piše: Dejan Grujić
Sinoć smo na sat vremena ugasili javnu rasvetu da bi uštedeli energiju. Valjda. Danas smo pomerili kazaljke za sat vremena unapred. Takođe zbog štednje. Valjda. Da bi uštedeli tokom dana, gubimo mnogo sati. Uvek nam nedostaje jedan, zlatni sat. Možda je u vreme kad se uveliko najavljuje opšte napredovanje za sve neophodan baš taj sat. Šta se može učiniti za sat vremena? Spisak je podugačak. Ko bi da ga sastavlja, izgubiće bar sat vremena.
(Razmislite o ovome kad budete pomerali časovnike unapared 🙂 )
A opet, jedan dragoceni sat mnogo vredi. Pogledajte malo iznad šaka levih ruku naših političara, da ne kažem levaka. Vrede svaka po nekoliko hiljada evra.
(Ko tačno zna koliko je sati u Srbiji – zemlji čuda?)
Ako nastavim da apsolviram, dobiću bar sat vremena da prodajem vetar, ali ne onaj što je skupljen u čabar već onaj od kojeg bi korist mogla da ima neka vetrenjača kojih u Srbiji skoro da i nema. Nisu dobile atest jer im sat za merenje proizvodnje energije nije dobro baždaren. Za sat vremena su zakasnili da dobiju papir, pa sada čekaju da kucne poslednji čas da se okrenemo alternativnoj energiji.
(Rešenje za sat koji nam nedostaje)
Koliko je sati potrošeno da se objasni čovečanstvu važnost jednosatnog gašenja sijalica i javne rasvete? Dovoljno je bilo da na sat vremena poskupi struja, da kilovat košta pedeset puta više, i videli bi svi na planeti na sat vremena šta to znači štedeti na silu. Ovako, dok štedimo zarad belog sveta, boljeg života još nema. Voz kojim je krenuo ka nama, kasni bar jedan sat ali, svetlosni. Dobro jutro!
(Foto: dzehnle.blogspot.com, finddisneyworld.com, vukajlija.com, Pinterest by Dayna King, ilustracije)
Beograd202 