njima štrčim i po godinama i po oronulosti. Svi su nekako vedri, raspoloženi i pričljivi. Jedna divna bakica me vide bledog i ispijenog i odmah me upita za dijagnozu. Kad sam joj objasnio, hladno me odmeri od glave do pete i izusti: „Znači, samo laboratorija?!“ Postideh se, jer u tom tonu prepoznadoh i: „Mlad, može volu rep da iščupa, a zauzima mesto u redu.“ Uvučem se u sebe, sve mi se čini manji sam i tanji nego što jesam – samo da ne smetam. A forum okupljenih radi punom parom. Teze se smenjuju, slušam šta pričaju dva starca. „Ja ove godine nisam ni probao paradajz. Ne valja brate, ima onaj belutak u sebi, bila kišna godina“. „Jeste“, kaže druga starina, „samo gde si ti video na pijaci da je paradajz sa belutkom“. Ma, kakav pijac, ja to gajim u Surčinu. U razgovor se ubacuje bakica koja vrši trijažu pacijenata ispred Doma zdravlja i skuplja knjižice novopridošlih. „Imate plac u Surčinu“? “ Ma, ne… ja tamo živim. Imam kuću na sprat i 70 ari pod voćem. Imam i baštu oko kuće 20 ari“. „Pa nije vam lako da sa suprugom sve to obrađujete, lukavo baca udicu baka“. „Nemam ja suprugu već 15 godina, uzdahnu dedica“. „Ma, nemojte molim vas ( već osećam uzbuđenje i radost u glasu penzionerke) pa nije moguće da možete sve to sami, morali biste da imate pomoć sa strane“. E sad se tu umeša drugi starac, i hladnim tušem u vidu konstatacije poli bakicu rečima: „Pa jes’ treba tebe matoru da vodi da mu ti jedeš paradajz i čekaš u kujni dok on odapne“. „Marvo bezobrazna, ja to tek onako, ko je tebe išta pitao“… Nastavilo bi se to tako u nedogled da nije krenula prozivka. Ovoga puta jedna lepa ljubavna priča utemeljena na surčinskom placu i kući na sprat je propala, a ja sam ubrzo stigao na red i dao krv. Analize su pokazale da mi nije ništa. Dobro, bar mi je tako lakše, sad ću do iduće godine samo da pazim da ne jedem ljuto, kiselo, masno, vruće, hladno, slatko, slano, jer, lako može da mi tamo neko u redu pred Domom zdravlja obigrava oko žene ako čuje da je udovica, ne daj bože. Imam neki plac na Venčacu, pa, eto. Ne mora baš preko mojih dvadesetak ari da se stiču neke nove emotivne veze. Danas je Svetski dan zdravlja. Što uvek na taj dan moramo da slušamo lekare kako nas plaše? I bez njihovih saveta umemo da izmerimo pritisak i nasmejemo se na tuđ, a ponajbolje na račun naših naravi. Zdravo je. Dobro jutro!

Orangutans Laughing

(Foto: imgflip.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Pre sedamdeset pet godina, na današnji dan, tokom bombardovanja Beograda, stradala je i Narodna biblioteka Srbije. Smeštena na Kosančićevom vencu, potpuno je izgorela. Bombe koje su u rano jutro ubijale usnule Beograđane, tek posle podne, oko 16 časova, uništile su i neprocenjivo duhovno blago. Istorija je zapisala da je tada uništeno više od hiljadu srednjovekovnih rukopisnih knjiga, kao i originalnih rukopisa, povelja vladara, zatim dokumenti svetovnog i crkvenog karaktera, neprocenjivi turski rukopisi, uglavnom putopisi i, uz sve to, još tri stotine hiljada knjiga. Zauvek je u ruševinama na Kosančićevom vencu, nestala zaostavština knjiga koje su bile vlasništvo Vuka Karadžića, Đure Daničića, ili Pavela Šafarika. Neki izvori kažu da smo biblioteku mogli da sačuvamo, jer je još nedelju dana pre bombardovanja bila pripremljena evakuacija skoro dvesta različtih sanduka punih knjiga i rukopisa. Onda se neki pametni Srbin iz tadašnje vlasti setio da posle dva dana pošalje dopis u kome je pisalo da se odustaje od evakuacije ustanova te vrste jer je ratna opasnost prošla. Otuda su, u skladu s nalogom, dragocenosti sklonjene u podrum ali ne i na sigurno mesto. Zauvek smo tako ostali bez oslonca u vidu znanja i kulturnog nasleđa, iako takozvanu novu Narodnu biblioteku imamo već četrdeset i tri godine ona nije mogla niti će ikada nadomestiti taj gubitak. Prava sreća je da sada postoje takozvani “oblaci” u kojima možemo čuvati svoje knjige u digitalnom formatu i tako zauvek sprečiti štetu koje bi nam nanelo neko novo bombardovanje, ne daj bože. Jedino da država odreši kesu, jer digitalizacija knjiga je skupa, ali pametna investicija. Samo da nađemo pare.

Dobro jutro.

1

(Foto: www.androidvodic.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Sveža trihinela – Stopiraću, znači, Dunav – Ludilo od kravlje idile

(KVAKA 202utorak, 5. april 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Nemci ukidaju rok trajanja za mnoge namirnice, jer proizvođači manipulišu rokovima da bi naterali potrošače na češću kupovinu…

Dakle, oni tek sad otkrivaju ono što svaka naša iskusnija domaćica dobro zna da se od pilećih bataka iz Brazila (starih i po pet godina) ukućani uvek brže oporave nego od domaće svinjetine sa svežom trihinelom…

***

Dunav je opet zloupotrebio naše gostopimstvo, i na zemunski kej naneo gomile granja i napravio haos od otpada i plastike…

Iako je navikao da ga mi, mirni građani, ćutke puštamo da teče, morao bi da pripazi da se ne naljuti neki žestoki Zemunac, jer će mu trajno zabraniti, znači, prolaz…

***

Jedna britanska studija kaže da krave mogu formirati toliko čvrsta prijateljstva, da u slučaju razdvajanja imaju povećan nivo hormona stresa i daju mnogo manje mleka…

Pa da li je ovo odgovor za pad proizvodnje mleka u Srbiji?.. Sigurno su i naše su krave nekad imale idilična prijateljstva, sve dok u štale umesto bikova nisu ušli političari, i nije počela zavist čija će slika imati više lajkova…

1

(Foto: www.pbs.org, ilustracija)

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar