piše: Dejan Grujić
U vreme lepih, sunčanih dana u Srbiji, sa svih strana navlače se tamni oblaci rijalitija koji živimo, praćeni kamerama postavljenim na svim važnim mestima. Snimaju nas kako prelazimo ulicu, da li smo vezali pojas, ili možda prošli na crveno ušavši u za nas vozače amatere zabranjenu žutu traku. Da li smo i koliko bezbedni u saobraćaju, pitanje je bez odgovora naročito kad se dese incidenti koji nas ozbiljno uznemire. Juče je na autobuskom stajalištu u Beogradu povređeno nekoliko ljudi jer su se našli u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Dva ili tri vozila, sada je to potpuno svejedno, napravila su okršaj od kojeg su nastradali ljudi koji su čekali prevoz. Još se utvrđuje ko je kriv, a povrede nevinih se saniraju. Da li treba da čekajući autobus strepimo ili molimo Boga da nas čuva jer nesavesni vozači sigurno neće? Taksisti pogotovu.
Tako vešte majstore koji će vam preseći putanju nećete nigde naći. Spremni su u trci za zaradom da naprave gomilu prekršaja ali kada neko zbog toga strada onda – nikom ništa. Desilo se. Uopšte ne gajim simpatije prema bahatosti i bezobrazluku a pogotovu prema onima koji psuju, galame i viču dok voze. Treba li da dodam da ćemo sutra „koračati bezbedno“ u okviru akcije kojom se skreće pažnja na bezbednost pešaka u saobraćaju? Jedino što mogu da obećam učesnicima jeste stopostotna bezbednost u centralnim gradskim ulicama jer će iste biti zatvorene za vozače. Eto rešenja! Zatvorimo sve ulice, i onda se slobodno šetajmo ali isključivo trotoarom. Nikad se ne zna odakle može da iskoči neki taksista. Dobro jutro!
(foto: www.liveinrouen.com, ilustracija)
Beograd202 