piše: Vlada Todorović
Kao da je prekjuče bilo kada sam, sav sretan, iskakao iz kreveta, s pesmom na usnama i blistao od sreće jer bio je – petak! Što, zapravo, nema logike.
Bilo da idete u školu ili na posao, subota je dan kada se ne radi – u većini slučajeva, ne računam elemente kao što su pekari, rudari, svi u dežurnim službama i dokoni voditelji. O nedelji… bolje i da ne govorim.
U čemu je, onda, štos s petkom?
Iz perspektive nekoga kome je odavno svaki dan isti, petak je nekada donosio tu gotovo „opipljivu“ činjenicu da se agoniji bliži kraj i da uskoro sleduje vikend-opuštanje.
Ipak, ono što je najbolje kod petka je to što dolazi 52 puta godišnje! Milina. Malo-malo, pa eto ti petka.
Nova godina, rođendan, kraj školske godine, Dan oklopinih jedinica JNA… sve je to bilo super, ali je dolazilo samo jednom godišnje.
Ko god da je izmislio petak – svaka mu čast! To slatko iščekivanje poslednjeg radnog dana u nedelji je odlično predstavio i legendarni Minimaks upravo u nazivu svoje emisije koja je četvrtkom emitovana na Beogradu 202, a zvala se, kratko i jasno: Sutra je petak.
E, pa… dame i gospodo, braćo i sestre, drugarice i drugovi… Danas je petak! U to ime – uživajte!
