Uranak (18. april – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

U Beogradu se danas održava 28. Beogradski maraton na kome se očekuje učešće oko 4.500 učesnika iz 56 zemalja. Nadamo se da će i danas iz Beograda svetu biti poslata slika lepog, čistog sportskog lica prestonice. Međutim, to neće tako lako oprati bruku koju smo juče doživeli pred tim istim svetom jer smo sebi dozvolili luksuz da nam predsednik države i članovi delegacije koja je letela u Vatikan dođu u smrtnu opasnost zbog famoznog aviona falkon koji se na pola puta pokvario. Poseta je odložena a prisebnošću pilota cela delegacija je posle svih turbulencija srećno sletela na beogradski aerodrom. Taj Falkon je star više od 30 godina i nije mu prvi put da pravi probleme našim državnicima. Bilo je incidenata i sa premijerom Cvetkovićem, ministrima Šutanovcem i Dačićem, ali i premijerom Vučićem. Ovog poslednjeg je pojeo sram pred „emiraćanima“ kojima je samouvereno izložio ambiciozne planove u vezi sa saradnjom a onda doživeo da mu ti isti domaćini opet zbog Falkona dodele svoj avion da se bezbedno vrati u Beograd. I, nikom ništa. Da li svaki put treba da se zbog nečije nemarnosti ili jednostavno neizdvajanja dovoljno sredstava za održavanje falkona naši državnici pomole Gospodu da im sačuva goli život? Šta radi tehničko osoblje, da li odgovorno vrši svoj posao, ovo može da zaliči i na sabotažu. Odgovornost je i na političarima jer postoje i troškovi koje ne smeju izbegavati zbog ušteda jer nema para. A pare će se tako jednostavno obezbediti odvajanjem makar samo 10 odsto od basnoslovnih primanja kojekakvih apartčika iz svakojakih agencija za bezbednost. Oni bez stavljanja glave u torbu uredno na kraju meseca stave džep nekoliko stotina hiljada dinara pa taj odbitak neće ni osetiti. Ne moram da budem stručnjak da bih znao šta nam valja činiti. Bez mnogo komisijašnja i istraživanja na čije rezultate ćemo čekati više sedmica treba odmah utrvrditi ko je odgovoran za jučerašnji incidenet, i avion zameniti novim. Zašto prećutkivati i pod tepih gurati ovaj ozbiljan problem da se „ne bi zamerili onome odozgo“. Zamerite mu se, jer to je na kraju u Njegovu korist dragi političari. Uostalom, mi obični ionako ne letimo toliko često kao vi. Ovo je poslednja opomena jer Bog više nema strpljenja da misli na Srbe i čuva ih od sebe samih. Dobro jutro! 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Ostavite komentar

Ustanak (17. april – crtica)

piše: Ru Šavr

 

CRTICA RASTUĆA

U Japanu postoji običaj da se muškoj deci kupuje kimono kad napune sedam godina. Ovu lepu tradicionalnu odeću nosiće u različitim prilikama. Dok su deca, za dečje praznike, a kad odrastu i za druge svečanosti. Čovek ne može da se ne upita kako jedan kimono može da se nosi toliko dugo. Lepo. On „raste“ zajedno sa detetom. To jest, kupuje se pravi, skupi, veliki kimono, samo se porubljuje tako da u početku bude mali a onda se porubi smanjuju, sve dok se sasvim ne oparaju. I tako, jednog dana u kimonu ne osvane dečak, već mladi čovek.

101
Na ovo me je podsetila vest koju sam juče pročitala. Naime, izmišljene su kližuće sandale koje se mogu podešavati, namenjene dečjim stopalima. I one će rasti zajedno sa vlasnikom, ako se njihov gornji deo ne pocepa. Ali, budući da je napravljen od jake kože, ne bi trebalo. Barem tako kažu. Ove cipelice, koje mogu da rastu pet brojeva, odnosno da potraju do pet godina, već su podeljene siromašnoj deci u Africi.

Ako pogledate malo bolje, i bogati i siromašni koriste blagodati ovakvih patenata, da ne kažem otkrića. Štedljivost se očito, ukoliko je sprovedena na inteligentan način, pokazuje kao dobra i korisna zamisao. Sigurno je da bi smo i mi u mnogo čemu mogli uštedeti, i to na bolji i humaniji način od onog koji je trenutno aktuelan. Ali, ko bi o tome razmišljao…

Dobro jutro!

(Foto: galleryhip.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Kako voziti trezan, šalter–terorizam i pivski podsetnik

(KVAKA 202 – četvrtak, 16. april 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Scenario je potpuno naš. Tokom ranoranilačke tuče ispred jednog kafića, četvorica momaka „pod gasom“ istrčavaju na drum i na njih naleće mercedes, čiji vozač ima 0,5 promila alkohola u krvi. Na svu sreću, niko nije smrtno stradao…

Međutim, događaj je ostavio vidan trag na vozaču koji kaže da je pod stresom jer mu je ovo prvi udes sa ovakvim posledicma. Nažalost, kod nas ne postoji služba koja bi pomogla ovim ljudima da premoste krizu do sledeće vožnje u pijanom stanju…

***

Kažu da Francuska panično traga za pritajenim teroristima ili spavačima

I mi smo se više puta spremali za borbu protiv njih, ali smo po običaju odustali – pa su naše državne zgrade prepune spavača. Stranka koja tamo zaluta prolazi najveću torturu, a otuda živ izlazi samo onaj ko plati visok otkup…

***

U poplavi raznoraznih članaka o blagodetima alkohola za ljudsko zdravlje, može se naći i najnovija tvrdnja da je pivo veoma korisno u borbi Parkinsonove i Alchajmerove bolesti…

Kad bolje razmislite, ovo deluje ubedljivo. Da li ste ikad videli da je neko prosuo pivo iz flaše, koliko god da su mu ruke bile nervozne? A za Alchajmer dokaz je još efektniji – čim popijete jedno, odmah se setite da ste zaboravili drugo!

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. april – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Da li još uvek imate ispravan video-rikorder? Magični uređaj koji je svoje mesto do pre desetak godina zauzimao odmah ispod TV prijemnika, ili tu sa strane u neposrednoj blizini otišao je u istoriju pojavom DVD plejera i čuvenih diskova na kojima se čuvao različit filmski ili muzički program. Video je u svoje vreme bio čudo jer je imao mogućnost odloženog prikazivanja ali i snimanja TV programa. Bilo je moguće i do trideset dana unapred zakazati start i stop funkciju snimanja. To je bila preteča onoga što će biti danas odlika  digitalne televizije koja je počela gašenjem starog analognog signala u Vršcu a završiće se do polovine juna u celoj Srbiji. Najveći problem, vlasnicima VHS kaseta, pravili su svojevremeno tv poslenici koji su u najavama programa obično pogrešno objavljivali početak nekog filma, a onda bi se dešavalo da snimanje filma bude prekinuto nekih 15 minuta pre kraja jer su to vreme pojele reklame pre i tokom filma. Kasete su nas takođe umele da pošteno iznerviraju. Neretko, dešavalo se da se umrse i pokidaju, a to je značilo da se nakon nadozvoljenog lepljenja selotejpom i ponovnog namotavanja na koturove taj oštećeni deo reprodukuje kao sneg ili neka druga vremenska neprilika. Rikorderi su bili skupi i predstavljali su relikvije u kućama. Svejedno, pojelo ih je vreme. Kako što je crno-belu sliku pojela televizija u boji, tako je i digitalni signal danas postao standard, a snimanje programa preko takozvanih set top boks uređaja postalo jednostavno i brzo. Nema kaseta, sve snimljeno staje na fleš memoriju veličine tri centimetra. Tehnologija ide napred, uprkos svemu Srbija je prati, doduše sa zakašnjenjem. Sreća je da smo usled kašnjenja morali da uvedemo najnovije standarde. Ovaj se sada zove DVB T2. Ne treba vam posebna antena, čak je i stara dobra, ne morate posebno da je okrećete jer, ni to nije potrebno. Ako već nemate kablovsku, ovo je idelano da besplatno dobijete bar petnaest kanala, ali samo u početku. Biće ih još, to je izvesno. Otvara se novo poglavlje i u dodeljivanju frekvencija, tako da će sve biti lakše, jednostavnije za buduće vlasnike televizija, a za tv publiku primamljivije i raznovrsnije. Besprekorna slika i ton biće nešto što se podrazumeva. Ostaje samo da TV stvaraoci zasuku svoje maštovite rukave pa nam iz njih istresu i raznovrsniji sadržaj a ne samo obilniji. Za to vreme, ja kao čovek radija jedva čekam digitalizaciju radio programa, i obećanih preko 10 kanala za emitovanje različitih programskih sadržaja naše Dvestadvojke. Nadam se da na to neću čekati predugo a ni vi. Već imam planove, samo da dobijem šansu i zasučem kreativne rukave. Dobro jutro! 

77

(Foto: arhiva.elitesecurity.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (15. april – crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Po ko zna koji put na javnom servisu gledamo reprizu serije „Porodično blago“. Kao i svaka domaća popularna serija, i ova je prepuna komedije nesporazuma, svakodnevice u Srbiji i njenoj „tipičnoj“ porodici. Naravno, znamo svi već da to nije jedina reprizirana serija, a i da mnogi tvrde da su već previše puta emitovane. No, čini se da uvek okuplja gledaoce koji je reaktuelizuju, odnosno, to čak i sama naša stvarnost čini. Loše privatizacije, sumnjivi bogataši, ljudi koji sakrivaju prošlost, a tek pukom srećom, neko bi rekao karmom, otkrivaju i možda lepšu budućnost. Taj „hepi end“ bi za sada bio i jedina razlika TV serije i onoga što nam se dešava. U epizodi „Blaga“ od pre neki dan pojavljuje se i lažni šeik koji nudi deo svog bogatstva prijateljima iz Srbije koji jedva čekaju da spasu makar ličnu propalu ekonomiju. Odmah nakon toga usledila je emisija posvećena „Beogradu na vodi“. Nakon sinoćne epizode shvatam da tu možda ništa nije slučajno. Tamo se u firmi gde je proneveren novac tražilo „žrtveno jagnje“, na koje bi najlakše bilo sve svaliti. Primera ima još mnogo koji ukazuju na direktnu povezanost scenarija serije i scenarija naših realnih života. To onda znači da koliko god puta se serije repriziraju, izgleda da je to slučaj i sa dešavanjima oko nas. Lako je prebaciti kanal, ali teže nam ide da shvatimo kada nam se u zbilji, po ko zna koji put servira isto. Opet, više se bunimo zbog repriziranja serije, nego zbog repriziranja političara, malverzacija, uveravanja i obećavanja, proneverenog novca, i sumnjivih ugovora. Anestezirajuća funkcija zabavnog programa nadjačana je inertnošću današnjeg čoveka da „prebaci kanal“. Neko bi rekao da branim svoju firmu kada kažem da je super što se baš te serije emituju, ali to tvrdim zbog toga što nam možda i „klikne“ da kraj naše serije nije još napisan, a da je olovka kod nas, samo je treba malo naoštriti.

Dobro jutro!

55

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ministar u šeširu, pojedeni dokazi i džip „nabija tarifu“

(KVAKA 202 – sreda, 15. april 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Mlada Beograđanka Vanja P. iznenadila se kad je prosjak kome je pružila 10 dinara prezrivo odbio da primi tako malu svotu, uz opasku: „Da li si ti normalna“?

Ne treba ovde nikom zameriti – takva nam je situacija…

Možda je Vanjin porodični budžet pretrpao rebalans, pa se nije moglo više dati. Sa druge strane, i pomenuti gospodin ima razlog da bude uvređen jer je ministar Vulin više puta ponovio da se rebalansom prava siromašnih ne smeju umanjivati…

***

Istraga o čuvenim kragujevačkim tortama sa deponije ni posle nekoliko meseci nije završena. Međutim, iz Udruženja potrošača upozoravaju da ih još ima u prodaji…

Ovo je zaista podatak koji može da raduje i tužilaštvo i odbranu. Tužilac će imati lak posao: samo da trkne u bakalnicu preko puta i donese nepobitnu činjenicu u originalnom pakovanju… Opet, odbrana ima razlog da veruje da će do završetka istrage – posle ovoliko praznika – kupci pojesti i poslednje parče dokaza…

***

Najava ministra Stefanovića da će policija od sada kontrolisati i luksuzna vozila i džipove – može samo da nas raduje…

Ali kako ćemo znati da se odnos prema moćnim i bahatim vozačima suštinski promenio i da ih stvarno kažnjavaju kao i nas vozačku sirotinju? Pa vrlo jednostavno – ako tarifa poraste, i ako vam saobraćajci za oprost prekršaja budu tražili mnogo više nego dosad…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (14. april – crtica)

piše: Vanja Savić
Koliko neko može biti bezobrazan i parkirati se tačno ispred ulaznih vrata ustanove, na mestu obeleženom za osobe sa invaliditetom, ili jednostavno stati na nedozvoljeno mesto, zavisi od toga koliko mu se može. Skoro je jedan „gospodin“ parkirao svoj automobil na ulaz u jednu predškolsku ustanovu i otišao u nepoznatom pravcu. Što bi naš narod rekao: „Može mu se!“. Ono što se nije moglo je da roditelji sa decom, kao i vaspitači, nesmetano uđu u objekat i iz njega izađu. Bunili su se roditelji, glavni vaspitač je pozvao parking servis. Došli su svi, ali rešenja nije bilo. Pitate se zašto? E, zato što je čika-policajac procenio da je gospodin dobro parkiran, jer se ne vidi dobro obeležen znak za zabranu parkiranja, jer se ispostavilo da zna vlasnika vozila i jer mu se može. Pokušali su roditelji i glavna sestra da objasne da ne mogu da uđu u objekat (iako je to bilo više nego očigledno), ali onda je usledio šok. Čika u plavom je rekao da ni u školici ne rade po pravilima i da neće da prime dete u vrtić kada je bolesno! Čiko, bolesno dete i parkiran automobil nisu isto, ili jesu? Stvar je rešena tako što su se roditelji provlačili i preskakali auto do kapije školice, a vlasnik vozila je, kad mu je bilo vreme da ide, seo u svoj auto i otišao. Stradali su brisači sa jedne strane, a roditelji i deca sa druge. Kako to uvek biva – stradali nedužni. Dobro jutro.

33

(Foto: www.kupindo.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. april – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Moj drug mi pre neki dan javlja da se preselio u novi stan. Prodao je stari, premostio neke nagomilane dugove i uspeo da sebi obezbedi prostor za stanovanje, taman po svojoj meri. Preselio se, ali to je malko potrajalo. Da ne bi dangubio odmah je krenuo u potragu za novim nameštajem, tehnikom i pokućstvom. Čekao je na nameštaj desetak dana, što je kod nas uobičajeno, a onda kad su stigli kreveti, stolovi, stolice i ormani krenule su muke. Trebalo je iz mnogobrojnih kutija povaditi natrpanu garderobu, knjige, diskove, sudove, uspomene sa letovanja i davnih zimovanja… Sve te „sitnice“ bile su spakovane po komšijskim podrumima i garažama. Trebalo je napraviti spisak kod koga se šta nalazi da se ne pozaboravlja u opštoj gužvi. E sad kreće igranka. Stan je manji, manji su i plakari, vitrine i police. Mnogo čega se valja rešiti poklanjanjem ili bacanjem u kontejner. Ali, lako je to reći. Kako se odreći starog ćaletovog kaputa ili kevine šustikle od tri kvadratna metra, bezbroj narezanih mp3 diskova ili DivX filmova, bespotrebnih radnih odela, ili kompleta rasparenih šerpi, tanjira, čaša ili escajga? Pitao me je da li mi nešto od toga treba, a kad sam mu odgovorio da i sam imam askera koliko ti duša ište zavapio je: Šta da radim? Bacaj, kažem. Sve što nisi iskoristio u poslednjih godinu dana, baci slobodno, to ti ne treba. Tako sam ja uradio letos kad smo okrenuli ceo stan naglavačke krečeći ga. I, da li mi je prilikom trijaže viškova srce zadrhtalo pri pogledu na figuru fudbalera sa Espanje ’82? Jeste, ali samo na kratko. Već sutradan sam je zaboravio. Ako nešto i jeste kasnije i zatrebalo znao sam da je odbačeno za sva vremena pa sam prestao da razmišljam o tome. Najbolja varijanta je da neko umesto vas obavi sam čin razdvajanja korisnog od nekorisnog krša u kući. Tako se sačuva osećaj da je neko drugi kriv što toga više nema, a ne mi sami. Pokreće se i pitanje zašto nemamo sistemski rešen problem odlaganja krša, jer se firme za reciklažu još uvek mogu nabrojati na prstima jedne ruke. Cene otpisanih tehničkih uređaja su simbolične, male su količine koje pojedinac može da ponudi, pa se iz tog razloga mnogi od nas odlučuju za „bolje da propadne nego da dajem u bescenje“. Umesto da reciklirajući čuvamo planetu pa i nešto malo naplatimo od onoga što nam objektivno ne treba, odlučujemo se ili da čuvamo i dalje nepotrebne stvari ili da ih bacimo bez glavobolje šta će sa time da uradi Gradska čistoća. A planeta nam je jedna a mi na njoj samo prolaznici. Dobro jutro!

15

(Foto: www.alltopsecret.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (12. april – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Danas je pravoslavnima najradosniji praznik – Vaskrs. U to ime Crtica je ovoga jutra puna optimizma, osmeha, radosti, sreće, ljubavi. Tako valja. Ali, bez obzira na verovanje i običaje, dozu jutarnjeg optimizma ćemo morati da potražimo u budućnosti. Ta budućnost je tu, samo što nije stigla, ali samo kad se o njoj priča. Ako planiramo da radom, marljivim i upornim stignemo do nje, predaleka je i neizvesna. Krenimo redom. Zamislimo tačku u beskrajnom krugu vremena i potražimo u njoj Srbiju. Evo, gledajmo, zažmurimo i teleportujmo se tamo daleko. Ja već vidim. Beograd na vodi je završen u roku, ma šta u roku, pre roka. Svi stanovi su prodati i useljeni, poslovni prostori popunjeni i rade punim kapacitetom, uređena je kompletna infrastruktura. Atrakcija glavnog grada dostupna je svima koji u njega svrate. Iako su sve železare u regionu ugasile svoje peći, naša, smederevska, jedina odoleva. Rekordna proizvodnja čelika, uposlenih čak osam hiljada radnika, zarade koje su u odnosu na 2015. godinu poskočile za više stotina procenata i to ne računajući noćne sate, praznike, plaćen topli obrok i prevoz, zatim uvećane uplate poreskih obaveza, garancija su da smo načinili korak u pravom smeru kad je nismo ostavili na milost i nemilost stranim investitorima. Penzije u Srbiji dostigle su 140 odsto prosečnog ličnog dohotka zahvaljujući euforičnom rastu zaposlenih u privatizovanim preduzećima koja su likvidna kao i državna. Fiat je otvorio još nekoliko fabrika jer su Rusi platili nekoliko godišnjih proizvodnji unapred pa je neophodno uvećati kapacitete proizvodnih traka. Flota Air Srbije ponovo je obnovljena i dopunjena sa više desetina savremenih letelica namenjenjih isključivo prekookeanskim letovima. Danas iz Beograda, preko Zagreba, Ljubljane, Banjaluke i Podgorice, lete po tri aviona dnevno za Kanadu, SAD i Australiju. Ka Moskvi već lete avioni u kojima važi Bus Plus kartica. Srbija na sportskim borilištima postiže zavidne rezultate, naročito u fudbalu. Već se ističe naša fudbalska reprezentacija koja već u ruci ima nekoliko titula evropskih šampiona, ali ipak Mondijal je mesto gde će se tek potvrditi kvalitet naših mladih lavova. Politički život je ustaljen, takoreći dosadan. Nemamo pojma ni ko je predsednik vlade, a kamoli države. Afera nema, svi lopovi su u zatvorima na izdržavanju dugogodišnjih kazni. Stopa kriminala i korupcije je na nultom nivou. Zdravstvo je besplatno i nema lista čekanja. Prosveta cveta, sva deca umesto u školi, znanje usvajaju putem interneta učeći na daljinu. Prevoz Beogradu je besplatan, a gorivo na pumpama se više ne prodaje jer svi voze hibridna vozila na solarni pogon. Da li vam je dosta optimizma? Znam, pretarao sam, kao po običaju. Mnogo vam je za jedno jutro ovoliko vidovnjaštva? Žuri vam se verovatno da se tucate jajima. Sa vlastitim životom u budućnosti gledajte šta ćete. Sa njime se valja tucati, mislim, igrati. Ako vaskrsnete, dovoljno mi je samo da se setite da sam vam ja to prvi najavio. Hristos Voskrese, Vaistinu voskrese.
100
(Foto: lattinscider.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (11. april – crtica)

Danas je Velika subota

piše: Dejan Grujić

 

Vic ide ovako: Kupila domaćica jaja na akciji. Ubrzo se vratila da ih reklamira pa će trgovcu: „Sramota, pa svako drugo jaje vam je mućak“.  A prodavac će njoj: „Pa, šta se bunite, ionako ste ih kupili u pola cene“. Poenta vica nije u tome da su baš samo jaja kukavičija na akcijama. Slično je i sa čokoladama, kajmakom, pivom pa čak i kiselom vodom. Mislio sam da se ona ne može obajatiti, ali sam se jednom opekao kupivši čitav paket po povoljnoj ceni. Čim sam je načeo bila je bljutavog ukusa i negazirana. Saznao sam da se to dešava ako roba ostane dugo na visokoj spoljnoj temperaturi pa se onda naglo hladi ili obrnuto, više ne mogu da se setim. Dobili smo zakone, sada potrošači mogu da vide jasne i detaljne deklaracije, datum proizvodnje i datum krajnjeg roka za upotrebu ali, povremeno se ipak potkrade prevara. Ne tako davno su po ceni jednog, prodavali dva pakovanja kajmaka od pola kilograma. Kupci su ne obrativši pažnju poharali sve zalihe mladog kajmaka koje su se zatekle na rafovima. Caka je bila u tome što je na poleđini pakovanja pisalo da je upotreba kajmaka bezbedna još samo četiri dana. Zamislite samo tu prisilu kojom se tri dana klopao kajmak i to čak i bez hleba samo da se ne desi da propadne dobar pazar. Kriza i besparica napravili su od nas gladnu masu koja samo pogledom strelja niske cene, a ne ono što je zdravo i sveže. Ko još može da poveruje  u kvalitet parizera koji po kilogramu košta kao 300 grama svinjetine, ili da istu tu svinjetinu proglasi domaćom, ne starijom od godinu dana boravka u debelom ledu nekog hladnjaka u Evropskoj uniji. Umesto za pse ili mačke, takvo meso se nudilo ljudima, kažu novine. Verovatno zato što oni koji uvoze znaju da vodimo pasji život, pa za bolje i nismo. A činjenica je da imamo zakone koji nas štite, taman toliko da se od prevare trgovaca hranom štitimo debelom proverom svega što kupujemo u želji da produžimo taj isti pasji život. Nije da nije. Dobro jutro!

25

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)
Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. april – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Najtužniji dan među hrišćanima koji iščekuju Vaskrs trebalo bi po običaju i redu da protekne u tihovanju i molitvama, preispitivanju vlastitih grešaka i pogodaka od lanjskog Vaskrsa do danas. Umemo li šta sebi da zamerimo? Znamo li da dostojanstveno  iznesemo svoje male ili velike pobede? Ima mnogo pitanja koje možemo sebi da postavimo. Iskušenje, izdaja, ljubav, praštanje, patnja, spasenje, muka, jad, ogorčenje, trijumf… Dok se slegne prašina sa starih senzacija, stižu nove u kojima vidimo da više ništa nije u redu, da se pred našim očima radi ono što ne priliči sadašnjima, uznemirava bivše, a bruka neke buduće naraštaje. Imamo li išta za hvalu ili ćemo ćutke pognuti glavu i čekati Sud s neba? Šta možemo pokazati kao svoj doprinos usponu ili padu nacije čiji smo pripadnici? Da li je za hvalu podatak da već četrdeset godina ekonomski tapkamo u mestu, stagnirajući sistematski toliko da smo sada na nivou razvoja koji su odavno prešle i neke afričke zemlje? Možda nam Kosovo više ne predstavlja one dve pesnice kojima se onomad busasmo u grudi junačke, ali ono je i dalje tu. Opominje ćutke. Šta očekivati od društva u kome je svakodnevica incest, pljačka, otmica, ubistvo, utaja ili izdaja, lažna tužba ili loša služba? Umirimo se, tihujmo, skupimo se u svoje odaje ljubavi prema bliskima i sebi samima, suočimo se s prošlošću i pogledajmo realnosti u oči ali i u dane pred sobom. Oni uvek donose nešto novo, dobro ili loše bilo. Pokajmo se i poradujmo što imamo ono što je u očima onih koji ga nemaju ogromno jer ga sanjaju kao pusti san. Porodicu i život bližnjih od boga blagosloven. Dobro jutro.


23(Foto: faithreaper.hubpages.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Beograd na Rajcu

(KVAKA 202 – četvrtak, 9. april 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Polemika oko Beograda na vodi izbacila je na obalu zanimljivu ideju da se sledeći izbori održe na Rajcu, gde bi se takmičili kosci Aleksanda Vučić i Borko Stefanović. U pratećoj kategoriji „mister vodonoša“ snage bi odmeravali Aleksandar Vulin i Dragan Šutanovac…

Na centralnom štandu, pastirice Angelina i Milijana, pri nailasku TV ekipa, uzimale bi u ruke felting pribor i sew mate vunicu od domaće pramenke, i svaka vezla svoj stranački logo na suvenirima. A kad oni odmaknu, nastavile bi da prave selfije…

Pošto iz polemike nije jasno ko zna, a ko ne zna šta je to uopšte „brus“ – kose bi oštrio lično Bora Drljača, glavni sudija i predstavnik sponzora turnira, čuvene firme Donji Vakuf silver company.

Pobednik ovog duela više ne bi bio premijer, tj. prime minister, nego – prvi Đidija, u republici etno-selo Srbija…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (9. april – crtica)

piše: Ru Šavr

 

KINESKA CRTICA

Jeste li ovih dana možda videli kofere ili torbe sa kineskom etiketom? Znam da ste pomislili: pa svi imaju kinesko robno poreklo. To baš i nije tačno, nego, pogledajte malo bolje. Mislim na one etikete što se koriste u avio- saobraćaju, koje označavaju vlasnika, njegovu adresu i destinaciju, za slučaj da se zature…

Ako ih niste videli, ili jeste, ali ne razumete kineski, zapitajte se kuda to ovi vredni ljudi putuju. To više nisu torbe i koferi koji pristižu. To je putnički bagaž pun robe, koji odlazi. Kinezi, dakle, pakuju kofere i odlaze u Južnu Ameriku. Kažu, srpsko tržište za njih više nije podesno; bolji su Čile, Venecuela, Argentina… Naša kupovna moć sve više opada te Kinezi nemaju računa da  ostaju ovde i plasiraju svoju robu. Dobro ste čuli, mada ovo i nije neka naročito prijatna jutarnja vest.

Zato preporučujem satiričnu varijantu ove činjenice koju je preneo Njuz net u rečenici: „Kinezi odlaze iz Srbije jer znaju da ćemo za godinu, najviše dve kupovati samo luksuznu robu“.

Dobro jutro!

88
(Foto: www.superposteri.com, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Stereotipi o dilerkinji, „nadrogirani“ jezik i emigracija s drveta

(KVAKA 202 – sreda, 8. april 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

Agencijski naslov Starica od 75 godina prodaje marihuanu prosto vrvi od stereotipa. Jer se njime sugeriše: da je osoba u tim godinama poslovno nesposobna; da ženski rod ne bi trebalo da se bavi muškim poslovima; da njena generacija ne zna za lekovita svojstva  marihuane; i da će nam zbog penzionerske pohlepe, mladi dileri – kao i mladi lekari – otići u inostranstvo…

***

U velikim dnevnim novinama, u tekstu o razbojnici iz Argentine, nadahnuto i stilski doterano, objašnjava se da je zgodna hohštaplerka najpre svoje žrtve zavodila, a onda pljačkala – pošto ih je prethodno “nadrogirala“…

Nema druge nego da je zavodljiva crnka ostavili toliki utisak na urednika i novinara da su i oni bili malo „nadrogirani“…

***

Čedomir Čutović iz Čačka – čije dvorište plavi svaka obilnija kiša – godinama ratuje sa lokalnom vlašću jer neće da natera komšije da očiste kanal koji su nasuli zemljom. Sam Čutović je iskopao novi kanal, ali je morao da ga zatrpa i da plati kaznu. Posle svega, napisao je otvoreno pismo Opštini u kome ih obaveštava da se sa porodicom seli na drvo…

Čedomirov postupak baca i novo svetlo na teoriju evolucije… Da nije stvar obrnuta, i da nisu možda majmuni potomci ljudi koji su imali ovakvu vlast?

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (8. april – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Jedan Novosađanin je povodom 6. aprila, tužnog dana za srpsku istoriju i kulturu postavio u nekoliko javnih govornica besplatne knjige onima koji ih žele. Ideja nije nova, ali je odlična. Prilika da se dođe do besplatne knjige predstavlja neprocenjivu radost ali pod uslovom da se ista pročita, a potom deli dalje. Tako bi bilo pošteno, ali ipak u praksi nije tako. Iz tog razloga, neophodno je napregnuti sve moždane vijuge i naći način kojim valja nadmudriti one koji će pokupiti besplatnu knjigu tek da bi je pokupili. Znate već te likove, njima je i sirće slatko ako je za džabe. Kradu i cveće iz parkova, a nekmoli knjige. „Ime ruže“, Umberta Eka sam čitao u srednjoj školi, a onomad je tu knjigu jedna dnevna novina poklanjala besplatno. Kad sam hteo da kupim novine koje inače svakog dana čitam, na kiosku nisam mogao da ih pronađem, pa mi je preostalo da tek sutra čitam na internetu samo deo onoga što je objavljeno u štampanom izdanju. Sve novine razgrabili su ljubitelji besplatnih knjiga. Posle nekoliko dana otišao sam u posetu prijatelju koji verovatno nije pročitao više od 10 knjiga u životu ali je zato u svoj regal skupio čak sedam istih primeraka besplatnih sa kioska. Kad sam ga upitao šta će mu tolike knjige, pa još i iste, iz topa mi je odgovorio: „Nek’ se nađe! Valjaće nekome“. Jasno je, čovek preduzimljiv, ali nevešt u trgovini. Knjigu mi je poklonio. Nije na njoj zaradio ali..  šta će mu to u životu, pitao sam se sve vreme radujući se što je ipak imam. Šta je to u nama što nas tera da sve besplatno moramo da imamo, pa bile to knjige, cveće ili  sirće? Posle toliko devalvacija, od dinara do morala, sve što ima cenu kod nas nema vrednost. Besplatne stvari su, nažalost, najvrednije i najtraženije. Dobro jutro!

11(Foto: techpp.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. april – crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – Slike s izložbe

Eto, kad god se kaže „slike s izložbe“, a meni na pamet padne Musorgski. I njegov istoimeni klavirski ciklus. Ima tu i „Balet pilića u ljuskama“, ali to definitivno nije tema ove crtice. Već jedna neobična „postavka“ fotografija koju sa velikim interesovanjem gledaju mladi u jednom novobeogradskom bloku.

Zapravo, nije reč tu o izložbi. Već o – oglasnoj tabli. Istoj onoj na kojoj se, pre izvesnog vremena, našao prozvan bivši zatvorenik koji oglašava svoje usluge, pa se stanarima skreće pažnja na dotičnog. Sada je postavka promenjena – umesto obaveštenja su tri fotografije na kojima je prikazan čovek koji krade benzin iz automobila sa parkinga. Slikano je sigurnosnom kamerom, u više faza.

„Posetioci“ „izložbe“ su mladi ljudi, kojima ovaj informativni pano služi kao razbibriga na par minuta, pa kad izađu iz zgrade vrište „slikaj mene, slikaj mene“.

Po svojoj prilici im je želja ispunjena. Na tabli će se naći kada naprave neku štetu. A, šta biva dalje sa usklikanim prekršiocima – to info-tabla ne otkriva.

DSC_0013
Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. april – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Nemojte mi samo reći da vas je šokirao štrajk fudbalera iz Kragujevca na Partizanovom stadionu. Posedali ljudi na teren, pola minuta odbili da igraju fudbal jer od njega žive,  a plate dugo nema. Navijači im aplaudirali, i to Partizanovi. Pa, šta? Neka protestuju. Ionako je veća senzacija što sede nego da igraju. Nego, šta ćemo sa ostalima što štrajkovaše, štrajkuju i ubuduće će štrajkovati? Šta ćemo sa onima koji „rade“ u preduzećima koje država hoće a ne može da proda, a mere se brojkom od preko petstotina? Fudbaleri koji su odlučili da sedeći na terenu ukažu na svoj težak položaj malo su zakasnili sa reakcijom na nepravdu. Trebalo je da mnogo ranije tako pokažu svoje nezadovoljstvo jer su ih u mnogim ranijim prilikama neki drugi sapatnici preduhitrili veoma kreativnim idejama. Štrajkovalo se sa oružjem u ruci i crvenim beretkama na glavi, pa u belim mantilima, pa u plavim uniformama, sa đačkim dnevnicima u ruci, pa ako to nije pomogalo, žrtve tranzicije su sekle sebi prste, odbijale hranu i piće, zaključavali se u fabrike, tukli sa obezbeđenjem novog gazde, otimali ono što im je pripadalo, čak i fizički  isterivali pravdu bubotkama u bubrege onih koji su ih ojadili. Koliko puta je samo zatvaran saobraćaj, što železnički, što drumski. Jedino avione da nisu obarali. I posle svega, od svih do sada viđenih načina protesta, fudbaleri su izabrali da sede. Neka sede i neka čekaju. A  sačekaće u najboljem slučaju armiju nezadovoljnih i otpuštenih radnika iz fabrika koje Srbija nije prodala, a  koji će svoje lične frustracije lečiti na stadionima. Već smo taj film gledali i još nam traje ta tužna projekcija. Znate već, „kod komšije mortadela i nutela, a na mome stolu buđav leba“. Uostalom, ako ih publika gađa, neka to bar bude pošteno plaćeno. Dobro jutro!
100
(Foto: Screenshot video Youtube.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (5. april – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Vernici koji danas slave Uskrs dočekaće praznik proleća, najradosniji u hrišćana, tokom kojeg će u naredna tri dana obavljati jednu od najzabavnijih radnji. Tucaće se šarenim uskršnjim jajima. Biraće najtvrđe i proglašavati pobenika, kojem će po narodnim verovanjima cela naredna godina biti uspešna. Kad pomenuh proleće i tu radnju tucanja jaja, setih se da je ovo doba kada sve cveta i pupi. Narodni pevač je svojevremeno pevao: „Proleće je, sve se živo budi, u devojke nabujale grudi. Ja joj priđem, a ona ustukne, sve se boji da jelek ne pukne“. Znali su naši stari da opišu doba kad se sve probudi, i priroda i ljudi. Tada se nije znalo za hormone. Ljudi su u iskonskoj nameri da uz sladostrašće produže svoju lozu zatvarali oči u ovo doba godine i mlade puštali u prirodu da tamo upražnjavaju ljubav. U to staro vreme su nastali i neki od prolećnih običaja koje smo dugo vekova održavali. Pojava koju je narod nazvao „vrbopucom“ predstavlja doba ranog proleća kad sve ozeleni, mladići i devojke počinju da razmenjuju uzajamne nežnosti, strasna milovanja i vrele poljupce. Bilo je tu i crta koje se nisu smele prelaziti a bile su početkom jeseni znak da su se mladi zaneli malo više tokom vrbopuca, pa je curicama stomak narastao više nego kad se prejedu kačamaka i mleka. U srećnim raspletima dolazilo je do venčanja i svatova, a u onim drugim i do fatalnih ishoda sa smrtnim posledicama kojima se branila čast porodice devojke koju je vrbopuc dobro ošinuo. Teško da se danas vrbopucom mogu pohvaliti sledbenici tvitera, fejsbuka i ostalih mreža. Njima je sada tokom cele godina na raspolaganju sve. Samo treba sa velike čat tacne jednim klikom odabrati sličicu dopadljivog mužjaka ili ženke i poslati poruku tipa „šta ima“. Međutim i to se retko dešava. Smor im je da nekoga cimaju. Pogledajte samo mesta u kojima se okupljaju mladi. Sezona je vrbopuca, a oni sede odvojeno jedni od drugih kao da ih prepotopske babe čuvaju od greha. Mladići ispijaju pivo za svoj groš, a devojke cirkaju i cerekaju se ne obraćajući pažnju na potencijalne očeve svoje buduće dece. A da umesto što sat pomeramo leti i s rane jeseni, poteramo mlade na savremeni vrbopuc? Odgovor na ovo pitanje mogu da daju isključivo oni koji su nekada vrbopucali nemajući najnovije petice ili šestice smart telefona. Dobro jutro!

23(Foto: gzava.net, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (4. april – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Da li idete na redovne preglede kod svog izabranog lekara? Ja idem samo kad moram. Bez obzira što imam veoma dobru saradnju sa svojom doktorkom, ipak svaki put posle pregleda imam pune ruke uputa i nervozu u stomaku. Treba sve spakovati u preglednu fasciklu i krenuti u avanturu zakazivanja specijalističkih pregleda. To ume da dodatno frustrira ako se ima u vidu da se na pojedine preglede čeka i više sedmica, ponekad i meseci. Sve se promenilo u težnji da se zdravstveni sistem usavrši i bude kvalitetniji za pacijenta. Uvek posumnjam u poštene namere države. Sve imam utisak da se celo zdravstvo urotilo protiv mene da me obeshrabri u odluci da se lečim. Nekada je izabrani lekar imao mnogo više ovlašćenja. Mogao je da, bez suvišnih konsultacija sa kolegama specijalistima ustanovi dijagnozu, pa i prepiše lek za pritisak, nervozu, povišen šećer. Danas su izabrani lekari ipak samo skretničari koji vreme provode u beskrajnom ispisivanju uputa i recepata koje nalože specijalisti. Ljubazno vas prime, odmah izmere pritisak, provere kilažu i eventualno izraze sumnju šta je to što nas muči i naravno, bez specijaliste ne preduzimaju ništa. Šta treba da se takva praksa promeni i da pacijentima bude bolje? Kako je moguće ispraviti sistemske greške zakonima koji bi više pažnje obraćali na to kako da se ukinu prepreke postavljene pred pacijenta koji želi da što pre sazna šta mu je i kako da što pre započne lečenje? Verovatno zakoni mogu da promene sitem zdravstvene zaštite, uvedu i privatnu praksu u zdravstveni sistem, smanje redove, ali kako protiv bahatih šalterskih radnika koji daju sebi za pravo da uzimaju u ruke pravilo prioriteta i hitnosti pa po njemu svako koga poznaju ulazi preko reda bez čekanja. Ostali, na mestu voljno! Imate zakazano u pola osam, a već je jedan popodne? Pa šta, čekajte niste prioretni! Skoro mi je jedna medicinska sestra tražila da pogleda dijagnozu koju je napisao lekar specijalista da bi utvrdila koliko mi je pregled važan? Da li to znači da nam je Viša medicinska škola postala isto što i Medicinski fakultet? Ili je ovo samo način da lekari vrše otklon od onih koji ih izdržavaju i s pravom očekuju zdravstvenu zaštitu? Nešto gadno kalja belu uniformu i obavezu da se lečenje omogući svakom osiguraniku. Dobro jutro!

77(Foto: www.theatlantic.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | 1 komentar

Ustanak (3. april – crtica)

piše: Ru Šavr

 

Prijateljska crtica

Još dok smo deca često nam pominju onu staru – čuvaj prave prijatelje, oni su bogatstvo. Ili ono – svi dolaze i prolaze, momci, devojke, čak i rođaci ali prijatelji ostaju. Uz psa i knjigu, iz ovoga jasno zaključujemo da je upravo prijatelj „čovekov najbolji prijatelj“ ;) I ako sada pogledate oko sebe, odnosno u ovu našu, ne baš svetlu i perspektivnu realnost, videćete koliko je značaj prijatelja veliki. Možda je to sada upadljivije nego ranije.

Primer od pre nekoliko nedelja me je podstakao na ovo razmišljanje. Jedna devojčica je obolela od raka. Lečenje je teško, naporno i skupo. Pomoć porodice i ostalih bližnjih nije bila dovoljna pa su njeni roditelji tražili pomoć države, odnosno, došli su u situaciju da otvore račun za dobrovoljni prilog građana. Prijatelji devojčicinih roditelja su veoma brzo ovu priču i apel za pomoć raširili po društvenim mrežama, a zatim je svako od njih sebi dao dodatni zadatak. Neko je kontaktirao poznate ličnosti kako bi se uključili u kampanju, neko ih fotografisao, neko organizovano vodio celu ovu akciju. Deo prijatelja je štampao pamflete i postere sa apelom za pomoć, neko od njih na sebe preuzeo da kontaktira razne kompanije i firme koje bi možda dale doprinos lečenju. I uspeli su, za svega dve nedelje!!! Organizovanom akcijom su skupili potrebni veliki novac. Ostaje nada i vera u uspeh predstojećeg lečenja.

Prijatelji su čudo! Prepoznajte prave i nikada ih nemojte zanemarivati!

Oni su ti koji na kraju ostaju uz vas!

Dobro jutro!

555(Foto: www.grammarly.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Otporni đavoli, maligan-look i maorska jagnjetina

(KVAKA 202 – utorak, 2. april 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Luteranska crkva u Buenos Ajresu dozvolila je jednoj televizijskoj stanici da snimi obred isterivanja demona iz opsednute devojke. Međutim, snimak ne deluje posebno dramatično niti ubedljivo…

A možda to samo nama tako izgleda, zato što smo navikli da opsednute likove gledamo i na našim televizijama, koji isto tako histerišu, prete i bacakaju se – ali đavo nikako ne izlazi…

***

Studija koju su objavili psiholozi iz Bristola pokazuje da čaša pića čini da delujete prijatnije i lepše, makar na fotografiji. Oni su slikali 40 studenata, najpre trezne, a onda posle čaše pića… Veliki broj ispitanika, ne znajući u čemu je štos, poredio je ove slike i dao prednost onima na kojima su „modeli“ pod blagim dejstvom alkohola…

Ovo nipošto nije trivijalno istraživanje, jer sada postoji i naučni dokaz da lepota stvarno dolazi – iznutra…

***

Udruženja potrošača po ko zna koji put upozorava kupce da nesavesni trgovci zamrznuto meso prodaju kao sveže. Pa se, na primer, meso stiglo hladnjačama sa Novog Zelanda zvučno reklamira kao sveža domaća jagnjetina…

Tako da bi umesto preporuka opšte prakse, za domaćice bio mnogo korisniji seminar na Kalenićevoj pijaci: kako prepoznati maorsku tetovažu na sjeničkom jagnjetu?…

 

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (2. april – crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – Bajata reklama

Uđem sinoć u autobus kad tamo – bajata reklama! Nije to reklama za „bajatost“, nego joj je rok davno istekao. Reklamira (i dalje) događaj koji je bio aktuelan sredinom decembra 2014. godine!

Sećam se dolaska svetske krize u naše krajeve, kada smo njen učinak mogli da vidimo na bilbordima, gde su najave nekih događaja ostajale dugo i pošto bi se to „nešto“ odigralo. Koncerti, sportske utakmice, izbori…

Ne mogu da se setim koja je od svih tih reklama „šampion bajatosti“. No, uvek izgleda čudno kada vidite da se nešto reklamira iz „prošle godine“, a vi već promenili vreme na časovniku. Zapravo, zapita se čovek da li je toliko komplikovano skinuti reklamu kojoj je istekao rok i staviti nešto smisleno. Ili u Srbiji nema smislenih sadržaja, ili smo mnogo lenji.

14(Foto: www.autovesti.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Cvetići ili kamenčići? (FOTO)

Vešte ruke umetnice Elspeth McLean kao da su udahnule život ovom kamenju sa dna okeana… neverovatno…

 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15(Foto: boredpanda.com)

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ukrao pa nemao, kvalifikativna hipertenzija i evro-nasip

(KVAKA 202 – utorak, 31. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Lopov koji je Daliboru M. iz Dimitrovgrada ukrao auto sam se prijavio policiji. Potom su neke redakcije pokušale da pitaju tužioca zašto počinilac nije u pritvoru, iako odbija da kaže šta je sa ukradenim kolima…

Očito da je tužilac dobro procenio da počinilac neće ponoviti krivično delo, jer je istragom pozdano utvrđeno da oštećeni nema drugi auto!

***

U nedelju veče posle utakmice Portugalija – Srbija, hitna pomoć u Beogradu je primila natprosečno veliki broj poziva zbog visokog pritiska, asmatičnih napada i srčanih smetnji…

Naravno da bi svako povezivanje ovih tegoba sa rezultatom utakmice bilo krajnje zlonamerno, jer lekari tvrde da samo mali procenat hroničnih bolesnika onaj jedan bod Srbije doživljava kao stresogeni agens sa daljom propagacijom do dibiduz propasti u kvalifikacijama

***

U Kraljevu je na obali Ribnice – posle prve kiše – popustio bedem za koji su Norvežani donirali 50.000 evra, pa ministar Velja Ilić najavljuje istragu…

Naravno da ovo ne znači da su graditelji kraduckali više nego obično. Pre će biti da je uzrok u samoj norveškoj donaciji koja nije preterano velika, pa je oslabljeni evro popustio na kiši…

 
Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (31. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Ovo je poslednji dan meseca marta. Hvala bogu da je tako. Iako nisam upućen u astrologiju, uvek tokom marta gajim nelagodu u duši jer – živim u Srbiji. Za nas je ovaj mesec uvek bio sudbonosan na različitim planovima. Bilo je svega i ovog marta, neću da kvarim jutro. A vreme? Kakvo nam je vreme? Koje vreme živimo i kako ga podnosimo? Ovo pitanje čujem bar deset puta dnevno, a odgovori se kreću u istom krugu. Biće kiše, oblačno, možda malo sunca pa opet naoblačenje… O čemu govorim najbolje znaju oni koje sistematski ubija vreme – hronični bolesnici. Željni su bili bar nedelju dana stabilnog vremena, stalno u raskoraku sa doziranom terapijom i savetima lekara. Valjalo je pogoditi kad povećati, a kad smanjiti dozu lekova. Slično je bilo i sa državom. Molila se bogu da poplave budu u nebranjenim područjima jer priroda i ono malo što je uloženo u bedeme nakon prošlogodišnjih poplava poruši očas posla. A kako namaknuti pare za odbranu kad ih nema, a nema ni izgleda gde ih pronaći za nove odbrane od vode? Možda smederevska Železara o kojoj sada brinu stranci vaskrsne pa nam malo bude lakše? Tek, sve je okrenuto naopačke. Umesto snega imali smo kiše i košave, a umesto proleća imaćemo, ne znam, videćemo. Na političkom planu poslednji dan ovog meseca proteći će u podizanju prašine oko bivšeg haškog optuženika. Bilo je vreme da ga puste na slobodu a sada je poslednji trenutak da ga vratimo u tamnicu. Došlo neko zadnje vreme. Ljudi smo, prirodno je da budemo nestrpljivi i nervozni,sa ili bez razloga. Nestrpljenje nam postaje kolektivna dijagnoza, a MART mesec prokletnik koji zbog nekakvog Marsa sve komplikuje i usporava, otežava i blokira ostavljajujći nas da i dalje samo čekamo. Treba još samo danas da se strpimo i posle toga budemo srećni što je za ovu godinu gotovo, ali samo kada je mesec mart u pitanju. Već sutra radovaćemo se Danu šale, brzo zaboravljajući ovaj mart iščekujući onaj sledeći, naredne godine. Šala dobro dođe u svako doba, makar i na jedan dan. Dobro jutro!

t_3384875_kako_su_meseci_u_godini_dobili_nazive_admin_cool_v
(Foto: www.cooliranje.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (30. mart – crtica)

piše: Vanja Savić

 

Ljudi žive u strahu. U strahu da ne izgube posao, stan, porodicu… egzistenciju.

Scena sa početka filma „Apokalipto“, gde otac razgovara sa sinom, na mene je ostavila snažan utisak, a glasi ovako:
–       Šta si video u očima onih ljudi?
–       Ne razumem pitanje.
–       Strah. Nisam te podizao da bih te gledao kako živiš u strahu. Strah je bolest! Ukoreni se duboko u čoveku i izjeda ga. Već te je zarazio. Gde ti je ponos? Izbaci ga iz srca! Ne nosi ga u selo.

Da li je strah zdrava i konstruktivna reakcija na životne nedaće ili reakcija slabog duha i predvorje još većih nedaća? Da li pre neko što se uhvatimo u koštac sa životnim problemima, treba prvo da se izborimo sa strahom u nama.

Pri prvom susretu sa strahom postojao je realan, spoljašnji, razlog da se čovek uplaši ili zabrine. Ta epizoda je trajala, završila se i iza nas je, ali, jesmo li se mi izborili sa strahom u nama i izbacili ga iz svog srca? Ako nismo, onda smo postali anksiozni. Anksioznost je stalno prisutan, lebdeći, strah, ili zabrinutost, zebnja – bez realnog spoljašnjeg uzroka. I, anksioznost je bolest. Svaki drugi čovek koga smo danas sreli redovno koristi bensedin da bi mu život sa ansioznošću bio podnošljiv.

A, nekome baš to odgovara! Jer, čoveka u čije se srce ukorenio strah je lako zauzdati.

Može li se posao, stan… opstanak, sačuvati bez straha i zebnje, i u tom stanu, porodici i na poslu lepše živeti ako ne dozvolimo da se strah uvuče u naša srca?

Dobro jutro.

33(Foto: wishingwellcoach.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (29. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Nedelja je, dan za lenčarenje, naravno pod uslovom da ne morate na posao. Međutim, lenčarenja ne bi smelo da bude, bar ne u glavnom gradu Srbije. Svaki slobodan trenutak treba, umesto za protezanje, istezanje, razvlačenje, lenčarenje ili neko drugo „renje“, posvetiti svom gradu – da bude lepši, sjajniji, lepši, zdraviji. To je verovatno na umu imala gradska vlast koja je mesec pred nama posvetila uređenju i čišćenju Beograda. Još uvek se ne pominje rešavanje viška administracije, već đubreta, otpada, starih lomova od bele i ostale tehnike, uređenje okoline stambenog prostora, ulaza terasa i podruma. Očekuje da se od ove godine i građani pridruže radnicima gradske čistoće koji objektivno, i da hoće, ne mogu baš sve da urede i očiste. Biće posla za uređenje stambenog prostora, ulaza i zajedničkih hodnika, okoline stambenih i poslovnih objekata a u direktnom dogovaranju sa skupštinama stanara pronalaziće se optimalna rešenja za solidarno učešće svih u akciji za čistiji Beograd. Svako treba da pruži svoj doprinos i uradi malo, a opet sasvim dovoljno da nam bar spolja grad bude lepši i belji. Bilo bi dobro da o ovoj akciji putem depeša, naredbi ili obaveštenja nešto više saznaju i čuvari reda i zakona. Ne bih voleo da nam se opet desi da zbog nepropisnog prelaženja ulice čistača u narandžastom iste novčano kažnjavaju jer samo rade svoj posao. Bruka je da se iz dana u dan čuje da su komunalci i ostali policajci prekoračili ovlašćenja a da ih opet nije dovoljno na našim ulicama. Treba ih još uposliti, tvrde odgovorni. Ako je već tako, uposlite ih već od prvog aprila, pa da i oni podrže akciju čišćenja i uređenja. Tako će eventualne frustracije lečiti na kontejnerima, metlama i četkama, a ne na građanima koji, recimo, uređujući živu ogradu uništavaju gradsko zelenilo. Dobro jutro!

55(Foto: dnevnenovine.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (28. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Ne verujem da se sećate da sam vam ne tako davno pričao kako sam dobio razglednicu iz Vrnjačke banje od moje prijateljice? Nije ona jedina koja se setila da mi piše, ali je bila prva koja je razbila onaj usud koji nas prati od pojave računara, a to je da sve manje pišemo pisma ili razglednice i čestitke, a mnogo više mejlove i SMS poruke. Priznajem, nisam obratio tada pažnju na markicu, ali od ovog jutra ću na svako pismo koje pošaljem da lepim markicu iz nove edicije naše Pošte. Ovog proleća su svoje mesto na poštanskim markama našli znameniti srpski reditelji Radivoje Lola Đukić, Ognjenka Milićević, Aleksandar Đorđević, Slavoljub Stefanović–Ravasi, Miroslav Belović, Ljubomir Muci Draškić, Sava Mrmak i Jovan Ristić Rica. Ima li lepše vesti za kulturu, ima li lepšeg obeležavanja Dana pozorišta? Svaka čast onome ko se setio da ljude koji su nas oplemenili svojom umetnošću uvrsti u jednu lepu zbirku koja će za kratko vreme biti tražena među filatelistima. Ove godine tražiću na kiosku markicu sa likom reditelja čije delo je u skladu sa sadržajem mog pisma. Evo, kad pišem nekoj gospođi ministarki, poslaću markicu sa likom Ognjenke Milićević, velike mame našeg glumišta. Ako  pišem nekom bivšem komunisti biraću Savu Mrmka zbog njegovih tv serija o hvatanju četnika, a ako pišem nekoj zvezdi, biraću Jovana Ristića Ricu zbog njegovih neponovljivih šou-programa. Miroslava Belovića izabraću ako se obraćam predsedniku lično i to samo u prvom licu, znate već, zbog monodrama koje je režirao, a markicu sa likom reditelja Aleksandra Đorđevića ako pišem premijeru Vučiću zbog legendarnih „Povratka otpisanih.“ E, Aca Đorđević bi mogao da ide i za Dačića jer on se redovno otpisan opet vraća. Neka, za Dačića neka bude Lola Đukić… komedijaš još u Titovo vreme. Mucija Draškića čuvaću kad pišem nekom prijatelju Radovanu, a Ravasija ako odlučim da nešto naškrabam onako anonimno, da se ne zna. Samo treba pisati, redovno i bez oklevanja. Za svakog primaoca postoji pravi reditelj koji će mu svojim likom jasno ukazati na sadržaj pisanija. Ali ko će da nas natera na pisanje? Ma, samo dok se „zaukćemo“ i onda ima samo da nam ide. Dok se mi tako „zaukćavamo“, reditelji nam odlaze u istoriju, a njihova vrednost biće cenjena vrednošću dinarskog iznosa na markicama koje će krasiti njihovi likovi. Dobro jutro!

1(Foto: www.rtv.rs)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (27. mart – crtica)

piše: Suzana Gajić

 

 

Deo prosvetnih radnika je i dalje u štrajku, a jedan od osnovnih zahteva im je uvođenje platnih razreda. I čini se da je to baš jednostavno. S jedne strane su prosvetari, ljudi koji su završili fakultete i na kojima je teret da mlade naraštaje uče i školi i životu, i koji rade za male plate, dodatno smanjene, jer smo u dugovima, pa štedimo. S druge strane je, recimo, neka službenica, sa završenom srednjom školom, koja takođe radi važan posao, kada ga radi, i koja eto, možda ima platu veću od plate učitelja. I, naravno da su onda učitelji i nastavnici nezadovoljni. I rešenje postoji, na radost svih nas! Ministarka Kori Udovički najavljuje novi, dugoočekivani zakon o platnim razredima. Da se zna ko koliko radi, koliko škole ima i koliku platu će primati. A zakon predviđa 60 platnih grupa, jer je to najbolje rešenje, tvrdi ministarka. Zašto baš toliko? “Puno smo osmišljavali i došli do toga da je najjednostavnije prosto imati 60 platnih grupa”, kaže Udovički. Da, baš zvuči jednostavno. U tih 60 grupa treba da stane ceo javni sektor, razvrstan po školskoj spremi, pretpostavljam iskustvu, težini zadataka koje obavlja itd. Da bi se došlo do tog jednostavnog razvrstavanja u 60 grupa, neophodno je opisati svako radno mesto u javnom sektoru, i to mesto smestiti u neku od ponuđenih grupa.

Samo što ne znamo koliko profesija u stvari ima, ko će ih popisati i opisati, na osnovu kog kriterijuma će ih raspoređivati u grupe itd. I koliko vremena će biti potrebno da se to obavi. I ko će obučiti te koji treba da popisuju radna mesta i da ih svrstavaju. I zašto je neko očekivao da to bude razvrstavanje po stručnoj spremi i položaju, odnosno količini odgovornosti koja se od radnika očekuje. I količine posla koju obavi, što, doduše i ministarka pominje.

U svakom slučaju, kada dobijemo zakon, možda ćemo razumeti o čemu govore likovi u Nušićevim komedijama kada traže klasu više u državnoj službi. I zašto je traže baš od gospođe ministarke.

Dobro jutro!

277(Foto: www.nerdwallet.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Gospod iz EPS-a, podojila ga stranka i šamaranje prehlade

(KVAKA 202 – četvrtak, 26. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Penzioner iz Čajetine Mihajlo Ribać pristao je da se zajedničko brojilo u zgradi registruje na njegovo ime, i sada mora da plati dve hiljade evra duga za struju koji su napravili stanari. U EPS-u i sudu – pa i sam sudski izvršitelj – razumeju ovog čoveka, ali kažu da im zakon vezuje ruke…

Tako da sve ovo podseća na one stare rasprave o veri u kojima je bilo i trik pitanje: može li Gospod da stvori toliki kamen da ne može da ga pomeri? Mihajlo sad zna – da može…

***

Jedna brazilaska studija kaže da su deca koja su bila duže dojena, imala kasnije u životu mnoge prednosti, pa su i više zarađivala kad su odrasla. Zbog toga se preporučuje da bebe sisaju najmanje šest meseci…

Na svu sreću, ne mora sve biti tako sudbinski zakovano… Mnogi su ovaj kevin propust uspešno kompenzovali sa godinu dana sisanja u stranci…

***

Policija u engleskom gradu Karlajlu traga za muškarcem koji je ošamario nekoliko prolaznika kad je primetio da kijaju…

Teško da bi se ovako nešto moglo desiti kod nas, jer imamo efikasniju policiju… A tu je i doktorka Macura, koja bi nam dala detaljno uputstvo kako se najbolje sakriti od manijaka kad imate prehladu…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. mart – crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – Ili-ili

U sinoćnjem Dnevniku 2 videh bivšeg kolegu sa fakulteta. I nešto krenem da razmišljam – nekada davno kada bi se našao u Dnevniku 2, pa to bi definitivno značilo da si uspeo u životu. Doduše, setih se i trenutka kada je moja koleginica, sa jednog radija, bila objavljena u ukrštenim rečima! Hm. Kakav li je to osećaj? I to je nekada važilo za potvrdu da si „neko i nešto“.

Da l’ ima nešto treće, gde bih ja mogao da se denem, zapitah se? Dao bog, kako sam skroman, ja sam već bezecovao album sa samolepljivim sličicama koji bi pratio moj lik i delo! Ni manje, ni više!

No, bez obzira na takve ideje ostaje mi nedoumica. Gde bih pre da budem – u Dnevniku 2 ili u ukrštenim rečima? Nekako mi se čini da bi mi bilo inetersantnije da pročitam kako bi me „opisali“ u ukrštenici. I da li bih bio pod „uspravno“ ili pod „vodoravno“!

1

(Foto: sxc.hu, ilustracija)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu, 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (25. mart – crtica)

piše: Vanja Savić

 

Svako od nas ima neku želju koju bi voleo da ispuni u svom životu. Nečije želje su skromnije od drugih, ali su ipak samo njihove. Tako i ja imam nekoliko, ali najveća mi je da kao ptica letim slobodna i posmatram zemlju iz malo drugačijeg ugla. Da budem ptica, to ne mogu, da letim kroz vazduh, to već mogu. U poslednje vreme sve više ima izgleda da mi se želja ostvari. Iskakaću padobranom, doduše, tandem skok, ali ću leteti. Prijatelji koji me znaju, podržavaju ovu moju odluku i hrabre me. Oni koji misle da me znaju, kažu da sam luda i da će moj suprug konačno dobiti i napismenu potvrdu mog ludila. Da li se na osnovu naših želja može znati do koje tačke smo stigli? Preći crtu ili ne? Pitaju me mnogi da li smem da iskačem i kako to da se ne bojim? Ne smem, i da – bojim se – ali u životu želje i nisu ono što smete i što je sigurno, već ono što vam podiže adrenalin i natera vas da se osetite živim. Pelene za odrasle će poslužiti da instruktor ostane suv, a on će meni poslužiti kao sigurnost da ću se bezbedno spustiti na zemlju. Ako se slučajno jedno vreme ne budemo čuli, neko je od nas dvoje omanuo. Dobro jutro.

25

(Foto: meta.server-test.eu, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Prerodila banana, snajperista iz fotelje i milicija trenira agape

(KVAKA 202 – utorak, 24. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Rusi nisu uopšte fer u trgovini. Najpre su se pitali odkud nama kivi, pa su nam vratili sav izvoz. Sad im je sumnjivo okuda nama tolike jabuke… A može im pasti na pamet i da pitaju kako to da mi proizvodimo banane, i pritom ne zarezuju što svetski eksperti stalno opominju da nam je žarka klima na samom pragu, od čije blizine, naravno, nismo mogli da izbegnemo ovako dobar rod…

***

Petrovaradinski snajperista koji je pucao u komšijske kuće kaže da je to uradio iz očaja i ljubomore, jer drugi tako dobro žive, a on nema ni posao…

Zato na podatke o stranačkom zapošljavanju odsada gledajte kao na povećanje lične bezbednosti. I kad čujete da su onog komšijinog najmlađeg lepo zaposlili – radujte se što se predao još jedan snajperista…

***

Na predavanje profesora Vladete Jerotića u Nišu pozvano je previše publike, pa onda nije pomoglo ni premeštanje u pozorišnu salu, jer je hiljadu ljudi jurnulo na petsto stolica! Tek su dolaskom interventne jedinice prestale psovke, guranje i stampedo…

Ipak, ovoliko interesovanje nije nimalo čudno, jer je predavanje bilo „O ljubavi“, i pritom za džabe… A to tako liči na agape…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. mart – crtica)

piše: Kruna Pinatrić

 

 

Tada je bila sreda, pre 16 godina. Kako prođe vreme! Svi koji su sada studenti, ili još stariji, sećaju se bombardovanja. Oni neki drugi, kažu, pamte, ali gledaju i u budućnost. Gledaju malo nju, a danas malčice i u ruinirani Generalštab. Oni koji su ga i uništili, davno su nam „oprostili“ što su „intervenisali“, pa se sada družimo i vizionarski gledamo u te 2016, ’17, ’18…. A niko nikako da pogleda u visini očiju, jednog građanina. Taj građanin gledao je ’99. ka gore i psovao avione, pa je gledao i ka dole, silazeći u atomska skloništa, a onda i ispred i oko sebe, u druge „saborce“, mame, tate, braću, sestre, komšije, drugare. Svako od nas ima i loša, ali i neka lepa sećanja iz tog perioda. S jedne strane realna kriza na Kosovu, njene posledice, žrtve!, restrikcije, nestašice vode, neizvesnost, strah. Ali ne bismo mi bili ovo što jesmo, da nismo tada postali veoma produktivni u vicevima, snalaženju, druženju uz svetlost sveće, uz „Šizele“ i „Mirele“.

21Uz nadu da niste drastično oštećeni tim vremenom, usuđujem se da postavim pitanje – da li nas naš odnos prema krizama sputava da se korenitmo suprotstavimo ovakvim neotesanim, nekažnjenim kršenjima ljudskih prava? I tada, i danas? Humor nas održava, a, možda, i zadržava status quo. Tableta sa placebo efektom.

Razmak od 16 godina može biti i davan, dalek, ali i prilično svež. Da ne započinjemo jutro samo gorkim prisećanjima, svaka nama čast šta smo sve kao narod pretrpeli. No, pelin smo već probali, šalili se često da bismo makar životarili kroz sve godine, ali to što nas veliki igrači shvataju kao vic, znak je da moramo glasnije da kažemo NE!

(Foto: www.pouke.org, arhiva)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (23. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Ponekad tako ume da me iznervira lepo i sunčano vreme. Istina je da me je isteralo napolje u šetnju, prijatnu, laganu i bez velikog napora.  Napokon da se maknem od računara i posvetim vreme vlastitoj rekreaciji, ako sam za istu još uvek sposoban. Još uvek nema dovoljno zelenila oko mene. Primećujem da se mnogo drveća posušilo, da je takoreći bolesno i da lagano propada. Ne znam da li za takve pojave lek ima naše čuveno Zelenilo, ali i ako ga ima, neće ga biti dovoljno jer je ovo laički gledano masovna pojava. Trava je onako baš ozelenela, ima je u dovoljnim količinama, što i ne čudi. Koliko se samo Zemlja nagutala kiša… Idealna je za fudbalicu, ali od fudbalera ni traga. Mnogo mladog sveta isteralo je svoje rasne pse koji moćnim lavežom odbijaju svakoga ko im se približi. Stižem do onoga što nema veze sa zelenilom a opet je deo prolećnog nerviranja. Uredno okačen opran veš na terasama okrenutim prema ulici predstavlja poseban ornament, međutim, to nije sve ako se samo malo „čuje kako miriše“ ćumur za roštilj. Raspalili ljudi vatru, pa stambene zgrade počinju da liče na Ajfelovu kulu u smogu. Lepo je to – nazdravi se, popriča sa komšilukom, malo zamezi, ali opet, kako nikome ne padne na pamet, recimo, Ada ili Košutnjak gde postoje posebna mesta za roštiljanje. Što baš mora iza ili ispred zgrade? Da li je to pokazivanje materijalnog statusa? Neću da cepidlačim, ali vidim ja da je lepo vreme isteralo i ljubimce automobila napolje. Oni ih satima doteruju, peru, glancaju a sve vreme voda teče, teče, teče… a to ume jako da nervira, naročito ako svi zajedno plaćate potrošeno. Ne, neću da pričam o raznim drljačama i motokultivatorima koji se čuju na moćnim zvučnicima. Oni tako bezdušno pevaju o tome da su Krajina i Lika vazda srpska dika, da to čoveku prosto bude inspiracija da kao Bjela u „Braći po materi“ reši problem vazdušarom pa nek’ košta šta košta. Zanimljivo, svi što slušaju kojekakve drljače imaju dobra kola. Neću da pominjem da sam juče  video i prvo ribanje tepiha baš na Dan voda koji promoviše štednju na svim nivoima. Lepo vreme, a toliko nerviranja. Došlo je pravo proleće, idem da ja to lepo objavim na Fejsbuku, šta će mi da kidam živce napolju.  Dobro jutro!
9f018adfc3c47994b5aa44cb5a28af55
(Foto: pinterest.com)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (22. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

U celom svetu obeležava se Dan voda. Običan čovek bi zapitao: „Šta to podrazumeva u našim uslovima“? Širom Srbije biće održani skupovi posvećeni očuvanju životne sredine i najvažnijeg resursa – vode. Govornici će održati prigodne besede, ukazaće nam na naš nemar prema prirodi, samim tim i vodi, i – ništa. Svi će se lepo razići kućama, ili otići – što bi rekao onaj što nam je nekad bio sve i svja – svi na svoja radna mesta. Da li će to promeniti našu svest o ovom božjem daru koji nam produžava život? Hoćemo li se zamisliti svaki put pre nego li bacimo plastičnu kesu ili bocu u Dunav, Savu, Tamiš, Tisu, Moravu, ili najmanji kanal koji teče kroz naše naselje? Da li ćemo se odazvati na pozive za čišćenje reka i priobalja? Da li ćemo i dalje hvaliti flaširanu vodu, a kad ostanemo bez para točiti odličnu česmovaču? Problem je kompleksan i ne rešava se za dan. Ali, svaki put kad ne zavrnemo česmu, ili ne promenimo neispravnu bateriju u kupatilu, treba da se setimo da negde u svetu postoje ljudi koji se vodi raduju više nego zlatu i koriste svaku kap koja im je na raspolaganju. Bahato razbacivanje vodom vodi nas pravo u ambis žeđi. Čuvajmo vodu svakog dana. Ako je priroda toliko izdašna, to ipak ne znači da će to trajati zauvek. Uskoro će voda biti skuplja od nafte. Sačuvajmo je da bi imali čime trgovati. Dobro jutro!
20
(Foto: www.findaspring.com, ilustracija)
Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (21. mart – crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – Crnci se ne šale

Šetam pijacom, međ’ sirom i jajima, kada začuh usklik: „Crnci se ne šale!“ Pogledah na stranu i videh domaćina koji se malo uživeo, maše rukama i objašnjava nekolicini okupljenih ljudi oko njega. Naravno, uz tu količinu decibela, skrenuo je pažnju cele pijace na sebe.

Naravno, mislim se, ali to Amerikanci treba da se brinu. Odmah mi sinuše fotografije, od pre par dana, aktiviranje čuvenih Crnih pantera, marš naoružanih Afroamerikanaca u Ostinu, u Teksasu, i poziv na ubijanje policajaca. A sve u svetlu sve većeg broja ubistava crnaca od strane belih policajaca.

„Je l’ vidiš ti kako oni šutiraju trojke!“, nastavlja domaćin. U mojoj glavi Crni panteri nose pumparice i šutiraju trojke? Nešto tu ne ide.

„A ne ko ovi naši, kilavci“, zaključuje domaćin. A-ha. Dobro. Zaključujem i ja da nismo baš gledali iste vesti, što je sasvim legitimno. No, svejedno, generalni zaključak ostaje: Crnci se ne šale!

19(Foto: www.dannygreenbasketball.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Sjajna vest za ljubitelje pasa i vlasnike ovih ljubimaca. Od pre neki dan jedan čuveni beogradski tržni centar postao je prijateljski naklonjen prema psima. Inicijativa koja je urodila plodom potekla je od jednog novobeogradskog kinološkog društva, podržalo ju je čak 70 prodavaca i rezultat te kampanje kojom se, baš kao i u Evropi, psima dozvoljava da slobodno šetaju prodajnim objektima bez bojazni da će ih neki namrgođeni čika iz obezbeđenja izbaciti sa sve vlasnikom napolje. Kao što rekoh u Evropi je to sve normalno, čak i da prodavac u želji  da odobrovolji kupca pomazi njegovog ljubimca. Da, ali to je u Evropi. Tamo je sve uređeno ali po nekom redu, a kako je kod nas? Da li možda opet zidamo kuću od krova? Valjalo bi ovom prilikom uzeti u obrzir i ljude koji se plaše pasa ili ih jednostavno ne vole a dolaze u tržni centar i kupuju. Oni već izražavaju nezadovoljstvo. Već ih osluškujem krišom kako traže da stručna lica na ulazu brzom proverom utvrđuju koji pas može unutra a koji ne. Dešava se, kako navode, da kuca koja još uvek nemarom vlasnika nije sterilisana oglasi miomirisima poziv drugim psima mladićima za igrom parenja a to može da izazove veliku furtutmu i paniku među ljudima. Vlasnici pasa, takođe, umeju da se zaslepljeni sjajem izloga opuste pa kucu ispuste s povoca i eto štete. Kuce nikada ne mogu biti krive ako reaguju nagonski odbrambeno ako ih neki kupoholičar zatrpan kesama slučajno zgazi, ili ne daj bože šutne. Ko će u tom slučaju da bude odgovoran? Kuca sigurno neće. Za sada je dozvoljen ulaz psima do 8 kilograma, ali pekinezeri iako mali, umeju da budu veoma ratoborni i uporno lajavi,  pa je zato ova odluka koju slave ljubitelji pasa za njih i obavezujuća. Šta ćemo sa decom koju mame guraju u kolicima? Šta ako se neka kuca zaželi igre pa iz nehata skoči na kolica i bebu isprepada ili ne daj bože povredi? Ko će onda da odbrani kucu od besne i uplakane mame? Samo pitam. Šta ćemo sa onima koji kažu:  „Neću da podilazim udruženju za zaštitu životinja, ne želim da psi trče oko mene i skaču dok razgledam i biram odeću, neću da mi prilaze i njuškaju me, neću da slusam kako laju na mene ili pored mene, neću da skrivam hranu koju jedem jer su je nanjušili, ne želim da osete miris mačke na meni jer sam bio kod prijateljice koja je ima u svom domu pa da me zbog toga napadnu. Zar psima nije dovoljno parkova, livada, ulica ili dvorišta … koliko god želite uvek ima ono „neću da..“. Sve ovo, na sreću, može da bude lako rešiv problem uz mnogo dobre volje i ljubavi prema životinjama ali i ljudima. Kako stvari stoje, sve je sada u rukama vlasnika pasa. Ne mislim samo na povodac. Sada valja smestiti brnjicu na naše urođene predrasude prema ljubimcima – odgovornim ponašanjem vlasnika životinja. Dobro jutro!

15(Foto: barkpost.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Bomba na žaru, operativno uklonjene pare i unučad protiv MMF

(KVAKA 202 – četvrtak, 19. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Počela je još jedna akcija dobrotvornog prikupljanja bombi od građana, pa iz MUP-a pozivaju vlasnike ovih sprava da ih ne bacaju u smeće, nego da pozovu policajce…

Pošteno rečeno, teško da će ovako ići… Možda je ipak bolji „komunalni“ pristup, pa da kućni savet stavi tablu: ne bacajte bombe u naše kontejnere, jer ni mi ne prosipamo žar pod vaše džipove!

***

Žitelju Inđje B. Ž. nestalo je pet hiljada evra dok je bio pod anestezijom u bolnici u Sremskoj Kamenici, gde su ga doveli jer je doživeo srčani napad na ulici…

A onda su lekari još jednom pokazali znanje i humanost, i spasili ovog čoveka i od drugog infarkta – kad je saznao da su mu ukrali pare…

***

Najavljeni protest Udruženja penzionera – zbog smanjenja penzija – za sada niko ne dovodi u vezu sa opozicionim strankama…

Međutim, nije tajna da već dugo postoji snažan politički pritisak koji na penzionere vrše njihova unučad, jer su od penzija izdržavali decu i svoje nezaposlene roditelje…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Surova stvarnost je oko nas. Svakodnevno saznajemo da ljudi ostaju bez posla, da se zbog toga samoubijaju, porodice se rastaču, surova ubistva postaju svakodnevna tema crnih hronika, zločini su sve krvaviji i suroviji, bankarski krediti praktično neotplativi, deca sve agresivnija a belosvetski ološ nam otima čak i bebe iz naručja. Kad se sagleda ova tmina koja se spustila, ne vidimo ili nemamo snage da vidimo onaj zračak svetla koji i u najdubljoj pećini strogoj pronađe svoj put i ukaže da ima nade za spasenje. Taj zračak, ma koliko nam strpljenje bilo na izmaku, moramo nekako izazvati. Posle surovog dvostrukog ubistva taksiste u Beogradu i sveštenika koji je samo hteo da pomogne, pokazaće istraga – ubici, da li treba da dočekamo da nam taksisti odbijaju vožnju, a vozači ne zastanu kad nas primete kako kraj puta pokušavamo da popravimo automobil? Da li jedan vanserijski srpski glumac zbog nemogućnosti da otplati stambeni kredit i prehrani sedmočlanu porodicu treba tek tako da nam ode u beli svet i tamo dostojnije živi, umesto ovde, gde nacija vapi za pozorišnim, pa makar i fantazijama? Treba li da jedna od najboljih novinarki u Srbiji zbog odbijanja predstavnika aktuelne vlasti da budu njeni gosti napusti autorsku emisiju i odmetne se u neke druge nenovinarske vode? Lično mislim da je sada trenutak da se uhvatimo u koštac sa problemima, da ih opkolimo sa svih strana, napadnemo i napokon počnemo da rešavamo. Da li smo se u dugotrajnoj agoniji, koja će verovatno još potrajati, umorili ili okoštali onaj urođeni gen za samoodržanjem i prkošenjem svemu što nas pristiska? Pravi odgovor na ova pitanja pruža iskustvo jedne šesnaestogodišnje devojke koja, iako i sama nemoćna pred životom, posle gubitka oca, odlučuje da ostane na selu i nastavi da vodi seosko domaćinstvo od kojeg će izdržavati ostale članove porodice. Ona doslovce živi moto „nema povlačenja, nema predaje“. Da li smo kadri da je pratimo i na vlastitom mikroplanu nađemo ono zrno pokretanja iz kog će da izraste veliki plod uspeha za koji će nam suvim zlatom plaćati čuvena Evropa kojoj se umiljavamo da nas pusti u svoje naručje? Ubeđen sam da jesmo. U to ime, dobro jutro.

111(Foto: 1000awesomethings.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Povoljno čistimo mozak, fingira da je živ i bubicom do mlade

(KVAKA 202 – sreda 18. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Mozak hoće da bude uredan i zato briše stare i nepotrebne informacije. Ovo naučno saznanje može biti korisno onima koji se nerviraju zato što su političari zaboravili svoja obećanja…

Dakle, mozak političara je sredio svoju arhivu, ali je u našoj glavi ostao krš od lažnih nada i očekivanja. Pa sad, možemo ići psihijatru, ili zvati omladinsku zadrugu koja daje najveći popust za iznošenje starih stvari…

***

Radnik „Partizanskog puta“ žali se da su ga u firmi proglasili mrtvim – da mu ne bi isplatili dugovanja… Opet, šefovi „Instituta Lola“ sumnjiče se da su godinama od države primali pare na ime radnika koji je davno preminuo…

Najlakše je za sve okriviti poslodavce… Ali, objektivno – danas uopšte nije lako reći koliko su naši radnici pokojni, a koliko fingiraju da su živi…

***

Mladi Indijac iz okoline Kanpura ostao je bez neveste, jer se za vreme svadbe nekako otkrilo da ne ume da sabere 15 i 6… Shvativši da je mladoženja potpuno neobrazovan, mlada i njeni roditelji prekinuli su svadbu…

Da je momak stekao obrazovanje u Srbiji, ovo mu se ne bi desilo… Nosio bi sa sobom bubicu za polaganje ispita, i potajno pozvao prijatelja koji bi časkom na Guglu dobio tačan rezultat… I mladenci bi bili srećni još mnogo epizoda…

 

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (18. mart – crtica)

piše: Ru Šavr

 

Crtica u alu-foliji

Pre nekoliko dana mojoj drugarici se desilo nešto neobično. Dok je palila cigaretu na ulici, prišao joj je jedan četvorogodišnji dečak i pitao: „Da li imaš srebro u cigarama?“.  Dečak je zatim objasnio da skuplja „srebro“ iz cigara da bi dao svojoj baki jer ona, kako kaže „nema ni dinara“. Оn traži da „srebro“ sakupljaju svi njegovi poznanici, rođaci, čak prilazi nepoznatim ljudima na ulici… Sve to sa jasnom idejom – pušači, ujedinite se i skupljajte foliju iz svojih paklica! Reč je, naravno, o aluminijumskoj foliji u koju su uvijene cigarete, a ona njegovoj baki znači mnogo.
10Zahvaljujući reciklaži ove folije može se nešto malo zaraditi. Nevolja je što ga oni koji otkupljuju ovaj materijal mere na kilogram. Zamislite koliko vam je ovih folijica potrebno da biste došli do 1 kg? No, neko ipak zarađuje reciklirajući na ovaj način. Jasno, zarađuje veoma malo, a zamislite kolika ga je muka naterala ako to radi.  Zato, ukoliko već pušite i tako ugrožavate tuđe i sopstveno zdravlje, barem se raspitajte kome možete dati foliju iz svoje paklice i tako nekome učiniti mnogo. Ovog jutra Crtica je posvećena onima koji puše ili dele životni prostor sa pušačima, pa im ovu poruku mogu preneti.

Dobro jutro!

 

(Foto: www.info-ks.net, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Daljinski ministar, nežna izgladnelost i Beograd na Mesecu

(KVAKA 202 – utorak, 17. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Poslušajte ministra Tasovca, i kad god se pojavi rijaliti Parovi na televiziji Hepi, uzmite daljinski i promenite kanal… Godiće vam što možete da uradite isto koliko i jedan ministar…

***

Prema nekim istraživanjima, oksitocin – hormon sreće i ljubavnog poverenja – izgleda da smanjuje apetit kod muškaraca…

Međutim, valja razmisliti i o drugoj strani problema: džaba vam osećaj bliskosti i stabilna veza, ako vi treba stalno da gladujete, pa makar i nežno?

***

Ako želite da uložite novac u nešto sigurno – kupite plac na Mesecu; ali ako osim toga želite i malo, narodski rečeno, „trendi imidža“ – onda kaparišite i stan u Beogradu na vodi…

Sa placa na Mesecu ljubomorni gosti videće kao na dlanu ono mesto gde će se praviti kula sa vašim stanom…

 

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (17. mart – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

 

Mart mesec nam je uvek donosio nevolje. Tako se pogodilo, ili je tako bilo suđeno. Bombardovali su nas, palili, huškali jedne na druge, ubijali, a sve to pratilo je naše naivno verovanje da smo nebeski, da nas čuva bog i da nam niko ništa ne može. Ovaj sedamnaesti dan meseca marta proteći će u znaku tužnog sećanja na zapaljeni Kosmet pre jedanaest godina, uz paralele sa aktuelnim trenutkom koji je u vezi sa rezultatima koje smo ostvarili u dosadašnjim političkim menevrima sa Briselom i Prištinom. A vreme lepo, sunčano. Prosto mami da se manemo politike i teške sudbine, izađemo napolje i zagledamo u prelepe prizore koje slika mlad svet koji je izmileo na ulice i prkosi svima lepotom i dobrotom. Stasala je nova generacija koja zna šta hoće a u tome joj pomažemo mi stariji stalnom kuknjavom da ovde budućnosti nema i da treba bežati što pre. Ako su u pitanju dobri učenici, zna se – upisaće i završiti fakultete, kurseve stranih jezika, kupiti kartu u jednom pravcu i odlepršati negde gde je bolje nego u Srbiji? A gde je bolje, zna li se zaboga? I šta je tamo bolje? Ne znam odgovore na ova pitanja. Da znam, verovatno bih odavno zbrisao. Ovako ostajem ovde sa onima koji neće da uče školu već po čitav dan čekaju i nabadaju neku samo sebi znanu kombinaciju s kojom će zgrnuti milione. Kladionice su pune, ne manjka nam nade da je bolji život moguć. Samo treba ubosti rezultat. Nemam kad da bodem, idem večeras da gledam Seltika i Kelte, moleći se Sv. Patriku da mi sačuva duh i dah, jer je to ono što još može da me drži spokojnim na ovoj svetoj srpskoj zemlji. Dobro jutro!

15(Foto: noviput.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. mart – crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Iza nas je vikend pun teških, čudnih, zastrašujućih vesti i priča. Tragedija koja se dogodila u petak uveče, kada su nastradali pripadnici Vojske Srbije, lekari i beba, priča je koja se nakon Dana žalosti tek raspliće. Munjevito su se pojavili dodatni podaci – ko je kriv, ko je šta uradio, ko nije, ko je i zašto čekao u Beogradu, istom brzinom kojom su se i sklonile prvobitne vesti da je njih sedmoro bezbedno stiglo helikopterom u Beograd. Ta teška i strašna priča može da rastuži, naljuti,  izazove sumnju i razočaranje u državu, društvo, pojedince… popunite praznu liniju po želji. Istraga, nadamo se stručna i nezavisna, pokazaće ko je odgovoran, ko je za ostavku ili robiju.

Čini se da se jedna druga priča dešava u paralelnom univerzumu, a u stvari je stotinak kilometara od Beograda. Selo Kukujevci pored Šida, o kom je juče pisala „Politika“, već je dobilo nadimak „Radujevci“. Prosperitetnom mestu više priliči ovaj naziv, jer odatle ljudi ne odlaze. Industrija mesa, duvana, farme i poljoprivredne zadruge, pa čak i fudbalski klub su ono što meštanima sela Kukujevci obezbeđuje gotovo samodovoljnu celinu. Vrtići i škole su puni dece, a rađa ih se nekoliko mesečno. Ono što zaprepasti čoveka je i podatak da su sadašnji Kukujevčani Srbi koji su pre dvadesetak godina došli iz Hrvatske i razmenili kuće i imanja sa ovdašnjim starosedeocima Hrvatima. Mesto blizu granice koje je na svoj način rešilo sulude ratne neprilike. Znamo već svi kakva je ekonomija ove države, a onda mora čovek da se zapita – pa kako onda njima ide? Jedan od odgovora je sigurno i taj što redovno plaćaju državi. Nema priče „ma selo je ionako propalo zbog države, idem u kafanu na vinjak“, niti „gajimo maline ali ćemo ih sve simbolično baciti jer nam država ne daje dovoljnu otkupnu cenu“. I jedni i drugi su u pravu, ali samoorganizovanje i zajedništvo u sredinama te veličine je nešto što vraća nadu da je i to moguće. Država je na štakama, ali ne moramo i mi. Nije to uvek i svuda moguće, bilo bi smešno idealizovati, ali – moguće je! Lepe vesti i lepe priče, dešavaju se uvek, negde, ne tako daleko.

Dobro jutro!

12(Foto: www.youtube.com, arhiva)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ove životinje su skroz pošašavele! (FOTO)

Ovako izgleda kad se životinje zbune, nađu u čudu i malo pobrkaju uloge….

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 (Foto: viralnova.comž)

Objavljeno pod 11 Radioaktivne slike | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (14. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Juče je u Beogradu oteta dvogodišnja devojčica, bukvalno iz ruku majke. Ubačena je u automobil stranih registracija dok se majka grčevito borila da je spase. Povređena, ipak je smogla snage da izusti krik kakav samo majka može da bi tako privukla pažnju desetak prolaznika koji su, iako nemoćni, hrabro krenuli u poteru za otimičarima. Odmah je alarmirana policija koja je iskoristila sve moguće resurse i posle filmske potere što helikopterom, što takozvanim presretačima na autoputu u blizini Šimanovaca uhapsila zlikovce a dete predala prestrašenom i u isto vreme presrećnom ocu. Ispostavilo se, u prvim rezultatima istrage, da su otimčari istočno-evropskog porekla sa francuskim pasošima i da su već bavili otimicama dece jer je kod njih pronađen unapred izrađen falsifikovani pasoš za devojčicu. Zašto baš ta devojčica, zašto baš na Voždovcu, otkud njena ili slika fizički slične vršnjakinje u pasošu, zašto su mediji u trci za senzacionalnom vešću objavili lica deteta, ili policijskih inspektora, pitanja su koja je srpska javnost pokrenula. Ima opravdanja za relativno škrte informacije ministra policije u vezi sa rezultatima prvih istražnih radnji, ali čini se da je nekako u senci prošlo nesumnjivo herojstvo pripadnika MUP-a, iako im je čestitku uputio i premijer Srbije. Ja bih postavio nekoliko pitanja ne želeći da umanjim značaj onih koje postavlja većina građana. Šta ti stranci misle zapravo o nama? Da li je za njih Srbija obična nedođija u kojoj se deca beru na grani ili skupljaju na ulici, da je roditeljima svejedno ako im neko oduzme čedo a policija postoji da bi se samo reklo tek da je ima? Da li ćemo posle ovog slučaja mi, obični građani koji od poreza plaćamo tu istu policiju i dalje misliti da je bahata, nesposobna, korumpirana i u sprezi sa kriminalcima? Pre nego što na ovo pitanje date odgovor, stavite se u položaj roditelja otete devojčice koji ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. Šta mislite, šta bi oni odgovorili na ova pitanja? Dobro jutro!

8(Foto: www.lipstiq.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Smederevska berba, goli stipendisti i suvo mokrenje

(KVAKA 202 – četvrtak, 12. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

U Smederevu je sud oslobodio optužbi bivšeg predsednika skupštine da je primio novac za preprodaju poslovnog prostora… U Smederevu je aktuelna gradonačelnica osuđena jer je uzimala novac od pacijenata, ali je sigurna da će optužba pasti kad ponovo stigne pred apelacioni sud…

Možda je Smederovo pronašlo najbolji način borbe protiv korupcije: na funkcije samo one koji imaju makar jednu optužbu za mito – jer je neophodno insajdersko iskustvo!

***

Mladi Rumun Sorin Georgijan, iz Galatija, prodaje svoju nevinost za 2000 evra, a motiv je naravno plemenit – da bi mogao da nastavi studije…

Međutim, to je prava sitnica u odnosu na onih sto hiljada evra koliko nevinima nudi TV Hepi, ako uđu u rijaliti Parovi… Pa sad recite gde je bolje biti stipendista – kod nas ili u Evropi…

 

***

U delovima Hamburga sa bogatim noćnim životom, fasade farbaju hidrofobnim bojama – da bi ih sačuvali od prolaznika koji mokre uz zidove. Dejstvo premaza je toliko da „korisnik“ biva poprskan…

Kako u Beogradu nema dovoljno javnih WC-a, evo idealnog rešenja za odbranu fasada… Ali ako se misli i na potrebe građana – Vlast bi na ćoškovima morala da postavi vetrokaze… Pa bi obe strane imale jednake šanse da ostanu suve…

 

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Led s ribom, kučeći „šer“ i psihoaktivni pomfrit

(KVAKA 202 – sreda, 11. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Potrošač iz Pančeva žali se redakciji jednog lista da je kupio 1125 grama smrznute ribe, a da je od toga 600 grama bio led. I kao dokaz prilaže nekoliko fotografija…

Verovatno i ovaj čitalac zna da su naša prava nikakva, ali je očekivao od poštenih trgovaca: na 600 grama leda, makar 600 grama ribe!.. Međutim, kad su mu lopovski zakinuli i ovih 75 grama na ribi, čoveku je pukao led pred očima – da je zaboravio da se kod nas ne vredi žaliti ni novinama…

***

Bečki veterinarski fakultet nizom testova pokazao je da psi odlično razlikuju raspoloženje osobe čiji prikaz vide na ekranu. I, naravno – više vole prijatne ljude…

Možda je ovo i razlog zašto televizijski emiteri nikad ne prikazuju rezultate gledanosti među kučićima. Jer na televiziji uglavnom i gostuju baš oni od čijih faca kučići beže…

***

Amerikanac Nik Hes posle svake porcije pomfrita ima sve simptome teškog pijanstva jer njegov organizam pretvara ugljene hidrate u alkohol. Lekari tvrde da je ovo jedinstven slučaj…

Međutim, nisu u pravu jer se mnogima od nas ovo dešavalo, ali nam niko nije verovao. Zato sada odštampajte članak o Nikovom slučaju, da imate crno na belo. I za kuću i za posao. A za saobraćajnu patrolu – uz kopiju ovog teksta prilaže se i 30 evra takse, ili više, zavisno od toga koliko ste pojeli psihoaktvnog krompira…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Diploma na majstora, investitor koji škripi i medina guza

(KVAKA 202 – utorak, 10. mart 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

U poslednje vreme sve više se govori o tzv. dualnom obrazovanju, što bi – prevedeno na srpski – bila škola za radnička zanimanja…

Da li to znači da ovi đaci neće imati neku sjajnu životnu perspektivu?

Naravno da primedba ne stoji… Jer, ako budu dobri majstori, uvek će moći da zarade toliko da kupe diplomu fakulteta i – što je važnije – mesto sa dobrom platom… A to danas ne mogu da priušte ni diplomci najboljih fakulteta…

***

Bogati Finac Reima Kumisla vozio je kroz naselje 20 km/h brže nego što je dozvoljeno, pa je kažnjen sa 50000 evra, jer tamo kazna zavisi od imovnog stanja. Biznismen razmišlja da napusti svoju državu, koja ne razume bogate ljude…

Sve nekako liči da je za Reimu prava zemlja Srbija, u koju bi on doneo svež kapital… A i nama je dosta beskorisnih uličnih trkača koji gaze pešake kao muve, a pritom ama jedan dinar da su investirali!

***

Ministar Vujović kaže da je Vlada krila poskupljenje struje da se građani ne bi sekirali… što ima rezona i govori koliko je Vlada pažljiva…

Mada su mogli i pažljivije… poput brižnih roditelja – da pripreme dete pokazujući na medi kako će primiti injekciju. Evo, sine, vidiš kako je meda dobar i ne plače kad dobije bocu u guzu, nemoj ni ti, pa će čika-Aca da ti obeća nešto još lepše nego prošli put…

 

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar