piše: Ružica Vrhovac
Danas je Sretenje,verski praznik kada obeležavamo i jedan državni praznik – Dan državosti. Dan koji je za državne institucije, uglavnom, neradan. Kad pomenuh državne institucije setim se onog što nam upravo pomenuta država svakodnevno servira. Poskupljenja, neredovne plate, tabloide koji forsiraju sopstvenu verziju realnosti koju svi mi, očiglčedno, živimo baš na način koji njima odgovara. Serviranje infornmacija o tome ko je uhapšen, čije se hapšenje planira, ko je s kim u koalciji, dilu, vezi. Ko upravlja državom, da li je država bankrotirala a to se od naroda krije, da li „murija valja dop“, da li je naša sudbina već uveliko isplanirana a mi sve to polako, onako na kašičicu, gutamo iz dana u dan. Pa i danas, na praznik.
A možda ta naša realnost i nije baš toliko crna i zloslutna, već nekome odgovara da nam je takvom prikazuje. Da li je tako? Da li je, da li su, on je… ona je… Baš zbog svog ovog nagađanja, sveopšteg ludila i sivila, danas neću sebi dozvoiti da budem hejter. I vratiću se dan unazad i poželeti vam srećan Dan zaljubljenih. Dan u komi sami sebe podsećamo da imamo nekog koga volimo , da treba da mislimo na nekog sebi dragog, na poklončiće, čestitkice, osmeh, možda neki izlazak. U suštini, dan za nama trebalo je da nas natera da, bar na trenutak, zaboravimo na pominjano sivilo i zaronimo u crvenu boju ljubavi. Makar na kratko. U tome ima nešto loše? Teško.
Dobro jutro!
Beograd202 