Ustanak (20. jul – crtica)

piše: Dejan Grujić

Ponekad se setimo da je vikend idealna prilika da pobegnemo negde, tamo gde nam ne trebaju pilule za spavanje što bi pevušila Čorba na nekoj žurci u 4 ujutro. Prolazeći kroz uspomene, kako je nekad bilo, setićemo se da je postojao sto jedan način da se nekako brzo spremimo, i krenemo na put. Tada je zamislite cela obala Jadrana bila naša, mogli smo vozom za noć putovanja da stignemo gde god. Od Pule pa sve do Ade Bojane, sve je bilo povezano linijama koje su bile tačne, polasci su bili brojni, a mladih sa samo jednim rancem na leđima koliko ti duša poželi u prepunim vozovima i autobusima. Ko je imao šator, i to za 4 osobe, uglavnom kupljen u Rumuniji za desetak dolara, bio je vođa puta. Ostali su se šlepali. Neko je znao da kuva, neko da peca, a svi su voleli dobro da cugnu Nikšićko, Pećko, Bip, ili Zagrebačko pivo. Ako sam neko pivo i propustio ne zamerite, to je samo zato što mi odmah nije palo napamet. Nije tada bilo ni last, ni first minuta, sve je bilo spontano, imalo se para, a i nije ih bilo neophodno imati mnogo u novčaniku. Svi su svima bili prijatelji, svi su uživali podjednako, vodili su ljubav a ne rat, i uopšte nisu pričali o politici. Zašto sve ovo pričam? Nisam imao nameru da držim slovo o tome kako je pre sve  bilo bolje, ali drugačije jeste sigurno. Danas se mladi okupljaju ispred lokalnih kioska i prodavnica, gule jedno pivo, noću se mogu videti kako besciljno lutaju naseljima i galame. Kao da tako žele da izraze protest što su rođeni u nevreme i što im mladost prolazi bez ikakvih sadržaja koji bi im jednog dana postali dragocene uspomene. Društvene mreže su postale prozor u svet, mobilni telefoni veza sa prijateljima, a odlazak na more plava zvezda, baš kao u pesmi. Dok se kroji vlada, dok jedni gutaju gorke zalogaje, neki nemaju ni te gorke, nama preostaje da se ostrašćeno bavimo surovom realnošću, brutalnim vestima i sedenjem kod kuće. Ko radi, srećan je, ko ne radi opet je srećan jer bar ako sedi, sedi besplatno. Sve je bilo drugačije, a dok o tome razmišljam, setim se da je to prvi znak starenja, ne fizičkog, nego onog iznutra. Uveliko stari duša u nama. Možemo li probuditi ovoga jutra nešto pozitivno u sebi pa makar to bila i samo sećanja? Možemo, ako hoćemo i ako imamo čega da se sećamo. Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s