piše Dejan Grujić
Puna su nam usta priče o korupciji u Srbiji. U besu smo skloni da okrivimo i sudije, i lekare, i policajce, i profesore, i đubretare i putare, da su lopovi i da im niko ništa ne može. Da li je baš tako? Konkretno jedan budući otac u Nišu, bez pardona je prijavio ginekologa koji mu je tražio mito. U trenucima dok je supruga pod porođajnim bolovima jaukala, lekar je bez pardona diktirao porodici šta treba da mu kupe i gde. Setio se čovek da je u prodavnici na uglu Mlatikesine i Skupiparine video mnogo dobar mobilni i da mu je takav preko potreban odmah. Da sam ja kojim slučajem bio na mestu budućeg oca, verovatno bih odmah odjurio najpre u banku da mi odobre keš kredit za petnaest minuta, a onda u radnju po mobilni. Đavo neka ga nosi, daću sve, samo da na kraju sve bude kako treba. Stigao bih taman u trenutku kad se beba rodi, i mirna Bačka u Nišu. Meni bi laknulo jer mi se žena uspešno porodila, a doktor bi bio ponosan zato što je dobio novi sega mega giga turbo telefon koji može da tresne na sto pred svoje kolege gadljive na primanje mita. Međutim, ovaj muž nije bio kao ja, nego je sve lepo prijavio policiji. Odneo je teleofon, ali doveo i policiju koja je odmah postupila po zakonu. Baja gineko-telefonaja je dobio 30 dana u bajmoku, i eno ga… sad telefonira sa cimerima Morzeovom azbukom. Ovo je pouka da treba što pre da počnemo sa odvajanjem kukolja iz žita, i javno upiremo prstom u takve pojave, a ne, kao do sada, da zatvaramo oči.
Dobro jutro!
(foto: www.eyeonspain.com ilustracija)
Mislim da je nacin na koji je otac iz teksta iznad postupio – jedini nacin koji ima sanse nesto da promeni. I na lokalnom i na opstem nivou.