piše Ru Šavr
Crtica keceljica
Mislim nešto, kako se kecelja, iako veoma koristan odevni predmet, gotovo povukla iz kućne upotrebe. Ne znam ni kako ni zašto. Primera radi, ja ih imam nekoliko samo zahvaljujući tome što sam ih dobila na poklon. Nijednu nisam sama kupila, a nije baš da mi nisu potrebne. Kad moram da mesim ili pravim džem, na primer, stvarno dobro dođe. Osim što je praktična i što zaista dobro štiti odelo od kuhinjskih đakonija, kecelja može biti i pravi ukras. Ako volite da se „udesite“ u starinskom fazonu, možete da birate boje, krojeve i dezene. Ima ih sa mačkama, kučićima, cveklom, boranijom, školjkama, dalekim gradovima i čime još sve ne. Zgodne su i za reklamne poruke, kao što se zna. Pa ipak… ovaj odevni predmet se danas mnogima čini prevaziđenim, zastarelim i nečim što savremenoj domaćici nije potrebno.
Nego, zašto ja sve ovo pišem… Zato što kecelje imaju i džep. I to im je dobra strana. Tu se može ćušnuti štošta. Od maramica i kuhinjskih ubrusa, olovčica, ceduljica i drugih korisnih predmeta, ključeva na primer. Baba jednog mog druga imala je običaj, kad dođu vodoinstalateri, da zaključa ulazna vrata i stavi ključ u pomenuti džep od kecelje. To je imalo da im predoči da neće izaći dok ne završe posao zbog kog su došli. Ne znam kako je tok njihove posete dalje tekao, ali izgleda da je uporna starica umela da izađe na kraj sa ovim zanatljijama čuvenim po ostavljanju posla na pola ili za neku priliku kada se steknu bolji uslovi.
Ova priča o kecelji i džepu na njoj treba da podseti da uvek možemo naći rešenje za neki problem ili izlaz iz neobične sizuacije. Ponekad je dovoljno okrenuti se starom savetu ili predmetima.
Dobro jutro!
(foto: www.enterijer.rs, ilustracija)
Beograd202 