Uranak (2. jun – crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Ono zbog čega, priznajem, i nisam toliki ljubitelj sporta, jeste uplitanje mutnih lovarnih tipova, nameštanje utakmica i pomalo razmažženi sportisti.
Važži ono staro pravilo da je započinjanje ozbiljnog treniranja većine sportova veoma skupo. Paprene cene opreme, najbolji privatni treneri, masaže nakon napornih treninga, putovanja…. sve ovo ambiciozni roditelji i deca spremni su da urade. A da se igra srcem? E, to već ređe.

Ipak, ima zaista primera kako sport… ne iskvari omladinu 🙂 Jedan takav, lep slučaj jeste novosadski klub američkog fudbala, „Vojvode“. Vojvođanske Vojvode su slika i prilika onog plemenitog, srčanog, veličanstvenog duha koji bi trebalo da drži na okupu jedan tim, grupu prijatelja koji zajedno žele da se izdignu nad onim lošim, lenjim i nepoštenim primerima u sportu. Nemaština, nebriga za amaterski sport, a i istinska finansijska nemogućnost da im se pomogne, nije slomila njihov duh, niti ih pokolebala da pomisle da rade nešto uzalud. Kosili su sami travu na terenu, pomerali nepropisno parkirana kola da bi hitna pomoć obavila svoj posao tokom utakmice, trenirali vredno… a pomoć je konačno i stigla. Vlasnik jedne novosadske firme im je omogućio dolazak pojačanja iz Amerike i ovi, inače veseli i vedri momci, sada imaju još više razloga da budu odani onome što rade. Okupljeni oko onoga što vole. Nema mamice i tatice, nema beneficija države, samo čista želja i ljubav.

foto3A kako to izgleda uživo, danas po podne, videćemo na Adi. U 16 časova Vojvode će zaigrati protiv, neporaženih doduše, beogradskih„Vukova“. I da ne pobede sad, izdržali su i pobedili one godine kada su bili gotovo otpisani. 10 godina su čekali da se nešto pokrene, da bude bolje.

Poznato? Svako od nas ima ponešto „vojvodsko“ u sebi. Ili bi makar trebalo da ima. Ako radite ono što treba, kako treba, uz ljude koji dele vaš entuzijazam, MORA, makar za nijansu, da bude bolje.

Dobro jutro!

(foto: www.sportal.rs)

 

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s