Ustanak (7. novembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Nemam snage da čitam novine. Ne mogu da gledam ni TV. Na internet računam taman kao na prvu jutarnju kafu, da me malo otrezni, oraspoloži, ali i pecne po jeziku toliko da imam o čemu da gunđam i zanovetam. Dok se Obama i Romni izjednačavaju po rezultatima u takozvanim kolebljivim državama, naš Vučić se šokira izjavama koje čuje što iz Vlade što iz MUP-a a u vezi sa prisluškivanjem i presecanjem kolone predsednika Nikolića. I ja sam uvaženi potpredsedniče šokiran, ali iskreno nisam nešto preterano zabrinut ako me prisluškuju jer ja i želim da me čuju oni od kojih zavisi sve u Srbiji. Evo, dobrovoljno ću da objavim šta sve pričam da im uštedim na vremenu koje bi potrošili na mene.

foto: vukajlija.com

A pričam o tome kako životinjarim, kako mi je muka od čekanja boljih dana, jer dok sam ih nekada čekao, moja mladost je definitivno i uzalud prošla. Ne mrdam nigde, samo se krećem od posla do kuće i tako u krug. Ne morate dakle da proveravate bazne stanice i tako utvrđujete kuda se krećem. Pričam i o tome kako je neverovatno da svaki dan hapsite predstavnike naroda koji su opljačkali minimum milion evra. Ispod te cifre, verovatno nećete da se zamajavajavate. Pričam ja da me svi čuju kako ne vozim svoj auto, jer ovaj benzin koji je iz dana sve jeftiniji meni i tako jeftin nije dostupan. Skup mi je i gradski prevoz pa se vozim samo kada moram. Šta se čudite? Dugujem za struju, vodu, telefon, đubre, ekološke takse, ma dužan sam i više nego Grčka. Meso jedem samo kad dolaze važni gosti. E, to bih voleo da čuju pa prenesu tamo nekom gore, onome što je iznad svih nas i Vas potpredsedniče. Još samo kad bi taj neko razumeo moju muku. Ali, kakve sam ja sreće, taj neko odozgo bi se šokirao i dao izjavu novinarima o neverovatnim insinuacijama i lažima koje je čuo od mene. Samo, ne zaboravite da su ti isti novinari moje kolege i vrlo su nezavisni. Odavno od njih i mene baš ništa ne zavisi.
Dobro jutro!