Uranak (30. novembar – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

„Draga moja radnička klaso, da li danas radite? Ako radite, to je siguran znak da ja nisam više među živima.  Da je suprotno, sada bi bili na slobodnim danima, kod rođaka na selu, okretali ribić na žaru dok bi se u velikom kazanu čvrljili zlatno žuti čvarci i pevale pesme kako mi se kunete da sa moga puta ne skrenete. Vaš drug Tito„.

OVO jeste šala, ali svaka šala ima pola istine. Doduše, naša tadašnja istina ličila je na ugojenog klempu od nekih 150 kila žive vage. Hranjen je samo domaćim kukuruzom, ništa koncentrat. Pravilo broj jedan, ono nepisano, glasilo je:  U  ovo doba godine, svinjsko meso je najzrelije. Već su se nataložile dovoljne količine masti, a i krtine ima na pretek. Pravilo broj dva: Najpre treba da se saberemo, pa da se onda lepo oduzmemo od meke rakije, pečene baš za šumadijski čaj, ili mladog vina tek natočenog iz velikog bureta, popularne šire. Uh, kako to otvara apetit. Domaćice vredne kao pčelice,  veselo seckaju najpre sitno crevca i druge iznutrice i prave takozvanu pržu.  Dok se sa okačene svinje skida koža, prave se planovi o tome, kako utrošiti brdo naslaganog mesa. Preterujem sa opisom, jer u današnje vreme ovo sem u retkim slučajevima, predstavlja samo uspomenu na praznik države koju juče oplakasmo. Neki su pustili i suzu radosnicu, a mnogi žale za onim produženim prazničnim odmorom, začinjenim mirisom taze pripremljenih šnicli, krmenadli, svinjskih vratova,  kobasičica, ljutih ili neljutih, švargle, krvavice, ili kavurmice. Po svemu sudeći, ta SFRJ  je i otišla zajedno sa dimom koji je oplemenjivao srce i dušu, a ponajviše stomak tamo negde oko Nove godine domaćim pršutama.  Neću da kukam, jer kako pesma kaže, ne vraćam se starim ljubavima. Ali, činjnica je da ljubav stara srce para. Sada kupujemo meso na akcijama i to samo ako imamo čime, jer kaiš ionako puca od stezanja na suvo, bez da ga podmažemo nekom slaninicom. Baš kao i domaće sušeno meso na dimljivom mrazu.

Dobro jutro!

1(foto: opusteno.rs, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Citat | Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak i označen sa , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na Uranak (30. novembar – crtica)

  1. ljupkica kaže:

    E, kad se samo setim, al se nekad dobro jelo….. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s