piše Dejan Grujić
Nismo uzeli Salataru, ali smo dobili izbore u Mitrovici. To će nam posle gorke pilule u Areni biti razlog za analizu dana iza nas. Teško da ćemo se usaglasiti baš oko svih detalja, ali je jedno sigurno. Većina će zaključiti da je Novak Đoković naša nagrada od boga kojom lečimo sve frustracije. On je ona lekovita voda koju ispijamo iz pehara koje osvaja širom sveta. Zahvaljujući njemu čulo se za zemlju omraženu i prokazanu širom planete, ali on je ipak jedan i ne može da postigne baš sve. U trenutku kad nam je Trojicki van terena zbog nedokazanog greha, a Janko zbog povrede može samo da navija sa tribina, naš podmladak nije mogao da izađe na kraj sa Česima. I to je razumljivo. Nemamo pravo da se ljutimo. Međutim, time nam se samo dokazuje koliko je Novak planetarno važan, ali usamljen, bez adekvatne podrške u timu koji pretenduje da bude šampionski ne može da čini čuda.
Da li se cela ova priča može prebaciti na drugi teren, politički? Da, naravno. Samo treba dodeliti uloge naših tenisera članovima aktuelne vlade. Nemoguće je očekivati da će jedan od njih bez podrške ostalih uspeti da ostvari ono što priželjkujemo mi, birači. Zato ne treba očekivati čuda, ma koliko se ministri upinjali da objasne da su moguća. Mada, neka se ostvari makar jedno, nalik onom Novakovom u Londonu, pa ćemo osetiti malo pravde koja u stvari predstavlja trofej u zemlji koju muče brojne brige. Ne želeći da imenujem ko bi mogao u vladi da bude recimo Novak, a ko Troicki, Janko ili Lajović na primer, samo priželjkujem da svi budu bar blizu Novaku, a ako na putu do cilja budu i diskvalifikovani to je samo dokaz da su na pravom putu.
Dobro jutro!
(foto: novakdjokovic.com)
Beograd202 