piše: Suzana Gajić
Sigurno ste i vi pročitali vest o trudnici koja je u osmom mesecu ostala bez posla, zajedno sa svojim mužem. Razlog – istekao im je ugovor o radu. I nije produžen. „Saosećajni“ menadžer, koji im je otkaze uručio, rekao je da ga ne zanima šta dalje sa njima. Zakon je na njegovoj strani – poslodavac ima pravo da prekine dalju saradnju kada ugovor istekne. Bez objašnjenja.
Zakone donosi država, odnosno neki ljudi koji sede u Skupštini, a koje mi biramo na izborima. I to su isti ljudi kojima je i prethodne izborne kampanje jedna od centralnih tema bila povećanje nataliteta, rađanje dece.
Logično pitanje je, kada je sve to već tako, zašto je, u gore navedenom slučaju, zakon na strani poslodavca? Da li zaista svi ti ljudi koje biramo i plaćamo, ne znaju za taj zakon? Ili im to možda nije važmo? Imaju pametnija posla? Rešavaju važna državna pitanja?
Koje je to pitanje važnije u ovoj državi od problema koji ima ova porodica? Kada se dvoje ljudi odluče da osnuju porodicu, što bi trebalo da bude najnormalnija stvar na svetu, u ovoj zemlji postaju socijalni slučajevi. O poruci koja se time šalje svima koji bi želeli da imaju decu, nema potrebe da se govori.
Ako ovi ljudi u jednom trenutku odluče da se odsele u Švedsku ili Finsku, potpuno je jasno zašto. Kao i za mnoge pre njih. Ako oni koji sede u važnim poslaničkim klupama ne budu uskoro shvatili da je problem ove porodice glavno državno pitanje, zaista će samo oni ostati ovde.
Dobro jutro!
