Ustanak (26. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Kakvi to ljudi žive u Beogradu? Po čemu se razlikuju od ostatka sveta, da ne kažem Srbije? Da li je normalno to što se snima film o takozvanim normalnim i pravim „rodženim Beogradžanima“, koji preziru Cece, Jece, narodnjake, radžu, došljake, a sve bi ih najradije vratili u sela i popeli na planine sa kojih su sišli. Niko ne pokušava da ospori pravo autora tog tek započetog filma da iskaže svoj stav o sredini u kojoj živi ali takođe i publika, ona kojoj je to buduće remek delo sedme umetnosti namenjeo nije zaslužila da joj pamet u glavu sipa neko ko se baš i ne može pohvaliti bar elementarnim talentom za glumu. Ne pronalazim opravdanje mada poštujem slobodu rediteljke da za glavnu ulogu izabere manekenku. Pri tom i ne nešto previše talentovanu. Priznajem, grešan sam. Nisam rođen u glavnom gradu, ali to ne smatram svojim nedostatkom jer sam došavši da ovde živim i radim, preneo sve ono što sam već znao stičući to vaspitanjem, obrazovanjem i stalnim napredovanjem ne remeteći već ustaljene navike onih koji su postali moji novi susedi, kolege pa i prijatelji. Uprkos svemu, mislim da imam sreće u ovom gradu. Ne nailazim na te primitivne likove koji agresivno i glasno slušaju narodnjake, bar ne kao u tom najavljenom filmu. Imam fin komšiluk, kolege su mi veoma korektne i ljubazne, i nisu baš svi pravi čisti neprskani Beograđani. Moja prijateljica Ana koja nije Beograđanka, ali ovde živi nekoliko decenija, pre neku noć nije mogla da trene zbog dva mala psića koja su vlasnici ostavili na njoj susednoj terasi i otišli verovatno na neki splav da tamo šire kulturu i umetnost. Zvala ih je telefonom, pokušavala da ih ubedi da se vrate i oslobode jadne kučiće, ali dobila je ignorisanje, odbijanje poziva, i na kraju ono kulturno, beogradsko: O’ladi bre! Posle poziva komunalnoj policiji, nije se desilo ništa. Bili su, napravili zapisnik, i otišli… U međuvremenu kučići su i dalje tužno i glasno cvileći vapili za slobodom a Ana provincijalka za snom. Duško Radović je nekada davno rekao kako će za praznike svi Beograđani krenuti put svojih kuća u unutrašnjosti, ali ako zamislimo situaciju da se iz tih kuća više nikada ne vrate u Beograd šta bi se onda desilo? Šta bi u tom slučaju radili oni koji su za zanimanje izabrali upravo pomenuto: rođeni Beograđanin? O kome bi. dok cirkaju mlako pivo na nekoj terasi nebodera. mogli da govore sa zlobom i zavišću kako su se eto snašli i dočepali Beograda, a praziluk im viri iz zadnjeg džepa trenerke? Za koga bi rekli da je zato što je sa neke čuke morao da u roku završi fakultet da ne bi morao da ponovo čuva ovce? Ko bi im glumio u predstavama, muzicirao na koncertima, pružao uživanje u baletskim predstavama, lečio ih, učio u školi ili fakultetu, ili bio predsednik države na kraju krajeva? U stvari, možda bi se na taj način i podigla cela zemlja Srbija, jer bi onda bilo mnogo jakih centara svih sfera, a ne zbog toliko pominjane beogradizacije to bio samo jedan. Beograd. Dobro jutro!

2

(Foto: Screenshot video Vimeo – Beograd – Život ili smrt, trejler)

P.S. Rođeni Beograđani ili ne, pogledajte trejler filma „Život ili smt“ Bojane S. Knežević OVDE

 

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s