Jutarnje crtice Ustanka – mart 2012. (odabrano iz radio programa)

Ustanak je jutarnji program Beograda 202 radnim danima (ponedeljak – petak) od 06.00 do 09.00.

 

Ustanak 202, 6. mart

piše: Dejan Grujić

Danas je utorak, 6. mart. Još samo dva dana, pa ćemo procvetati. Srbija će biti u znaku jeftinih karanfila i skupocenih cvetnih aranžmana. Tako će svaka žena, po cvetu koji dobije, tačno znati gde joj je mesto i koliko se dobro ili loše udala.

Ne moramo da čekamo 8. mart da bismo pojedinačno znali gde nam je danas mesto u Srbiji. Baš nam se hoće da živimo u državi protivrečnosti. Dok s jedne strane trgovci skupom luksuznom robom zadovoljno trljaju ruke, s druge strane Kinezi pakuju kofere i odlaze zbog malog prometa najjeftinije robe. Nisam mogao da poverujem da ima Srba koji su spremni da za devet dana boravka na egzotičnom ostrvu plate skoro sedamdeset hiljada evra zbog toga što, eto, žele da budu sami sa porodicom u mirnoj vili, sa mnogo glisera u uvali, bez znatiželjnih turista koji, vozeći se brodićem, upoznaju okolinu, a sa uslugom dostojnom jedne holivudske zvezde. Ima se, troši se… Ko je vama kriv što niste imali vezu da uđete u visoke krugove.

S druge strane, krpimo se, jedva kraj s krajem sastavljamo sa mnogo neplaćenih računa za struju, komunalije, a samo zato jer plata kasni i po mesec-dva, a mi za to vreme puštamo čekove, pa čekamo da stignu na realizaciju, pa naručujemo nove, pa u krug. Taj krug je mnogima već dosadio. Pre neki dan mi koleginica kaže, dok srkućemo kaficu na crtu, da je već umorna od stalne jurnjave za novcem i pukim preživljavanjem. Svi smo umorni, a kandidati smo za Evropu u kojoj mora da se radi, jer je velika kriza. Ništa zato, imamo mi svog demokratski izabranog predsednika, koji će već, negde tamo u Evropi, čuti neki novi, dobar vic o nama, i sa zadovoljstvom nam ga prepričati. Mi ćemo već shvatiti poentu vica. Svako na svoj način. Dok čekamo da umesto vica čujemo i po koju bajku, želimo vam DOBRO JUTRO!

Ustanak 202, 7. mart

piše: Dejan Grujić

Danas je sreda, 7 mart. Jutro hladno. Ništa neobično za ovo doba godine. Ono što dodatno ledi dah jesu obećanja koja već pljušte, kao da smo u finišu predizborne kampanje. S jedne strane, vlast ubeđuje kako se živi bolje – statistički. S druge, opozicija uporno ističe sve ono što mi dobro vidimo i osećamo, ali, čini se, bez pravih ideja za rešenje problema, utemeljenih na realnosti.Pokoji svetao zračak zaiskri dok ponosno predstavljamo svog „srpskog fiću“, ali, da li je realno očekivati da će, u godini krize, ceo svet da poludi baš za našim četvorotočkašem.

Velika je Kopaonik planina, može da primi sav trust ekonomskih mozgova, ali je premala da svari sve ideje koje se tamo iznose. Ohrabrujuće je što će se vlada napokon dozvati pameti i početi da štedi. Brine to što pominju da neće dirati plate i penzije. Znate već onu narodnu: Ono što momci devojci noću obećaju, danju se ne važi. A meni se učinilo da je baš bilo veče onda kad je to obećanje izrečeno. A šta je to što još možemo da učinimo da smanjimo rupu u državnom, ali i u svom kućnom budžetu? Da li da se pozabavimo malo statistikom, koja uvek ide na ruku onima koji je koriste da bi nas ubedili kako u stvari mi ne živimo uopšte loše? Od statistike se ne živi. Da li da poverujemo u to što statistika kaže, kada znamo da su nam novčanici praktično nepotrebni jer, kad izmirimo sve račune, ostane samo sića, za koju ne treba posebno brinuti? To najbolje znaju džeparoši – čak ni oni više neće da troše talenat na otuđivanje novčanika građanima u vozilima javnog prevoza. Šta im znači što neopaženo izvuku iz nečije tašne ili džepa prazan buđelar? Kakva korist od lične karte, povlastice BUS Plus i neoverene zdravstvene knjižice, i dve-tri stotke, eventualno? Od praznog novčanika se ne živi, a još manje štedi. Sutra je 8. mart, Dan žena. Za mnoge će to biti izuzetna prilika da budu duhoviti. „Šta si uzeo ženi za 8. mart?“ „Uzeo sam joj 150 dinara iz novčanika, više nije imala“. Dobro jutro!

siromaštvo je naše najveće bogatstvo

Ustanak 202, 8. mart

piše: Dejan Grujić

Danas je četvrtak, 8. mart – u celom svetu Dan žena. Podsetićemo se mi muškarci, po pravilu, na to da su nam žene obespravljene, da rmbače za manje plate, da su ophrvane obavezama, što na poslu, što kod kuće… I opet, ništa se neće promeniti. I dalje ćete vi, drage naše dame, biti to što ste i bile: domaćice, majke, brižne sestre, tetke, strine i ujne, radnice, sekretarice, šefice, direktorke, savetnice, ministarke. I dalje ćete, nakon posla, mrtve umorne, žuriti kući da podgrejete ručak i servirate ga, brzo sredite nered, koji smo vam mi, muškarci, ostavili u kući, zatim usisate prašinu, uključite veš-mašinu, ako je ispravna, prostrete veš, uključite termo-peć u ponoć, kad počinje jeftinija tarifa…

Nama muškarcima preostaje još samo da vas takve, mrtve umorne i pospane, izgrdimo što su deca nevaljala, što je ručak neukusan, što ne posvećujete sebi pažnju, pa ste sve manje privlačne. Sve vi to dobro znate, ne treba vam još jedno podsećanje na to kako, gde i s kim živite. Muškarci su vam sudbina, ali kad zapne – život je, ipak, malo manje komplikovan bez njih, priznaćete. Zato ću vas u ovom trenutku ostaviti na miru, a sve one koji razmišljaju šta danas da vam kupe i da vas tako potkupe za sve zulume koje vam čine tokom godine – podsećam da je danas i Svetski dan bubrega. To je povod da baš danas donesemo zajedničku humanu odluku o pristanku da naši organi, konkretno bubreg, onda kada nama više ne budu potrebni – ne daj bože, budu ustupljeni onima kojima život zavisi od tog organa. Statistika je sumorna. Ona kaže da u Srbiji 1650 ljudi godišnje ode zauvek, zbog trajnog oštećenja bubrega. Svaka deseta osoba u svetu ima neki vid bubrežnih bolesti, pa je samim tim odluka 70 hiljada gradjana Srbije da budu donori, humana i herojska. Razmislite dobro, pokušajte da pronađete u sebi motiv da i vi, možda baš danas, postanete vlasnik donorske kartice ili bar posetite neka mesta na kojima će biti organizovano savetovanje o bolestima bubrega. Odluka je na vama, a čin dobrovoljnog pristanka da budete donor organa, više je nego junački. Dobro jutro!

Ustanak 202, 28. mart

piše: Dejan Grujić

Danas je sreda, 28. mart. Ovoga jutra uporedićemo Srbiju i Grčku. Mnogo toga nas veže, mnogo toga je zajedničko pripadnicima dva naroda, a ono što je u ovom trenutku aktuelno jeste sasvim izvesno održavanje izbora u obe zemlje na isti dan – 6. maja. Do pre samo četiri godine, naši grčki prijatelji mogli su da se pohvale visokim standardom, čak šesnaestom platom, šestonedeljnim godišnjim odmorom, rešenim egzistencijalnim problemima; što bi rekli – kao mi krajem sedamdesetih. A onda im se desila kriza. Krenuli su protesti, blokade, ali to nije dovelo do rešenja. Mi smo, takođe, imali period kada smo, zahvaljujući kreditima, lagodno živeli, a onda je došao šamar, i to preko noći. Najpre smo ekonomski propali, pa smo zaratili među sobom, a čak ni danas, posle više decenija posta, i dalje ne možemo da se nadamo takozvanom boljem životu. Da li smo tražili rešenje kako da prevaziđemo siromaštvo? Nismo. Uvek smo čekali da se desi neko čudo, da neki Deda Mraz izruči džak sa slatkišima, pa da mi, sedeći i sladeći se, čekamo kraj života.

ilustracija: Nikola Dragaš

Grci su, za razliku od nas, odmah krenuli u rešavanje problema egzistenicije. Jedno istraživanje kaže da se Grci spremaju da masovno krenu put sela iz velikih gradova u kojima nema posla, a samim tim ni života. Čak 68 procenata ispitanika planira da promeni život, a 20 odsto njih je to već i učinilo. Krenuće da sade masline, da stare kuće pretvaraju u prijatne mini hotele, i sigurno će im biti bolje. A mi, šta mi možemo? Da li smo spremni da iz udobnih i ušuškanih gradskih sredina krenemo tamo gde nema puta, gde sneg zaveje, a nema službe koja čisti staze; gde je priroda božanstvena, a ljudi iskreni i dobri? Teško, jer da jesmo, već bismo otišli – imali smo već mnogo prilika za to. Pogledajte samo predizborne spotove. Svi poljoprivrednici koje vidimo u društvu stranačkih prvaka odaju utisak srećnih, bogatih i uspešnih ljudi, koji nisu napravili pogrešan izbor u životu. Ali, ipak – to je samo utisak. Pa predizborna kampanja je u toku, zaboga. Dobro jutro!

Ustanak 202, 29. mart

piše: Dejan Grujić

Danas je četvrtak, 29. mart. Na sajtu Ministarstva prosvete i sporta objavljen je Nacrt Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. To praktično znači da ćemo konačno utvrditi šta su naši prioriteti i ciljevi u obrazovanju mladih, i to od jaslica pa do fakulteta. Ali, gde je u ovom naslovu i reč vaspitanje? Imaćemo Strategiju za razvoj obrazovanja, a gde nam se izgubi vaspitanje? Razloga za ovo pitanje ima: Kao prvo i osnovno, da li će nam deca ubuduće biti sigurna u školi? Pitanje se postavlja posle brojnih projekata u službi podizanja bezbednosti dece, onih koji su odneli mnogo para i energije, a nisu doneli opipljive rezultate. Deca su nam i dalje pod velikom presijom, što zbog obimnog gradiva, što zbog vršnjačkog nasilja. Dokle ćemo čitati u novinama tekstove na tu temu ili gledati na internetu scene maltretiranja dece od strane njihovih vršnjaka? Da li ćemo i ubuduće saznavati za strašne sudbine tek kad bude kasno da se bilo šta preduzme, kao što je to bio slučaj sa učenicima jedne niške škole?

Fejsbuk je napravio pravu revoluciju u društvenoj komunikaciji, ali i postao mesto zakazivanja obračuna. Roditelji su počeli da vode decu u školu i da ih posle nastave čekaju, da ne bi završila kao žrtve grupe razjarenih vršnjaka, koji su željni dokazivanja svoje snage i moći u odeljenju, školi, ulici. Gde smo, kao roditelji, mi pogrešili, a gde su pogrešili prosvetari, koji su u stanju da, zbog ugleda škole, prećutkuju ono što se ne može i ne sme prećutati. Nije rešenje da posle razgovora sa psihologom direktor šalje decu u policiju na informativni razgovor, ali takođe nije ni to da neko dete, samo zato što je odličan učenik, treba da ima lično obezbedjenje. Šta rade školski policajci, ako se deca kući vraćaju pretučena? Mnogo je pitanja, a još uvek nema pravog odgovora, pa smo tako i dobili Strategiju razvoja obrazovanja, bez vaspitanja. Dobro jutro!

Ustanak, mart 

piše: Ana Vučković

Miloš je pogasio svetla u sobi. Želi da napravi atmosferu za gledanje filma, skoro kao u bioskopu. Tog dana ga je mrzelo da ide u kino. Nije čak ni pokušao da zove prijatelje, a samom mu se nije išlo. Ugasio je svetla, namestio kokice na stočić, a onda, dok je na ekranu TV-a još išla špica, otrčao je do kuhinje po kikiriki. Na vratima sobe pružio je zamišljenom „cepaču karata“ papirić na kome mu je majka napisala kako se kuva čorba iz kesice. Miloš je zatim počeo da tumara po sobi, kao u bioskopu kada kasnite – ne vidite ništa pa se plašite da napravite korak napred u sveopštem mraku. Konačno se domogao fotelje i počeo da gleda film. Bio je sjajan, ali je Miloš kasnije shvatio šta mu je nedostajalo da soba izgleda kao pravi bioskop. Niko oko njega nije šuškao. I nije bilo onog čudnog osećaja izlaska iz bioskopa, kao da se izlazi iz nekakvih katakombi. A nedostajalo je i prisluškivanje onih koji su takođe gledali film, a sada se nalaze sa njim u tramvaju. Ni dugih nogu žene (koja je isto došla u bioskop umesto da film gleda sama u svom stanu glumeći da je u bioskopu) nije bilo. Na kraju ove male priče želimo vam jedno „bioskopsko“ dobro jutro. Ovo je bilo matine današnjeg dana!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na Jutarnje crtice Ustanka – mart 2012. (odabrano iz radio programa)

  1. brat brate kaže:

    Lepo ovo bas fino

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s