piše:
Dejan Grujić
Nekada smo današnji dan dočekivali sa posebnim uzbuđenjem. Deca koja su bila odabrana da učestvuju na sletu povodom Dana mladosti, od uzbuđenja nisu mogla da spavaju celu noć pred nastup. Roditelji su bili naročito zabrinuti kako će se sve završiti, jer sve se prenosi na televiziji koja je tada predstavljala posebno uzbuđujuće i zastrašujuće sredstvo zabave i informisanja. U centrali tadašnje vrhuške bilo je posebno dramatično. Očekivala se Štafeta mladosti, vršene su poslednje bezbednosne provere svih učesnika, uvežbavan svaki detalj protokola, ništa nije smelo da se prepusti slučaju. U školama su održavane priredbe posvećene Titu i Partiji. Učiteljice su ponosno pokazivale decu koja su mesecima pre besomučno učila kilometre stihova posvećenih NOB-u. Sve je iz današnjeg ugla bilo idilično i bajkovito. Onda je vođa umro, stigli su redovi za kafu i deterdžent, pa bonovi za gorivo, pa rate za kredite koje je Tito bez pardona podizao predosećajući da se bliži kraj njegovog života, a u isto vreme i očekujući da stend baj aranžmani isteknu baš kada njega više ne bude. Što bi rekli ljubitelji crnog humora: Znao je čovek kad treba da umre. Danas se javljaju glasovi u javnosti koji prizivaju Titovo vreme. Baš kao kod Domanovića Marko Kraljević, Tito bi se teško 
snašao u našim uslovima. Prvo bi ga zbunila svetska kriza. Od koga bi sada tražio kredite kad Jugoslavije više nema, i ne igra ulogu tampona između istoka i zapada? Kako bi namakao većinu u parlamentu? Kojoj partiji bi se priklonio? Da li bi ušao u NATO ili bi ostao privržen nesvrstanima? Da li bi putovao u Rusiju po kredite? Kome bi ponudio premijersko mesto? Da li bi ušao u Evropsku Uniju? Ništa od toga, lepo bi se okrenuo i opet otišao na onaj svet. A tamo, svega u izobilju, jer od kako je on tamo pristigao cveta cveće na svakom koraku, ima para koliko hoćeš, sve je jeftino, plate rastu iz meseca u mesec, primaju se redovno uz plaćeno socijalno i zdravstveno osiguranje, gorivo se toči na rezervoare, kafa kupuje na kilograme, pivo toči besplatno. Tamo nema svetske krize, jer je on, Tito na vreme podigao kredite, koji još ne pristižu na otplatu. A on se prevario, pogrešio, sišao je među nas, baš kad nije trebalo. Dobro jutro!
Beograd202 