Istina o srpskom podzemlju!

Redovni slušaoci Dvestadvojke verovatno su primetili da je od utorka, 3. jula do subote, 7. jula na programu više puta bila emitovana programska reklamna poruka sledeće sadržine:

KONAČNO: ISTINA O SRPSKOM PODZEMLJU – SAMO NA BEOGRADU 202!

NIKAD DO SADA OBJAVLJENE ČINJENICE O PODZEMLJU U SRBIJI!!!

ŠOKANTNO – Ko je sve iz takozvane međunarodne zajednice i država  regiona bio u kontaktu sa podzemljem Srbije!

ZASTRAŠUJUĆE – Dušan Rašeta, reporter Dvestadvojke, u ekskluzivnom razgovoru sa insajderima srpskog podzemlja! 

SENZACIONALNO – dobija li podzemlje pomoć od države!

NAJDUBLJE TAJNE KONAČNO IZLAZE NA SVETLOST DANA!

Decenijama pripremana emisija – Dušan Rašeta, reporter sa glavom u torbi!

SUBOTA, 7. jul, od 09.00 do 11.00 sati, BEOGRAD 202!

Repriza u noćnom terminu:

nedelja na ponedeljak noć, 8/9. jul od 01.30 do 03.30

Posle subote, 7. jula, više ništa neće biti isto!

Došao je trenutak da sve objasnimo. Ali, da krenemo pomalo zaobilazno. Kada kažemo mafija, uglavnom svi mislimo na isto – na organizovani kriminal italijanskog porekla. Međutim, mafia je po pričama nekih Sicilijanaca u stvari skraćenica za malu, ali kompaktnu oslobodilačku organizaciju sa Sicilije nastalu u vreme Napoleonove okupacije Apenina krajem XVIII i početkom XIX veka (Morto A Francezi Italia Avanti – poznavalac italijanskog jezika i sicilijanskog govora mogao bi da nam pomogne i ispravi slovne greške u napisu). Zvanična istorija se baš nije proslavila nekom dužom beleškom o ovome, a izraz mafija je postao uobičajen za sve veće ekipe na svetu koje se bave organizovanim kriminalom (Coza Nostra ili „Naša stvar“ je sicilijanska „mafija“, Kamora je napuljska…). Na isti način izraz „podzemlje“ je već odavno zaživeo kod nas kao obeležje za svet kriminala. Čini nam se da je pravom podzemlju Srbije, koje obiluje lepotama, nezasluženo ukraden naziv i stoga nam se učinilo da je pravi trenutak da se malo poigramo sa tim imenom najavljujući reportažu Dušana Rašete (u obliku direktnog prenosa) iz Resavske pećine, jedne od najvećih znamenitosti autentičnog srpskog podzemlja. Kada u tekstu reklame govorimo o insajderima, u stvari mislimo na radnike Resavske pećine koji turistima organizuju obilazak; kada u reklami govorimo o ličnostima iz međunarodne zajednice koje su bile u kontaktu sa srpskim podzemljem, mislimo na turiste iz mnogih zemlaja koji su posetili pećinu; kada u reklami pričamo o državnoj pomoći podzemlju, mislimo na turističku organizaciju i sl. Jezik je stvar dogovora i važno je da se razumemo, ali postoje mnoge reči koje koristimo u svakodnevnom govoru, a za koje ne znamo poreklo. Na primer – reč supruga vodi poreklo od reči supruci koju francuski cigani koriste da bi označili prostituku (hvala slušaocu Darku Šukoviću na ovoj informaciji)…

A sad – vreme je da se pozabavimo podzemljem – evo nekih detalja iz emisije Radio Sava, specijalno realizovane ih „hladnih dubina“ Resavske pećine…

Da je pre 45 miliona godina, kada je nastala Resavska pećina, postojao radio, onda bi signal sa informacijom o nastanku ovog dragulja Srbije otišao u nekoliko stotina bližih galaksija. Ipak, otkrivena je tek 1962. godine, a prvi posetioci su prošetali kroz njen „turistički deo“ pre 40 godina. Istočna Srbija, područje Gornje Resave, 20 kilometara od Despotovca, na krečnjačkom brdu Babina glava, na 485 m nadmorske visine – to je lokacija Resavske pećine. Do sada je ispitano oko 4 ipo kilometara pećine, a temperatura u njoj je konstantna – oko 7 stepeni Celzijusovih.

Unutrašnjost pećine obiluje brojnim i raznovrsnim dvoranama, kanalima, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima. Pećinski nakit prisutan je već na samom ulazu, a nastao rastvaranjem kalcijum karbonata, a boja zavisi od minerala kroz koji je prošla voda. Pojavljuje se u tri boje, crvenoj (od oksida gvožđa), beloj (od kristalnog kalcijuma) i žutoj (od primesa gline).

Prilikom prolaska kroz pećinu posetioci se kreću spiralnom betonskom stazom, pravac obilaska je u jednom smeru, odnosno povratak nije istom stazom. Staza prolazi kroz različite dvorane na dva nivoa (gornja i donja galerija). Najniža tačka do koje dolaze posetioci nalazi se na 405 m nadmorske visine. U gornjoj galeriji obilaze se četiri dvorane. Prva je „Dvorana sraslih stubova ili kolonada“, koja je ime dobila po stubovima koji su srasli od poda do tavanice, a sastoje se od kalcita žućkaste boje. U drugoj, „Dvorani košnica“, tavanica je prekrivena stalaktitima koji se još uvek formiraju. Drugu i treću dvoranu spaja kanal crvenih breča koga u našoj zemlji ima samo u Resavskoj pećini. Kanjonski kanal je najsuvlji deo pećine i ne sadrži pećinski nakit. Po sredini kanala nalazi se ponor „Slepi tunel“, dug 25 m, koji je ispitan, ali nije uređen za razgledanje. Kanjonskim kanalom stiže se do treće dvorane – „Predvorja istorije“. Ime je dobila po tome što je u njoj nađen alat (kamena sekira, vrhovi kopalja), lobanja polarne lisice i ognjište praistorijskog čoveka. Kraćim tunelima, koji su naknadno probijeni, dolazi se do „Staze okamenjenih vodopada“, sa „Orguljama“. Dvorana je veoma akustična, a mogu se videti dva kristalno bela kipa, „Baba“ i „Deda“. Dužim veštačkim tunelom dolazimo do četvrte – „Kristalne dvorane“, u kojoj se nalazi pećinski nakit poznatiji kao „Obešena ovca“ i „Stopalo slona“. Udubljenje u zidu pećine nastalo spajanjem stalaktita i stalagmite zove se „Zvono“ ili „Kavez“.

Resavska pećina ima status zaštićenog spomenika prirode, uključujući i neposrednu okolinu površine 11 hektara.

U blizini pećine nalazi se manastir Manasija, kao i izvor Veliko vrelo, vodopad Veliki buk i Vodopad Resave… Toplo preporučujemo za izlet!

Više o pećini na adresi: http://www.srbija.travel/priroda/pecine/resavska-pecina/