piše: Vlada Todorović
Prolazim juče pored jednog drveta, kad tamo prikucan – oglas! Piše velikim slovima: STUDENTI, BUBICE i telefon ispod.
Nije to, dakle, nikakav higijensko-biološki poziv, već jednostavna ponuda opreme za polaganje ispita „bez mnogo truda“.
Ništa novo. Toga ima već odavno. Bili su i tekstovi u štampi koliko nam vrlih studenata korsti ovu vrstu „pomoći“. Šaputanje je prevaziđeno, a i ne deluje baš „akademski“.
Sećam se knjige Bon-ton. U njoj je jedan Saša želeo da postane pilot, a u situaciji gde je šapnuo „drugu u nevolji“, učiteljica ga je podsetila kako bi to bilo da na takav način završi školovanje, a onda se nađe sam u avionu u nevolji, i to u situaciji gde nema nikog ko bi mu šapnuo šta treba da uradi.
Pa mi onda pade na pamet kako bi to bilo interesantno kada bi prodavcu bubica njegov „klijent“ jednog dana trebao da izgradi kuću, a baš je statiku položio „na bubicu“, ili treba da se operiše a njegov lekar baš i ne stoji najbolje sa rešenjima za neke komplikacije koje mogu nastati kada krene da ga secka, i tako…
No, nema mesta panici. Oni koji budu uspešni u prodavanju ili iznajmljivanju „bubica“, sigurno će tražiti arhitekte i lekare koji su vredno i marljivo učili. I od svoje zarade će imati dovoljno para da plate kvalitet. Što bi valjda trebalo nešto da poruči i onima koji bi „prečicom do znanja“. Pitanje je, na duže staze, da li će vam se tako nešto isplatiti. Sem ako niste budući političar.
(foto: forum.mojepravo.net, ilustracija)
