Piše Kruna Pintarić
Sebastijan Kurc. A kako da odolim da pričamo o njemu? Za razliku od juče, kada su ga naši i primili, ja ću se truditi da se uzdržim od vesele karakteristike čoveka sa ovih podneblja da do krajnje granice forsira dvosmislene šale, ulepšavajući tako dvolične vesti iz estradne politike.
Naravno da ne verujemo bespogovorno diplomatskim pohvalama i epskim spevovima o našim državnim zvaničnicima, ali jedna dobra stvar može se naučiti od ovog mladog čoveka, da ne kažem, vršnjaka. Skraćeno, evo šta je bila poenta njegovog odgovora juče na pitanje o potezanju vek starog pitanja: „Ko je kriv?“; kaže Kurc – Istorija je u prošlosti, koga to više i zanima, da se traži krivac za davno prošle sukobe i Velike ratove – hrlimo ka budućnosti kao lisac ka kokošinjcu! Bez nostalgije, sete, durenja i moralisanja oko civilizacijske odgovornosti prema činjenicama. Istorija je tako passe. Koga još briga za to, idemo ka novom, sa pamćenjem akvarijumske ribice!
Tipično razmišljanje tinejdžera petkom popodne, kada se kuju planovi za vikend. Ipak, mislim da je Kurc valjan mladić za potrebe ove teme. Jer, da je drugačije, bilo bi – rđavome šefu austrijske diplomatije i dlaka smeta. A kamoli istorija.
Da se vratim početnoj tezi; od ovog istoričara sadašnjeg trenutka možemo da naučimo kako da se otarasimo zamornih razglabanja o onome što je nekada bilo, i previše poznatih imena. Potrebni su nam oni koji se zaista ama baš ničega ne sećaju, a ne oni koji ne žele da se sete samih sebe od onomad. Ko god je bio deo naše istorije, ne može da jurca sa nama ka kokošinjcu budućnosti. Možda, mooožda onda dođu vremena koja ćemo početi rado svi da pamtimo.
Dobro jutro!
(foto: www.rts.rs )
Beograd202 
Bravo Kruna! Tacno u centar