piše: Suzana Gajić
Jučerašnji dan nas je naterao da se okanemo ovozemaljskih stvari. Nismo postali produhvljeni, daleko od toga, ali jesmo bar malo gledali u nebo. Dobro, ne baš u nebo, u televizor, ali su kamere bile uperene u nebo.
Dve prirodne pojave u jednom danu – meteor koji se rasprsnuo nad Rusijom, i asterod, koga smo krstili sa „2012 DA14“. Kosmosu su ovakve stvari uobičajene. Dešavaju se stalno, ali ne baš na našoj planetici. I, ako su stari Rimljani slavili Jupitera kao glavno božanstvo, možemo da kažemo da su bili u pravu – upravo nas planeta Jupiter štiti od raznog kamenja koje juri našim sistemom.
Inače, dotični asteroid je do skoro bio potpuno nepoznat, otkrio ga je, neki bi rekli zaludni španski zubar, koji se iz hobija bavi astronomijom. Ispostavilo se da ta kamenčuga proleće pored Zemlje na 30 godina, i to svaki put sve bliže i bliže, jer mu Zemljina gravitacija svaki put poremeti putanju. Utešnim glasom naučnici su saopštili da će sledeći put, za 30 godina, takođe promašiti Zemlju. Hmmm, da li to znači da će se za 60 godina uspešno pogoditi? To su izostavili.
Ali, mene muči nešto drugo. Asterod je kamen koji bezglavo juri kosmosom. Zašto, pitam se? Ko ga je zavraljčio? I da li je svestan da je završio u udarnim vestima? Da li taj kamen zna da zbog njega nisam ni obratila pažnju na izjave političara povodom jučerašnjeg Dana državnosti? A oni se toliko trudili, pisali im ljudi govore danima unapred… I sigurno su ponovo govorili sudbinski važne stvari za sve nas. A, eto, bio je dovoljan jedan svemirski kamenčić da svi ti njihovi govori postanu prosto potpuno nebitni.
Dobro jutro!
Beograd202 