Ustanak (14. jun – crtica)

(piše: Kruna Pintarić)

 

Početak leta je svake godine poprilično burno i stresno vreme za maturante. Biraju se buduća zanimanja, upisuju fakulteti, ili počinje traženje posla. Kako ko ume, želi, ima mogućnosti. A izbor zanimanja u Srbiji veeelik! Samo, naravno da se treba svuda malo portuditi, jer ima dosta konkurencije. A ta konkurencija je mladim, vitalnim, jedrim i bistrim omladincima ona sa jednom veeelikom prednošću. To je iskustvo.

Činjenica – produžen je radni vek za dvadesetak profesora Univerziteta u Beogradu. Sledeća činjenica: Prosečna starost prosvetnog radnika je 51,5 godina, a njih 15.000 NEĆE u penziju. Treća činjenica – Osamdesetogodišnji lekar vraćen je u na posao u užički Dom zdravlja, jer nije bilo lekara na tržištu rada koji bi ga zamenio.

Kad se sve to ovako sakupi, jedno uz drugo, čovek zaista pomisli da smo mi mladi glupavi. Moguće je i da jesmo, ne isključujem tu opciju, ali – zašto smo onda toliko glupi? Išli smo u škole gde su nas učili ovi postariji prosvetni radnici, studirali na fakultetima na kojima ne postoji penzija, lečili se kod iskusnih, baaaš iskusnih lekara… Pored svega ovoga, kako to da nismo pogodni da radimo? Profesori za ceo svoj radni vek nisu ostavili ni jednog kadra koji može da ih zameni, a posao im je da obuče kadar, od tolikih studenata. Mlađe kolege u prosveti jedva imaju fond od 30% časova, jer su ovi stariji borbeniji, ne daju na mesto!

fotoTeška je penzija u Srbiji. Ne žele profesori, i mnogi drugi, da cupkaju unučiće na kolenu, čitaju „Politiku“, uzgajaju začinsko bilje i igraju šah na Kalemegdanu. Teška je penzija.

Teško je isto tako čekati na posao. Ne zato što si glup i nestručan, već zato što su prekaljeni radnici izgleda baš emotivno vezani za svoje radno mesto. A da bi to osigurali, svoje znanje ne prenose, kao nekada majstori i šegrti, na mlađe kolege. Čast izuzecima, ali oni potvrđuju pravilo.

Pravilo će se možda promeniti, tek onda kada donosioci istog toliko ostare, da ne mogu da se sete šta je tačno i bilo ovo „bezpenzijsko“ pravilo.

Dobro jutro!

(foto: www.okanaganstaffing.com, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 01 Beograd 202 - novo na programu i označen sa , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s