Piše: Dejan Grujić
Pre neki dan, zvoni mi mobilni telefon… Pogledam identifikaciju poziva – zove moj prijatelj kojeg inače retko viđam i čujem. Možda dva puta godišnje, ma ni toliko. Vezuje nas zajedničko školovanje od pre dvadeset godina nakon kojeg je svako otišao na svoju stranu. Začudim se u trenu – što li me on posle toliko vremena zove? Odmah mi je kroz glavu protutnjalo više pitanja: Da mu se nije nešto desilo? Da se nekome u njegovoj porodici, ili od našeg društva nije nešto desilo? Da nije, ne daj Bože, neko umro? Javim se sa zebnjom u glasu, kreće uobičajena pozdravna serija pitanja i odgovora, dok ga ja ne upitah: „Dobro, reci mi sada pošteno, da li ti nešto trebam, odnosno mogu li nešto da ti pomognem?“. Ma, ne“, nasmeja se moj prijatelj, „ništa mi ne trebaš, zvao sam onako, imam neke silne besplatne minute, pa bih da ih potrošim do kraja, da ne ostavljam ovima.“. „Kojim ovima?“. „Pa, ovima iz … „ pa reče ime jednog od naših mobilnih provajdera. „A, tako. Baš mi je drago da sam ti pomogao u tome. A sad ja žurim.“
Ne čekajući sledeću rečenicu, isključio sam telefon. Bio sam besan. Znam da me ne bi zvao sa mobilnog kad bi to koštalo kao pre, recimo, 13 godina – kad smo samo SMS-om komunicirali i to vodeći računa o svakom slovu jer su razgovori bili preskupi. Trebalo je tada smisliti poruku sa što više informacija a da stane u 160 slovnih znakova. Tako je bilo jeftinije. Tada se nismo dozivali, već smo besomučno kucali i smišljali skraćenice da bi nam što više toga moglo da stane u poruku. Nakon ekspanzije tržišta i pada cena usluge, počeli smo da telefoniramo i surfujemo internetom. Sada mnogi koriste samo mobilni a fiksni služi za ukras. Navodno je mobilni praktičniji i jeftiniji za komunikaciju. Međutim, lično sam ubeđen da je ipak nepristojno trošiti besplatne minute na ljude koje inače nikad ne bi pozvali kada bi se razgovori plaćali, pri tom, lupetajući gluposti i zadržavajući nekoga dok je u poslu. Prijatelji nam trebaju ali ne i za trošenje besplatnih minuta. Ionako su nam prijateljstva veoma skupa da bi ih olako raskidali zarad besplatnih minuta. 🙂
Dobro jutro!
(foto: lerablog.org, ilustracija)
Beograd202 