Uranak (4. novembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

Pokušavam da se setim kad sam se slatko, ali baš onako od srca nasmejao. Možda bi mi uspelo kad ne bih stalno nešto primećivao i sitničario oko gluposti. Postali smo mnogo komplikovani. Skloni smo da u svemu vidimo neku lošu stranu, da posumnjamo da je ono što vidimo u stvari nešto drugo, a ono je prvo, a nije jer uvek postoji neka zavera protiv nas i ne da nam da se opustimo i uživamo u tim retkim trenucima. Zašto smo zaboravili ili prestali da se smejemo to ne znam. Znam samo da je smeh lek. Prosto, zaboravio sam kako izgleda kad zabole obrazi od smeha, kad suze krenu, dah počne da se gubi, a poenta nekog vica počne da se ponavlja da bi se još više istaklo kako je dobra i obara s nogu. Još ako je društvo odabrano, dakle pozitivci koji nemaju ništa sa zlobom i licemerjem, nema bolje psiho-terapije od zajedničkih smehotresnih olimpijada.
Ono što nas sputava da se družimo i smejemo je nemaština. Stalno priča o besparici, krizi, namšitini… mrak pa to ti je. Kako pozvati prijatelje, kad je to ipak u srpskim uslovima investicija i to materijalna pre svega. Dok nabaviš grickalice, pićence i nešto pride, odoše dve tri crvene. Zarad pukog preživljavanja, odričemo se trenutaka od kojih se živi mnogo duže, uz mnogo plemenitiji i bogatiji duh. Lakše je ići linijom manjeg otpora, prepustiti se samosažaljenju, i prosto rečeno uživati u svojoj muci. Kud nam se izgubi smisao za druženje, nije valjda da ga sa sobom nose one dve tri crvene novčanice koje nam garantuju preživljavanje, od danas do sutra. Samo malo više optimizma bez pokrića i eto razloga da se smejemo baš kao i lud na brašno. Nama brašno ne treba da bi se smejali sebi samima i mukama svojim.

Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Linija za rok en rol domaće muzike, Uranak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s