Uranak (28. april – crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Lepo nedeljno jutro u gradu obično počinje polako, uz izležavanje, prvu kafu i prvi osmeh s najbližima, vruć hleb iz obližnje pekare, i možda malo svežeg voća i povrća kupljenog na pijaci nekog od supermarketa.

Ako ste i vi, kao i ja, jedan od onih koji nemaju svoju baštu, voćnjak, živinu, a imate komšije i vertikalno i horizontalno, asfaltiran put do škole ili posla, biće da ne živite na selu. I ko danas, uopšte, živi na selu?

Čini se, niko bitan. Niko ko interesuje lokalne vasti nakon izbora. Niko ko je od koristi za njih.

A uskoro, ama baš niko neće više ni živeti na selu. Nekoliko desetina sela u Srbiji su pred nestankom. To je slučaj i sa Bačevcima kod Valjeva. Sa 140 domaćinstava, 450 stanovnika i 2000 dinara koliko su ove godine dobili od valjevske mesne zajednice za projekat za razvoj sela, sigurno je da ne mogu da leškare nedeljom ujutru.
fotoOnda, kažete, ni ne čudi što mladi odlaze, u te velike, bogate, asfaltirane gradove. Tamo će jesti uglancane paprike veličine lubenice i pričati kako je dobro što su pobegli iz one njihove zabiti. One zabiti gde vazduh može da se flašira i prodaje, gde raste lekovito bilje, gde meštani samo žele da ostanu i privređuju u zajedništvu sa okolnim gradovima, a ne odsečeni kao polarni lednici i dubine amazonske prašume.

Dve hiljade dinara. Toliko bi možda koštao jedan telefonski priključak u selu Bačevci, da makar mogu ta deca u velikim gradovima da jave ostarelim mamama i tatama da im je lepo. I da je ovde sve veće nego u selu! I kuće i putevi i paprike.

A nedavno je za jedan dan na Adi Ciganliji ispijeno prvih jutarnjih kafa u vrednosti od milion dinara. Ipak je to, saglasićete se, korisnije za gradsku kasu, nego neki projekti za neko tamo selo.

Jedan od najvećih filozofa svih vremena, Imanuel Kant, nikada u životu nije napustio svoje rodno selo. Tamo je stvarao, mislio, uživao, i bio je srećan.

Dobro jutro!

(foto: commons.wikimedia.org, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak i označen sa , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s