piše: Dejan Grujić
Zašto toliko želimo da nam deca odrastu preko noći? Od samog rođenja, uvek vođeni idejom da naše dete treba da bude najlepše, najnaprednije, najuglednije među vršnjacima, pokušavamo da prevarimo prirodu koja je jasno postavila pravila procesa odrastanja i sazrevanja. Ne žalimo pare da kupimo farmerice i košulju majušnom čeljadetu od samo dva
mesec a, ali tu je odmah i dubak koji će čim pre petomesečna beba koristiti da bi prohodala brže od svojih drugara. Potom kreću bickli, roleri, prvi kompjuter, mobilni telefon, pa polaganje vozačkog ispita, pa kupovina prvog automobila za punoletstvo, pa ima li kraja roditeljskom preterivanju? Nije čudo što viđamo decu koja voze brze automobile, pa
mi roditelji im ih pozajmljujemo. Često se mogu pročitati vesti da je golobradi mladić pokosio ljude na stajalištu gradskog prevoza, usmrtio drugare koji su mu pravili društvo u tatinom automobilu dok su se vraćali iz Guče ili sa EXIT-a, a tragična vest iz Vrčina juče je bila tema na mnogim slavama u Srbiji. Naime, dva brata su po odobrenju svog
oca, krenula automobilom u nabavku potrepština za slavu, i nastradala zbog neprilagođene vožnje. Zauvek su ugašena dva dečja života zbog nepromišljenosti onih koji bi trebalo da brinu i za sebe i za njih. Uzalud sada zakoni o bezbednosti saobraćaja. Sada je za dva brata
kasno. Da li ćemo posle ovog tragičnog slučaja olako baciti ključeve svog automobila maloletnom nasledniku, da samo trkne do servisa za pranje ili prodavnice po gajbu piva? Da li ćemo nemo posmatrati besno paradiranje jakih mašina koje lete našim ulicama brzinom od preko 100 km/čas? Hoćemo li se praviti da to nije naša već briga nekih drugih
roditelja? Ako nam nedostaje razuma i pameti, nažalost hoćemo. Dozovimo se pameti, zaustavimo stradanje našeg potomstva zarad naše nepromišljenosti.
Dobro jutro!
Beograd202 