Ustanak (12. jun – crtica)

piše: Dejan Grujić

Dan pred nama je nacionalni praznik Rusije. Velika Rusija u poslednjoj deceniji napravila je iskorak i povratila svoje pozicije nakon pada Berlinskog zida. Svetska ekonomska kriza skoro da je nije poljuljala u svom pohodu na stare pozicije uvažene svetske sile. Mnogi kritičari će verovatno iskazati skepsu prema naglom uzletu Rusije, pravdajući to izuzetnim prirodnim resursima koji se eksploatišu nemilice, konkretno nafta i gas, ali će verovatno prećutati i da se Rusiji za pomoć obraćaju dojučerašnje perjanice evropskog ekonomskog progresa i demokratije. Zemlje Evropske unije, pritisnute recesijom, više ne obraćaju pažnju ni na demokratiju u Rusiji, ni na opoziciju, ni na političke poteze, jednostavno samo im trebaju ruske pare na zajam, bilo da su to rublje ili dolari.

Kad je kriza, svako ko ima pare je dobar prijatelj i saveznik. Da li je i koliko Rusija pouzdana kao partner Evropskoj uniji? To pitanje se u Srbiji skoro i ne postavlja. Međutim, činjenica je da i Srbiji treba finansijska inekcija koja bi životarenje produžila za još koju godinu i sprečila da bankrotiramo za koji mesec. Da li je može očekivati od Rusije? Možda, ali u svakom poslu, drug je drug, a dug je dug. Ko može garantovati Rusiji da ćemo joj uredno vraćati kredite? Vlade još nema, niti je na vidiku. Posle inauguracije predsednika Nikolića, jasno je da se i Evropa unervozila zbog sitničavog odugovlačenja sa stvaranjem skupštinske većine. Prvi neće sa drugima, drugi hoće sa trećima ali i sa četvrtima koje drugi neće ako nema i petih. I tako iz dana u dan, predsednik čeka ko će mu javiti da je skupio većinu. Čitava papazjanija mora da se razreši čim pre, jer svi dobro osećamo da cene prate kurs, a stari premijer nema nameru da kao tehničko lice vuče ozbiljne poteze koji bi nama građanima bili od koristi. Možda bi bilo dobro da se na iskustvima drugih učimo kako da mudrošću a ne stranačkim interesima povedemo Srbiji ka svetlu na kraju tunela. Ispada da je i hrabrost za preuzimanje odgovornosti slaba strana naših političara. Ne znam samo zašto su se uopšte i kandidovali na izborima? Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s