Ustanak (22. februar – crtica)

piše: Dejan Grujić

Šta ćete danas kada odete u prodavnicu i ugledate mleko na rafovima? Da li će ruka automatski krenuti prema pakovanju ove namirnice, ili ćete samo okrenuti glavu i nastaviti dalje? Ja ne znam šta da radim. Deca vole mleko, naročito jogurt, međutim, iskren da budem, počinjem da upadam u zamku paranoje koju su proizveli političari. S jedne strane kažu da je sve pod kontrolom, a s druge oglašavaju se čak i lekari koji ne preporučuju da se deci mleko daje sve dok se ne pristignu rezultati super-analize iz Holandije. Zanimljivo. Holandija je zemlja mleka, rasnih krava, božanstvenih sireva, jogurta, pavlake, kajmaka, maslaca i ostalih đakonija. Možda baš Holandija ima računa da nam dostavi falsifikovan izveštaj? Što, šta fali? Napišu kako je naše mleko kancerogeno, a samo njihovo zdravo i eto im dobrog biznisa. Srpski potrošač, naivan i lakoveran, lako će se opredeliti samo za proizvode iz zemlje otete od mora. Međutim, ne. Ovo je ipak moja paranoja. Nisu Holanđani od juče. Ne kolju oni kao mi, „vola za kilo mesa“… Oni poštuju zakon i pošteno rade ne varajući ni strane, a kamoli svoje potrošače lažima i sitnošićardžijskim smicalicama. Ček, ček… Javlja mi se još jedna ideja. Šta ako iza svega ovog u vezi sa pričom o kukuruzu koji je zaražen, i mlekom koje je otrovno za ljude, stoji neki moćni lobi koji bi da pokvari posao sa Emiratima? Znate da su oni izrazili volju da se za nekoliko stotina miliona dolara pozabave našom poljoprivredom i zemljištem u Vojvodini. A iz Vojvodine i stiže povika od tamošnjih političara koji više nisu iz vladajućih stranaka. Opet paranoja. Ne bi se Ješić obraćao javnosti pominjući bezbednost zdravlja svoje i ostale dece u Srbiji. Što sam ovoga jutra paranoičan? Pa ja sam opet popio šolju mleka. A lepo su mi rekli da je čaj odlična zamena. Setih se jednog dijaloga iz čuvene predstave „Jesi li to doš’o da me vidiš“ koji glasi: „JA sam čula da u neka mjesta čo’eka otruju kao danas, a on umre nakon – dvaje’s godina.“ Kad ono beše bilo bombardovanje, devedest devete? Nema, srećom, od tada još uvek dvadeset godina, dobro je! Dobro jutro!
foto                             „U štrajku smo do daljeg…“

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s