piše: Zorana Pejić
Opet ništa ne dobih na Loto-u, niti ću ikad, verovatno, ali me to uverenje ipak neće sprečiti da ponovo odigram neku kombinaciju. To što ne dobijam, sigurno je posledica nedovoljne ljubavi prema novcu, jer mnogi kažu „novac treba voleti“. Kažem im „Pa volim ga“, a oni opet „Daaaaaaaa, ali to je nedovoljno. Verovatno negde u podsvesti, ipak, ne voliš dovoljno“. Zamislim se dobro, i shvatim da su ljudi u pravu. Možda je to kod mene više strah da, i kada bih dobila novac, da ne prođem kao mnogi loto milioneri koji su brzo potrošili sve, pa bili u još goroj situaciji nego pre toga. Ili doživljavaju grozne stvari od strane najbližih. Evo na primer, Amerikanca Vilijema Posta, koji je dobio nekih 16 miliona dolara, tužila je devojka tražeći deo dobitka, a onda je i njegov brat unajmio profesionalca da ga ubije. Zatim, izvesna Evelin Adams koja je za godinu dana dva puta postala milionerka, potrošila je sve do poslednje pare kockajući se, ili Majkl Kerol koji je sa 19 godina na lutriji dobio 10 miliona funti, spiskao je sve za osam godina, i sada živi od socijalne pomoći. I kada se sve uzme u obzir, u stvari je najteže biti pametan. I kada ljudi imaju sve u jednom trenutku, verovatno se zanesu, troše nemilice, ili izgube radne navike, jer među prvim stvarima koje dobtinici miliona u igrama na sreću urade je – da daju otkaz na poslu.
E sad jedino me teši to što u Srbiji još ne postoje dokazi da je neko postao milioner, pa su mnogi skeptični iako i dalje uplaćuju svoj tiket, možda uzalud…
Beograd202 