Crtica – 29-novembarska (Ustanak)

piše: Vlada Todorović

Ne kaže se za džabe – ne goji se prase uoči Božića. Doduše, nekada je njihova zlehuda sudbina stizala ranije – 29. novembra, ali nije to ono po čemu ja pamtim ovaj ex-praznik. Zbog jedne stvari je 29. novembar bio bolji i od 1. maja i svih ostalim revolucionarnih svetkovima. Naime – najbolje žurke su bile za 29. novembar!

Dobro, ako bi se analiziralo do u detalje, možda tehnički žurke i nisu bile najbolje. Ali je kompletan osećaj zajedničkog ludovanja bio na zavidnoj visini, koja je teško mogla kasnije tako lako da se ponovi.

Dakle, vraćamo se u vreme od pre 30-tak godina, u zlatno doba beogradskih žurki. Standard drugova i drugarica je bio daleko bolji nego sada, pa su putovanja za praznik bila uobičajena stvar. Elem, to je značilo da su omladinci i omladinke imali za praznike na raspolaganju svu kvadraturu stanova u društvenoj svojini, samo je sve to trebalo začiniti „tekućom problematikom“ i zabava je mogla da počne. Za muziku nikada nije bilo problema – stranci su se čudili kada bi se našli u domovima radničke klase odakle toliko dobrih audio uređaja?

No, gde se krije tajna uspeha 29. novembra kao odličnog praznika za žurke?
Jednostavno – to je bio jedini, zakonom predviđen, mini-odmor na putu od letnjeg raspusta do nove godine!

Dakle, taman s porodica opremi zimnicom, već je zaboravljeno uživanje tokom leta, a do nove godine još mesec dana. Odličan termin da se započne sa ludovanjem. Dodatni bonus je bio što nije bilo presije oko „dobrog provoda“ koji je već ophrvavao mnoge za doček nove godine. I, tako… 29. novembar je otvarao sezonu žurki.

Sada više nema 29. novembra. Nema nešto ni žurki. Dan republike poneko proslavlja, ali je izbrisan iz kalendara državnih praznika, što već spada u domen politike. Žurke su postale socio-ekonomska tema, tako da ne čudi što su i one gotovo ugrožena vrsta.  Dakle, ako spojite jedan i jedan dobijate – čistu nulu. Ili – dobijate jedan sasvim običan 29. novembar. Bez neradnog dana i bez žurke.

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s