Ustanak (19. april – crtica)

piše: Dejan Grujić
U centru pažnje i danas će biti Brisel. Naša delegacija je već otputovala, baronica je otkazala posetu Hrvatskoj, dakle, stvar je veoma ozbiljna. Ovoga puta ne moramo da brinemo o tome da smo mi krivi za eventualni neuspeh pregovora sa Prištinom. Mi smo sve prihvatili što je Evropa izručila pred nas. Ponuda uzmi ili ostavi, važi i ovoga puta. Tači je sada u problemu. S jedne strane pritiska ga Evropa, a sa druge, veoma dobro zna da treba da se vrati u Prištinu i tamo objasni i javnosti i svojim sledbenicima odluku da prihvati sve što je prihvatio i Beograd. Za nijansu ili za taj plitak jaz, koji treba preskočiti, valja skupiti hrabrost ali i sabrati pozitivne i negativne poglede na sadašnjost i budućnost. Čak i da se danas nešto potpiše i jedna i druga strana suočiće se sa velikim problemima na terenu.

foto

Srbe, koji su u proteklih 14 godina očvrsli u borbi za opstanak treba ubediti da se Albancima mora popustiti, samo što još uvek oni tačno ne znaju šta. Svesni su da bez podrške Beograda, i materijalne i one moralne, nema velikih izgleda za održivi opstanak, ali isto tako s punim pravom nemoguće je da prihvate odricanje od nečega što već imaju i što su tokom prethodnih godina stekli i sačuvali. S druge strane, Albanci, naviknuti na bezrezervnu podršku zapadnih sila, napojeni obećanjima da će jednog dana sve to gde sada žive biti Albanija, teško da mogu da razumeju međunarodne odnose i diplomatiju koja će im na kraju ipak staviti do znanja da više ne mogu da očekuju da silom i pretnjama ostvaruju svoje ciljeve a preko leđa saveznika. Da vidimo papir, i zapitamo gde je pečat, pa onda da pričamo. Ko garantuje da će sve biti onako kako je dogovoreno? Potpuno nekorisno bi bilo da pregovarači ispiju šampanjac, rukuju se, sporazum potpišu, a da na terenu niko ne prihvati njegovu primenu ili je nešto boljem slučaju opstruiše. Ne bih voleo da sam u koži Ivice Dačića ili Aleksandra Vučića. Dobro jutro!

(foto: www.rts.rs)

 

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s