Uranak (11. novembar – crtica)

piše: Snežana Gajić
Danas je Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Novi praznik u našoj zemlji. I odmah su po medijima krenule priče da li nam treba još jedan praznik, da li više praznujemo od drugih, kakav praznik u zemlji u kojoj ima toliko nezaposlenih, i tako dalje…

Ne bih sada da ulazim u priču o praznovanju i radu. Ono što se pitam je, zašto ga do sada nismo obeležavali. Možda vam je čudno pitanje, ali kada razmislite šta taj datum predstavlja, pitanje je, u stvari logično. Prvi svetski rat, prva pošast globalnih razmera u kojoj smo se našli, i iz koje smo izašli na pobedničkoj strani. I koji nas je toliko koštao. Trećina  muškog stanovništva. Zvuči zatrašujuće. Verujem da svaka porodica i danas ima neku priču, neko sećanje iz tog perioda. To su bili naši preci, koji su prošli kroz golgotu, i koji su nastavili dalje. Zaslužuju da ih se sećamo, zaslužuju da im posvetimo dan. I da, kada se nađemo u nekoj od situacija koje izgledaju bezizlazno, snagu za dalje nađemo upravo u činjenici da smo potomci onih koji su, uprkos svemu, nastavili dalje.
Dobro jutro!

Plava grobnica, Krf