piše: Dejan Grujić
Svi sa nestrpljenjem, ali i sa velikom zebnjom očekujemo 18 časova. Tada će se sresti pesnički rečeno dva kiklopa, okeana, vasione, kontinenta. Fudbalskim žargonom, kvalifikaciona utakmica za plasman na Svetsko prvenstvo između Hrvatske i Srbije događaj je od prvorazrednog značaja i veliki bezbednosni rizik. Dugo je trajalo iščekivanje ovog fudbalskog susreta dve reprezentacije opterećenog prepucavanjima, vređanjem i omalovažavanjem bivših sunarodnika a sada, pokazuje se, veoma loših komšija. Nezrelost obe strane dovela je do podizanja nešto više od hiljadu zagrebačkih policajaca koji će čuvati srpske igrače od hrvatskih navijača jer srpskih praktično neće ni biti. Volim ja da navijam, ali navikao sam da u ruci držim srpsku zastavu, reče pre neki dan bivši srpski predsednik ironično iskazujući gorčinu zbog potpuno nenormalnih okolnostima pod kojima će se utakmica igrati a to znači bez prisustva navijača srpske reprezentacije. E, moj bivši predsedniče… Pade u vodu sve što si pokušao za svoga vakata. Uzalud šetnje sa Josipovićem kroz centar Beograda, pijuckanja kafica i razmenjivanje knjiga po Brionima. Poruke koje ste obojica hteli da uputite svojim narodima da je mržnji i ratovima kraj očigledno nisu bile dovoljno jasne i precizne. I dalje se nemilosrdno mrzimo, a to priznaćete više nema nikakve veze sa fudbalom. Sam Bog zna kada ćemo to prestati da radimo.
Iskreno, sumnjam da bi Beograd u odnosu na Zagreb u drugim okolnostima bio drukčiji domaćin. Čemu utakmice, ako se zbog njih pravi atmosfera slična onoj kada je održavana gej parada. Još smo nezreli, a tata FIFA i mama Evropska Unija teraju nas da se menjamo. Nije se lako promeniti kada vam iz jednog ranca ispada Vukovar, a iz drugog Oluja. Mnogo vode će proteći Savom dok se napokon tom istom vodom ne isperu sve prljavštine koje smo naneli jedni drugima, a u isto vreme ponovo poštujemo bar kao dobre komšije. Dobro jutro!
(foto:wallpapers.free-review.net)
Beograd202 