piše: Ružica Vrhovac
Izgleda da se naša samoća produbljuje iz dana u dan… Nekada je bilo uživanje provesti veče sa prijateljima. U devetnaestom veku, recimo, ljudi su se prosto utrkivali ko će biti duhovitiji i rečitiji za stolom, ko će zaseniti društvo pameću i obrazovanjem. Dobri domaćini vadili su krišom ceduljice sa temama i gvirili u njih ispod stola, pa čim nastane tišina oni bi otvarali neku novu, još zanimljiviju temu. Dakle, osim o hrani za stomak, brinuli su i o hrani za dušu.
U dvadesetom veku prijatelji su takođe bili na ceni, ali se često, zbog skupoće i nedostatka posluge, večeralo sa jednom inteligentnom osobom. I to je bilo preimućstvo, može se reći, naročito ako je inteligentna osoba suprotnog pola. I ta se osoba trudila da zaseni onu drugu blistavošću svoga uma pre nego što je uhvati za ruku, ili za nogu. Koliko sam obaveštena, stariji se još uvek rado sećaju tih večeri.
A danas? Kako je danas?
Upravo saznadoh da se pojavio jedan izvanredan patent. Zove se inteligentna viljuška. Ona u toku jela, onom ko ruča, skrivenim znacima stavlja do znanja da suviše brzo jede, ako je to slučaj, ili mu, valjda odobrava, ako to ne čini. A sve to u cilju uspešnije probave i potencijalnog mršavljenja. To je za svaku pohvalu, i nema se šta prigovoriti. Pitam se samo hoće li usamljeni konzument hrane usvojiti
viljušku kao najboljeg prijatelja i neće li vremenom zaboraviti na one žive, ako ih ima? Nadajmo se da do toga ipak neće doći i da će zabave u kojima učestvuje više živih ljudi opstati.
Prijatan doručak i dobro jutro!
Beograd202 