piše Kruna Pintarić
Dobro je. Svanulo je. Drago mi je da ste ovde, sa nama. Neki su možda i probdeli ovu noć, kao na iglama, čekajući taj znak, čudo da ih pogleda, da ukaže da, ipak, ima ljubavi. Da ima lajkovanja.
Ponedeljak, sam po sebi tužnjikav, najteže je pao Fejsbuk ovisnicima, kako lekari kažu, korisnicima. Iznenađeni što iz nekog razloga ne mogu da „lajkuju“, ne mogu da postave status već nekoliko sati, mislili su, ma, to meni nešto računar kvariigra… Ali, prolazilo je vreme. Svako osvežavanje, refresh stranice, pokušaj kliktanja na šaku sa palcem ka gore – „Postoji problem sa ažuriranjem vašeg statusa. Pokušajte ponovo za par minuta.“
Cupka noga. Grize se usna. Klikće sve strastvenije i glasnije, udara po mišu i tipkama. Kako ću sad, šta je ovo, niko me ne voli…?! Kažu u fejs upravi, biće uskoro rešen tehnički problem.
Tragedija svetskih razmera kopkala me je i ovoga jutra – šta li ću videti na putu ka poslu. Već sam zamišljala pomahnitalu rasejanu gomilu, koja tumara ulicama i govori naglas: „Danas sam sam napravio ručak. Mora da vam se to sviđa! Sviđa vam se, je l’ da?“, „Samo da znate da sam mnogo blesava, a evo i gde pijem kafu svakog dana!“, „Sviđa li ti se moja nova frizura!? Ja mislim da sam debela u njoj, ali ipak je pokazujem, hihi!“. Izbezumljene osobe željne tapšanja po ramenu.
Ljudi na društvenim mrežama često daju svoju privatnost u bescenje. Upravo to je ono što radimo i u ljubavi – dajemo sve svoje samo zarad pažnje, potvrde da vredimo, protiv one zaglušujuće tišine kad smo sami, toliko sami da nismo ni celi mi. Jedan dan u svetu bez ljubavi bi napravio mnogo više štete nego jedan dan rata.
Dobro jutro!
(foto: www.trebinje059.com , ilustracija)
Beograd202 