Ustanak (18. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Ništa novo neću da kažem. Prošla je predizborna tišina, pa sad mogu da pričam baš sve šta hoću. Ali, sada kada smem, ja neću. Dosadilo. A i šta bih pričao, a da to ne znate ili da vam neko nije već ispričao. Sloboda ponekad čini da prosto mrzim što mogu sve, a mrzi me. Koristim internet u proseku dva sata dnevno, ali redovno. Prvo otvorim sve sajtove dnevnih novina. Ovlaš ih pročitam jer su sve iste. U stvari, od juče nisu više baš sve iste. Sada više ne pišu o strankama koje nisu prešle cenzus. Kakvo olakšanje. Sad pišu o pobedniku, ali će uskoro verovatno već da dosade sebi samima, pa će malo o onima što su do pobednika, i još malo niže… Onda krenem na Fejsbuk, i tu proverim svoje prijatelje. Strah me da sam ipak zavisan od tog plavog mesta. Uđem onda u svoje poštansko sanduče i proverim poštu. Ponekad i uključim skajp. Eto, nisam bez mane. Koristim internet. Nisam baš mator, ali sećam se kakvu radost sam osećao dok se poštar približava mojoj kući i nosi belu kovertu s pismom. Ili čestitku, razglednicu s mora… Sećam se kad sam odlazio kod drugarica na kafu, ronzao zbog neuzvraćene ljubavi, i tražio da mi one daju savet kako da naparvimo zajedničku strategiju za muvanje devojke koja mi se u tom trenutku sviđala… Pamtim i telefon, podešen da zuji a ne zvoni, koji bi bio odmah ispod mog kreveta… Javio bih se devojci kasno noću oko 1 ili pola dva iza ponoći, stavio jastuk preko glave i šaputao najlepše ljubavne rime i tako sat, dva … sve do jutra dok matorci spavaju…. a dešavalo se i da se iskrademo oboje i u 4 sata ujutru nađemo u parkiću i ljubimo na klupi. Sve to je bilo pre 25 godina, otprilike… možda i manje. I tada smo imali čet, inboks, seks dejt, hot lajn…. Samo nije bilo interneta kao danas. Zato sam sada prepadnut od interneta, strahujući da je ugušio u meni želju za živim kontaktom, napravio me asocijalnim i lenjim i od mene napravio masu koju sve nešto – mrzi. Jedino me ne mrzi da vam poručim: Dobro jutro!

CYGY.com

 

(foto: urbantimes.co , ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s