piše: Suzana Gajić
Čim vidim da neki ministar daje izjavu da je sve u redu, odmah se zabrinem. Obično to znači da nešto debelo nije redu. Skoro negde je ministarka zdravlja rekla da nestašice lekova ne sme biti. Joj! Sreća pa ne kupujem lekove, ali kada ovako nešto čujem, pa, nije mi svejedno. To znači samo da postoji problem, a ovog puta se zove novi Zakon o javnim nabavkama, koji podrazumeva da se lekovi nabavljaju, ako sam dobro shvatila, centalizovano. E, sad, apotekari tvrde da nisu imali dovoljno vremena, zbog novih propisa, da naruče, odnosno nabave lekove. Bez zalaženja u priču da li je novi propis bolji ili ne, moram da se zapitam kako nisu imali vremena? Šta su čekali? Da li je zbog novog propisa manje onih kojima su medikamenti potrebni? Da li se, možda, lekovi nisu prodavali, pa su mislili da imaju dovoljno zaliha? Ili su imali dojavu da ćemo baš u ovom periodu biti zdravi, pa nam nisu ni potrebni? Nije mi jasno. Pri tom, farmaceuti itekako zarađuju na tim istim lekovima. Možda im se smučio profit, pa su rešili da naprave pauzu. Ili, možda, baš odgovor treba tražiti u zalaženju u priču da li je novi propis bolji ili ne, i kome odgovara, a kome ne. Dok se neko prebrojava i preračunava šta mu više ili manje odgovara, jedan od onih koji trpe bolove zbog nedostatka lekova u apotekama je i Timoti Džon Bajford. Nažalost, on boluje od raka, a leka protiv bolova nema. Zato je i logično da je konstatovao kako bi bilo bolje da živi u 16. veku, jer je tada izbor bio ili da umreš, ili da nađeš nekoga ko ima biljke da ti pomogne. Jedno je sigurno – bolje tražiti pomoć od biljaka jer država, bar u ovom trenutku, pomoći neće.
Dobro jutro!
(foto:igpweb.igpublish.com)
Beograd202 