Piše: Dejan Grujić
Oslabljeni dinar više nije atraktivan džeparošima. I ako se zatekne u nekom ukradenom novčaniku, ima ga u skromnim količinama, a to nije dovoljno ni da kradljivac obezbedi sebi makar jedan obrok. Moguće je da je to jedan od razloga što se u Srbiji pojavio novi soj lopova – kradljivaca hrane. Da, dobro ste čuli. Nekoliko stotina krađa zabeleženo je budnim okom bezbednosnih kamera u velikim trgovinskim centrima. Na snimcima se vide ljudi pristojnog izgleda kako u nekom ćošku, a da to niko ne primeti, brzo jedu hranu. Obično parizer, kisele krastavčiće, keks, čips, grisine, sve što može da se smaklja na brzinu. Zato su prodavci odlučili da pojačaju mere bezbednosti, što će reći – zaposliće više radnika koji će učestalo šetati između rafova i loviti gladne lopove.
Samo, da li su ti nesrećnici zaista oni pravi lopovi koji ne izbijaju iz zatvora? Sumnjam. Pretpostavljam s punim pravom da je reč o gubitnicima tranzicije koji više ne vide drugi izlaz. Nepotrebno je da vas ubeđujem da ovakve postupke ne pravdam, ali ih donekle razumem. Šta da očekujete od ojađenog, osiromašenog, gladnog i poniženog građanina Srbije? Da trpi glad? Da gleda kako se drugi punih kolica, zadriglih obraza, punih stomaka i novčanika šepure pred njim? Naravno da je odgovor na ova pitanja odričan. Jedino nije u redu što sve posledice tranzicije treba da plati neko drugi, takođe ispošćeni radnik u marketu kome će beskurpulozni poslodavac bez pardona skinuti deo od plate da bi svoju štetu nadoknadio. I opet se vraćamo na ono presipanje iz šupljeg u prazno. Otmi jednima da drugi imaju. Do sada je plen otimačine od gladnih, uniženih i besposlenih, išao odabranima. Glad više ne odvaja poštenje i moral od krađe. Kad stomak zakrči, nema mesta etici. Važno je samo obezbediti osnovnu ljudsku potrebu – obrok ma kakav on bio. Dobro jutro!
Beograd202 