Londonijada (5 – 6. avgust)

piše: Svetski prvak u sportu koji još nije izmišljen 

Naslovi tekstova u štampi koji opisuju dva olimpijska dana u Londonu- peti i šesti avgust – mogli bi da izgledaju ovako:

8. avgust – vaterpolo dan

Opet slavio najbrži šašavko planete

Maraton kao turistička tura

Trenutno: SSSR prvi, SFRJ 13. na planeti…

Navijačke zablude 1,2.3…

Foto koji šeta internetom – 100 medalja Srbije…

Srbija – Australija; pobednik meča igraće u polufinalu sa pobednikom susreta Italija – Mađarska. Hrvarska – SAD; pobednik meča igraće u polufinalu sa pobednikom susreta Španija – Crna Gora. Četiri poslastice – utakmice za sve koji vole vaterpolo: 8. avgusta je četvrt – finale olimpijskog turnira. Da li vam na ovom spisku fale Makedonija, BiH i Slovenija?

Najbrži „šašavko“ planete opet je na svoj način proslavio pobedu na 100 metara…

Ženski maraton je bilo fascinantno gledati i zbog prave male šetnje kamerom po centru Londona. I bilo je mnogo toga što je vredelo videti…

Zaključno sa 6. avgustom, sportisti iz 70 zemalja su na Olimpijskim igrama dobili medalje. Po broju medalja do sada je najuspešnija Kina – ukupno 64 medalje (31 zlatna). Na drugom mestu su SAD – ukupno 63 medalje (29 zlatnih). Ove dve zemlje će verovatno ući u foto finiš sakupljanja medalja (podsećamo, Kinezi su bili bolji u Pekingu i Ameri žele da se revanširaju). Ali, da je ovo na primer 1988. godina situacija bi bila malo drugačija. Do sada su u Londonu sve zemlje bivšeg SSSR-a osvojile ukupno 79 medalja (od toga 21 zlatnu). Sve zemlje bivše SFRJ osvojile su ukupno 9 medalja i sada bi se nalazile na 13. mestu tabele dosadašnje uspešnosti na Olimpijskim igrama u Londonu (Hrvatska do sada 3 osvojene medalje – 26. mesto, Slovenija 4 – 32. mesto, Srbija 2 – 47. mesto).

Posle 10 dana igara u Londonu razni se navijački komentari mogu nađi po internetu ili čuti po čaršijama gradova po Srbiji. I očigledno je da su posledica raznih zabluda u vezi sa sportom i igrama. Kao da navijači sportska nadmetanja posmatraju isključivo kao „ratne dvoboje“,a ne kao igre. Posvetićemo se sada nekim od ovih zabluda…

Zabluda broj 1 kod mnogih navijača Srbije, koji često u komentarima na internetu ili tokom prenosa znaju da budu krajnje neugodni i nemilosrdni prema onima koji ne osvajaju medalje, jeste tvrdnja da „istorija pamti samo pobednike“. To je neverovatno nepromišljena (može se reći i glupa) izjava. Veoma lako ju je pobiti pa ću to učiniti samo ukratko. Blanka Vlašić je ostala bez medalje u Pekingu (OI održane 2008), ali svi ipak znaju da je u poslednjih 6-7 godina najbolja skakačica u vis na svetu. Postoji niz imena i prezimena vrhunskih sportista koji su ostajali bez medalje na Olimpijskim igrama (ili nisu osvojili zlatnu koja se od njih očekivala). Kada bi svi oni bili sportisti neke neimenovane zemlje, ona bi spadala u sam vrh svetskog sporta. Hajde da kroz još jedan primer dokažemo da pobedničko postolje nema direktne veze sa popularnošću ili kvalitetom stvaralaštva/dostignuća. Hičkok i Altman nikada nisu dobili Oskara kao režiseri, kao ni Čarli Čaplin i Greta Garbo za glumu. Evo i jednog spiska filmova kojima se divimo, a koji nisu svojevremeno dobili najveću nagradu filmske akademije: Taksista, Odiseja u svemiru 2001, Blejdraner, Tramvaj zvani želja, Pijanista, Petparačke priče, Leptir, Bekstvo iz Šošenka, Sedam samuraja, Skarfejs, Apokalipsa sada, Paklena pomorandža, Bilo jednom u Americi… Građanin Kejn, film Orsona Velsa, za koji mnogi kritičari tvrde da je najbolji film svih vremena, takođe nije dobio Oskara. Filmove „Ko to tamo peva“ i „Maratonce“ ljudi gledaju češće od kanskih pobednika…

Zabluda broj 2 kod previše strastvenih navijača je da je važno pobediti. I ova zabluda je već demantovana u prethodnom delu teksta, ali ćemo njenom pobijanju dodati komentar inostranih izveštača Eurosporta sa lica mesta, a uoči plivačkih trka održanih u petak: „Trka na 100 metara delfin stilom će biti pravi šlag – još jedan dvoboj Felpsa i Čavića. Šteta što više neće biti njihovih duela u budućnosti jer smo uživali u njima i često navijali za obojicu…“

Zabluda broj 3 kod nerealnih navijača je da su oni koji ne uđu bar u četvrt-finale obični turisti na igrama. Ovu tvrdnju ćemo pobiti jednostavnim činjenicama. Na OI postoji 6 ekipnih sportova (sa loptom): fudbal, košarka, odbojka, rukomet, vaterpolo i hokej na travi. Svaki od ovih sportova je zastupljen i u muškoj i u ženskoj konkurenciji što znači da je maksimum reprezentacija koje jedna država može da ima na ovim turnirima – 12. Britanci, kao i svaki domaćin igara, povlašćeni su u tom smislu što njihove reprezentacije učestvuju na svim ovim turnirima. SAD su na drugom (realno na prvom) mestu sa 8 reprezentacija od mogućih 12. Po 7 ekipa imaju Brazil, Australija i Španija. Sa po 6 reprezentativnih timova su zastupljene Rusija i Južna Koreja, dok po 5 imaju Kina, Francuska i Argentina. Po 4 reprezentacije na olimpiskim takmičenjima u ekipnim sportovima s loptom imaju Srbija, Hrvatska, Japan, Novi Zeland i Italija. Delimo 11-15. mesta u svetu u zastupljenosti reprezentativnih sportova na olimpijskim turnirima što znači da smo praktično među prvih 7 procenata ukupnog broja učesnika na OI (204 zemlje imaju takmičare na igrama). Ispred smo Nemačke, Mađarske, Švedske, danske, Švajcarske, Kanade, Holandije, Češke, Belgije, Poljske, Grčke, Rumunije… Među 55 zemalja smo koje su zastupljene sa po bar jednom reprezentacijom u timskim sportovima s loptom! Ovo govori da je veoma teško kvalifikovati se za učešće na Olimpijskim igrama, posebno ako ste evropska zemlja. Broj učesnika sa svih kontinenata je ograničen, a u Evropi je kod većine od ovih sportova izuzetno jaka konkurencija. Samo prisustvo naših reprezentacija na olimpijskim turnirima i to u sportovima koji su uz plivanje, atletiku, gimnastiku i tenis najatraktivniji za veliki deo svetske publike, samo neprestano pominjanje Srbije u kontekstu učesnika, odlična je reklama za zemlju i dokaz da ona znači mnogo u svetu sporta (na inostranim televizijama često predstavljaju naše reprezentacije kao: odbojkaši – evropski prvaci, odbojkašice – evropske prvakinje, rukometaši – vicešampioni Evrope, vaterpolisti – mnogostruki prvaci i uvek jedni od najvećih favorita za pobednika takmičenja).

Zabluda broj 4 kod ostrašćene publike je da pojedinci iz nekog razloga ne daju od sebe maksimum. Naravno, to ne stoji. Otprilike 98 do 99 sportista na njih 100 zaista daje svoj maksimum u toku takmičenja. Ali, ponekad trema (osećaj odgovornosti prema sunarodnicima, saigračima i treneru koji mogu da imaju samo pametne osobe), ponekad pritisak (rađa dekoncentraciju i nervozu), ponekad veliki adrenalin (hemijske reakcije u telu polude), a ponekad, jednostavno, u tom trenutku bolji protivnik odluče mnogo toga. Jedna lepa rečenica kaže „da je pobednik onaj ko da sve od sebe“. Možda bismo mogli konačno da je prepravimo u humaniju varijantu u kojoj je „pobednik onaj ko iz sve snage pokuša da da sve od sebe“. Velika želja, osećaj da je nekome mnogo stalo da ostvari svoj najbolji nastup – to su merila kojima bismo morali da određujemo kvalitet nečijeg učinka na sportskim priredbama. Zar to ne dokazuje i Isaka, sportista iz Nigera koji je naučio da vesla tri meseca pre igara, a onda nastupio u trci.

Postoji još niz zabluda kod nedokazanih navijača, ali o njima nekom drugom prilikom. Ipak da pomenemo samo jednu – razočarenje plasmanom nekog od naših sportista u suštini nije razočarenje u njega, već rezignacija zbog sopstvenog očekivanja (ostrašćene prognoze, opklade, nerealnog predviđanja, nepriznavanja neobaveštenosti o konkurenciji, očekivanja zasnovanog na mržnji prema protivniku a ne ljubavi prema svojoj ekipi). Ovo razočarenje u sopstveno predviđanje, po onoj Marfijevoj maksimi „Ljudski je grešiti, ali je još ljudskije svaliti krivicu na drugoga“, za čas se pretvara u okrivljavanje sportistkinje ili sportiste bez biranja reči i sa nasumice izabranim argumentima. Ali, sve ove zablude nisu samo naša boljka, već isuviše velikog broja posmatrača – navijača iz celog sveta. Do nje dolazi zato što se svet sve više pretvara u društvo voajera, koji nisu realni učesnici u događaju. Kao najčešće neobrazovani posmatrači navijači gube svaku saosećajnost sa svojim junacima ćije živote žive samo prilikom nastupa, a ne i priliko njihovih napora da dostignu stepen vrhunskog sporta (žrtvovanja – ne možeš da deliš sudbinu generacije, ne možeš da jedeš šta voliš, ne mođeš da spavaš kad hoćeš, ne možeš da se zabavljaš kada ti je to potrebno…). Sve ovo dokazuje i naredna rečenica: Onaj ko voli samo pobednike spada u najveće je gubitnike na svetu (stara indonežanska poslovica koju sam upravo smislio). Ili – onaj priznaje samo pobede, neka naslika na snegu najveću pobedu i neka se nada da se sneg neće otopiti.

 

 

(u vreme održavanja Olimpijskih igara u Londonu Beograd 202 emituje dve specijalne emisije posvećene ovom događaju. Svakoga dana od 16.10 do 17.00 sati realizuje se „Olimpijski krug 202“, a od ponoći do 01.00 „Olimpijska vrteška“. Sportske događaje sa OI u Londonu možete da pratite u posebnim prenosima na RTS1 i RTS2, kao i na Prvom programu Radio Beograda. Takođe, na internet portalu www. rts.rs realizuje se „Olimpijski blog u živo“ – http://www.rts.rs/page/sport/ci/London-2012/Prenosi_na_RTS-u.html)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, 08 Specijalni programski sadržaji, Olimpijska vrteška, Supersport 202 i označen sa , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s