piše: Dejan Grujić
Novak Đoković je osvojio svoju četvrtu titulu na Australijan openu, treću uzastopnu. To je vest koja je mnogima u Srbiji, u vreme opšte krize i loših vesti pravi melem na ranu. Mladić koji bez obaziranja, ide samo napred niže uspehe, i motiviše mlade širom planete da se bave tenisom i sportom uopšte. On je živi dokaz da se i od reketa može pošteno živeti i zaraditi. Tačno je da je tenis individualni sport, ali kad Nole igra uvek se u našim srcima prolama: Idemo, Srbijo! Posle Australijen opena, Novaka očekuju novi trijumfi, a Srbiji preostaje da se pozabavi sobom, da razmisli koliko i da li ulaže u mlade sportiste i naučnike koji je najbolje predstavljaju u svetu. Teško da će vam se taj isti naš nacionalni heroj ikada pohvaliti da je ta ista Srbija koja mu danas kliče i pred njega ničice pada na kolena imala razumevanja zaprobleme koji inače prate razvoj svakog mladog šampiona. Ali, ništa zato, čim se dohvatio venaca, lovorika, slave, pehara, ta ista Srbija, želela je da prigrabi njegovu slavu za sebe.
Samoproglašavali smo, a to i danas činimo, kako smo mi u stvari oduvek teniska nacija, i da je bilo samo pitanje dana kada će naš, srpski talenat eksplodirati baš kao u slučaju mladog Đokovića, Ane, Jelene, Tipse, Viktora… A koliko danas u Srbiji ima naslednika velikog Noleta i ostalih vrhunskih tenisera? Verovatno se taj broj meri desetinama, a možda i stotinama, ali šta vredi talenat ako nema paraza kampove, treninge, putovanja po svetu, turnire, kotizacije i mnogo čega još. Problema nema, ako su pare u pitanju, jer para nema. Posle ovog trijumfa, čestitki premijera i ostalih političara, Novaku preostaje da nastavi svoju sportsku borbu širom planete i zadrži svoju poziciju broj jedan, a nama da se nadamo da će naša vlast isporositi još koji kredit sa grejs periodom dugim taman koliko i njihov mandat.
(foto:bleacherrsport.com)
Dobro jutro, Srbijo! Bravo Novače!
Beograd202 