Ustanak (29. januar -crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Pre neki dan, zvoni mi mobilni telefon… Pogledam identifikaciju poziva – zove moj prijatelj kojeg inače retko viđam i čujem. Možda dva puta godišnje, ma ni toliko. Vezuje nas zajedničko školovanje od pre dvadeset godina nakon kojeg je svako otišao na svoju stranu. Začudim se u trenu – što li me on posle toliko vremena zove? Odmah mi je kroz glavu protutnjalo više pitanja: Da mu se nije nešto desilo? Da se nekome u njegovoj porodici, ili od našeg društva nije nešto desilo? Da nije, ne daj Bože, neko umro? Javim se sa zebnjom u glasu, kreće uobičajena pozdravna serija pitanja i odgovora, dok ga ja ne upitah: „Dobro, reci mi sada pošteno, da li ti nešto trebam, odnosno mogu li nešto da ti pomognem?“. Ma, ne“, nasmeja se moj prijatelj, „ništa mi ne trebaš, zvao sam onako, imam neke silne besplatne minute, pa bih da ih potrošim do kraja, da ne ostavljam ovima.“. „Kojim ovima?“. „Pa, ovima iz … „ pa reče ime jednog od naših mobilnih provajdera. „A, tako. Baš mi je drago da sam ti pomogao u tome. A sad ja žurim.“
1Ne čekajući sledeću rečenicu, isključio sam telefon. Bio sam besan. Znam da me ne bi zvao sa mobilnog kad bi to koštalo kao pre, recimo, 13 godina – kad smo samo SMS-om komunicirali i to vodeći računa o svakom slovu jer su razgovori bili preskupi. Trebalo je tada smisliti poruku sa što više informacija a da stane u 160 slovnih znakova. Tako je bilo jeftinije. Tada se nismo dozivali, već smo besomučno kucali i smišljali skraćenice da bi nam što više toga moglo da stane u poruku. Nakon ekspanzije tržišta i pada cena usluge, počeli smo da telefoniramo i surfujemo internetom. Sada mnogi koriste samo mobilni a fiksni služi za ukras. Navodno je mobilni praktičniji i jeftiniji za komunikaciju. Međutim, lično sam ubeđen da je ipak nepristojno trošiti besplatne minute na ljude koje inače nikad ne bi pozvali kada bi se razgovori plaćali, pri tom, lupetajući gluposti i zadržavajući nekoga dok je u poslu. Prijatelji nam trebaju ali ne i za trošenje besplatnih minuta. Ionako su nam prijateljstva veoma skupa da bi  ih olako raskidali zarad besplatnih minuta. 🙂

Dobro jutro!

(foto: lerablog.org, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s