Ustanak (26. oktobar – crtica)

piše: Dejan Grujić

Pre nekoliko godina naivno smo verovali da veliki trgovinski lanci smanjujući proviziju na promet robe, takozvanu maržu, i brinu o nama potrošačima. Nismo primetili da se gase jedan po jedan market iz komšiluka. Jednostavno, pritisnuti visokim troškovima opstajanja, oni su se povlačili iz trgovine, a nas na kraju ostavili na milost i nemilost velikim igračima koji su počeli da postavljaju svoje uslove i dobavljačima i kupcima. Dva procenta poskupljenja u našim uslovima može da znači i trideset, i četrdeset i pedeset. Vidimo mi to, ali ćutke trpimo i zaobilazimo rafove. Kupuje se samo ono što se mora. A i to što mora, nije uvek sveže i kvalitetno. Pažnju privlače datumi otisnuti na proizvodima i nekako uvek bliski kraju roka upotrebe. Zna se da takvi proizvodi koštaju manje u nabavci, ali ko za to mari? Samo da ih ima. Čak je i meso postalo, da izvinete, smrdljivo. Postalo je normalno je da kad zatražite da vam samelju komad papreneo skupe govedine iz mašine dobijete bar 20 posto svinjetine, koja je zaostala od ranije. Onda vas uz smešak pitaju, da li želite još nešto? Ma, kakvi.
Tu nije kraj, na kasi još jedno prijatno lice – samo vaša kasirka koja eto slučajno nema dinar, dva, pet, pa i devet da vrati, jer nema sitno. A one cene zaokružene na 76 para da i ne pominjem. To je legalan način da nas zaokruživanjem većeg iznosa pljačkaju. Osećate li kako vam rastu rogovi? Da li vam je dosta tog bahatog zuluma? Ne znam kako ćete reagovati na poziv Nacionalne asocije potrošača Srbije da bojkotujemo velike trgovinske lance na tri dana. Bilo bi dobro da potsetimo trgovce da ipak zavise od nas i da ne mogu tek tako da nam svakodnevno zavrću uši i istresaju novčanike. Ja ću se sigurno pridružiti bojkotu. Prvo, zato što u samouslugu ne odlazim bez preke potrebe i bez para, a drugo, nekako mi je lakše da pustim ženu da se svađa sa mesarima i kasirkama. Nije teško biti fin u Srbiji. Dovoljno je samo da budete srećno oženjeni.

Dobro jutro.

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s