piše: Suzana Gajić
Cela Evropa počela je još juče proslavu Dana pobede. Na današnji dan pre 68 godina tadašnja nacistička Nemačka je kapitulrala. Da li možete i da zamislite sreću i olakšanje koje su tada osetiti svi koji su prošli kroz taj grozni i suldi rat. I zato ga i treba obeležavati. Ta generacija je imala šta da slavi. To je i čuvena generacija koju danas zovemo bejbi bum generacijom zbog velikog nataliteta. To su ljudi koji
su imali utisak da je najgore prošlo, da su bolji dani ispred njih. Pitam se šta bi njihovi potomci mogli da slave kao njihov Dan pobede? U čemu smo mi danas pobednici? I da li imamo nade?
Kažu da treba da se nadamo ulasku u Evropsku uniju, jer će nam biti bolje. I da danas možemo da proslavljamo i Dan Evrope. Ne želim da se vraćam na razna obećanja. Posle 2000. godine čini mi se da su se svi utrkivali da nam daju progoze kako ćemo biti deo evropske zajednice za dve, tri, pet godina. I sećam se intervjua koji sam tada radila sa jednim od takozvanih visokih predstavnika Unije u Srbiji, koji je na te, tadašnje prognoze samo odmahnuo rukom, i pitao me da li znam šta sve treba da se uradi do tog članstva. Od tada je prošlo više od 10 godina, a nešto mi se čini da bih i sada dobila isti odgovor. S druge strane, s obzirom da je jutro i treba biti optimističan, i ta bivša Evropska zajednica za ugalj i čelik je pred velikim izazovima. Čak je i čovek koga zovu ocem evra, Oskar Lafonten zavapio da se zajednička valuta pošalje u zaborav, jer mnoge zemlje vodi u propast. Uvek nam ostaje ono čuveno „kiselo grožđe i sladak limun“. A o pobedama ćemo, očigledno, razmišljati neki drugi put.
Dobro jutro!
(foto:maydayfestivals.com)
