Londonijada (2 – 4. avgust)

piše: Svetski prvak u sportu koji još nije izmišljen 

Naslovi tekstova u sportskoj štampi koji opisuju tri olimpijska dana u Londonu- drugi, treći i četvrti avgust – mogli bi da izgledaju ovako:

Lepotica lepo nišanila, lepše gađala, a najlepše nas obradovala!

Srbija pojela svoj deo kolača – ali je još gladna!

Zahvaljujući njemu – proplivala Srbija! Čava je strava!

El Nole i Del Potro za bronzu

Novi 202 pronalazak – koeficijent uspešnosti sportista

Identifikovani leteći objekat pozirao kao šesti olimpijski krug

Japanac, najstariji učesnik igara, možda će da svrati do Srbije ako mu vlasti garantuju da mu niko neće ukrasti konja

Otkrivena dobro čuvana tajna – olimpijski bazeni imaju obogaćenu vodu

Volonteri, Vatrene kočije i ništa više na slovo V (osim Vondona)

Košarkašice juniorke u polufinalu EP (interesuje li to nekog?)

Nismo sujeverni jer to donosi nesreću

Pogledajte na našem blogu tekst „Londonijada (27-28. jul)“ – kao da smo predosetili uspeh Ivane Maksimović. Pun pogodak! Njena srebrna medalja postala je 100. medalja koju je Srbija inkasirala u svoj „olimpiski sef“. I da bi sve bilo slađe – osvojila ju je mlada, lepa i šarmantna sportistkinja. Pokušaćemo opet da budemo ispred svih medija i unapred ćemo da proglasimo Ivanu Maksimović za najlepšu među osvajačicama medalja! Čik neka neko kaže drugačije!

Najlepša među osvajačicama medalja u Londonu

Po broju stanovnika Srbija predstavlja jedan hiljaditi deo planete. Po broju osvojenih medalja u odnosu na ukupan broj, već smo osvojili više nego što nam pripada po ovim razmerama (1,3 je bio naš „zadatak“). Svaka sledeća medalja je čist ćar!

Da li ste čuli za čoveka koji je dobio temperaturu 38,5 i istog trenutka odlučio da sedne u frižider? Da li bi neko od nas to uradio? Jedino ako ima neki ogroman motiv. E, pa to je iz patriotskih osećanja, osećanja ljubavi prema sportu i osećanja da treba da pokaže koliki je borac, učinio Milorad Čavić. Posle teške operacije je radio, radio, trenirao, trenirao i stigao na Olimpiske igre. Njegovo četvrto mesto ravno je ubedljivoj pobedi na 100 metara delfin stilom. Okačićemo zato Čavinu fotografiju negde u redakciju – on predstavlja stalno nadahnuće za svakog od nas.

Teniseri su samo time što su došli na igre učinili veliku reklamu Srbiji. Nole je uspeo da ostane u trci za medalju. Odigrao je odlično, ali su se sreća i okolnosti ovog puta okrenuli na Marejevu stranu. Čekamo i nadamo se – možda bude bronza. Najradije bismo i Del Potru dodelili medalju. Odmah. Kako li je samo momku koji izgubi u trećem setu sa 19:17, posle 4 i po sata igre? Bilo bi dobro razmisliti u budućnosti o nekim dodatnim olimpijskim medaljama za specijalne zasluge, upornost, borbenost, veštinu…

Da li bismo više voleli da Nole osvoji zlatnu medalju, a da izgleda ovako?

Kolašinac i Bekrić – sjajni. Odlični rukometaši dobili Južnu Koreju (kako bih voleo da dobiju i Mađarsku, potom da uđu u polufinale pa da vidim sve one koji su ih psovali kako ih odjednom zovu herojima), fenomenalni vaterpolisti nerešeno sa moćnom Crnom Gorom i ubedljivo sa nejakom Amerikom:), veoma dobri odbojkaši za malo izgubili od Nemaca, a potom i od Brazila – oba meča igrana u pet setova (kako bih voleo da pobede Ruse i načine preokret pa da vidim sve one koji su ih psovali kako ih odjednom zovu herojima), odbojkašice opet najlepše:)…

Hajde da pokušamo da razmišljamo o uspehu sportista iz pojedinih zemalja na sledeći način: za svako prvo mesto – 100 bodova, za drugo mesto – 99 bodova, za treće mesto – 98 bodova, za četvrto mesto – 97 bodova…. za 100. mesto – 1 bod. Potom treba da saberemo sve osvojene bodove sportista iz jedne zemlje na osnovu njihovih plasmana. Dobijeni broj treba podeliti sa brojem učesnika iz te zemlje, vodeći pritom računa da se jedna reprezentacija u ekipnom sportu računa kao jedan učesnik (zato što se i medalja računa kao jedna). Dobijeni broj je stvarni koeficijent uspeha sportistkinja i sportista iz neke zemlje. Videćete – koeficijent Srbije je stvarno odličan. Kada to još uporedimo sa očajno malim ulaganjima države i društva u naš sport, onda…

Ulaganje države u domaći sport, sportistkinje i sportiste (karikatura: Borković)

Mesec je sinoć pozirao fotoreporterima iz Londona kao potpuno nov, svež, taze, frišak, šesti olimpijski krug. Odlično se smestio unutar olimpijskog obeležja postavljenog pored legendarnog Tauera.

Jedan Japanac – Hiroši Hoketsu – postao je i zvanično najstariji takmičar na OI u Londonu. Nastupio je na igrama sa svojim konjem po imenu Šapat u disciplini dresura.

Hiroši ima 71 godinu. Najstariji olimpijac u istoriji igara je Oskar Svan iz Švedske – on je osvojio srebrnu medalju u streljaštvu (1920) u trenutku kada je imao 72 godine.

Dakle, evo prilike za Jocu Krkobabića i njegove vršnjake i sledbenike da učine nešto zaista korisno za Srbiju. Za početak pođite do hipodroma i vidite kako se slažete sa tim divnim repatim životinjama… U međuvremenu, Hiroši možda i svrati do Srbije. Naravno, ako mu naše vlasti budu garantovale da mu niko neće ukrasti konja.

Hiroši na svom konjiću. Možda svrati do Srbije ako mu vlasti budu garantovale da mu niko neće ukrasti konja.

Otkrivena je velika sportska tajna – Karli Gir, nekadašnji član američkog plivačkog tima odlučno tvrdi: Svi plivači uriniraju u vodu! Bez izuzetka! Neki to negiraju, drugi to s ponosom priznaju, ali svi oni to rade. Najčešće to radimo pre same trke. Uvek pokušavamo da se olakšamo pre takmičenja, ali vas telo ponekad iznenadi i napuni vam bešiku kad to najmanje želite. Udar adrenalina i pritisak su faktori koji izazivaju kod sportista potrebu za uriniranjem. Mnogi plivači to čine i tokom same trke, najčešće prilikom okreta u vodi… ovo otkrovenje je rodilo mnogo pitanja: da li je učesnicima u poslednjoj dnevnoj trci teže nego onima koji nastupaju u prvoj (količina „bešika tekućine“ je očigledno tada mnogo veća); da li i vaterpolisti čine isto i ako čine da li ispred svog ili protivničkog gola; da li i učesnice u takmičenjima u sinhronom plivanju imaju neke tajne; da li prvi skakači u vodu čine to sa istim žarom kao i poslednji… Da li se uopšte treba brinuti o ovome? Urin je zdraviji od cigareta, kažu! Ipak, možda bi trebalo odrediti neki odeljak u bazenu za pražnjenja… A znate li za onaj grafit – Odeljak za pušenje u restoranu je isto što i odeljak za mokrenje u bazenu!

Vaterpolo i tajni događaji ispod površine „obogaćene“ vode

Konačno možemo da kažemo i nekoliko odličnih stvari u vezi sa organizacijom Olimpijskih igara u Londonu. Volonteri (70 hiljada) iz svih zemalja sveta funkcionišu maltene besprekorno i oni su pun pogodak organizatora. Nesebična su i dragocena pomoć svakom posetiocu Londona koji ima neki problem, nalaze se na svakom uglu grada, a često daju i informacije koje nemaju direktne veze sa Olimpijskim igrama.

Takođe, ceremonije dodele medalja su odlično organizovane. Pobednička postolja su nikad veća i prostorno deluju veoma lepo. Nisu prevelike razlike u visini između troje osvajača/osvajačica medalja, a posebno impresivno deluju zvuci melodije komponovane za film „Vatrene kočije“ (Chariots of fire, 1981, film o Eriku Lidelu, Harlodnu Abrahamsu i drugim atletičarima sa OI 1924. godine u Parizu) tokom ceremonije proglađenja pobednika. Vangelis verovatno nije mogao ni da pretpostavi da će 30 godina po nastanku ovi zvuci biti višestruko simbolični prilikom dodele najvrednijih olimpijskih odličja.

Šta se događa van OI? Da li to nekog interesuje? Juniorke u polufinalu košarkaškog prvenstva Evrope. Košarkađi dobili Hrvate i Bosnu i Hercegovinu na turnitu u Ljubljani. Fudbaleri Partizana i Zvezde relativno ravnopravni sa „kiparskim titanima“. Voša bez kompleksa tukla Rapid iz delimično „srpskog“ grada Beča. Alisa Marić kao nova ministarka sporta napravila uspešno medijsko otvaranje – nešto kao „damin gambit“ u šahu. Očekuje se njena simultanka sa „novim obožavaocima“ koji su „uvek voleli šah“ i „posebno pratili njene partije“…

A sada – olimpiska priča direktno i samo iz Dvestadvojke. Tandem Minja Vukićević/vaš nevidljivi kućni prijatelj je ispred mikrofona na programu 202 dočekao već dve medalje – Andrija Zlatić i Ivana Maksimović. Nismo sujeverni (jer to donosi nesreću:) i ne smatramo da su ova dvojica „talije“, ali smo ipak rešili da svakog dana do kraja igara, kada naši sportisti ostvare plasman u neko finale ili se bore direktno za medalje, uključimo obojicu u program – samo da „glasovno overe“ taj dan. Usput, posle Zlatićeve medalje svi iz ekipe u studiju su odjavljeni prezimenom Zlatić. Zato smo, držeći se tradicije, posle Ivanine medalje, morali svi da se odjavimo kao Ivane (kao za inat – sve muškarci u ekipi; možete da zamislite šta je neki neupućeni slušalac mogao da pomisli). I za kraj: neverovatno dobra mnogobrojna publika na atletskim takmičenjima – inspiracija za svakog sportistu.

Minja Vukićević, urednik sportske redakcije Beograda 202 (fotografija je iz njegove prethodne inkarnacije kada je bio panter u južnoj Indiji)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, 08 Specijalni programski sadržaji, Olimpijska vrteška, Supersport 202 i označen sa , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s