piše: Dejan Grujić
Pravoslavni vernici danas će proslaviti Svetog Jovana krstitelja. Ovo je veća slava u Srba, jer je posle Svetog Nikole i Svetog Aranđela na trećem mestu po broju onih koji je slave. Na svetog Jovana, ljudi su se nekad bratimili jer je on Jovan, bio simbol poštenja i tvrde vere. Ovaj običaj je polako otišao u prošlost. Više nećete čuti da se neko iz vašeg okruženja bratimio, okumio ili posestrimio baš na Svetog Jovana. Nekada je bilo drukčije. Moja majka je recimo imala dve posestrime. Volele su me kao prave tetke i nikada nisu zaboravljale da me daruju povodom rođendana ili nekim drugim povodom, a i ja sam kao njihov rod rođeni imao slatku obavezu da ih obiđem za Materice, da ih polazim za Božić, a na dan njihovih slava zauzmem počasno mesto za trpezom. Jedna od njih je još uvek živa, nisam je zaboravio, ali vreme i daljina su učinili da se viđamo veoma retko. Susret je, kad se desi, veoma srdačan i emotivan.
Po-tetka me zagrli čvrsto, potapše i pogleda toplim očima punim suza radosnica. Kratko me upita za zdravlje, ženu, decu, sve ih pozdravi i ponudi me kafom i ratlukom. Obavezno iznese i „onu“ rakiju koju čuva za specijalne prilike.Popijem čašicu iz poštovanja, iako i ona i ja znamo da mi to baš i ne prija za stomak. Na rastanku dobijem nešto na dar, čarape ili košulju, a deci podari čokoladu sa lešnicima. Ženi pošalje kuhinjsku krpu, kilo kocki, ili dvesta grama kafe. Druga po-tetka je davno otišla u rajske vrtove, i uvek je se setim kada u svom zavičaju prošetam pored njene kuće. Tamo su sada neki drugi ljudi koji nemaju pojma da ja znam tačan raspored prostorija, čak i tajna mesta za skrivanje, zatim gde stoje tegle sa zimnicom, a gde bure s vinom i rakijom. Nisam siguran da bih joj danas iz prve čak i grob našao. Svejedno, ostaje divno sećanje na nju i njenu dobrotu, koje moja deca verovatno neće nikada imati niti oživeti, jer se ja, njihov otac, do sada ni sa kim nisam orodio ni po Bogu ni po Svetom Jovanu.
Dobro jutro!
