Uranak (3. februar – crtica)

piše: Dejan Grujić

Retko pominjem dešavanja u regionu, jer smatram da Srbija ima sasvim dovoljno smeća u svom dvorištu koje treba da očisti. Još nam samo fali da nešto pridikujemo komšiluku i to državi koja uskoro ulazi u Evropsku uniju. Napraviću izuzetak, samo zato što smatram da posle krvavog rata, nije mudro potpaljivati nove vatre mržnje. Ovo je najblaže što mogu reći za jučerašnji protest protiv „srpske“ ćirilice u hrvatskom Vukovaru. Vatreni govornici, baš kao i početkom devedesetih godina, obraćajući se vatreno okupljenima, bacali su na sve strane otrovne strele koji nikako ne mogu da dovedu do konačne tačke na sukob Srba i Hrvata. Ćirilica nije samo pismo Srba, podsećam da je koriste i Bugari. Zbog njih  je Evropska unija već štampala novčanice od 5 evra na kojima je i ćirilični natpis. Hrvatska se polako ukrcava u Evropu, vrše se poslednje pripreme za ulazak, a deo žitelja Vukovara bi nazad u glib i krv ratovanja, ako ustreba, i to zbog „zločinačke“ ćirilice koja je simbol stradanja ovog grada bar po njihovom viđenju stvari.          

foto: jutarnji.hr, (rts.rs)

foto: jutarnji.hr, (rts.rs)

 

Neće biti da je tako. Vukovar su ranjavali i ubijali svi, i branitelji i oslobodioci. Mnogi su već procesuirani zbog toga, ali u Hagu nijednom nismo čuli da je zločine činila srpska ćirilica. Nismo juče u Vukovaru čuli ni da će zajednička evropska valuta biti odbačena u Vukovaru zbog ćiriličnog natpisa „pet evra“, ali jesmo da je šteta što Oluje nije bilo i u tom gradu. Gde je tu pamet, iskustvo, razum?
Ne mogu da prihvatim opravdanja da je to sve zbog lokalnih majskih izbora i utvrđivanja stranačkih pozicija. Jadne su to pozicije koje obezbeđuju mesto u lokalnom parlamentu ako ih zauzimate preko pisma koje ste i sami učili u bivšoj zajedničkoj državi. Imaćemo i mi u Srbiji po najavama veoma brzo izbore, pa ja i dalje pišem i kucam na latiničnom pismu. I niko zbog toga ne protestuje. Možda iz inata pređem na ćirilicu, ali već sam naučen da je inat loš zanat.

Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 01 Beograd 202 - novo na programu i označen sa , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s