piše: Dejan Grujić
Postoje osobine koje se kod čoveka razvijaju od ranog detinjstva. Kakvi ćemo biti kao odrasli ljudi, zavisi od toga kako smo vaspitavani. Sve počinje od porodice, koja je osnovna jedinica društva. Iver ne pada daleko od klade, mudrost je narodna koju svakodnevno potvrđuje stvarnost koju živimo. Iskrenost kao osobina polako se gubi, ustupajući mesto lažnom moralisanju, pretvaranju, laskanju i podilaženju. Pogledajte samo našu novu skupštinu. Poslanici koji su do juče puštali vetrove u istu tikvu, čitaj vladu, sada su ljuti protivnici. Zalagali su se za mlade kadrove, za sveže snage, novu krv i šta se desilo kad smo dobili predsednika Skupštine koji tek da je navršio 35-tu godinu? Odmah je popio packe da je zelen i nedorastao za ulogu koja mu je namenjena. Pošto se u Srbiji još od 1881. godine kada je uvedno stranačko organizovanje, smatra da neko ko se bavi politikom mora da ima bar 217 godina, onda je razumljivo, ali ne i opravdano ovakvo blaćenje mladog čoveka koji tek treba da pokaže da li je zaista to za šta se predstavlja. Da li je tolerantan, dovoljno stručan, sposoban da pomiri različite političke opcije, a u isto vreme i ostane dosledan vlastitim principima? Hajde da mu damo šansu, i ne slušamo govore osedelih večitih glumaca koji svoju retoriku zasnivaju isključivo na destrukciji svega čemu ideološki ne pripadaju.
I u običnom životu patimo od hroničnog nedostatka iskrenosti. Koleginici ćemo reći kako joj divno stoji nova haljina ili frizura, iako tako ne mislimo. Kolegi ćemo samo da se ne bi zamerili reći kako je neki posao odradio fenomenalno, iako zaista to nije tako, a decu ćemo ubediti kako nema para za sladoled dok čekamo u redu pred kioskom za još jednu paklicu cigareta. Na Fejsbuku ćemo podržati protest za promenu sistema Bus Plus-a a na isti nećemo otići. Pa dobro, zašto smo postali takvi? Da li smo oduvek bili takvi ili smo jednostavno godinama promenili sebe, i iz kojih razloga? Da li nas je tako neko naučio u detinjstvu, ili stvarnost od nas stvara licemere i lažove? Odgovore na ova pitanja možemo da potražimo u sebi, ali koliko ćemo biti iskreni opet zavisi od toga da li smo sačuvali osećaj samokritike i iskrene analize sebe i svojih postupaka. Dok tražimo dragulje iskrenosti u sebi, dok pokušavamo da iz dubine duše iskopamo taj retki dijamant osnovne ljudske vrline, iskreno i od srca poželimo jedni drugima DOBRO JUTRO! Dobro došli u nov dan, iskreniji, čestitiji, humaniji, ljudskiji. O solidarnosti, bolećivosti, toleranciji, poštovanju, ponosu, hrabrosti – neki drugi put.
Beograd202 