piše: Radovan Pantović
Kada je na prošloj Olimpijadi u Pekingu Milorad Čavić (na sto metra delfin) pobedio Majkla Felpsa svi smo se radovali., nekoliko sekundi. Dok kompjuter nije izbacio suprotno: Felps – prvi, Čavić – drugi. Amerikanac je bio programiran za medalju i viđen za brendiranog heroja. Kada su medalje podeljene ispostavilo se da je imao sponzorski ugovor sa Omegom, kompanijom čiji su satovi merili sve olimpijske rezultate. Godinu dana kasnije sponzor je priznao, “pogrešili smo!” Slučajno ili namerno interesi i novac izigrali su fer plej i olimpijski duh.
Ništa novo. Devedesetih godina zacrveneo se Međunarodni olimpijski komitet. Uhvaćen je u mitu i korupciji. Afera je otkrila kako su se prodavale Olimpijade i olimpijska prava a MOK se blamirao kao kompanija za trgovinu sportom. Olimpijada u Atlanti opsednuta profitom dovela je sport na ivicu šou biznisa, podredjujući ga gledaocu, sa koka kolom i hamburgerom, gladnom zabave i spektakla. Sve je završeno bukvalnom rasprodajom i poslednjeg komadića olimpijske staze. Pa ipak strast i ideali olimpizma sačuvali su igre od komercijalnih ispada, ranije od političkih igara, bojkota, hladnog rata, terorizma i Hitlera.
Olimpijske igre su i u antičko doba bile ne samo sportski nego i politički, verski, kulturni fenomen i naravno sezona “svetog mira” kada su se zaustavljali ratovi i gasili sukobi. U vreme igara drevna Olimpija je vrvela od ljudi iz cele Elade, šatora, pečenih volova, umetnika, filozofa, kurtizana i muzičara. Učesnici su se borili iznad svega za čast ali i za privilegije. Uz maslinov venac, milost bogova, spomenike i slavu išao je kažu i novac. Sportisti su kad-kad zbog nagrade umeli da promene i drzavu. Neron, rimski car, jednom je, iako je pao i nije se domogao cilja, proglašen za Olimpijskog pobednika. Do smrti, posle je brisan sa spiska. Ali Igre su opstale hiljadu godina zahvaljujući superiornim idealima mira i prijateljstva, bratstva, fizičkih i duhovnih vrlina.
Tridesete moderne Olimpijske igre u Londonu trebalo bi da nas podsete na to i pokažu da je sport uvek u stanju da pobedi profit i politiku. I sportisti iz zaraćene Sirije, njih nekoliko, doleteli su u Britaniju da moćnim svetskim profiterima poruče isto, “zaustavitre rat”! To su i napisali na zidu prijateljstva u olimpijskom selu. Neko je već dodao “stići će vas istina, brže, jače i više nego što ste očekivali”.
Beograd202 