piše: Dejan Grujić
Evo nedelje i prilike da se neke porodice okupe na zajedničkom ručku, popričaju, prodiskutuju, isplaniraju narednu sedmicu, prokomentarišu aktuelnu kampanju, izogovaraju komšije i rođake, nasmeju se ili rastuže zbog nekog ne baš važnog razloga možda čak i međusobno isposvađaju. Iako smo juče vukli cveće, ikebane, parfeme, lančiće i đinđuve svečano ih uručujući našim vrlim damama, čestitajući im Dan žena, danas ćemo se praviti neveštim i bez griže savesti ih prepustiti obavezama oko pripreme i serviranja ručka. A to danas iz ugla srpske domaćice nije ni malo lako. Najpre treba odlučiti šta je prihvatljivo za sve, da ne bude mrštenja za stolom i odgurivanja tanjira uz ono čuveno: „Ja to ne jedem!“ Osnovno pitanje koje će srpska domaćica sebi postaviti biće i gde i šta da kupi, a da to bude zdravo i ispravno. Suština nije u tome šta ko voli da jede, već da li znamo šta kupujemo, i za kakve sve otrove plaćamo iz tankih buđelara? Na žalost uglavnom ne znamo, sve dok nam to, povremeno, ne objave u medijima.
Velika buka se ovih dana digla se oko crkotina koje su prodavane kao pljeskavice i ćevapi, ali i oko meda koji je vraćen iz Evropske unije zbog visokog procenta antibiotika, a zatim prodavan ovde uz odštampane deklaracije o zdravom i geografskom poreklu. Sećam se jednog dekice koji je prodavao šumske jagode na Kalenić pijaci, odmah posle bombardovanja, uz dozivanje mušterija rečima da su to zdrave i neozračene divlje zlatiborske gde NATO nije preletao. Priznajem, poverovao sam starini da je Zlatiborac, kupio korpicu jagoda, a onda ga nakon nekog vremena ugledao kako u jednom beogradskom naselju na levoj obali Dunava bere te iste jagode. Ništa mi ne bi smetalo da nisam primetio da ih poliva iz kanala za otpadne vode. Bilo me sramota od njegovih sedamdesetak godina. I šta ćemo sad? Niko pouzdano ne može da tvrdi da je hrana proizvedena na selu od strane čestitih domaćina zdrava. Bez želje da izazivam paranoju, ali ko zna čega se sve naša rodna zemlja nakupila u vremenu kad najveća opasnost vreba odozgo, ali i odozdo. Ono što sigurno znam jeste da neki nečasni ljudi bez griže savesti čak i po cenu ugrožavanja našeg zdravlja u promet puštaju namirnice sumnjivog porekla i kvaliteta a samo da bi na brzinu zaradili. Čime se oni hrane, pitam se? Ko li njih truje da budu tako pokvareni? Dobro jutro!
Beograd202 