piše: Milan Marković
Ovaj sport nije olimpijski, ali je najgledaniji na Azijskim sportskim igrama. Sepak takrav je već stavljen pod superviziju olimpijskog komiteta i ozbiljno se razmislja o njemu. Sepak takrav je timski sport koji bismo mogli da opišemo kao ‘odbojku koja se igra nogama’. U ovom sportu je mreža mnogo niža nego u odbojci, tako da poeni moraju da se osvajaju, ne laganim prebacivanjem lopte preko mreže, vec oštrim udarcima, tokom kojih igrači moraju da se nađu u vazduhu. Najčešći udarci kojima se osvajaju poeni su tzv. ‘makazice’ iz fudbala i voleji. ‘Makazice’ i voleji u vazduhu imaju istu onu funkciju kao smeč i prvi tempo u odbojci. Protivnički igraci za to vreme pokušavaju da blokiraju loptu. Naravno ne rukama, već moraju da skoče i da pokušaju blok nogama. Ovaj sport je izuzetno težak, ali u isto vreme i atraktivan za publiku. Igrači su stalno u vazduhu. Osim napada i odbrane, koji zahtevaju precizan tajming skoka i reflekse nogu, veoma bitno u ovm sportu, mozda i najbitnije, je ‘znati kako pasti i ne povrediti se’, dočekati se na ruke i ublažiti pad koliko je to moguće. Svaki tim ima po tri igrača, koji igraju na terenu podeljenom odbojkaškom mrežom na dve polovine. Teren je veličine terena za badminton. Servira se isto nogom, ali ne sa kraja terena, nego iz kruga unutar terena. Velesile u ovom sportu su Tajland i Malezija.
